Can you "see" images in your mind? Some people can't - Adam Zeman

Prevodilac: Jovana Babic Lektor: Milenka Okuka

When reading Lewis Carroll’s “Alice’s Adventures in Wonderland,”

Док читају ,,Алису у земљи чуда” Луиса Керола

most readers visualize the Queen's croquet game play out in their heads.

већина људи може да замисли одигравање краљичиног крокетског меча у својој глави.

“...it was all ridges and furrows;

,,...терен је био пун гребена и бразди;

the balls were live hedgehogs, the mallets live flamingos,

живи јежеви су били лопте, а фламингоси маљеви,

and the soldiers had to double themselves up and to stand on their hands and feet,

док су војници морали да се савију и стоје на својим рукама и ногама

to make the arches.”

како би формирали лукове.”

A few might see vivid details,

Неки могу да виде живописне детаље,

such as the pattern of the hedgehog's quills or the flush of the queen's face.

попут шаре јежевљевих бодљи или руменила краљичиног лица.

However, a small fraction of readers have a drastically different experience.

Ипак, мали број читалаца има дијаметрално другачије искуство.

As the scene plays out on the page, within their heads,

Док се сцена одиграва на страници, у сопственим главама,

they “see” absolutely nothing.

они не виде апсолутно ништа.

This inability to clearly visualize images in the mind’s eye

Ова неспособност визуелизације јасних слика у својој глави

is known as aphantasia,

се назива афантазија

and it applies to around 4% of the world’s population.

и јавља се код око 4% светске популације.

It was first characterized by a psychologist in the 19th century,

Први пут ју је описао психолог у 19. веку

who asked study participants to visualize their breakfast table

који је од учесника студије тражио да замисле свој доручак

and then rate the vividness and color of this mental picture.

и онда оцене живописност и боје те менталне слике.

He determined that mental imagery exists on a spectrum.

Закључио је да постоји спектар менталних слика.

At one end are people with aphantasia,

Са једне стране су људи са афантазијом,

and at the other are people with hyperphantasia,

а са друге људи са хиперфантазијом

with imagery so real, it rivals seeing.

којима су слике толико реалистичне, да се могу поредити са видом.

And most people land somewhere in between these two extremes.

Већина људи је негде између ова два екстрема.

But how do we know if someone with aphantasia

Али како можемо знати да ли неко са афантазијом

isn’t describing the same experience as someone with mental imagery,

не описује исто искуство као неко ко доживљава менталне слике,

just in different terms?

само на другачији начин?

In other words, how does one objectively measure

Другим речима, како можемо објективно утврдити

what’s going on in someone else’s mind?

шта се дешава у нечијој глави?

In one study, scientists looked for clues in people's eyes.

У једној студији, научници су тражили доказе у људским очима.

They investigated differences in pupillary light reflexes,

Испитивали су разлике у рефлексу зенице на светлост

or how the pupil automatically constricts in response to light.

то јест како се зеница аутоматски сужава у одговору на светлост.

Even just imagining that you are looking into a light

Чак и само замишљање гледања у светлост

will cause the pupil to narrow—

доводи до сужења зенице -

or at least it will if you have mental imagery.

али само ако постоје менталне слике.

They found that the eyes of people with aphantasia don’t constrict

Откривено је да се зенице људи са афантазијом не сужавају

when imagining light.

при замишљању светлости.

Brain-imaging studies may help decipher another perplexing phenomenon:

Истраживања са снимањем мозга могу помоћи у разоткривању још једног феномена:

people with aphantasia can see mental imagery when they dream.

људи са афантазијом могу видети менталне слике док сањају.

How this happens is likely explained by the contrasting ways

Разлог вероватно лежи у супротним начинима

the brain generates deliberate visualization versus dream imagery.

на које мозак ствара менталне слике на јави и у сну.

Typically, conjuring a mental image involves multiple brain regions,

Призивање менталне слике углавном укључује више можданих региона

and is sometimes referred to as a top-down process.

процесом одозго на доле.

First, actively trying to visualize an object

Прво, активно покушавање виуелизације предмета

activates cognitive control regions of our brain.

укључује когнитивне контролне регионе мозга.

This then drives activity in regions of the brain

Ово затим покреће активност у деловима мозга

associated with memory and vision, creating a mental picture.

повезаним са памћењем и видом, чиме се ствара ментална слика.

People with hyperphantasia tend to have stronger connections between these regions

Људи са хиперфантазијом углавном имају тешње везе између ових региона

compared to those with aphantasia.

у односу на људе са афантазијом.

As for dreaming,

Што се тиче сањања,

many scientists believe this imagery is produced by a different bottom-up pathway,

многи научници верују да се ту слике прозиводе другим, одоздо нагоре путем,

through activity deep in the brain

помоћу активности дубоко у мозгу

spontaneously activating visual and memory systems.

која спонтано активира системе за вид и памћење.

So, what causes the spectrum of mental imagery to develop?

Дакле, шта доводи до развоја спектра менталних слика?

Aphantasia often runs in families,

Афантазија се често јавља породично,

suggesting that the vividness of your mental canvas

што наговештава да је живописност ваших менталних слика

may be influenced by your genes.

можда повезана са генетиком.

While most people with aphantasia have it their entire lives,

Иако већину људи афантазија прати читавог живота,

some people can develop it later in life—

код неких се може развити касније -

often due to brain injury or psychological conditions.

углавном у вези са повредама мозга и психолошким условима.

But in most cases, imagery extremes aren’t considered disorders

Али у већини случаја, визуелизациони екстреми се не сматрају поремећајима

in need of treatment,

које треба лечити,

but rather intriguing variations in human experience.

већ интересантним варијацијама људског искуства.

For example, for those with a mind's eye,

На пример, онима са бујнијом маштом

the excitement of a thrilling story will cause them to sweat a little,

ће узбуђење напете приче изазвати знојење,

even if they don't notice it.

чак иако они то не примете.

People with aphantasia, however, lack this sweat response—

Са друге стране, код људи са афантазијом овај одговор изостаје -

presumably because it depends on the emotional effect

вероватно јер зависи од емоционалног ефекта

of imagining the the storyline.

који носи замишљање приче.

At the same time, scientists have speculated that aphantasia

Научници су истовремено претпостављали да афантазија

may be protective against certain mental health disorders,

делује протективно против одређених поремећаја менталног здравља,

specifically those related to negative imagery, like PTSD—

посебно оних повезаних са негативним сликама, попут ПТСП-а,

though more research is needed.

мада ово захтева додатна истраживања.

Recalling details, like the food served at last year’s holiday party,

Призивање детаља, попут хране служене на прошлогодишњој прослави,

may not be as difficult for people with hyperphantasia,

вероватно не представља проблем људима са хиперфантазијом,

as they tend to have a richer memory of past events

јер они углавном имају детаљнија сећања прошлих догађаја

and can “relive” these experiences in greater detail.

и могу да их опет проживе у свом пуном јеку.

Differences in mental imagery may even influence your career choice.

Разлике у капацитету за визуелизацију утичу и на избор каријере.

A survey of over 2,000 people found that those with aphantasia

Студија са преко 2 000 учесника је открила да људи са афантазијом

are more likely to work in STEM professions,

имају тенденцију да раде у СТЕМ пољима,

while people with hyperphantasia tend to gravitate towards jobs

док људе са хиперфантазијом привлаче послови

in the arts, media, and design.

у уметности, медијима и дизајну.

We may never be able to fully understand what’s happening

Можда никад нећемо моћи да схватимо шта се заправо дешава

in another person's mind.

у главама других.

The inner worlds of those around you might be quite different from your own.

Унутрашњи светови осталих људи се можда много разликују од вашег.