Celeste Headlee: 10 ways to have a better conversation | TED

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

All right, I want to see a show of hands:

Добро, хоћу да видим подигнуте руке.

how many of you have unfriended someone on Facebook

Колико вас је избацило из пријатеља некога на Фејсбуку

because they said something offensive about politics or religion,

јер је рекао нешто увредљиво о политици или религији,

childcare, food?

бризи о деци, храни?

(Laughter)

(Смех)

And how many of you know at least one person that you avoid

А колико вас познаје макар једну особу коју избегава

because you just don't want to talk to them?

јер једноставно не жели да прича са њом?

(Laughter)

(Смех)

You know, it used to be that in order to have a polite conversation,

Знате, некада је важило да је за пристојан разговор

потребно само пратити савет Хенрија Хигинса из „Моја лепа госпођице“:

we just had to follow the advice of Henry Higgins in "My Fair Lady":

„Држите се времена и здравља.“

Stick to the weather and your health.

Међутим, ових дана, из климатске промене и покрета против вакцинисања, ни ове теме

But these days, with climate change and anti-vaxxing, those subjects --

(Laughter)

(Смех)

are not safe either.

нису више сигурне.

So this world that we live in,

Дакле, свет у коме живимо,

this world in which every conversation

свет у коме сваки разговор

has the potential to devolve into an argument,

има потенцијал да се претвори у свађу,

where our politicians can't speak to one another

у ком наши политичари не могу да причају међусобно

and where even the most trivial of issues

и где чак и најбаналнија питања

have someone fighting both passionately for it and against it, it's not normal.

имају иза себе неког ко се острашћено бори за њега, а и против, није нормалан.

Pew Research did a study of 10,000 American adults,

Истраживачки центар Пју је урадио студију са 10 000 одраслих Американаца

and they found that at this moment, we are more polarized,

и открили су да смо тренутно поларизованији и подељенији

we are more divided,

than we ever have been in history.

више него икада пре у историји.

We're less likely to compromise,

Мање су шансе да ћемо пристати на компромис,

which means we're not listening to each other.

што значи да не слушамо једни друге,

And we make decisions about where to live,

а доносимо одлуке о томе где ћемо живети,

who to marry and even who our friends are going to be,

са ким ћемо ступити у брак, чак и ко ће нам бити пријатељи

based on what we already believe.

на основу постојећих веровања.

Again, that means we're not listening to each other.

То поново значи да не слушамо једни друге.

A conversation requires a balance between talking and listening,

Разговор захтева равнотежу између причања и слушања,

and somewhere along the way, we lost that balance.

а негде успут смо изгубили равнотежу.

Now, part of that is due to technology.

Ово је делимично због технологије.

Мобилни телефони које или држите у рукама,

The smartphones that you all either have in your hands

or close enough that you could grab them really quickly.

или довољно близу да можете заиста брзо да их зграбите.

Према Пјуовом истраживачком центру,

According to Pew Research,

about a third of American teenagers send more than a hundred texts a day.

око трећине америчких тинејџера пошаље преко сто порука дневно,

And many of them, almost most of them, are more likely to text their friends

а многи од њих, скоро сви, ће вероватније послати поруку пријатељима

than they are to talk to them face to face.

него разговарати са њима лицем у лице.

There's this great piece in The Atlantic.

Сјајан чланак је објављен у „Атлантику“.

It was written by a high school teacher named Paul Barnwell.

Написао га је средњошколски професор под именом Пол Барнвел.

And he gave his kids a communication project.

Својој деци је задао пројекат комуникације.

He wanted to teach them how to speak on a specific subject without using notes.

Хтео је да их научи да причају о одређеној теми без коришћења белешки.

And he said this: "I came to realize..."

Рекао је ово: „Схватио сам…“

(Laughter)

(Смех)

"I came to realize that conversational competence

„Схватио сам да би способност вођења разговора

might be the single most overlooked skill we fail to teach.

могла бити најзанемаренија вештина којој нисмо успели да научимо људе.“

Kids spend hours each day engaging with ideas and each other through screens,

Деца свакодневно проводе сате

укључујући се у идеје и ангажујући се путем екрана,

but rarely do they have an opportunity

али ретко имају прилику

to hone their interpersonal communications skills.

да усаврше своје интерперсоналне комуникационе вештине.

It might sound like a funny question, but we have to ask ourselves:

Може звучати као чудно питање, али морамо да се запитамо

Is there any 21st-century skill

да ли постоји било која вештина из 21. века

more important than being able to sustain coherent, confident conversation?"

која је важнија од одржавања повезаног, поверљивог разговора.

Now, I make my living talking to people:

Е, сад, ја зарађујем тако што причам са људима:

Nobel Prize winners, truck drivers,

добитницима Нобелове награде, возачима камиона,

billionaires, kindergarten teachers,

милијардерима, васпитачима из обданишта,

heads of state, plumbers.

поглаварима државе, водоинсталатерима.

I talk to people that I like. I talk to people that I don't like.

Причам са људима који ми се свиђају, са људима који ми се не свиђају.

I talk to some people that I disagree with deeply on a personal level.

Причам са људима са којима се лично дубоко не слажем.

But I still have a great conversation with them.

Ипак, и даље остварујем сјајне разговоре са њима.

So I'd like to spend the next 10 minutes or so teaching you how to talk

Хоћу да вас у следећих отприлике 10 минута научим како да причате

and how to listen.

и како да слушате.

Many of you have already heard a lot of advice on this,

Многи су већ чули велики број савета на ову тему,

things like look the person in the eye,

ствари као што су: гледајте особу у очи,

think of interesting topics to discuss in advance,

смислите интересантну тему о којој бисте могли да причате унапред,

look, nod and smile to show that you're paying attention,

гледајте, климајте главом и смешкајте се да бисте показали да обраћате пажњу,

repeat back what you just heard or summarize it.

поновите оно што сте управо чули или резимирајте.

So I want you to forget all of that.

Хоћу да све то заборавите.

It is crap.

То су глупости.

(Laughter)

(Смех)

There is no reason to learn how to show you're paying attention

Не постоји разлог да учите како да покажете да обраћате пажњу

if you are in fact paying attention.

ако заправо обраћате пажњу.

(Laughter)

(Смех)

(Applause)

(Аплауз)

Now, I actually use the exact same skills as a professional interviewer

Е, сад, ја заправо користим исте особине као особа која ради интервјуе

that I do in regular life.

и као особа у регуларном животу.

So, I'm going to teach you how to interview people,

Дакле, научићу вас како да интервјуишете људе,

and that's actually going to help you learn how to be better conversationalists.

а то ће вам заправо помоћи да научите како да боље водите разговор,

Learn to have a conversation

да научите да водите разговор

without wasting your time, without getting bored,

без губљења времена, без досаде

and, please God, without offending anybody.

и, молим те, боже, без вређања некога.

We've all had really great conversations.

Сви смо ми водили сјајне разговоре.

Сви смо их имали у прошлости. Сви знамо како то изгледа.

We've had them before. We know what it's like.

The kind of conversation where you walk away feeling engaged and inspired,

То је разговор после кога се осећате укључено и инспирисано,

или када осећате да сте се заиста повезали

or where you feel like you've made a real connection

или да вас савршено разумеју.

or you've been perfectly understood.

There is no reason

Нема разлога

why most of your interactions can't be like that.

да већина интеракција не буде таква.

Зато имам 10 основних правила.

So I have 10 basic rules. I'm going to walk you through all of them,

Спровешћу вас кроз сва,

but honestly, if you just choose one of them and master it,

али искрено, ако изаберете једнo од њих и доведете га до савршенства,

you'll already enjoy better conversations.

већ ћете уживати у бољим разговорима.

Number one: Don't multitask.

Број један: не радите више ствари одједном.

And I don't mean just set down your cell phone

Не мислим само на одлагање мобилног телефона,

or your tablet or your car keys or whatever is in your hand.

таблета, кључева од аутомобила или било чега што вам је у рукама.

I mean, be present.

Мислим на то да будете присутни.

Be in that moment.

Будите у том тренутку.

Don't think about your argument you had with your boss.

Не размишљајте о свађи са својим шефом,

Don't think about what you're going to have for dinner.

о томе шта ћете вечерати.

If you want to get out of the conversation,

Ако желите да прекинете да разговарате, учините то,

get out of the conversation,

али немојте бити половично у њему.

but don't be half in it and half out of it.

Number two: Don't pontificate.

Број два: немојте поповати.

If you want to state your opinion

Ако желите да кажете своје мишљење

without any opportunity for response or argument or pushback or growth,

без пружања прилике за реакцију, расправу, негативан одговор или развој,

write a blog.

напишите блог.

(Laughter)

(Смех)

Now, there's a really good reason why I don't allow pundits on my show:

Постоји заиста добар разлог зашто нема аналитичара у мојој емисији -

јер су стварно досадни.

Because they're really boring.

If they're conservative, they're going to hate Obama and food stamps and abortion.

Ако су конзервативци, мрзеће Обаму, бонове за храну и абортус.

Ако су либерали, мрзеће

If they're liberal, they're going to hate

велике банке, нафтне компаније и Дика Чејнија.

big banks and oil corporations and Dick Cheney.

Totally predictable.

Потпуно предвидиво,

And you don't want to be like that.

а ви не желите да будете такви.

You need to enter every conversation assuming that you have something to learn.

Треба да започнете сваки разговор

претпостављајући да постоји нешто што ћете научити.

The famed therapist M. Scott Peck said

Познати терапеут М. Скот Пек је рекао

that true listening requires a setting aside of oneself.

да право слушање захтева да себе ставите са стране.

And sometimes that means setting aside your personal opinion.

То понекад значи да ставите са стране и своје лично мишљење.

He said that sensing this acceptance,

Рекао је да ће говорник, када осети овакво прихватање,

the speaker will become less and less vulnerable

постајати све мање рањив,

and more and more likely to open up the inner recesses

а све ће бити већа вероватноћа да прикажу скривена унутрашња места

of his or her mind to the listener.

његовог или њеног ума слушаоцу.

Again, assume that you have something to learn.

Понављам, претпоставите да постоји нешто што ћете научити.

Bill Nye: "Everyone you will ever meet knows something that you don't."

Бил Нај: „Свако кога ћете некада упознати зна нешто што ви не знате.“

I put it this way:

Ја то формулишем овако -

Everybody is an expert in something.

свако је стручњак у нечему.

Number three: Use open-ended questions.

Број три: користите отворена питања.

У овом случају, угледајте се на новинаре.

In this case, take a cue from journalists.

Започните питањa са „ко“, „шта “, „када “,„где“, „зашто“ или „ како“.

Start your questions with who, what, when, where, why or how.

If you put in a complicated question, you're going to get a simple answer out.

Ако поставите компликовано питање, добићете једноставан одговор.

If I ask you, "Were you terrified?"

Ако вас упитам: „Да ли сте били престрављени?“,

you're going to respond to the most powerful word in that sentence,

одреаговаћете на најснажнију реч у тој реченици,

што је „престрављени“, а одговор је: „Да, била сам“ или „Не, нисам била.“

which is "terrified," and the answer is "Yes, I was" or "No, I wasn't."

"Were you angry?" "Yes, I was very angry."

„Да ли сте били бесни?“ „Да, био сам веома бесан.“

Let them describe it. They're the ones that know.

Пустите да они то опишу. Они су ти који знају.

Try asking them things like, "What was that like?"

Покушајте да их питате нешто попут: „Како је то било?“

"How did that feel?"

„Какав је то био осећај?“,

Because then they might have to stop for a moment and think about it,

јер ће онда можда морати да застану на тренутак и да размисле о томе,

and you're going to get a much more interesting response.

а ви ћете добити много интересантнији одговор.

Number four: Go with the flow.

Број четири: пратите ток ствари.

That means thoughts will come into your mind

То значи да ће вам се јављати мисли,

and you need to let them go out of your mind.

а ви треба да их одагнате из главе.

We've heard interviews often

Често чујемо интервјуе

in which a guest is talking for several minutes

у којима гост прича неколико минута,

and then the host comes back in and asks a question

а затим домаћин упадне са питањем

which seems like it comes out of nowhere, or it's already been answered.

за које се чини да је дошло ниоткуда или на које је већ одговорено.

То значи да је домаћин вероватно престао да слуша пре два минута

That means the host probably stopped listening two minutes ago

because he thought of this really clever question,

јер је смислио неко виспрено питање

and he was just bound and determined to say that.

и једноставно се намерачио да га изговори.

And we do the exact same thing.

Ми чинимо исту ствар.

We're sitting there having a conversation with someone,

Седимо и разговарамо са неким,

а онда се сетимо тренутка када смо срели Хјуа Џекмена у кафићу

and then we remember that time that we met Hugh Jackman in a coffee shop.

(Laughter)

(Смех)

And we stop listening.

и престанемо да слушамо.

Stories and ideas are going to come to you.

Надолазиће вам приче и идеје.

You need to let them come and let them go.

Треба да им допустите да дођу и да их пустите да оду.

Number five: If you don't know, say that you don't know.

Број пет: ако не знате, реците да не знате.

Now, people on the radio, especially on NPR,

Људи на радију, а посебно на Националном радију,

are much more aware that they're going on the record,

су много свеснији да их снимају,

and so they're more careful about what they claim to be an expert in

те су и много пажљивији у вези са питањима за која тврде да су стручњаци

and what they claim to know for sure.

и када тврде да нешто знају засигурно.

Do that. Err on the side of caution.

Чините то. Приклоните се опрезу.

Talk should not be cheap.

Говор не би требало да буде јефтин.

Number six: Don't equate your experience with theirs.

Број шест: не изједначавајте своје искуство са њиховим.

If they're talking about having lost a family member,

Ако причају о губитку члана породице,

немојте започети причу о времену када сте изгубили члана породице.

don't start talking about the time you lost a family member.

If they're talking about the trouble they're having at work,

Ако причају о проблемима на послу,

немојте им причати колико мрзите свој посао.

don't tell them about how much you hate your job.

То није исто. Никада није исто.

It's not the same. It is never the same.

Сва искуства су индивидуална.

All experiences are individual.

And, more importantly, it is not about you.

Што је још важније, не ради се о вама.

You don't need to take that moment to prove how amazing you are

Не треба да заузмете то време да бисте доказали колико сте невероватни

or how much you've suffered.

или колико сте пропатили.

Неко је једном упитао Стивена Хокинга колики је његов IQ, а он је рекао:

Somebody asked Stephen Hawking once what his IQ was, and he said,

"I have no idea. People who brag about their IQs are losers."

„Немам појма. Људи који се хвале својим IQ-ом су губитници.“

(Laughter)

(Смех)

Conversations are not a promotional opportunity.

Разговори нису прилика за промоцију.

Number seven:

Број седам:

Try not to repeat yourself.

покушајте да се не понављате.

It's condescending, and it's really boring,

Снисходљиво је и заиста досадно,

and we tend to do it a lot.

а имамо обичај да то чинимо често,

Especially in work conversations or in conversations with our kids,

посебно у разговорима о послу или са нашом децом,

we have a point to make,

када желимо да нагласимо нешто,

so we just keep rephrasing it over and over.

па настављамо да то непрестано различито формулишемо.

Don't do that.

Немојте то радити.

Number eight: Stay out of the weeds.

Број осам: не детаљишите.

Frankly, people don't care

Искрено, људе не интересују

about the years, the names,

године, имена,

the dates, all those details

датуми, сви ти детаљи

that you're struggling to come up with in your mind.

око чијег се смишљања мучите.

They don't care. What they care about is you.

Не интересују их. Ви их интересујете.

They care about what you're like,

Интересује их какви сте ви,

what you have in common.

шта вам је заједничко.

So forget the details. Leave them out.

Зато заборавите детаље. Изоставите их.

Number nine:

Број девет:

ово није последња ствар, али је најважнија.

This is not the last one, but it is the most important one.

Listen.

Слушајте.

I cannot tell you how many really important people have said

Не могу вам набројати колико је заиста важних људи рекло

that listening is perhaps the most, the number one most important skill

да је слушање можда најважнија вештина коју можете да развијете.

that you could develop.

Buddha said, and I'm paraphrasing,

Буда је рекао, а ја парафразирам:

"If your mouth is open, you're not learning."

„Ако су вам уста отворена, не учите.“

And Calvin Coolidge said, "No man ever listened his way out of a job."

Калвин Кулиџ је рекао: „Нико због слушања није изгубио посао.“

(Laughter)

(Смех)

Why do we not listen to each other?

Зашто не слушамо једни друге?

Number one, we'd rather talk.

Као прво, радије бисмо причали.

When I'm talking, I'm in control.

Када причам, имам контролу.

I don't have to hear anything I'm not interested in.

Не морам да чујем ништа што ме не интересује.

I'm the center of attention.

У центру сам пажње.

I can bolster my own identity.

Могу да увећам свој идентитет.

Међутим, постоји још један разлог -

But there's another reason:

We get distracted.

одвлачи нам се пажња.

The average person talks at about 225 word per minute,

Просечна особа изговара око 225 речи по минути,

but we can listen at up to 500 words per minute.

али ми можемо да слушамо и до 500 речи по минути.

So our minds are filling in those other 275 words.

Зато наш ум попуњава празнину од ових 275 речи.

And look, I know, it takes effort and energy

Знам да су потребни труд и енергија

to actually pay attention to someone,

да стварно обратите пажњу на некога,

but if you can't do that, you're not in a conversation.

али ако то не можете да учините, не разговарате.

You're just two people shouting out barely related sentences

Ви сте само двоје људи који извикују једва повезане реченице

in the same place.

на истом месту.

(Laughter)

(Смех)

You have to listen to one another.

Морате да слушате једни друге.

Stephen Covey said it very beautifully.

Стивен Кави је то лепо формулисао.

He said, "Most of us don't listen with the intent to understand.

Рекао је: „Већина нас не слуша са намером да разуме.

We listen with the intent to reply."

Слушамо са намером да одговоримо.“

One more rule, number 10, and it's this one: Be brief.

Још једно правило, број 10, а то је следеће - будите кратки.

[A good conversation is like a miniskirt; short enough to retain interest,

[Добар разговор је као мини сукња, довољно кратак да задржи интересовање,

but long enough to cover the subject. -- My Sister]

али довољно дуг да покрије тему. - Моја сестра]

(Laughter)

(Смех)

(Applause)

(Aплауз)

All of this boils down to the same basic concept, and it is this one:

Све се ово своди на исти основни концепт, а то је -

Be interested in other people.

будите заинтересовани за друге људе.

You know, I grew up with a very famous grandfather,

Знате, одрасла сам уз веома познатог деду

and there was kind of a ritual in my home.

и постојала је некаква врста ритуала у мом дому.

People would come over to talk to my grandparents,

Људи би свратили да причају са мојим деком и баком,

and after they would leave, my mother would come over to us,

а након што би отишли, мајка би нам пришла

и рекла би: „Да ли знате ко је то био?

and she'd say, "Do you know who that was?

Била је то пратиља мис Америке.

She was the runner-up to Miss America.

He was the mayor of Sacramento.

Био је то градоначелник Сакрамента.

She won a Pulitzer Prize. He's a Russian ballet dancer."

Добила је Пулицерову награду. Он је руски балетан.“

And I kind of grew up assuming

Тако сам порасла претпостављајући

everyone has some hidden, amazing thing about them.

да свако има неку скривену, невероватну ствар у себи.

And honestly, I think it's what makes me a better host.

Искрено, мислим да ме то чини бољим водитељем.

I keep my mouth shut as often as I possibly can,

Ћутим што више могу,

I keep my mind open,

држим ум отворен,

and I'm always prepared to be amazed,

увек сам спремна да ме задиве

and I'm never disappointed.

и никада се не разочарам.

You do the same thing.

Радите исто.

Go out, talk to people,

Изађите, разговарајте са људима,

listen to people,

слушајте их

and, most importantly, be prepared to be amazed.

и, као најважније, будите спремни да будете задивљени.

Thanks.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)