On being wrong | Kathryn Schulz

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sandra Gojic

So it's 1995,

Дакле, 1995. година,

I'm in college,

ја сам на факсу

and a friend and I go on a road trip

и са другарицом идем на путовање

from Providence, Rhode Island

од Провиденса, Роуд Ајленд,

to Portland, Oregon.

до Портланда у Орегону.

And you know, we're young and unemployed,

Знате, младе смо, незапослене,

so we do the whole thing on back roads

путујемо споредним путевима

through state parks

кроз националне паркове

and national forests --

и шуме - заправо

basically the longest route we can possibly take.

најдужим могућим путем којим смо могле.

And somewhere in the middle of South Dakota,

И негде усред Јужне Дакоте,

I turn to my friend

окренем се ка другарици

and I ask her a question

и поставим јој питање

that's been bothering me

које ме је мучило

for 2,000 miles.

већ 3500 километара.

"What's up with the Chinese character I keep seeing by the side of the road?"

"У чему је фора са кинеским знаком који стално виђам поред пута?"

My friend looks at me totally blankly.

Другарица ме је гледала потпуно бледо.

There's actually a gentleman in the front row

Један господин у првом реду

who's doing a perfect imitation of her look.

савршено имитира тај израз.

(Laughter)

(смех)

And I'm like, "You know,

Кажем, "Знаш,

all the signs we keep seeing

ти знаци које виђамо

with the Chinese character on them."

који имају кинески знак на себи."

She just stares at me for a few moments,

Само ме је гледала неколико тренутака,

and then she cracks up,

а онда умрла од смеха,

because she figures out what I'm talking about.

јер је схватила о чему причам.

And what I'm talking about is this.

А причала сам о овоме.

(Laughter)

(смех)

Right, the famous Chinese character for picnic area.

Да, чувени кинески знак за пикник зону.

(Laughter)

(смех)

I've spent the last five years of my life

Последњих пет година свог живота провела

thinking about situations

сам размишљајући управо

exactly like this --

о оваквим ситуацијама -

why we sometimes misunderstand

зашто некада погрешно разумемо

the signs around us,

знаке око себе,

and how we behave when that happens,

како се понашамо кад се то деси

and what all of this can tell us about human nature.

и шта све ово говори о људској природи.

In other words, as you heard Chris say,

Другим речима, као што је Крис рекао,

I've spent the last five years

последњих пет година сам провела

thinking about being wrong.

размишљајући о грешењу.

This might strike you as a strange career move,

Можда вам ово делује као чудан избор занимања,

but it actually has one great advantage:

али заправо има једну велику предност:

no job competition.

нема конкуренције.

(Laughter)

(смех)

In fact, most of us do everything we can

Уствари, многи од нас чине све што могу

to avoid thinking about being wrong,

да би избегли грешке или барем

or at least to avoid thinking about the possibility

да избегну размишљање о могућности

that we ourselves are wrong.

да смо погрешиви.

We get it in the abstract.

На апстрактном нивоу схватамо.

We all know everybody in this room makes mistakes.

Сви знамо да сви чинимо грешке.

The human species, in general, is fallible -- okay fine.

Људска врста, уопште, је погрешива - океј, добро.

But when it comes down to me, right now,

Али кад се сведе на мене сада,

to all the beliefs I hold,

на сва моја уверења,

here in the present tense,

овде у садашњем времену,

suddenly all of this abstract appreciation of fallibility

одједном сва апстрактна схватања погрешивости

goes out the window --

падају у воду -

and I can't actually think of anything I'm wrong about.

и не могу да се сетим ничега у чему грешим.

And the thing is, the present tense is where we live.

Ствар је у томе да живимо у садашњости.

We go to meetings in the present tense;

У садашњости идемо на састанке;

we go on family vacations in the present tense;

на породичне одморе идемо у садашњости;

we go to the polls and vote in the present tense.

идемо на изборе и гласамо у садашњости.

So effectively, we all kind of wind up traveling through life,

Значи, сви на крају идемо кроз живот

trapped in this little bubble

затворени у балончић

of feeling very right about everything.

осећања да смо у праву у вези са свим.

I think this is a problem.

Мислим да је то проблем.

I think it's a problem for each of us as individuals,

Проблем за свакога од нас појединачно,

in our personal and professional lives,

у нашим личним и професионалним животима,

and I think it's a problem for all of us collectively as a culture.

и проблем за све нас колективно, као културу.

So what I want to do today

Данас желим да, прво

is, first of all, talk about why we get stuck

говорим о томе зашто се заглавимо

inside this feeling of being right.

унутар тог осећања да смо у праву.

And second, why it's such a problem.

И друго, зашто је то такав проблем.

And finally, I want to convince you

И на крају, желим да вас убедим

that it is possible

да је могуће

to step outside of that feeling

изаћи из тог осећања

and that if you can do so,

и да је, ако то успете,

it is the single greatest

то највећи морални,

moral, intellectual and creative leap you can make.

интелектуални и креативни скок који можете направити.

So why do we get stuck

Дакле, зашто се углавимо

in this feeling of being right?

у осећању да смо у праву?

One reason, actually, has to do with a feeling of being wrong.

Један од разлога је у осећању према грешењу.

So let me ask you guys something --

Дозволите да вас нешто питам -

or actually, let me ask you guys something, because you're right here:

уствари, питаћу вас, јер сте ту:

How does it feel -- emotionally --

Какав је осећај - емотивно -

how does it feel to be wrong?

какав је осећај када грешимо?

Dreadful. Thumbs down.

Ужасан. Није добар.

Embarrassing. Okay, wonderful, great.

Срамотан. Океј, сјајно, добро.

Dreadful, thumbs down, embarrassing --

Ужасан, није добар, срамотан -

thank you, these are great answers,

хвала, ово су одлични одговори,

but they're answers to a different question.

али су одговори на једно друго питање.

You guys are answering the question:

Ви сте одговорили на питање:

How does it feel to realize you're wrong?

Какав је осећај схватити да сте погрешили?

(Laughter)

(смех)

Realizing you're wrong can feel like all of that and a lot of other things, right?

То и још много других ствари осећамо кад схватимо да грешимо, је л' тако?

I mean it can be devastating, it can be revelatory,

То може бити катастрофално, просветљујуће,

it can actually be quite funny,

може бити прилично смешно,

like my stupid Chinese character mistake.

као моја глупа грешка са кинеским знаком.

But just being wrong

Али само стање грешења,

doesn't feel like anything.

не производи никакав осећај.

I'll give you an analogy.

Даћу вам једну аналогију.

Do you remember that Loony Tunes cartoon

Да ли се сећате цртаћа од "Loony Tunes"

where there's this pathetic coyote

где онај патетични којот увек

who's always chasing and never catching a roadrunner?

вија и никад не ухвати птицу тркачицу?

In pretty much every episode of this cartoon,

У скоро свакој епизоди овог цртаћа

there's a moment where the coyote is chasing the roadrunner

постоји тренутак кад је он вија,

and the roadrunner runs off a cliff,

а она одјури са литице,

which is fine -- he's a bird, he can fly.

што је ок, она је птица, може да лети.

But the thing is, the coyote runs off the cliff right after him.

Али и којот се залети преко литице за њом.

And what's funny --

И смешно је -

at least if you're six years old --

бар кад имате шест година -

is that the coyote's totally fine too.

што је којоту то потпуно ок, такође.

He just keeps running --

Он наставља да трчи -

right up until the moment that he looks down

све до тренутка кад погледа доле

and realizes that he's in mid-air.

и схвати да се налази у ваздуху.

That's when he falls.

Тада падне.

When we're wrong about something --

Када нисмо у праву у вези с нечим -

not when we realize it, but before that --

не када то схватимо, него пре -

we're like that coyote

ми смо као тај којот који

after he's gone off the cliff and before he looks down.

се залетео са литице, а пре него што погледа доле.

You know, we're already wrong,

Знате, већ грешимо,

we're already in trouble,

већ смо у невољи,

but we feel like we're on solid ground.

али се осећамо на чврстом тлу.

So I should actually correct something I said a moment ago.

Требало би да исправим нешто што сам малопре рекла.

It does feel like something to be wrong;

Ипак се осећамо некако кад грешимо;

it feels like being right.

осећамо да смо у праву.

(Laughter)

(смех)

So this is one reason, a structural reason,

Ово је један разлог, структурни разлог,

why we get stuck inside this feeling of rightness.

зашто се заглављујемо у тај осећај да смо у праву.

I call this error blindness.

Називам то слепоћа за грешке.

Most of the time,

Већином времена немамо

we don't have any kind of internal cue

никакав унутрашњи знак

to let us know that we're wrong about something,

да нас обавести да грешимо у вези с нечим,

until it's too late.

све док није превише касно.

But there's a second reason that we get stuck inside this feeling as well --

Али постоји још један разлог зашто се заглављујемо -

and this one is cultural.

а он је културан.

Think back for a moment to elementary school.

Сетите се на тренутак основне школе.

You're sitting there in class,

Седите тамо на часу,

and your teacher is handing back quiz papers,

а учитељица вам враћа контролни,

and one of them looks like this.

и један од њих овако изгледа.

This is not mine, by the way.

Успут, овај није мој.

(Laughter)

(смех)

So there you are in grade school,

Ето вас у основној школи,

and you know exactly what to think

и знате тачно шта да мислите

about the kid who got this paper.

о детету које добије овај папир.

It's the dumb kid, the troublemaker,

То је глупак који прави невоље,

the one who never does his homework.

онај који никада не ради домаћи.

So by the time you are nine years old,

Док напуните девет година,

you've already learned, first of all,

већ сте научили, прво - да

that people who get stuff wrong

су људи који греше

are lazy, irresponsible dimwits --

лењи и неодговорни шмокљани -

and second of all,

и друго,

that the way to succeed in life

да је начин да се успе у животу

is to never make any mistakes.

тај да никад не грешите.

We learn these really bad lessons really well.

Све ове лоше лекције научимо врло добро.

And a lot of us --

И многи од нас -

and I suspect, especially a lot of us in this room --

претпостављам посебно у овој просторији -

deal with them by just becoming

излазе с њима на крај, постајући

perfect little A students,

савршени мали одликаши,

perfectionists, over-achievers.

перфекционисти, преамбициозни.

Right,

Зар не, Господине финансијски

Mr. CFO, astrophysicist, ultra-marathoner?

директоре, астрофизичару, ултрамаратонцу?

(Laughter)

(смех)

You're all CFO, astrophysicists, ultra-marathoners, it turns out.

Сви сте финансијски директори, астрофизичари, ултрамаратонци.

Okay, so fine.

Океј, добро.

Except that then we freak out

Осим што онда полудимо

at the possibility that we've gotten something wrong.

при помисли да смо у нечему погрешили.

Because according to this,

Јер према овоме,

getting something wrong

погрешити у нечему

means there's something wrong with us.

значи да нешто с нама није у реду.

So we just insist that we're right,

Онда инсистирамо да смо у праву,

because it makes us feel smart and responsible

јер се тако осећамо паметним и одговорним,

and virtuous and safe.

пуним врлина и безбедним.

So let me tell you a story.

Испричаћу вам једну причу.

A couple of years ago,

Пре пар година, једна жена

a woman comes into Beth Israel Deaconess Medical Center for a surgery.

дошла је у Бет Израел Диконес клинику на операцију.

Beth Israel's in Boston.

Та болница налази се у Бостону.

It's the teaching hospital for Harvard --

То је наставна болница за Харвард -

one of the best hospitals in the country.

једна од најбољих у земљи.

So this woman comes in and she's taken into the operating room.

Кад је стигла, одвели су је у операциону салу.

She's anesthetized, the surgeon does his thing --

Добила је анестезију, хирург је обавио своје -

stitches her back up, sends her out to the recovery room.

зашио је, послао на опоравак.

Everything seems to have gone fine.

Изгледало је да је све прошло како треба.

And she wakes up, and she looks down at herself,

Пробудила се, погледала се и

and she says, "Why is the wrong side of my body in bandages?"

питала, "Зашто је погрешна страна мог тела у завојима?"

Well the wrong side of her body is in bandages

Па погрешна страна њеног тела била је у завојима

because the surgeon has performed a major operation

јер је хирург извео велику операцију

on her left leg instead of her right one.

на њеној левој, уместо десној нози.

When the vice president for health care quality at Beth Israel

Када је потпредседник квалитета здравствене неге

spoke about this incident,

из болнице говорио о том инциденту,

he said something very interesting.

рекао је нешто веома интересантно.

He said, "For whatever reason,

Рекао је, "Из неког разлога,

the surgeon simply felt

хирург је једноставно осећао

that he was on the correct side of the patient."

да се налази на правој страни пацијенткиње."

(Laughter)

(смех)

The point of this story

Поента ове приче је

is that trusting too much in the feeling

да може бити веома опасно

of being on the correct side of anything

ако превише верујемо осећају

can be very dangerous.

да смо на правој страни било чега.

This internal sense of rightness

Тај унутрашњи осећај исправности

that we all experience so often

који тако често имамо,

is not a reliable guide

није поуздан водич за

to what is actually going on in the external world.

оно што се стварно дешава у спољном свету.

And when we act like it is,

А када се понашамо као да јесте

and we stop entertaining the possibility that we could be wrong,

и престанемо да прихватамо могућност да грешимо,

well that's when we end up doing things

па тада радимо ствари као што

like dumping 200 million gallons of oil into the Gulf of Mexico,

је просипање 760 милиона литара нафте у мексички залив,

or torpedoing the global economy.

или уништавање глобалне економије.

So this is a huge practical problem.

Дакле то је велики практични проблем.

But it's also a huge social problem.

Али је и велик друштвени проблем.

Think for a moment about what it means to feel right.

Размислите на трен шта значи бити у праву.

It means that you think that your beliefs

То значи да мислите да ваша веровања

just perfectly reflect reality.

савршено осликавају стварност.

And when you feel that way,

А када се тако осећате,

you've got a problem to solve,

имате проблем да решите,

which is, how are you going to explain

а то је како ћете објаснити

all of those people who disagree with you?

све оне људе који се не слажу са вама?

It turns out, most of us explain those people the same way,

Испоставља се да већина нас исто обајшњава те људе,

by resorting to a series of unfortunate assumptions.

посежући за серијом несрећних претпоставки.

The first thing we usually do when someone disagrees with us

Кад се неко не слаже са нама, ми прво

is we just assume they're ignorant.

претпоставимо да је незналица.

They don't have access to the same information that we do,

Нема приступа истим информацијама као ми,

and when we generously share that information with them,

а када великодушно поделимо с њима те информације,

they're going to see the light and come on over to our team.

они ће угледати светлост и прећи на нашу страну.

When that doesn't work,

Када то не успе, кад се

when it turns out those people have all the same facts that we do

испостави да они имају исте чињенице као ми

and they still disagree with us,

али се и даље не слажу с нама,

then we move on to a second assumption,

прелазимо на другу претпоставку,

which is that they're idiots.

а то је да су идиоти.

(Laughter)

(смех)

They have all the right pieces of the puzzle,

Имају све делове слагалице и

and they are too moronic to put them together correctly.

превише су глупи да их правилно склопе.

And when that doesn't work,

А када ни то не успе,

when it turns out that people who disagree with us

кад се испостави да људи који се с нама не слажу

have all the same facts we do

имају исте чињенице као ми

and are actually pretty smart,

и прилично су паметни,

then we move on to a third assumption:

онда прелазимо на трећу претпоставку:

they know the truth,

они знају истину

and they are deliberately distorting it

и намерно је искривљују

for their own malevolent purposes.

у сопствене злобне сврхе.

So this is a catastrophe.

Ово је катастрофа.

This attachment to our own rightness

Везаност за сопствени осећај исправности

keeps us from preventing mistakes

не дозвољава да спречимо грешке

when we absolutely need to

кад је то потпуно неопходно

and causes us to treat each other terribly.

и чини да једни друге ужасно третирамо.

But to me, what's most baffling

Оно што ми је овде

and most tragic about this

најтрагичније и што највише збуњује,

is that it misses the whole point of being human.

то је да потпуно промашује смисао људскости.

It's like we want to imagine

Као да желимо да замислимо

that our minds are just these perfectly translucent windows

да су наши умови савршено чисти прозори

and we just gaze out of them

и ми гледамо кроз њих

and describe the world as it unfolds.

и описујемо свет како се дешава.

And we want everybody else to gaze out of the same window

И желимо да сви остали гледају кроз исти прозор

and see the exact same thing.

и виде потпуно исту ствар.

That is not true,

То није истинито,

and if it were, life would be incredibly boring.

а да јесте, живот би био ужасно досадан.

The miracle of your mind

Чаролија вашег ума није у томе

isn't that you can see the world as it is.

да можете видети свет онаквим какав јесте.

It's that you can see the world as it isn't.

Него да га можете видети какав није.

We can remember the past,

Можемо памтити прошлост

and we can think about the future,

и можемо размишљати о будућности

and we can imagine what it's like

и замислити како је то

to be some other person in some other place.

бити нека друга особа на неком другом месту.

And we all do this a little differently,

Сви то радимо помало другачије,

which is why we can all look up at the same night sky

и зато можемо погледати у исто небо

and see this

и видети ово

and also this

и ово

and also this.

и ово.

And yeah, it is also why we get things wrong.

И да, управо зато и грешимо.

1,200 years before Descartes said his famous thing

1200 година пре него што је Декарт рекао

about "I think therefore I am,"

"Мислим, дакле постојим",

this guy, St. Augustine, sat down

овај лик, Св. Августин је сео

and wrote "Fallor ergo sum" --

и написао, "Fallor ergo sum" -

"I err therefore I am."

"Грешим, дакле постојим".

Augustine understood

Августин је разумео

that our capacity to screw up,

да наша способност за забрљамо

it's not some kind of embarrassing defect

није само нека срамотна грешка

in the human system,

у људском систему,

something we can eradicate or overcome.

нешто што можемо искоренити или превазићи.

It's totally fundamental to who we are.

То је оно што нас чини таквим какви смо.

Because, unlike God,

Јер, за разлику од Бога,

we don't really know what's going on out there.

ми баш не знамо шта се дешава.

And unlike all of the other animals,

И за разлику од свих других животиња,

we are obsessed with trying to figure it out.

опседнути смо покушајима да то сазнамо.

To me, this obsession

За мене, та опсесија

is the source and root

је извор и корен

of all of our productivity and creativity.

све наше продуктивности и креативности.

Last year, for various reasons,

Прошле године сам, из више разлога,

I found myself listening to a lot of episodes

слушала много епизода серије

of the Public Radio show This American Life.

"This American Life" на радију.

And so I'm listening and I'm listening,

И тако слушам и слушам

and at some point, I start feeling

и у једном тренутку помислим

like all the stories are about being wrong.

како су све приче о грешењу.

And my first thought was,

Прва помисао била ми је,

"I've lost it.

"Полудела сам.

I've become the crazy wrongness lady.

Постала сам лудача за грешке.

I just imagined it everywhere,"

Видим их свуда",

which has happened.

што се дешавало.

But a couple of months later,

Али пар месеци касније,

I actually had a chance to interview Ira Glass, who's the host of the show.

интервјуисала сам Иру Гласа, који води емисију.

And I mentioned this to him,

Поменула сам му то

and he was like, "No actually, that's true.

и рекао је, "Не, то је истина.

In fact," he says,

Уствари," рекао је,

"as a staff, we joke

"међу особљем се зезамо

that every single episode of our show

како свака епизода наше емисије

has the same crypto-theme.

има исту заједничку тему.

And the crypto-theme is:

А та тема је:

'I thought this one thing was going to happen

'Мислио сам да ће се једна ствар десити,

and something else happened instead.'

а уместо тога десило се нешто друго.'

And the thing is," says Ira Glass, "we need this.

А поента је", каже Ира Глас, "ово нам је потребно.

We need these moments

Потребни су нам моменти

of surprise and reversal and wrongness

изненађења, преокрета и грешења

to make these stories work."

да би те приче имале ефекта."

And for the rest of us, audience members,

А ми остали, чланови публике,

as listeners, as readers,

слушаоци, читаоци,

we eat this stuff up.

ми то прождиремо.

We love things like plot twists

Волимо преокрете у причи

and red herrings and surprise endings.

интриге и изненађујуће завршетке.

When it comes to our stories,

Када су наше приче у питању,

we love being wrong.

волимо да грешимо.

But, you know, our stories are like this

Али знате, наше приче су такве

because our lives are like this.

јер су нам животи такви.

We think this one thing is going to happen

Мислимо да ће се једно десити,

and something else happens instead.

а уместо тога се нешто друго деси.

George Bush thought he was going to invade Iraq,

Џорџ Буш је мислио да ће упасти у Ирак,

find a bunch of weapons of mass destruction,

пронаћи гомилу оружја за масовно уништење,

liberate the people and bring democracy to the Middle East.

ослободити људе и донети демократију на Блиски Исток.

And something else happened instead.

Уместо тога се нешто друго десило.

And Hosni Mubarak

А Хосни Мубарак је мислио

thought he was going to be the dictator of Egypt for the rest of his life,

да ће бити диктатор Египта до краја живота,

until he got too old or too sick

док није превише стар или болестан

and could pass the reigns of power onto his son.

да би пренео власт на свог сина.

And something else happened instead.

Уместо тога се нешто друго десило.

And maybe you thought

А ви сте можда мислили да ћете

you were going to grow up and marry your high school sweetheart

одрасти и венчати се са својом средњошколском љубави

and move back to your hometown and raise a bunch of kids together.

и преселити се у родни град и имати брдо деце.

And something else happened instead.

Уместо тога се нешто друго десило.

And I have to tell you

Морам вам рећи да сам

that I thought I was writing an incredibly nerdy book

мислила да пишем изузетно штреберску књигу

about a subject everybody hates

о теми коју сви мрзе, за

for an audience that would never materialize.

публику која се никад неће појавити.

And something else happened instead.

Уместо тога се нешто друго десило.

(Laughter)

(смех)

I mean, this is life.

Мислим, то је живот.

For good and for ill,

У добру и злу,

we generate these incredible stories

ми стварамо невероватне приче

about the world around us,

о свету око нас, а

and then the world turns around and astonishes us.

онда се свет преокрене и изненади нас.

No offense, but this entire conference

Без увреде, али цела ова конференција

is an unbelievable monument

је невероватан споменик

to our capacity to get stuff wrong.

нашој могућности да грешимо.

We just spent an entire week

Управо смо провели недељу дана

talking about innovations and advancements

причајући о иновацијама и напретку

and improvements,

и побољшањима,

but you know why we need all of those innovations

али знате ли зашто су нам потребне иновације,

and advancements and improvements?

напредак и побољшања?

Because half the stuff

Јер пола ствари

that's the most mind-boggling and world-altering --

које су најчудније и мењају свет -

TED 1998 --

TED 1998 -

eh.

пих.

(Laughter)

(смех)

Didn't really work out that way, did it?

Није баш испало тако, зар не?

(Laughter)

(смех)

Where's my jet pack, Chris?

Где је мој ракетни погон, Крис?

(Laughter)

(смех)

(Applause)

(аплауз)

So here we are again.

Ето нас опет овде.

And that's how it goes.

И тако то иде.

We come up with another idea.

Смислимо нову идеју.

We tell another story.

Испричамо другу причу.

We hold another conference.

Одржимо још једну конференцију.

The theme of this one,

Тема ове, као што

as you guys have now heard seven million times,

сте чули седам милиона пута, је

is the rediscovery of wonder.

поновно откривање чуда.

And to me,

По мени, ако

if you really want to rediscover wonder,

заиста желите да поново откријете чудо,

you need to step outside

треба да изађете из

of that tiny, terrified space of rightness

тог маленог, престрашеног места исправности

and look around at each other

и погледате једни друге

and look out at the vastness

и погледате величину

and complexity and mystery

и сложеност и мистерију

of the universe

универзума и

and be able to say,

да можете да кажете,

"Wow, I don't know.

"Вау, не знам.

Maybe I'm wrong."

Можда грешим."

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)

Thank you guys.

Хвала људи.

(Applause)

(аплауз)