Damon Horowitz: Philosophy in prison

Prevodilac: Mateja Nenadovic Lektor: Ana Zivanovic-Nenadovic

Meet Tony. He's my student.

Упознајте Тонија. Он је мој студент.

He's about my age,

Отприлике је моје годиште

and he's in San Quentin State Prison.

и налази се у државном затвору Сан Квентин.

When Tony was 16 years old,

Када је Тони имао 16 година,

one day, one moment,

једног дана, једног тренутка

"It was mom's gun.

”Био је то мамин пиштољ.

Just flash it, scare the guy. He's a punk.

Само ћу га показати, да га уплашим. Он је битанга.

He took some money; we'll take his money. That'll teach him.

Узео је некоме новац; узећемо њему новац. То ће га научити.

Then last minute, I'm thinking, 'Can't do this. This is wrong.'

Онда, последњег минута, мислим, ”Не могу то да урадим. То је погрешно.”

My buddy says, 'C'mon, let's do this.'

Ортак ми каже, ”'Ајде да урадимо то.”

I say, 'Let's do this.'"

Кажем, ”'Ајдемо.”

And those three words, Tony's going to remember,

Тони ће памтити те три речи

because the next thing he knows, he hears the pop.

зато што је следећа ствар које се сећа тај прасак.

There's the punk on the ground, puddle of blood.

Битанга је на тлу, бара крви.

And that's felony murder --

А, то је злочин убиства - од 25 година до доживотне казне,

25 to life, parole at 50 if you're lucky,

а ако сте добре среће, условна у педесетој години,

and Tony's not feeling very lucky.

а Тони баш и не осећа срећу.

So when we meet in my philosophy class in his prison

Када смо се упознали на мом часу филозофије у затвору

and I say, "In this class, we will discuss the foundations of ethics,"

и када сам рекао: ”На овом часу ћемо разговарати о основама етике.”

Tony interrupts me.

Тони ме је прекинуо.

"What are you going to teach me about right and wrong?

”Шта, учићеш ме о томе шта је добро, а шта погрешно?

I know what is wrong. I have done wrong.

Знам ја шта је погрешно. Ја сам згрешио.

I am told every day,

То ми се каже сваког дана

by every face I see, every wall I face, that I am wrong.

на сваком лицу које видим, на сваком зиду, видим да сам погрешио.

If I ever get out of here, there will always be a mark by my name.

Ако икада изађем одавде, моје име ће увек бити означено.

I'm a convict; I am branded 'wrong.'

Ја сам осуђеник; жигосан сам ”погрешним”.

What are you going to tell me about right and wrong?"

Шта ћеш ми ти рећи о добром и погрешном?”

So I say to Tony,

Рекао сам Тонију,

"Sorry, but it's worse than you think.

”Извини, али горе је него што мислиш.

You think you know right and wrong?

Мислиш да знаш да разликујеш добро од погрешног?

Then can you tell me what wrong is?

Да ли ми онда можеш рећи шта ”погрешно” значи?

No, don't just give me an example.

Не, немој ми само дати пример.

I want to know about wrongness itself, the idea of wrong.

Желим да знам о самој погрешности, идеји о погрешном.

What is that idea?

Шта је та идеја?

What makes something wrong?

Шта нешто чини погрешним?

How do we know that it's wrong? Maybe you and I disagree.

Како знамо да је погрешно? Можда се ти и ја не слажемо.

Maybe one of us is wrong about the wrong.

Можда један од нас греши када каже да је нешто погрешно.

Maybe it's you, maybe it's me -- but we're not here to trade opinions;

Можда си то ти, а можда ја - али нисмо овде да размењујемо мишљења;

everyone's got an opinion.

свако има мишљење.

We are here for knowledge.

Овде смо ради знања.

Our enemy is thoughtlessness. This is philosophy."

Наш непријатељ је непромишљеност. Ово је филозофија.”

And something changes for Tony.

Нешто се у Тонију променило.

"Could be I'm wrong. I'm tired of being wrong.

”Можда грешим. Уморан сам од грешења.

I want to know what is wrong.

Желим да знам шта је погрешно.

I want to know what I know."

Желим да знам оно што знам.”

What Tony sees in that moment is the project of philosophy,

Оно што је Тони у том тренутку видео је пројекат филозофије,

the project that begins in wonder --

пројекат који почиње чуђењем -

what Kant called "admiration and awe

ониме што је Кант називао ”дивљење и страхопоштовање

at the starry sky above and the moral law within."

звезданог неба над нама и моралног закона у нама.”

What can creatures like us know of such things?

Шта створења као ми могу знати о таквим стварима?

It is the project that always takes us back to the condition of existence --

Пројекат је тај који нас увек враћа у стање постојања -

what Heidegger called "the always already there."

оно што је Хајдегер називао ”увек постојећи”.

It is the project of questioning what we believe and why we believe it --

Пројекат испитивања у шта верујемо и зашто -

what Socrates called "the examined life."

оно што је Сократ називао ”испитани живот”.

Socrates, a man wise enough to know that he knows nothing.

Сократ, човек довољно мудар да зна да ништа не зна.

Socrates died in prison,

Он је умро у затвору,

his philosophy intact.

а његова је филозофија остала недирнута.

So Tony starts doing his homework.

Тони је почео да ради домаћи.

He learns his whys and wherefores, his causes and correlations,

Научио је да се сналази, научио је узроке и корелације,

his logic, his fallacies.

логику, фалације.

Turns out, Tony's got the philosophy muscle.

Испоставило се да Тони има смисла за филозофију.

His body is in prison, but his mind is free.

Његово тело је у затвору, али је његов ум слободан.

Tony learns about the ontologically promiscuous,

Научио је о онтолошким промискуитетном,

the epistemologically anxious,

епистемолошки анксиозном,

the ethically dubious, the metaphysically ridiculous.

етички сумњивом, метафизички смешеном.

That's Plato, Descartes, Nietzsche

То су Платон, Декарт, Ниче

and Bill Clinton.

и Бил Клитнон.

So when he gives me his final paper,

Када ми је предао свој последњи рад,

in which he argues that the categorical imperative

у коме аргументује да је категорички императив

is perhaps too uncompromising

можда превише компромитујући

to deal with the conflict that affects our everyday

да би се бавио сукобом који нас задеси сваког дана

and challenges me to tell him

и изазива ме да му кажем

whether therefore we are condemned to moral failure,

да ли смо због тога осуђени на морални неуспех.

I say, "I don't know.

Ја кажем, ”Не знам.

Let us think about that."

Хајде да размислимо о томе.”

Because in that moment, there's no mark by Tony's name;

Јер у том тренутку, Тонијево име није означено;

it's just the two of us standing there.

то смо само нас двојица, стојимо.

It is not professor and convict,

То нису професор и осуђеник,

it is just two minds ready to do philosophy.

већ само два ума спремна да филозофирају.

And I say to Tony,

А, ја кажем Тонију,

"Let's do this."

””Ајде да урадимо то.”

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)