Monika Bulaj: The hidden light of Afghanistan

Prevodilac: Katarina Kosmina Lektor: Ivana Korom

My travels to Afghanistan

Моја путовања у Авганистан

began many, many years ago

су почела пре много година,

on the eastern border of my country,

на источној граници моје земље,

my homeland, Poland.

мог завичаја, Пољске.

I was walking through the forests

Крочила сам кроз шуме

of my grandmother's tales.

из бајки моје баке.

A land where every field hides a grave,

Земља где свако поље крије гроб,

where millions of people

где су милиони људи

have been deported or killed

били депортовани или убијени

in the 20th century.

у двадесетом веку.

Behind the destruction,

Иза разарања,

I found a soul of places.

нашла сам душу места.

I met humble people.

Упознала сам скромне људе.

I heard their prayer

Чула сам њихову молитву

and ate their bread.

и јела њихов хлеб.

Then I have been walking East for 20 years --

Онда сам шетала источно двадесет година --

from Eastern Europe to Central Asia --

од Источне Европе до Централне Азије --

through the Caucasus Mountains,

кроз Кавказ,

Middle East,

Блиски исток,

North Africa,

северну Африку,

Russia.

Русију.

And I ever met more humble people.

И свуда сам упознала још скромних људи.

And I shared their bread and their prayer.

И делила њихов хлеб и њихову молитву.

This is why I went to Afghanistan.

Зато сам и отишла у Авганистан.

One day, I crossed the bridge

Једног дана, прешла сам мост

over the Oxus River.

преко Аму Дарја реке.

I was alone on foot.

Сама сам пешачила.

And the Afghan soldier was so surprised to see me

И авганистански војник је био толико изненађен да ме види

that he forgot to stamp my passport.

да је заборавио да стави печат на мој пасош.

But he gave me a cup of tea.

Али ми је дао шољу чаја.

And I understood

И разумела сам

that his surprise was my protection.

да је његова изненађеност била моја заштита.

So I have been walking and traveling,

Тако да сам ходала и путовала,

by horses, by yak, by truck, by hitchhiking,

коњима, јаковима, камионима, стопирањем,

from Iran's border

преко иранске границе

to the bottom, to the edge of the Wakhan Corridor.

до дна, ивице коридора Вахан.

And in this way

И тако сам

I could find noor, the hidden light of Afghanistan.

успела да нађем нур, скривено светло Авганистана.

My only weapon

Моје једино оружје

was my notebook and my Leica.

су били моја свеска и моја "Леика".

I heard prayers of the Sufi --

Чула сам молитве Суфија --

humble Muslims,

скромних муслимана,

hated by the Taliban.

омражених од стране Талибана.

Hidden river,

Скривена река,

interconnected with the mysticism

међусобно повезана са мистицизмом

from Gibraltar to India.

од Гибралтара до Индије.

The mosque where the respectful foreigner

Џамија где је уљудан странац

is showered with blessings

обасут благословима

and with tears,

и сузама,

and welcomed as a gift.

и дочекан као дар.

What do we know

Шта то ми знамо

about the country and the people

о тој земљи и људима

that we pretend to protect,

које се правимо да штитимо,

about the villages

о селима

where the only one medicine

где је једини лек

to kill the pain and to stop the hunger

да се уклони бол и отклони глад

is opium?

опијум?

These are opium-addicted people

Ово су људи зависни од опијума

on the roofs of Kabul

на крововима Кабула

10 years after the beginning of our war.

десет година после почетка нашег рата.

These are the nomad girls

Ово су номадске девојчице

who became prostitutes for Afghan businessmen.

које су постале проститутке авганистанских бизнисмена.

What do we know about the women

Шта ми знамо о овим женама

10 years after the war?

десет година после рата?

Clothed in this nylon bag,

Обучене су у најлонске вреће,

made in China,

направљене у Кини,

with the name of burqa.

које носе име бурка.

I saw one day,

Једног дана сам видела

the largest school in Afghanistan,

највећу школу у Авганистану,

a girls' school.

женску школу.

13,000 girls

13 000 девојчица

studying here

учи тамо

in the rooms underground,

у подрумским собама,

full of scorpions.

пуним шкорпиона.

And their love [for studying]

И њихова љубав према учењу

was so big that I cried.

је била толико велика да сам плакала.

What do we know

Шта ми знамо

about the death threats by the Taliban

о смртним претњама Талибана

nailed on the doors

закуцаним на вратима

of the people who dare to send their daughters to school as in Balkh?

људи који се усуде да пошаљу своје ћерке у школе као она у Балху?

The region is not secure, but full of the Taliban,

Подручје није безбедно, већ пуно Талибана,

and they did it.

и они су то ипак урадили.

My aim is to give a voice

Мој циљ је да дам глас

to the silent people,

нечујним људима,

to show the hidden lights

да покажем скривена светла

behind the curtain of the great game,

иза завесе велике игре,

the small worlds ignored by the media

мале светове игнорисане од стране медија

and the prophets of a global conflict.

и пророка светског конфликта.

Thanks.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)