Hans Rosling: Debunking third-world myths with the best stats you've ever seen

Prevodilac: Relja Dereta Lektor: Nenad Bozinovic

About 10 years ago, I took on the task to teach global development

Пре отприлике 10 година почео сам да предајем глобални развој

шведским студентима.

to Swedish undergraduate students.

That was after having spent about 20 years,

То је било након што сам провео око 20 година

together with African institutions,

проучавајући глад у Африци

studying hunger in Africa.

заједно са афричким институцијама.

So I was sort of expected to know a little about the world.

Тако да се некако очекивало да знам понешто о свету.

Започео сам на нашем медицинском универзитету, Институту Каролинска,

And I started, in our medical university, Karolinska Institute,

an undergraduate course called Global Health.

курс за студенте под називом Глобално здравље.

But when you get that opportunity, you get a little nervous.

Али када добијете такву прилику, постанете нервозни.

I thought, these students coming to us actually have the highest grade

Помислих, ови студенти на курсу имају највише оцене

you can get in the Swedish college system,

које можете да имате у шведском систему високог образовања

so I thought, maybe they know everything I'm going to teach them about.

тако да можда знају све о чему је требало да их учим.

Зато сам урадио тест када су дошли.

So I did a pretest when they came.

And one of the questions from which I learned a lot was this one:

И једно од питања из којег сам много научио је било ово:

"Which country has the highest child mortality of these five pairs?"

"Које земље у ових пет парова имају највећу смртност деце?"

And I put them together so that in each pair of countries,

Парове сам саставио тако да у сваком пару држава

one has twice the child mortality of the other.

једна има двапут већу смртност деце у односу на другу.

And this means that it's much bigger, the difference,

Ово значи да је разлика далеко већа

than the uncertainty of the data.

него непоузданост података.

I won't put you at a test here, but it's Turkey,

Нећу вас проверавати сад, али Турска је највиша овде,

which is highest there, Poland, Russia, Pakistan and South Africa.

Пољска, Русија, Пакистан и Јужна Африка.

And these were the results of the Swedish students.

Ово су резултати шведских студената.

I did it so I got the confidence interval, which is pretty narrow.

Затим сам добио интервал поузданости, који је био крајње узак.

And I got happy, of course -- a 1.8 right answer out of five possible.

И био сам срећан, наравно - 1,8 тачних одговора од пет могућих.

That means there was a place for a professor of international health

То значи да има места за професора интернационалног здравља -

and for my course.

и за мој курс.

(Laughter)

(Смех)

But one late night, when I was compiling the report,

Али касно једне вечери, када сам састављао извештај

I really realized my discovery.

заиста сам схватио своје откриће.

Показао сам да најбољи шведски студенти

I have shown that Swedish top students know, statistically,

знају статистички значајно мање о свету него шимпанзе.

significantly less about the world than the chimpanzees.

(Смех)

(Laughter)

Јер шимпанзе би имале пола тачних одговора,

Because the chimpanzee would score half right

if I gave them two bananas with Sri Lanka and Turkey.

ако им дам две банане са Шри Ланком и Турском.

They would be right half of the cases. But the students are not there.

Биле би у праву у пола случајева.

Али са студентима није тако.

The problem for me was not ignorance; it was preconceived ideas.

Проблем није било незнање; већ унапред формиране идеје.

I did also an unethical study

Урадио сам и неетичку студију

of the professors of the Karolinska Institute,

професора Института Каролинска

which hands out the Nobel Prize in Medicine,

који додељује Нобелову награду за медицину,

and they are on par with the chimpanzee there.

и они су на нивоу са шимпанзама.

(Смех)

(Laughter)

This is where I realized that there was really a need to communicate,

Тада сам схватио да заиста постоји потреба за комуникацијом,

because the data of what's happening in the world

зато што подаци о томе шта се дешава у свету

and the child health of every country

и здрављу деце сваке државе

is very well aware.

су познати.

So we did this software, which displays it like this.

Направили смо софтвер који овако приказује податке.

Every bubble here is a country.

Сваки балончић је држава.

This country over here is China.

Овај овде је Кина.

This is India.

Ово је Индија.

The size of the bubble is the population,

Величина балончића представља популацију,

and on this axis here, I put fertility rate.

а на овој оси је стопа плодности.

Because my students, what they said

Јер моји студенти су рекли

when they looked upon the world, and I asked them,

када су сагледавали свет, и када сам их питао:

"What do you really think about the world?"

"Шта заиста мислите о свету?"

Well, I first discovered that the textbook was Tintin, mainly.

Па, најпре сам открио да је уџбеник углавном био Тинтин.

(Laughter)

And they said, "The world is still 'we' and 'them.'

(Смех)

И они су рекли: "Свет је још увек 'ми' и 'они'.

And 'we' is the Western world and 'them' is the Third World."

'Ми' је Западни свет, 'они' је Трећи свет."

"And what do you mean with 'Western world?'" I said.

"А шта подразумевате под Западним светом?", упитах.

"Well, that's long life and small family.

"Па, то је дуг живот и мале породице,

And 'Third World' is short life and large family."

а 'Трећи свет' је кратак живот и велике породице".

So this is what I could display here.

Тако да, ево шта приказујем овде.

I put fertility rate here --

Овде доле је стопа плодности -

number of children per woman: one, two, three, four,

број деце по жени, једно, два, три, четири,

up to about eight children per woman.

до отприлике осморо деце по жени.

We have very good data since 1962, 1960, about,

Имамо врло добре податке од око 1962, 1960.

on the size of families in all countries.

О величини породица у свим државама.

The error margin is narrow.

Маргина грешке је врло мала.

Here, I put life expectancy at birth,

Лево је очекивана дужина живота при рођењу,

from 30 years in some countries, up to about 70 years.

од 30 година у неким земљама до око 70 година.

And in 1962, there was really a group of countries here

И 1962. постојала је група земаља овде

that were industrialized countries,

које су биле индустријализоване земље

and they had small families and long lives.

и имале су мале породице и дуге животе.

And these were the developing countries.

А ово су биле државе у развоју.

They had large families and they had relatively short lives.

Оне су имале велике породице и релативно кратке животе.

Now, what has happened since 1962? We want to see the change.

И шта се десило од 1962? Хајде да видимо ту промену.

Are the students right? It's still two types of countries?

Да ли су студенти у праву? Да ли још увек постоје два типа земаља?

Or have these developing countries got smaller families and they live here?

Или су ове земље у развоју добиле мање породице и живе овде?

Or have they got longer lives and live up there?

Или имају дуже животе и живе тамо горе?

Let's see. We start the world, eh?

Хајде да видимо. Покренућемо свет.

This is all UN statistics that have been available.

Ово је све од доступних УН статистика.

Here we go. Can you see there?

Крећемо. Је л' видите овде?

It's China there, moving against better health there, improving there.

Ево Кине, креће се ка бољем здрављу, напредује.

All the green Latin American countries are moving towards smaller families.

Све зелене латиноамеричке државе иду ка мањим породицама.

Your yellow ones here are the Arabic countries,

Ове жуте су вам арапске земље,

и оне добијају дуже животе, али не и веће породице.

and they get longer life, but not larger families.

The Africans are the green here. They still remain here.

Афричке земље су ове зелене доле, још увек остају ту.

This is India; Indonesia is moving on pretty fast.

Ово је Индија. Индонезија се креће прилично брзо.

In the '80s here, you have Bangladesh still among the African countries.

А '80-их овде, Бангладеш је још увек међу афричким земљама.

But now, Bangladesh -- it's a miracle that happens in the '80s --

Али сада Бангладеш - чудо се дешава '80-их -

the imams start to promote family planning,

имами почињу да заговарају планирање породице,

и они се померају у онај горе ћошак.

and they move up into that corner.

And in the '90s, we have the terrible HIV epidemic

А '90-их имамо страшну ХИВ епидемију

that takes down the life expectancy of the African countries.

која спушта очекивани животни век афричких земаља.

And the rest of them all move up into the corner,

И све остале земље се померају горе у ћошак,

where we have long lives and small family,

где имамо дуге животе и мале породице,

and we have a completely new world.

и имамо потпуно нови свет.

(Applause)

(Аплауз)

(Applause ends)

(Крај аплауза)

Let me make a comparison directly

Хајде да направимо директно поређење

between the United States of America and Vietnam.

између САД и Вијетнама.

1964:

Година 1964:

America had small families and long life;

Америка је имала мале породице и дуге животе;

Vietnam had large families and short lives.

Вијетнам је имао велике породице и кратке животе.

And this is what happens.

И ево шта се деси.

The data during the war indicate that even with all the death,

Подаци за време рата показују да чак и уз сву смрт,

there was an improvement of life expectancy.

било је напретка у очекиваном животном веку.

By the end of the year, family planning started in Vietnam,

До краја године, планирање породица је започето у Вијетнаму

and they went for smaller families.

и ишло се ка мањим породицама.

And the United States up there is getting longer life,

И Сједињене Државе тамо горе иду ка дужем животу,

keeping family size.

одржавајући величину породице.

And in the '80s now, they give up Communist planning

У '80-им се одричу комунистичког планирања

and they go for market economy,

и окрећу се ка тржишној економији,

and it moves faster even than social life.

и креће се чак брже од друштвеног живота.

And today, we have in Vietnam

И данас имамо у Вијетнаму

the same life expectancy and the same family size

исти очекивани животни век и исту величину породице

here in Vietnam, 2003,

овде у Вијетнаму 2003.

as in United States, 1974, by the end of the war.

као у Сједињеним Државама, 1974, на крају рата.

I think we all, if we don't look at the data,

Мислим да сви ми, ако не гледамо податке,

we underestimate the tremendous change in Asia,

потцењујемо огромну промену у Азији,

which was in social change before we saw the economic change.

која је била у друштвеним променама пре економске промене.

So let's move over to another way here

Хајде да видимо још један начин

in which we could display the distribution in the world

како можемо да прикажемо расподелу прихода у свету.

of income.

This is the world distribution of income of people.

Ово је светска расподела прихода људи.

One dollar, 10 dollars or 100 dollars per day.

Један долар, 10 долара и 100 долара дневно.

There's no gap between rich and poor any longer. This is a myth.

Више нема јаза између богатих и сиромашних. То је мит.

There's a little hump here.

Овде има једна мала грба.

But there are people all the way.

Али свуда има људи.

And if we look where the income ends up,

И ако погледамо где заврши приход,

this is 100 percent of the world's annual income.

ово је 100 посто годишњег светског прихода.

And the richest 20 percent,

Најбогатијих 20 посто,

they take out of that about 74 percent.

узимају од тога око 74 посто.

And the poorest 20 percent, they take about two percent.

А најсиромашнијих 20 посто узима око два посто.

Ово показује да је концепт земаља у развоју врло непоуздан.

And this shows that the concept of developing countries

is extremely doubtful.

We think about aid,

Ми размишљамо о новчаној помоћи,

like these people here giving aid to these people here.

како ови људи овде дају помоћ овим људима овде.

But in the middle, we have most of the world population,

Али у средини, имамо већину светске популације,

and they have now 24 percent of the income.

која сада има 24 посто прихода.

We heard it in other forms.

Слушали смо о томе са више страна.

And who are these?

А ко је све ово?

Where are the different countries?

Где су разне државе?

I can show you Africa.

Да вам покажем Африку.

This is Africa.

Ово је Африка.

Ten percent of the world population,

Десет посто светске популације,

most in poverty.

већина у сиромаштву.

Ово је ОЕЦД - богате државе, "Салонски клуб" УН-а.

This is OECD -- the rich countries, the country club of the UN.

And they are over here on this side. Quite an overlap between Africa and OECD.

Оне су овде десно. Има доста преклапања између Африке и ОЕЦД.

And this is Latin America.

А ово је Латинска Америка.

It has everything on this earth, from the poorest to the richest

Она има све на овом свету, од најсиромашнијих до најбогатијих,

in Latin America.

у Латинској Америци.

And on top of that, we can put East Europe,

И на то можемо ставити Источну Европу,

we can put East Asia, and we put South Asia.

Источну Азију, и Јужну Азију.

And what did it look like if we go back in time,

И како је изгледало ако одемо натраг кроз време,

to about 1970?

до отприлике 1970?

Then, there was more of a hump.

Тада је постојала већа грба.

And most who lived in absolute poverty were Asians.

Већина оних који су живели у потпуном сиромаштву су Азијати.

Проблем у свету је било сиромаштво у Азији.

The problem in the world was the poverty in Asia.

And if I now let the world move forward,

И ако кренемо унапред,

you will see that while population increases,

видећете да, како се становништво увећава,

there are hundreds of millions in Asia getting out of poverty,

стотине милиона у Азији излазе из сиромаштва

и неки други постају сиромашни,

and some others getting into poverty,

and this is the pattern we have today.

и овако свет изгледа данас.

И најбоља пројекција Светске банке

And the best projection from the World Bank

is that this will happen,

је да ће се десити ово,

and we will not have a divided world.

и нећемо имати подељен свет.

We'll have most people in the middle.

Имаћемо већину људи у средини.

Of course it's a logarithmic scale here,

Наравно ово је логаритмичка скала,

but our concept of economy is growth with percent.

али наш концепт економије је раст са процентом.

We look upon it as a possibility of percentile increase.

Гледамо на то као на могућност процентног увећања.

If I change this and take GDP per capita instead of family income,

Ако променим ово и узмем БДП по глави становника уместо породичног прихода,

and I turn these individual data

и претворим ове појединачне податке

into regional data of gross domestic product,

у регионалне податке бруто домаћег производа,

and I take the regions down here,

и узмем ове регионе доле,

the size of the bubble is still the population.

величина балончића је још увек популација.

And you have the OECD there, and you have sub-Saharan Africa there,

И имате ОЕЦД овде, и подсахарску Африку ту,

and we take off the Arab states there,

и ако узмемо арапске земље овде,

coming both from Africa and from Asia,

и из Азије и из Африке,

and we put them separately,

и ставимо их одвојено,

and we can expand this axis, and I can give it a new dimension here,

и можемо да проширимо ову осу, и даћу јој нову димензију овде,

by adding the social values there, child survival.

додајући социолошке вредности, преживљавање деце.

Now I have money on that axis,

Сада је новац доле на оси,

and I have the possibility of children to survive there.

а лево је могућност да деца преживе.

У неким земљама, 99,7 посто деце преживи до пете године живота;

In some countries, 99.7% of children survive to five years of age;

others, only 70.

другде, само 70 посто.

And here, it seems, there is a gap between OECD,

А овде као да постоји процеп између ОЕЦД,

Latin America, East Europe, East Asia,

Латинске Америке, Источне Европе, Источне Азије,

Arab states, South Asia and sub-Saharan Africa.

арапских земаља, Јужне Азије и подсахарске Африке.

The linearity is very strong between child survival and money.

Линеарност је врло јака између дечијег преживљавања и новца.

But let me split sub-Saharan Africa.

Али хајде да поделим подсахарску Африку.

Health is there and better health is up there.

Лево је здравље, боље здравље је горе.

I can go here, and I can split sub-Saharan Africa into its countries.

Сада ћу да поделим подсахарску Африку на државе.

And when it bursts,

И када се поделила,

the size of each country bubble is the size of the population.

величина државе-балончића је величина популације.

Сијера Леоне је ту доле, Маурицијус је тамо горе.

Sierra Leone down there, Mauritius is up there.

Mauritius was the first country to get away with trade barriers,

Маурицијус је прва држава која је уклонила трговинске баријере,

and they could sell their sugar, they could sell their textiles,

и могли су да продају свој шећер, могли су да продају своје текстиле

on equal terms as the people in Europe and North America.

по истим условима као и народи Европе и Северне Америке.

There's a huge difference [within] Africa.

Постоје огромне разлике у Африци.

And Ghana is here in the middle.

И Гана је овде у средини.

In Sierra Leone, humanitarian aid.

У Сијера Леонеу имамо хуманитарну помоћ.

Here in Uganda, development aid.

У Уганди, помоћ за развој.

Here, time to invest; there, you can go for a holiday.

Овде, време за улагање, а тамо можете да идете на одмор.

There's tremendous variation within Africa,

Огромне су варијације у Африци

which we very often make that it's equal everything.

за коју често сматрамо да је све у њој исто.

Да поделим сад Јужну Азију. Индија је велики балон у средини.

I can split South Asia here. India's the big bubble in the middle.

But there's a huge difference between Afghanistan and Sri Lanka.

Али огромна је разлика између Авганистана и Шри Ланке.

I can split Arab states. How are they?

Да поделим арапске државе. Какве су оне?

Same climate, same culture, same religion -- huge difference.

Иста клима, иста култура, иста религија - огромне разлике.

Чак и међу суседима -

Even between neighbors --

Yemen, civil war;

У Јемену, грађански рат.

United Arab Emirates, money, which was quite equally and well-used.

У Уједињеним Арапским Емиратима,

новац који је прилично једнако и добро коришћен.

Not as the myth is.

А не како нам каже мит.

And that includes all the children of the foreign workers

И то укључује сву децу страних радника који су у земљи.

who are in the country.

Data is often better than you think. Many people say data is bad.

Подаци су често бољи него што мислите. Многи кажу да су подаци лоши.

Постоји маргина несигурности, али овде видимо разлику:

There is an uncertainty margin, but we can see the difference here:

Камбоџа, Сингапур.

Cambodia, Singapore.

The differences are much bigger than the weakness of the data.

Разлике су далеко веће него непоузданост података.

East Europe: Soviet economy for a long time,

Источна Европа: дуго времена у совјетској економији,

but they come out after 10 years very, very differently.

али након десет година постају врло, врло другачије.

And there is Latin America.

Ту је и Латинска Америка.

Today, we don't have to go to Cuba

Данас не морамо до Кубе

to find a healthy country in Latin America.

да бисмо нашли здраву земљу у Латинској Америци.

Chile will have a lower child mortality than Cuba within some few years from now.

За пар година Чиле ће имати мању стопу смртности деце него Куба.

Here, we have high-income countries in the OECD.

И овде имамо земље са високим приходима у ОЕЦД.

And we get the whole pattern here of the world,

И тако добијамо целу слику света,

which is more or less like this.

која је мање-више оваква.

And if we look at it, how the world looks,

И ако погледамо, како свет изгледа,

in 1960, it starts to move.

у 1960, почиње да се креће.

Ово је Мао Цедунг, донео је здравље Кини.

This is Mao Zedong. He brought health to China.

And then he died.

И онда је умро.

And then Deng Xiaoping came and brought money to China,

И онда је дошао Денг Шаопинг, донео новац Кини,

and brought them into the mainstream again.

и опет ју је ставио на светску сцену.

And we have seen how countries move in different directions like this,

И видели смо како се државе крећу у различитим правцима овако,

so it's sort of difficult to get an example country

тако да је тешко добити државу-пример

which shows the pattern of the world.

која осликава свет.

But I would like to bring you back to about here, at 1960.

Хајде да се вратимо на 1960. годину.

I would like to compare South Korea, which is this one,

Упоредићу Јужну Кореју, овај балончић лево,

with Brazil, which is this one.

са Бразилом, овај балончић овде.

The label went away for me here.

Овде ми је побегла ознака.

And I would like to compare Uganda, which is there.

И волео бих да упоредим Уганду, која је ту скроз лево.

I can run it forward, like this.

И сада ћу да пустим траку, овако.

And you can see how South Korea is making a very, very fast advancement,

И можете да видите

како Јужна Кореја напредује врло, врло брзо,

whereas Brazil is much slower.

док је Бразил далеко спорији.

And if we move back again, here, and we put trails on them, like this,

И ако се вратимо уназад и наместимо да остављају траг иза себе,

you can see again

опет можете да видите

да је брзина развоја врло, врло различита,

that the speed of development is very, very different,

and the countries are moving more or less at the same rate

и да се државе мање-више крећу истим темпом

as money and health,

као и новац и здравље,

but it seems you can move much faster

али чини се да напредујете много брже

if you are healthy first than if you are wealthy first.

ако сте прво здрави него ако сте прво богати.

And to show that, you can put on the way of United Arab Emirates.

И да бих то показао, узећемо пример Уједињених Арапских Емирата.

They came from here, a mineral country.

Они су земља минерала, долазе одавде.

They cached all the oil; they got all the money;

Узели су сву нафту, узели су сав новац;

but health cannot be bought at the supermarket.

али здравље не може да се купи у радњи.

You have to invest in health. You have to get kids into schooling.

Морате да улажете у здравље. Морате да школујете децу.

You have to train health staff. You have to educate the population.

Морате да обучите здравствено особље. Да образујете целу популацију.

And Sheikh Zayed did that in a fairly good way.

И Шеик Сајед је то урадио на прилично добар начин.

In spite of falling oil prices, he brought this country up here.

Иако су цене нафте падале, довео је земљу до овде горе.

So we've got a much more mainstream appearance of the world,

Тако да имамо далеко хомогенији приказ света,

у којем све земље углавном користе новац

where all countries tend to use their money

better than they used it in the past.

боље него у прошлости.

Е сада, ово је, мање-више, ако погледате просечне податке земаља -

Now, this is, more or less, if you look at the average data of the countries --

they are like this.

овако оне изгледају.

That's dangerous, to use average data,

А опасно је користити просечне податке,

because there is such a lot of difference within countries.

зато што постоји толико разлика у државама.

So if I go and look here,

Тако да, ако погледамо овде,

we can see that Uganda today is where South Korea was in 1960.

можемо видети да је Уганда данас тамо где је Јужна Кореја била 1960.

If I split Uganda, there's quite a difference within Uganda.

Ако поделим Уганду, постоји прилична разлика у Уганди.

These are the quintiles of Uganda.

Ово су квинтили Уганде.

The richest 20 percent of Ugandans are there.

Најбогатијих 20 процената Уганде је овде.

The poorest are down there.

Најсиромашнији су доле.

If I split South Africa, it's like this.

Ако поделим Јужну Африку, овако изгледа.

And if I go down and look at Niger,

Ако одем доле и погледам Нигер,

where there was such a terrible famine [recently],

у којем је била страшна глад недавно,

it's like this.

овако изгледа.

The 20 percent poorest of Niger is out here,

Двадесет процената најсиромашнијих из Нигера су скроз овде,

and the 20 percent richest of South Africa is there,

а 20 процената најбогатијих Јужне Африке је овде,

and yet we tend to discuss what solutions there should be in Africa.

а опет ми причамо о томе каква решења су потребна за Африку.

Све на овом свету постоји у Африци.

Everything in this world exists in Africa.

And you can't discuss universal access to HIV [treatment]

Не можете да причате о универзалном приступу ХИВ лековима

for that quintile up here

за овај квинтил горе

with the same strategy as down here.

са истом стратегијом као за овај доле.

The improvement of the world must be highly contextualized,

Унапређивање света мора бити врло контекстуализовано,

and it's not relevant to have it on a regional level.

и не вреди радити га на регионалном нивоу.

We must be much more detailed.

Мора бити далеко детаљније.

We find that students get very excited when they can use this.

Уочили смо да су студенти врло узбуђени када користе овај програм.

And even more, policy makers and the corporate sectors

Такође, креатори политика и они из корпоративних сектора

would like to see how the world is changing.

би желели да виде како се свет мења.

Now, why doesn't this take place?

Е сад, зашто се ово не дешава?

Why are we not using the data we have?

Зашто не користимо податке које имамо?

We have data in the United Nations, in the national statistical agencies

Имамо податке у Уједињеним нацијама, у националним агенцијама за статистику

and in universities and other nongovernmental organizations.

и у универзитетима и другим невладиним организацијама.

Зато што су подаци скривени у базама података.

Because the data is hidden down in the databases.

And the public is there, and the internet is there,

Ту је и јавност, ту је и интернет,

but we have still not used it effectively.

али још увек га не користимо ефектно.

All that information we saw changing in the world

Све те информације које смо видели како мењају свет

does not include publicly funded statistics.

не укључују јавно финансиране статистике.

There are some web pages like this, you know,

Постоје неке веб странице као ова, знате,

but they take some nourishment down from the databases,

ал и оне узимају мало енергије из база података,

but people put prices on them, stupid passwords and boring statistics.

али људи стављају цену на њих, глупе лозинке и досадне статистике.

(Laughter)

(Смех)

And this won't work.

И то неће ићи овако.

(Applause)

(Аплауз)

So what is needed? We have the databases.

Дакле, шта је потребно? Имамо базе података.

It's not a new database that you need.

Нису потребне нове базе података.

We have wonderful design tools and more and more are added up here.

Имамо дивне алате за дизајн, и додајемо све више и више нових.

So we started a nonprofit venture linking data to design,

Започели амо непрофитну иницијативу повезивања података са дизајном,

we called "Gapminder,"

назвали смо је "Гепмајндер",

from the London Underground, where they warn you, "Mind the gap."

због лондонског метроа, где вас упозоравају "пазите на процеп".

So we thought Gapminder was appropriate.

Тако да се "Гепмајндер" учинило прикладним.

And we started to write software which could link the data like this.

И почели смо да пишемо софтвер који може да повеже податке овако.

And it wasn't that difficult.

И није било тако тешко.

It took some person years, and we have produced animations.

Требало нам је неколико година, и направили смо анимације.

You can take a data set and put it there.

Можете да узмете скуп података и ставите га ту.

We are liberating UN data, some few UN organization.

Ми ослобађамо УН податке, неке УН организације.

Some countries accept that their databases can go out on the world.

Неке државе дају да њихове базе података буду доступне свету.

But what we really need is, of course, a search function,

Али оно што нам заиста треба је, наравно, опција за претрагу,

a search function where we can copy the data up to a searchable format

опција за претрагу, тако да податке можемо да претворимо у претражив облик

and get it out in the world.

и да их пошаљемо у свет.

And what do we hear when we go around?

И шта чујемо када мало идемо около?

Радио сам антропологију главних статистичких јединица.

I've done anthropology on the main statistical units.

Everyone says, "It's impossible. This can't be done.

Сви кажу, "Немогуће је. Ово се не може урадити.

Our information is so peculiar in detail,

Наши подаци су тако специфични по својим детаљима,

so that cannot be searched as others can be searched.

и не могу да се претражују као други.

We cannot give the data free to the students,

Не можемо да их дамо бесплатно студентима

free to the entrepreneurs of the world."

и предузетницима целог света."

But this is what we would like to see, isn't it?

Али ово бисмо волели да видимо, зар не?

The publicly funded data is down here.

Јавно финансирани подаци су овде доле.

And we would like flowers to grow out on the net.

И волели бисмо да цвеће израсте на интернету.

One of the crucial points is to make them searchable,

И један од круцијалних аспеката је да буду претраживи,

and then people can use the different design tools to animate it there.

да онда људи могу да користе различите дизајн алатке да их анимирају.

And I have pretty good news for you.

И имам баш добре вести за вас.

I have good news that the [current],

Добра вест је да тренутни,

new head of UN statistics doesn't say it's impossible.

нови шеф УН статистика, не каже да је немогуће.

He only says, "We can't do it."

Само каже: "Ми то не можемо да урадимо."

(Laughter)

(Смех)

And that's a quite clever guy, huh?

Баш има кликер.

(Laughter)

(Смех)

So we can see a lot happening in data in the coming years.

Тако да, видимо да ће свашта да се дешава са подацима ових година.

We will be able to look at income distributions in completely new ways.

Моћи ћемо да гледамо на расподеле прихода на потпуно нове начине.

This is the income distribution of China, 1970.

Ево расподеле прихода Кине из 1970.

Ово је расподела прихода Сједињених Држава из 1970.

This is the income distribution of the United States, 1970.

Almost no overlap.

Скоро да нема преклапања.

Almost no overlap.

Скоро да нема преклапања.

And what has happened?

И шта се десило?

What has happened is this:

Ево шта се десило:

that China is growing, it's not so equal any longer,

Кина расте, више није тако једнако,

and it's appearing here, overlooking the United States,

и појављује се овде, над Сједињеним Државама,

almost like a ghost, isn't it?

скоро као дух, зар не?

(Laughter)

(Смех)

Баш застрашујуће.

It's pretty scary.

(Смех)

(Laughter)

But I think it's very important to have all this information.

Али мислим да је врло важно имати све ове информације.

We need really to see it.

Стварно треба да их видимо.

And instead of looking at this,

И уместо да гледамо ово,

I would like to end up by showing the internet users per 1,000.

волео бих да завршим приказивањем броја корисника интернета на 1000.

In this software, we access about 500 variables

Овим софтвером лако приступамо око 500 варијабли свих држава.

from all the countries quite easily.

Потребно је мало времена да се ово промени,

It takes some time to change for this,

but on the axes, you can quite easily get any variable you would like to have.

али на осама лако можете да имате коју год хоћете варијаблу.

И права ствар би била да се базе података поставе бесплатно,

And the thing would be to get up the databases free,

to get them searchable, and with a second click,

да буду претраживе, и да их са другим кликом претворимо

to get them into the graphic formats, where you can instantly understand them.

у графичке формате, у којима можемо одмах да их разумемо.

Now, statisticians don't like it, because they say

Статистичари ово не воле зато што кажу

that this will not show the reality;

да ово не приказује стварност;

we have to have statistical, analytical methods.

морамо да имамо статистичке, аналитичке методе.

Али ово је нешто што генерише хипотезу.

But this is hypothesis-generating.

I end now with the world.

Завршићу сад са светом.

There, the internet is coming.

Тамо, интернет се појављује.

The number of internet users are going up like this.

Број интернет корисника расте овако.

Ово је БДП по глави становника.

This is the GDP per capita.

And it's a new technology coming in, but then amazingly,

И то је нова технологија, али је невероватно

how well it fits to the economy of the countries.

колико добро се уклапа у економију држава.

That's why the $100 computer will be so important.

Зато ће компјутер од 100 долара да буде тако важан.

But it's a nice tendency.

Али то је лепа тенденција.

It's as if the world is flattening off, isn't it?

Као да се свет поравњава, зар не?

These countries are lifting more than the economy,

Ове земље се подижу више него економија,

and it will be very interesting to follow this over the year,

и биће врло интересантно пратити ово током целе године,

as I would like you to be able to do with all the publicly funded data.

као што бих волео да то можете са свим јавно финансираним подацима.

Thank you very much.

Хвала вам много.

(Applause)

(Аплауз)