Paul Bloom: The origins of pleasure

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sanja Drakulovic

I'm going to talk today

Данас ћу говорити

about the pleasures of everyday life.

о свакодневним задовољствима.

But I want to begin with a story

Али желим да почнем са причом

of an unusual and terrible man.

о једном необичном и ужасном човеку.

This is Hermann Goering.

О Херману Герингу.

Goering was Hitler's second in command in World War II,

Геринг је био Рајхсмаршал (премијер) у Другом светском рату,

his designated successor.

наименовани Хитлеров наследник.

And like Hitler,

И као и Хитлер,

Goering fancied himself a collector of art.

сматрао је себе колекционарем уметнина.

He went through Europe, through World War II,

Током Другог Светског рата је ишао

stealing, extorting and occasionally buying

Европом и крао, отимао и понекад куповао

various paintings for his collection.

различите слике за своју колекцију.

And what he really wanted was something by Vermeer.

Веома је желео да има слику од Вермера.

Hitler had two of them, and he didn't have any.

Хитлер је имао две, а он ниједну.

So he finally found an art dealer,

Коначно је пронашао трговца уметнинама,

a Dutch art dealer named Han van Meegeren,

Холанђанина по имену Хан ван Мегерен,

who sold him a wonderful Vermeer

који му је продао предивну Вермерову слику

for the cost of what would now be 10 million dollars.

за данашњих десет милиона долара.

And it was his favorite artwork ever.

То је било његово омиљено уметничко дело.

World War II came to an end,

Други Светски рат се завршио

and Goering was captured, tried at Nuremberg

и Геринг је ухваћен, суђено му је у Нирнбергу

and ultimately sentenced to death.

и коначно је осуђен на смрт.

Then the Allied forces went through his collections

Тада су савезници прегледали његову колекцију

and found the paintings

и пронашли слике

and went after the people who sold it to him.

и тражили људе који су му их продали.

And at some point the Dutch police came into Amsterdam

Холандска полиција је дошла у Амстердам

and arrested Van Meegeren.

и ухапсила Ван Мегерена.

Van Meegeren was charged with the crime of treason,

Био је осуђен за издају,

which is itself punishable by death.

која је кажњива смрћу.

Six weeks into his prison sentence,

После шест месеци у затвору,

van Meegeren confessed.

Ван Мегерен је признао.

But he didn't confess to treason.

Али није признао издају.

He said, "I did not sell a great masterpiece

Рекао је: "Нисам продао велико дело

to that Nazi.

том Нацисти. Сам

I painted it myself; I'm a forger."

сам га насликао, ја сам фалсификатор."

Now nobody believed him.

Нико му није веровао.

And he said, "I'll prove it.

Рекао је: "Доказаћу.

Bring me a canvas and some paint,

Донесите ми платно и боје и

and I will paint a Vermeer much better

насликаћу много бољу Вермерову слику

than I sold that disgusting Nazi.

од оне што сам продао одвратном Нацисти.

I also need alcohol and morphine, because it's the only way I can work."

Потребан ми је и алкохол и морфијум, јер једино тако могу да радим."

(Laughter)

(смех)

So they brought him in.

Донели су му то.

He painted a beautiful Vermeer.

Насликао је дивну Вермерову слику.

And then the charges of treason were dropped.

Потом су оптужбе за издају повучене.

He had a lesser charge of forgery,

Оптужен је за мањи злочин фалсификовања,

got a year sentence

добио казну од годину дана

and died a hero to the Dutch people.

и умро као херој холандског народа.

There's a lot more to be said about van Meegeren,

Много више може да се каже о Ван Мегерену,

but I want to turn now to Goering,

али сад желим да се окренем Герингу,

who's pictured here being interrogated at Nuremberg.

који је овде представљен на саслушању у Нирнбергу.

Now Goering was, by all accounts, a terrible man.

Он је, по свим мерилима, био ужасан човек.

Even for a Nazi, he was a terrible man.

Чак је и за Нацисту био ужасан.

His American interrogators described him

Амерички истражитељи су га описали

as an amicable psychopath.

као пријатељски настројеног психопату.

But you could feel sympathy

Али могли сте осетити сажаљење

for the reaction he had

према његовој реакцији

when he was told that his favorite painting

када му је речено да је његова омиљена слика

was actually a forgery.

уствари била фалсификат.

According to his biographer,

Према његовом биографу,

"He looked as if for the first time

"Изгледао је као да је по први пут

he had discovered there was evil in the world."

открио да постоји зло у свету."

(Laughter)

(смех)

And he killed himself soon afterwards.

Убрзо после тога се убио.

He had discovered after all

Ипак је открио да је слика,

that the painting he thought was this

за коју је мислио да је ова,

was actually that.

била уствари ова.

It looked the same,

Изгледала је исто, али била је

but it had a different origin, it was a different artwork.

другачијег порекла, било је то друго дело.

It wasn't just him who was in for a shock.

Није само он био шокиран.

Once van Meegeren was on trial, he couldn't stop talking.

Када је Ван Мегерену било суђено, није престајао да прича.

And he boasted about all the great masterpieces

Хвалио се великим делима

that he himself had painted

које је сам насликао, а која

that were attributed to other artists.

су приписивана другим уметницима.

In particular, "The Supper at Emmaus"

Посебно "Вечера код Емауса" за коју

which was viewed as Vermeer's finest masterpiece, his best work --

се сматрало да је Вермерово најбоље дело -

people would come [from] all over the world to see it --

људи би долазили са свих страна света да је виде -

was actually a forgery.

уствари је била фалсификат.

It was not that painting, but that painting.

Није била та слика, него ова.

And when that was discovered,

А када је то откривено,

it lost all its value and was taken away from the museum.

изгубила је сву вредност и склоњена из музеја.

Why does this matter?

Зашто је то важно?

I'm a psychologists -- why do origins matter so much?

Психолози, зашто је порекло толико важно?

Why do we respond so much

Зашто тако реагујемо на

to our knowledge of where something comes from?

сазнање о томе одакле нешто потиче?

Well there's an answer that many people would give.

Постоји одговор који би многи људи дали.

Many sociologists like Veblen and Wolfe

Многи социолози, као Веблен и Волф би

would argue that the reason why we take origins so seriously

рекли да порекло схватамо тако озбиљно зато

is because we're snobs, because we're focused on status.

што смо снобови, усредсређени на статус.

Among other things,

Између осталог, ако желите

if you want to show off how rich you are, how powerful you are,

да покажете колико сте богати и моћни,

it's always better to own an original than a forgery

увек је боље поседовати оригинал него фалсификат

because there's always going to be fewer originals than forgeries.

јер увек ће бити мање оригинала него фалсификата.

I don't doubt that that plays some role,

Не сумњам да то игра улогу,

but what I want to convince you of today

али данас желим да вас убедим

is that there's something else going on.

да се још нешто дешава.

I want to convince you

Желим да вас убедим да су

that humans are, to some extent, natural born essentialists.

људи, донекле, рођени есенцијалисти.

What I mean by this

Под овим мислим да не

is we don't just respond to things as we see them,

реагујемо само на ствари како их видимо,

or feel them, or hear them.

осећамо или чујемо.

Rather, our response is conditioned on our beliefs,

Радије, наша реакција је условљена нашим уверењима,

about what they really are, what they came from,

о томе шта су оне заиста, одакле потичу,

what they're made of, what their hidden nature is.

од чега су направљене, каква им је скривена природа.

I want to suggest that this is true,

Желим да покажем да је ово истина,

not just for how we think about things,

не само за наше размишљање о стварима,

but how we react to things.

него и наше реакције.

So I want to suggest that pleasure is deep --

Желим да кажем да је задовољство дубоко -

and that this isn't true

и да то не важи само за

just for higher level pleasures like art,

више нивое задовољства као што је уметност,

but even the most seemingly simple pleasures

него и наизглед једноставна задовољства су

are affected by our beliefs about hidden essences.

под утицајем наших уверења о скривеним суштинама.

So take food.

Погледајмо храну.

Would you eat this?

Да ли бисте појели ово?

Well, a good answer is, "It depends. What is it?"

Па, добар одговор је: "Зависи. Шта је то?"

Some of you would eat it if it's pork, but not beef.

Неки би појели ако је прасетина, али не и говедина.

Some of you would eat it if it's beef, but not pork.

Неки би појели ако је говедина, али не и прасетина.

Few of you would eat it if it's a rat

Мало вас би појело ако је то пацов

or a human.

или људско биће. Неки би

Some of you would eat it only if it's a strangely colored piece of tofu.

појели само ако је у питању чудно обојени тофу сир.

That's not so surprising.

То не изненађује.

But what's more interesting

Али још је интересантније да

is how it tastes to you

ће вам укус овога веома

will depend critically on what you think you're eating.

зависити од тога шта мислите да једете.

So one demonstration of this was done with young children.

Демонстрација овога рађена је са малом децом.

How do you make children

Како натерати децу,

not just be more likely to eat carrots and drink milk,

не само да једу шаргарепе и пију млеко,

but to get more pleasure from eating carrots and drinking milk --

него да и више уживају у томе -

to think they taste better?

да мисле да су бољег укуса?

It's simple, you tell them they're from McDonald's.

Једноставно, кажете им да су из "МекДоналдса".

They believe McDonald's food is tastier,

Деца верују да је храна из "Мека" укуснија

and it leads them to experience it as tastier.

и то води до тога да је доживљавају као укуснију.

How do you get adults to really enjoy wine?

Како да наведете одрасле да заиста уживају у вину?

It's very simple:

Веома једноставно:

pour it from an expensive bottle.

сипајте га из скупе флаше.

There are now dozens, perhaps hundreds of studies showing

Десетине, можда стотине студија показују

that if you believe you're drinking the expensive stuff,

да, ако верујете да пијете скупо вино,

it tastes better to you.

оно за вас има бољи укус.

This was recently done with a neuroscientific twist.

Ово је недавно урађено са неуролошким обртом.

They get people into a fMRI scanner,

Људи су подвргнути магнетној резонанци

and while they're lying there, through a tube,

и док леже ту, кроз цевчицу

they get to sip wine.

сркућу вино.

In front of them on a screen is information about the wine.

Пред њима на екрану су информације о вину.

Everybody, of course,

Сви, наравно,

drinks exactly the same wine.

пију потпуно исто вино.

But if you believe you're drinking expensive stuff,

Али ако верујете да пијете скупо вино,

parts of the brain associated with pleasure and reward

делови мозга повезани са задовољством и наградом

light up like a Christmas tree.

се упале као Божићна јелка.

It's not just that you say it's more pleasurable, you say you like it more,

Не само да кажете да више уживате, да вам се више свиђа,

you really experience it in a different way.

него га заиста доживљавате другачије.

Or take sex.

Или на пример секс. Ово су

These are stimuli I've used in some of my studies.

стимулуси које сам користио у неким испитивањима.

And if you simply show people these pictures,

Ако само покажете људима ове слике,

they'll say these are fairly attractive people.

они ће рећи да су то донекле привлачни људи.

But how attractive you find them,

Али колико привлачним ћете их сматрати,

how sexually or romantically moved you are by them,

колико ће вас сексуално или романтично дотаћи,

rests critically on who you think you're looking at.

зависи од вашег мишљења у кога гледате.

You probably think the picture on the left is male,

Вероватно мислите да је на слици лево мушкарац,

the one on the right is female.

а на слици десно жена. Ако се

If that belief turns out to be mistaken, it will make a difference.

испостави да није тако, то ће имати утицаја.

(Laughter)

(смех)

It will make a difference if they turn out to be

Значиће и ако се испостави да су

much younger or much older than you think they are.

много млађи или много старији него што мислите.

It will make a difference if you were to discover

Значиће и ако откријете да је

that the person you're looking at with lust

особа коју гледате са пожудом уствари

is actually a disguised version of your son or daughter,

прерушена верзија вашег сина или ћерке,

your mother or father.

мајке или оца.

Knowing somebody's your kin typically kills the libido.

Сазнање о крвној вези обично убија либидо.

Maybe one of the most heartening findings

Један од охрабрујућих налаза из

from the psychology of pleasure

психологије задовољства је да

is there's more to looking good than your physical appearance.

привлачност није само у физичком изгледу.

If you like somebody, they look better to you.

Особа вам изгледа боље ако вам се свиђа.

This is why spouses in happy marriages

Зато супружници у срећним браковима

tend to think that their husband or wife

обично мисле да њихов муж или жена

looks much better than anyone else thinks that they do.

изгледају много боље него што други то мисле.

(Laughter)

(смех)

A particularly dramatic example of this

Нарочито драматичан пример овога

comes from a neurological disorder known as Capgras syndrome.

долази из неуролошког поремећаја званог Капграс синдром.

So Capgras syndrome is a disorder

Капграс синдром је поремећај

where you get a specific delusion.

у којем имате специфичне обмане.

Sufferers of Capgras syndrome

Они који пате од овог синдрома

believe that the people they love most in the world

верују да су људи које највише воле на свету

have been replaced by perfect duplicates.

замењени савршеним дупликатима.

Now often, a result of Capgras syndrome is tragic.

Често је резултат Капграс синдрома трагичан.

People have murdered those that they loved,

Људи су убијали своје вољене,

believing that they were murdering an imposter.

верујући да убијају уљеза.

But there's at least one case

Али постоји барем један случај

where Capgras syndrome had a happy ending.

где Капграс има срећан завршетак.

This was recorded in 1931.

То је забележено 1931. године.

"Research described a woman with Capgras syndrome

"Истраживање описује жену са Капграс синдромом која

who complained about her poorly endowed and sexually inadequate lover."

се жалила на слабо обдареног и сексуално неадекватног љубавника."

But that was before she got Capgras syndrome.

Али то је било пре него што је оболела.

After she got it, "She was happy to report

Када је оболела: "Задовољно је изјавила

that she has discovered that he possessed a double

да је открила како он има двојника,

who was rich, virile, handsome and aristocratic."

који је богат, виталан, згодан и аристократа."

Of course, it was the same man,

Наравно, био је то исти човек

but she was seeing him in different ways.

али га је она видела другачије.

As a third example,

Као трећи пример, погледајте

consider consumer products.

производе широке потрошње.

So one reason why you might like something is its utility.

Један од разлога зашто вам се нешто допада јесте употребна вредност.

You can put shoes on your feet; you can play golf with golf clubs;

Ципеле обувате на стопала; голф играте са палицама за голф;

and chewed up bubble gum doesn't do anything at all for you.

ижвакана жвакаћа гума не служи ничему.

But each of these three objects has value

Али сваки од ова три предмета има вредност

above and beyond what it can do for you

много вишу од тога шта могу да ураде за вас,

based on its history.

на основу своје историје.

The golf clubs were owned by John F. Kennedy

Штапове за голф је поседовао Џон Ф. Кенеди

and sold for three-quarters of a million dollars at auction.

и продати су за 750.000 долара на аукцији.

The bubble gum was chewed up by pop star Britney Spears

Жваку је жвакала поп звезда Бритни Спирс

and sold for several hundreds of dollars.

и продата је за неколико стотина долара.

And in fact, there's a thriving market

Уствари, тржиште за делимично

in the partially eaten food of beloved people.

поједену храну омиљених особа просто цвета.

(Laughter)

(смех)

The shoes are perhaps the most valuable of all.

Ципеле су вероватно највредније од свега.

According to an unconfirmed report,

Према непотврђеном извору, један

a Saudi millionaire offered 10 million dollars

саудијски милионер понудио је 10 милиона

for this pair of shoes.

долара за овај пар ципела.

They were the ones thrown at George Bush

То су оне које су биле бачене на Џорџа Буша

at an Iraqi press conference several years ago.

на конференцији за новинаре у Ираку пре неколико година.

(Applause)

(аплауз)

Now this attraction to objects

Ова привлачност предмета

doesn't just work for celebrity objects.

не важи само за предмете познатих.

Each one of us, most people,

Свако од нас, већина људи,

have something in our life that's literally irreplaceable,

има нешто у свом животу буквално незаменљиво,

in that it has value because of its history --

што има вредност због своје историје -

maybe your wedding ring, maybe your child's baby shoes --

можда бурма, бебеће ципелице вашег детета -

so that if it was lost, you couldn't get it back.

да их изгубите, не можете их вратити.

You could get something that looked like it or felt like it,

Набавили бисте нешто што изгледа као то,

but you couldn't get the same object back.

али не бисте могли да повратите тај предмет.

With my colleagues George Newman and Gil Diesendruck,

Са колегама Џорџом Њуманом и Гилом Дизендруком

we've looked to see what sort of factors, what sort of history, matters

испитивао сам који фактори, каква историја је

for the objects that people like.

важна за предмете које људи воле.

So in one of our experiments,

У једном од експеримената замолили смо

we asked people to name a famous person who they adored,

људе да наведу познату особу коју обожавају,

a living person they adored.

живу особу коју обожавају.

So one answer was George Clooney.

Један од одговора био је Џорџ Клуни.

Then we asked them,

Потом смо их питали:

"How much would you pay for George Clooney's sweater?"

"Колико бисте платили за његов џемпер?"

And the answer is a fair amount --

Одговор је прилична цифра -

more than you would pay for a brand new sweater

више него што бисте платили нов џемпер

or a sweater owned by somebody who you didn't adore.

или џемпер некога кога не обожавате.

Then we asked other groups of subjects --

Онда смо питали друге испитанике -

we gave them different restrictions

задали смо различита ограничења

and different conditions.

и различите услове.

So for instance, we told some people,

На пример, некима смо рекли:

"Look, you can buy the sweater,

"Можете да купите џемпер,

but you can't tell anybody you own it,

али не можете никоме рећи да га поседујете

and you can't resell it."

и не можете да га препродате."

That drops the value of it,

То спушта вредност џемпера, откривајући

suggesting that that's one reason why we like it.

да је то један од разлога зашто нам се свиђа.

But what really causes an effect

Али оно што заиста изазива ефекат је

is you tell people, "Look, you could resell it, you could boast about it,

кад кажете: "Можете да га продате, можете да се хвалите,

but before it gets to you,

али пре него што џемпер стигне

it's thoroughly washed."

до вас, биће детаљно опран."

That causes a huge drop in the value.

То доводи до великог пада вредности.

As my wife put it, "You've washed away the Clooney cooties."

Моја жена је рекла: "Опрали сте Клуни вашке."

(Laughter)

(смех)

So let's go back to art.

Вратимо се на уметност.

I would love a Chagall. I love the work of Chagall.

Волео бих да поседујем дело Шагала.

If people want to get me something at the end of the conference,

Ако на крају конференције желите нешто да ми поклоните,

you could buy me a Chagall.

можете ми купити Шагала.

But I don't want a duplicate,

Али не желим дупликат,

even if I can't tell the difference.

чак и ако не могу да их разликујем.

That's not because, or it's not simply because,

То није само зато што сам

I'm a snob and want to boast about having an original.

сноб и желим да се хвалим како имам оригинал.

Rather, it's because I want something that has a specific history.

Заправо желим нешто што има одређену историју.

In the case of artwork,

У случају уметничких дела,

the history is special indeed.

историја је заиста посебна.

The philosopher Denis Dutton

Филозоф Денис Датон у

in his wonderful book "The Art Instinct"

својој одличној књизи "The Art Instinct"

makes the case that, "The value of an artwork

каже да је "Вредност уметничког дела укорењена

is rooted in assumptions about the human performance underlying its creation."

у претпоставци о људском чину у позадини његовог стварања."

And that could explain the difference

То може објаснити разлику

between an original and a forgery.

између оригинала и фалсификата.

They may look alike, but they have a different history.

Можда су слични, али имају различиту историју.

The original is typically the product of a creative act,

Оригинал је обично производ креативног чина,

the forgery isn't.

док фалсификат то није.

I think this approach can explain differences

Мислим да овај приступ може објаснити разлике

in people's taste in art.

у укусу за уметност.

This is a work by Jackson Pollock.

Ово је дело Џексона Полока.

Who here likes the work of Jackson Pollock?

Коме се допадају дела Џексона Полока?

Okay. Who here, it does nothing for them?

Океј. Коме она нису ништа посебно?

They just don't like it.

Једноставно вам се не свиђају.

I'm not going to make a claim about who's right,

Не желим да тврдим ко је у праву,

but I will make an empirical claim

али ћу извести емпиријску тврдњу

about people's intuitions,

о људским интуицијама, а то

which is that, if you like the work of Jackson Pollock,

је да, ако вам се свиђају дела Џексона Полока,

you'll tend more so than the people who don't like it

вероваћете да она нису лака за стварање

to believe that these works are difficult to create,

и то више од људи којима се не свиђају,

that they require a lot of time and energy

да захтевају доста времена и снаге

and creative energy.

и креативне енергије.

I use Jackson Pollock on purpose as an example

Намерно користим Џексона Полока као пример,

because there's a young American artist

јер постоји млада америчка уметница

who paints very much in the style of Jackson Pollock,

која слика веома слично стилу Џексона Полока,

and her work was worth

и њен рад је вредан

many tens of thousands of dollars --

много десетина хиљада долара -

in large part because she's a very young artist.

великим делом јер је веома млада.

This is Marla Olmstead

Ово је Марла Олмстед која је

who did most of her work when she was three years old.

већину својих радова насликала са три године.

The interesting thing about Marla Olmstead

Занимљиво је у вези с њом то

is her family made the mistake

да је њена породица погрешила и

of inviting the television program 60 Minutes II into their house

позвала телевизијску емисију "60 Минута II" у своју кућу

to film her painting.

да је снимају док слика.

And they then reported that her father was coaching her.

А онда су изјавили да је отац подучава.

When this came out on television,

Када је то објављено, вредност

the value of her art dropped to nothing.

њене уметности је пала на нулу.

It was the same art, physically,

То је физички била иста уметност,

but the history had changed.

али се историја променила.

I've been focusing now on the visual arts,

Фокусирао сам се на визуелну уметност,

but I want to give two examples from music.

али желим да дам и примере из музике.

This is Joshua Bell, a very famous violinist.

Ово је Џошуа Бел, познати виолиниста.

And the Washington Post reporter Gene Weingarten

Џин Вајгартен, новинар "Вашингтон Поста"

decided to enlist him for an audacious experiment.

одлучио је да га укључи у смео експеримент.

The question is: How much would people like Joshua Bell,

Питање: Колико би се људима свиђао Џошуа Бел,

the music of Joshua Bell,

његова музика, да

if they didn't know they were listening to Joshua Bell?

не знају да слушају Џошуу Бела?

So he got Joshua Bell to take his million dollar violin

Навео је Џошуу Бела да понесе своју виолину од милион

down to a Washington D.C. subway station

долара у станицу метроа и да стане

and stand in the corner and see how much money he would make.

на ћошак и види колико ће новца зарадити.

And here's a brief clip of this.

Ево кратког снимка.

(Violin music)

(музика виолине)

After being there for three-quarters of an hour,

Стајао је ту 45 минута

he made 32 dollars.

и зарадио 32 долара.

Not bad. It's also not good.

Није лоше. Није ни добро.

Apparently to really enjoy the music of Joshua Bell,

Очигледно, да бисте уживали у музици Џошуе Бела,

you have to know you're listening to Joshua Bell.

морате да знате да слушате музику Џошуе Бела.

He actually made 20 dollars more than that,

Зарадио је двадесет долара више,

but he didn't count it.

али није их урачунао.

Because this woman comes up --

Јер је једна жена пришла -

you see at the end of the video -- she comes up.

види се на крају снимка - она прилази.

She had heard him at the Library of Congress a few weeks before

Слушала га је неколико недеља пре, у Конгресној Библиотеци

at this extravagant black-tie affair.

на неком екстравагантном догађају.

So she's stunned that he's standing in a subway station.

Тако да је шокирана што он стоји на метро станици.

So she's struck with pity.

Погодило ју је сажаљење.

She reaches into her purse and hands him a 20.

Посегла је у ташну и дала му двадесет долара.

(Laughter)

(смех)

(Applause)

(аплауз)

The second example from music

Други пример из музике је

is from John Cage's modernist composition,

модернистичка композиција Џона Кејџа,

"4'33"."

"4'33"."

As many of you know,

Као што многи од вас знају, у овој

this is the composition where the pianist sits at a bench,

композицији пијаниста седа за клавир,

opens up the piano

отвара га и четири минута

and sits and does nothing for four minutes and 33 seconds --

и 33 секунде седи не радећи ништа -

that period of silence.

период тишине.

And people have different views on this.

Људи различито гледају на ово.

But what I want to point out

Али ја желим да нагласим

is you can buy this from iTunes.

да ово можете купити на iTunes.

(Laughter)

(смех)

For a dollar 99,

За долар и 99 центи

you can listen to that silence,

можете слушати ту тишину

which is different than other forms of silence.

која је другачија од других врста тишине.

(Laughter)

(смех)

Now I've been talking so far about pleasure,

До сада сам говорио о задовољству,

but what I want to suggest

али желим да кажем да се све

is that everything I've said applies as well to pain.

што сам рекао може применити и на бол.

And how you think about what you're experiencing,

Како размишљате о томе што доживљавате,

your beliefs about the essence of it,

ваша уверења о суштини бола,

affect how it hurts.

утичу на бол.

One lovely experiment

Курт Греј и Ден Вегнер су

was done by Kurt Gray and Dan Wegner.

спровели један диван експеримент.

What they did was they hooked up Harvard undergraduates

Студенте са Харварда су повезали

to an electric shock machine.

на машину за електро шокове.

And they gave them a series of painful electric shocks.

Давали су им серије болних електро шокова.

So it was a series of five painful shocks.

Била је то серија од пет болних шокова.

Half of them are told that they're being given the shocks

Половини је речено да шокове даје

by somebody in another room,

неко у суседној соби, али

but the person in the other room doesn't know they're giving them shocks.

да та особа не зна да даје шокове.

There's no malevolence, they're just pressing a button.

Нема зле намере, само стискају дугме.

The first shock is recorded as very painful.

Забележено је да је први шок веома болан.

The second shock feels less painful, because you get a bit used to it.

Други је мање болан, јер су се навикли.

The third drops, the fourth, the fifth.

Трећи је блажи, па четврти, пети.

The pain gets less.

Бол се смањује.

In the other condition,

У другој верзији, речено

they're told that the person in the next room

им је да особа у суседној соби

is shocking them on purpose -- knows they're shocking them.

намерно даје шокове - зна да им даје шокове.

The first shock hurts like hell.

Први шок невиђено боли.

The second shock hurts just as much,

Други боли исто толико,

and the third and the fourth and the fifth.

и трећи и четврти и пети.

It hurts more

Боли више ако верујете

if you believe somebody is doing it to you on purpose.

да вам неко то ради намерно.

The most extreme example of this

Најекстремнији пример овога

is that in some cases,

је да се у неким случајевима,

pain under the right circumstances

под одређеним околностима,

can transform into pleasure.

бол претвара у задовољство.

Humans have this extraordinarily interesting property

Људи имају необично интересантну особину

that will often seek out low-level doses of pain

да ће тражити ниске дозе бола

in controlled circumstances

у контролисаним условима

and take pleasure from it --

и уживати у њима -

as in the eating of hot chili peppers

као при јелу љутих папричица

and roller coaster rides.

и вожњама у забавним парковима.

The point was nicely summarized

Суштину је лепо сумирао

by the poet John Milton

песник Џон Милтон, који

who wrote, "The mind is its own place,

је написао: "Ум је место за себе,

and in itself can make a heaven of hell,

и у себи може створити рај од пакла

a hell of heaven."

и пакао од раја."

And I'll end with that. Thank you.

Тиме ћу завршити. Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)