How economic inequality harms societies | Richard Wilkinson

Prevodilac: Sandrina Dimitrijevic Lektor: Ivana Korom

You all know the truth of what I'm going to say.

Сви знате истину о ономе о чему ћу причати.

I think the intuition that inequality is divisive and socially corrosive

Осећај да је неједнакост раздорна и да подрива друштво

has been around since before the French Revolution.

постоји још од пре Француске револуције.

What's changed

Оно шта се променило

is we now can look at the evidence,

је да сада можемо гледати у доказе,

we can compare societies, more and less equal societies,

можемо упоређивати друштва, мање или више једнака друштва,

and see what inequality does.

и видети које су последице неједнакости.

I'm going to take you through that data

Провешћу вас кроз податке

and then explain why

и потом објаснити зашто

the links I'm going to be showing you exist.

постоје повезаности које ћу вам представити.

But first, see what a miserable lot we are.

Али прво, погледајте како смо ми једна несрећна скупина.

(Laughter)

Смех

I want to start though

Хоћу да започнем

with a paradox.

са парадоксом.

This shows you life expectancy

Ово показује очекивано трајање живота

against gross national income --

наспрам бруто националног производа.

how rich countries are on average.

како богате земље стоје у просеку.

And you see the countries on the right,

И видите да су земље са десне стране,

like Norway and the USA,

као Норвешка и САД,

are twice as rich as Israel, Greece, Portugal on the left.

дупло богатије од Израела, Грчке и Португалије са леве стране.

And it makes no difference to their life expectancy at all.

Али уопште не постоје разлике у очекиваном трајању живота.

There's no suggestion of a relationship there.

Не постоји никаква повезаност овде.

But if we look within our societies,

Али ако завиримо унутар наших друштава,

there are extraordinary social gradients in health

постоје изненађујуће друштвене разлике у здрављу

running right across society.

у целом друштву.

This, again, is life expectancy.

То је, поново, очекивано трајање живота.

These are small areas of England and Wales --

Ово су мале области Енглеске и Велса -

the poorest on the right, the richest on the left.

најсиромашније са десне стране, најбогатије са леве стране.

A lot of difference between the poor and the rest of us.

Велике разлике између сиромашних и осталих.

Even the people just below the top

Чак и људи који су незнатно испод врха

have less good health

имају лошије здравље

than the people at the top.

од оних на врху.

So income means something very important

Дакле приход значи нешто веома значајно

within our societies,

унутар наших друштава,

and nothing between them.

али ништа између њих.

The explanation of that paradox

Објашњење овог парадокса

is that, within our societies,

је да, унутар наших друштава,

we're looking at relative income

ми посматрамо релативни приход

or social position, social status --

или социјални статус, место у друштву

where we are in relation to each other

где смо ми у односу једни са другима

and the size of the gaps between us.

као и величине јаза између нас.

And as soon as you've got that idea,

Чим то схватите,

you should immediately wonder:

одмах би се требало запитати:

what happens if we widen the differences,

шта се дешава ако проширимо разлике,

or compress them,

или их смањимо,

make the income differences bigger or smaller?

повећамо или смањимо разлике у приходима?

And that's what I'm going to show you.

То је оно што ћу вам ја сада показати.

I'm not using any hypothetical data.

Нећу користити хипотетичке податке.

I'm taking data from the U.N. --

Податке смо узели од Уједињених нација.

it's the same as the World Bank has --

исти подаци које има и Светска банка -

on the scale of income differences

о разликама у приходима

in these rich developed market democracies.

у овим богатим развијеним тржишним демократијама.

The measure we've used,

Мера коју смо користили

because it's easy to understand and you can download it,

зато што је лако разумљива и може се преузети са њиховог сајта,

is how much richer the top 20 percent

је колико је 20 посто најбогатијих богатије

than the bottom 20 percent in each country.

од 20 посто најсиромашнијих у свакој земљи.

And you see in the more equal countries on the left --

И видите да су једнакије земље са леве стране -

Japan, Finland, Norway, Sweden --

Јапан, Финска, Норвешка, Шведска -

the top 20 percent are about three and a half, four times as rich

20 посто најбогатијих су 3 до 4 пута богатији

as the bottom 20 percent.

од 20 посто најсиромашнијих.

But on the more unequal end --

Али на оној неједнакој страни -

U.K., Portugal, USA, Singapore --

Велика Британија, Португалија, САД, Сингапур -

the differences are twice as big.

разлике су дупло веће.

On that measure, we are twice as unequal

Гледајући ове податке, ми смо дупло више неједнаки

as some of the other successful market democracies.

од неких других успешних тржишних демократија.

Now I'm going to show you what that does to our societies.

Сада ћу вам показати које ово последице изазива у нашим друштвима.

We collected data on problems with social gradients,

Сакупили смо податке о проблемима који су последице друштвених разлика

the kind of problems that are more common

о проблемима који се чешће јављају

at the bottom of the social ladder.

на дну друштвене лествице.

Internationally comparable data on life expectancy,

Међународно упоредиви подаци о очекиваном трајању живота,

on kids' maths and literacy scores,

дечјем знању математике и писмености,

on infant mortality rates, homicide rates,

стопе смртности новорођенчади, стопе самоубистава,

proportion of the population in prison, teenage birthrates,

проценат популације у затворима, стопе малолетничких трудноћа

levels of trust,

степену поверења,

obesity, mental illness --

гојазности, менталним обољењима -

which in standard diagnostic classification

која у стандардној дијагностици укључују

includes drug and alcohol addiction --

злоупотребу дрога и алкохола -

and social mobility.

и социјалну мобилност.

We put them all in one index.

Све смо то ставили у један индекс.

They're all weighted equally.

Све смо их једнако вредновали.

Where a country is is a sort of average score on these things.

Како свака земља стоји у просеку по свим овим мерама.

And there, you see it

И као што видите,

in relation to the measure of inequality I've just shown you,

у поређењу са мером неједнакости које сам вам малопре показао,

which I shall use over and over again in the data.

коју ћу користити изнова и изнова у овим подацима.

The more unequal countries

Земље које се више разликују

are doing worse

лошије стоје

on all these kinds of social problems.

по питању свих ових друштвених проблема.

It's an extraordinarily close correlation.

То је невероватно блиска корелација.

But if you look at that same index

Али ако упоредите тај исти индекс

of health and social problems

здравствених и друштвених проблема

in relation to GNP per capita,

у поређењу са бруто националним производом по становнику,

gross national income,

бруто националним дохотком,

there's nothing there,

овде ништа не постоји,

no correlation anymore.

нема никакве корелације.

We were a little bit worried

Ми смо се забринули

that people might think

да би људи могли да помисле

we'd been choosing problems to suit our argument

да смо ми бирали проблеме који одговарају нашим аргументима

and just manufactured this evidence,

или да смо кривотворили доказе,

so we also did a paper in the British Medical Journal

зато смо заједно објавили рад у Бритиш Медикал Журналу

on the UNICEF index of child well-being.

о Уницефовом индеску дечје добробити.

It has 40 different components

Индекс се састоји од 40 различитих компоненти

put together by other people.

састављених од стране других људи.

It contains whether kids can talk to their parents,

Он садржи на пример, да ли деца разговарају са својим родитељима,

whether they have books at home,

да ли имају књиге код куће,

what immunization rates are like, whether there's bullying at school.

које су стопе вакцинације, да ли постоји злостављање у школи.

Everything goes into it.

Све улази у тај индекс.

Here it is in relation to that same measure of inequality.

Упоредили смо тај индекс са мером неједнакости.

Kids do worse in the more unequal societies.

Деца имају мању добробит у неједнакијим друштвима.

Highly significant relationship.

Веома значајна повезаност.

But once again,

Али поново,

if you look at that measure of child well-being,

ако погледате меру дечје добробити,

in relation to national income per person,

у поређењу са националним приходом по становнику,

there's no relationship,

нема никакве везе,

no suggestion of a relationship.

никакве сугестије о повезаности.

What all the data I've shown you so far says

Сви ови подаци које сам вам представио

is the same thing.

показују исту ствар.

The average well-being of our societies

Просечно благостање у нашим друштвима

is not dependent any longer

више не зависи

on national income and economic growth.

од националног прихода и економског раста.

That's very important in poorer countries,

То је значајно у сиромашнијим земљама,

but not in the rich developed world.

али не и у богатим развијеним земљама.

But the differences between us

Разлике између нас

and where we are in relation to each other

и где ми стојимо у поређењу једни са другима

now matter very much.

сада значе много више.

I'm going to show you some of the separate bits of our index.

Показаћу вам неке појединачне делове нашех индекса.

Here, for instance, is trust.

Овде је, на пример, поверење.

It's simply the proportion of the population

То је напросто проценат популације

who agree most people can be trusted.

који се слаже да се већини људи може веровати.

It comes from the World Values Survey.

Долази од Светске анкете о вредностима.

You see, at the more unequal end,

Видите да на неједнаком крају,

it's about 15 percent of the population

има око 15 процената популације

who feel they can trust others.

који осећају да могу веровати другима.

But in the more equal societies,

Али у једнакијим друштвима,

it rises to 60 or 65 percent.

расте до 60 или 65 процената.

And if you look at measures of involvement in community life

Ако погледате мере укључености у живот локалне заједнице,

or social capital,

или друштвени капитал,

very similar relationships

постоји слична повезаност

closely related to inequality.

са неједнакошћу.

I may say, we did all this work twice.

Могу да кажем, да смо цео посао радили два пута.

We did it first on these rich, developed countries,

Прво смо га урадили на богатим, развијеним земљама,

and then as a separate test bed,

а потом као одвојени истаживачки поступак,

we repeated it all on the 50 American states --

поновили све на 50 америчких држава -

asking just the same question:

постављајући исто питање:

do the more unequal states

да ли мање једнаке државе

do worse on all these kinds of measures?

имају лошије резултате по свим овим мерама?

So here is trust from a general social survey of the federal government

Дакле, ово је резултат федералне анкете поверења

related to inequality.

упоређен са неједнакошћу.

Very similar scatter

Веома сличан распоред

over a similar range of levels of trust.

код сличних степена поверења.

Same thing is going on.

Иста ствар се дешава.

Basically we found

Дакле сазнали смо да

that almost anything that's related to trust internationally

све што је повезано са поверењем на међународном нивоу

is related to trust amongst the 50 states

је исто повезано и са поверењем између 50 држава

in that separate test bed.

у посебном истраживању.

We're not just talking about a fluke.

Ми овде не говоримо о случајности.

This is mental illness.

Ово је ментално обољење.

WHO put together figures

Светска здравстена организација је саставила податке

using the same diagnostic interviews

вршећи исте дијагностичке интервјуе

on random samples of the population

на случајном узорку популације

to allow us to compare rates of mental illness

који нам омогућава да упоредимо степен менталног обољења

in each society.

у сваком друштву.

This is the percent of the population

Ово је проценат популације

with any mental illness in the preceding year.

који је имао ментално обољење у претходној години.

And it goes from about eight percent

И он се креће од осам процената

up to three times that --

до три пута више од тога -

whole societies

цела друштва

with three times the level of mental illness of others.

где постоји троструко већи проценат менталних обољења.

And again, closely related to inequality.

И такође, повезано са неједнакошћу.

This is violence.

Ово је насиље.

These red dots are American states,

Црвене тачке су америчке државе,

and the blue triangles are Canadian provinces.

а плави троуглови су канадске провинције.

But look at the scale of the differences.

Али погледајте степен разлика.

It goes from 15 homicides per million

Крећу се од 15 убистава на милион људи

up to 150.

до 150.

This is the proportion of the population in prison.

Ово је проценат популације у затворима.

There's a about a tenfold difference there,

Овде постоји десет пута већа разлика,

log scale up the side.

са стране је логаритамска разлика.

But it goes from about 40 to 400

Креће се од 40 до 400

people in prison.

људи у затвору.

That relationship

Ова веза

is not mainly driven by more crime.

није резултат само већег насиља.

In some places, that's part of it.

У неким местима, представља његов узрок.

But most of it is about more punitive sentencing,

Али углавном је узрок казнена политика,

harsher sentencing.

оштрије кажњавање.

And the more unequal societies

У неједнаким друштвима

are more likely also to retain the death penalty.

већа је вероватноћа да добијете смртну казну.

Here we have children dropping out of high school.

Овде имате проценат деце која напуштају средњу школу.

Again, quite big differences.

И поново, веома велике разлике.

Extraordinarily damaging,

Изузетно штетно,

if you're talking about using the talents of the population.

ако говоримо о употреби талента популације.

This is social mobility.

Ово је социјална мобилност.

It's actually a measure of mobility

Ово је мера мобилности

based on income.

базирана на приходу.

Basically, it's asking:

Практично, она поставља питање:

do rich fathers have rich sons

да ли богати очеви имају богате синове

and poor fathers have poor sons,

и сиромашни очеви имају сиромашне синове,

or is there no relationship between the two?

да ли постоји веза?

And at the more unequal end,

На неједнакој страни,

fathers' income is much more important --

очев приход је много више битан -

in the U.K., USA.

у Великој Британији, САД.

And in Scandinavian countries,

Али у скадинавским земљама,

fathers' income is much less important.

очев приход је много мање битан.

There's more social mobility.

Постоји већа социјална мобилност.

And as we like to say --

И као што ми волимо да кажемо -

and I know there are a lot of Americans in the audience here --

знам да у публици има доста Американаца -

if Americans want to live the American dream,

ако Американци желе да оставе амерички сан,

they should go to Denmark.

треба да оду у Данску.

(Laughter)

(Смех)

(Applause)

(Аплауз)

I've shown you just a few things in italics here.

Ја сам вам данас нагласио неколико ствари.

I could have shown a number of other problems.

Могао сам да покажем и велики број других проблема.

They're all problems that tend to be more common

То су све проблеми који се чећше јављају

at the bottom of the social gradient.

на дну друштвене лествице.

But there are endless problems with social gradients

Али постоји неограничено много проблема са друштвеним разликама

that are worse in more unequal countries --

који се више манифестују у неједнаким друштвима -

not just a little bit worse,

и то не мало више,

but anything from twice as common to 10 times as common.

већ од дупло до десет пута више.

Think of the expense,

Помислите на трошак,

the human cost of that.

на људски трошак свега тога.

I want to go back though to this graph that I showed you earlier

Желим да се вратим на овај график који сам вам раније показао

where we put it all together

где смо све ставили

to make two points.

да би извели два закључка.

One is that, in graph after graph,

Први је да, у сваком графикону,

we find the countries that do worse,

сазнајемо да земље које стоје лошије,

whatever the outcome,

независно од резултата,

seem to be the more unequal ones,

су, види се, мање једнаке,

and the ones that do well

а да оне које стоје добро

seem to be the Nordic countries and Japan.

су нордијске земље и Јапан.

So what we're looking at

Дакле сада гледамо у

is general social disfunction related to inequality.

генералну друштвену дисфункцију повезану са неједнакошћу.

It's not just one or two things that go wrong,

Није то само једна или две ствари које су лошије,

it's most things.

то је већина ствари.

The other really important point I want to make on this graph

Други важан закључак који желим да изведем

is that, if you look at the bottom,

је да, ако погледате на дну,

Sweden and Japan,

Шведска и Јапан,

they're very different countries in all sorts of ways.

две различите земље у много погледа.

The position of women,

По позицији жена,

how closely they keep to the nuclear family,

везаности за базичну породицу,

are on opposite ends of the poles

су на сасвим супротним странама

in terms of the rich developed world.

као две богате развијене земље.

But another really important difference

Али друга веома важна разлика

is how they get their greater equality.

је како оне долазе до веће једнакости.

Sweden has huge differences in earnings,

Шведска има огромне разлике у приходима,

and it narrows the gap through taxation,

али их смањује великим опорезивањем,

general welfare state,

општом државом благостања,

generous benefits and so on.

великодушним социјалним давањима итд.

Japan is rather different though.

Јапан је другачији.

It starts off with much smaller differences in earnings before tax.

Почиње са веома малим разликама у приходима пре опорезивања.

It has lower taxes.

Има ниже стопе пореза.

It has a smaller welfare state.

Има мању државу благостања.

And in our analysis of the American states,

И у нашој анализи америчких држава,

we find rather the same contrast.

налазимо такође сличне разлике.

There are some states that do well through redistribution,

Постоје државе које добро стоје са редистрибуцијом,

some states that do well

неке државе које добро стоје

because they have smaller income differences before tax.

зато што имају мале разлике у приходима пре опорезивања.

So we conclude

Закључујемо

that it doesn't much matter how you get your greater equality,

да не значи много како долазимо до веће једнакости,

as long as you get there somehow.

само је битно да то тога било како дођемо.

I am not talking about perfect equality,

Ја не говорим о савршеној једнакости,

I'm talking about what exists in rich developed market democracies.

говорим о ономе што постоји у богатим развијеним тржишним демократијама.

Another really surprising part of this picture

Други изненађујући део ове слике

is that it's not just the poor

ја да нису само сиромашни

who are affected by inequality.

погођени због веће неједнакости.

There seems to be some truth in John Donne's

Изгледа да постоји нешто истине у Џон Доновој пословици

"No man is an island."

"Ниједан човек није острво."

And in a number of studies, it's possible to compare

У великом броју истраживања је могуће упоредити

how people do in more and less equal countries

како људи стоје у мање или више једнаким друштвима

at each level in the social hierarchy.

на сваком нивоу друштвене лествице.

This is just one example.

Ово је само један пример,

It's infant mortality.

смртност новорођенчади.

Some Swedes very kindly classified a lot of their infant deaths

Неки Швеђани класификују случајеве смртности новорођенчади

according to the British register of general socioeconomic classification.

у складу са британским регистром основне социо-економске класификације.

And so it's anachronistically

Тако је и анахроно

a classification by fathers' occupations,

класификација занимања очева,

so single parents go on their own.

где самохрани родитељи иду засебно.

But then where it says "low social class,"

Овде где пише "нижа друштвена класа,"

that's unskilled manual occupations.

то су неквалификована мануална занимања.

It goes through towards the skilled manual occupations in the middle,

И креће се ка квалификованим мануалним занимањима у средини,

then the junior non-manual,

потом јуниорска не-мануална,

going up high to the professional occupations --

све до високо професионалних занимања -

doctors, lawyers,

лекари, адвокати,

directors of larger companies.

директори великих компанија.

You see there that Sweden does better than Britain

Видите да је Шведска свуда боља од Британије

all the way across the social hierarchy.

широм друштвене лествице.

The biggest differences are at the bottom of society.

Највећа разлика је на дну лествице.

But even at the top,

Али чак и на врху,

there seems to be a small benefit

чини се да постоји мала добит

to being in a more equal society.

од припадности једнакијем друштву.

We show that on about five different sets of data

Показујемо то на пет различитих група података

covering educational outcomes

који покривају резултате образовања

and health in the United States and internationally.

и здравља у САД-у и на међународном нивоу.

And that seems to be the general picture --

И ово изгледа да постаје генерална слика -

that greater equality makes most difference at the bottom,

већа једнакост чини већу разлику на дну,

but has some benefits even at the top.

али има добробити чак и на врху друштвене лествице.

But I should say a few words about what's going on.

Али требало би да кажем неколико речи о томе шта се дешава.

I think I'm looking and talking

Ја мислим да гледам и говорим

about the psychosocial effects of inequality.

и психосоцијалним ефектима неједнакости.

More to do with feelings of superiority and inferiority,

Они имају везе са осећајем супериорности или инфериорности,

of being valued and devalued,

да ли смо цењени или не,

respected and disrespected.

поштовани или не.

And of course, those feelings

Наравно, ова осећања

of the status competition that comes out of that

и статус конкуренције који из тога произлази

drives the consumerism in our society.

подстиче потрошачко друштво.

It also leads to status insecurity.

Такође води и статусној несигурности.

We worry more about how we're judged and seen by others,

Више бринемо како ће нас други видети и процењивати,

whether we're regarded as attractive, clever,

да ли нас сматрају згодним, паметним,

all that kind of thing.

и све слично томе.

The social-evaluative judgments increase,

Социо-вредносно процењивање повећава

the fear of those social-evaluative judgments.

страх од тих социо-вредносних процена.

Interestingly,

Интересантно,

some parallel work going on in social psychology:

паралелна истраживања се дешавају у социјалној психологији:

some people reviewed 208 different studies

неки људи су оценили 208 различитих студија

in which volunteers had been invited

у којима су добровољци били позвани

into a psychological laboratory

у психолошку лабораторију

and had their stress hormones,

и где су им мерили хормоне стреса,

their responses to doing stressful tasks, measured.

и њихове реакције на обављање стресних задатака.

And in the review,

У оцени,

what they were interested in seeing

њих је занимало да виде

is what kind of stresses

која врста стреса

most reliably raise levels of cortisol,

утиче на повећање нивоа кортизола,

the central stress hormone.

главног хормона стреса.

And the conclusion was

Закључак је био да

it was tasks that included social-evaluative threat --

задаци који су укључивали социо-вредносну претњу -

threats to self-esteem or social status

претње осећају самопоштовања и друштвеном статусу

in which others can negatively judge your performance.

у којим други негативно оцењују наша достигнућа.

Those kind of stresses

Ова врста стреса

have a very particular effect

је имала значајан ефекат

on the physiology of stress.

на физиологију стреса.

Now we have been criticized.

Многи су нас критиковали.

Of course, there are people who dislike this stuff

Наравно, има људи који не воле овакве ствари

and people who find it very surprising.

и људи који су били веома изненађени.

I should tell you though

Могу да вам кажем

that when people criticize us for picking and choosing data,

да када нас људи критикују за одабир података,

we never pick and choose data.

ми то никада не радимо.

We have an absolute rule

Ми имамо апсолутно правило

that if our data source has data for one of the countries we're looking at,

да ако наш извор података има податке о земљи коју проучавамо,

it goes into the analysis.

то иде у анализу.

Our data source decides

Наши извори података одлучују

whether it's reliable data,

да ли су подаци поуздани

we don't.

или не.

Otherwise that would introduce bias.

У супротном бисмо имали пристрасност.

What about other countries?

Шта је са другим земљама?

There are 200 studies

Постоји 200 студија

of health in relation to income and equality

о поређењу здравља са приходом и једнакости

in the academic peer-reviewed journals.

у академским журналима.

This isn't confined to these countries here,

Ово се не односи само не ове земље овде,

hiding a very simple demonstration.

скривајући веома једноставан приказ.

The same countries,

Исте земље,

the same measure of inequality,

исте мере неједнакости,

one problem after another.

један проблем за другим.

Why don't we control for other factors?

Зашто не контролишемо остале факторе?

Well we've shown you that GNP per capita

Па показали смо вам да БНП по становнику

doesn't make any difference.

не чини никакву разлику.

And of course, others using more sophisticated methods in the literature

Наравно, други су користећи софистицираније методе у литератури

have controlled for poverty and education

контролисали сиромаштво и образовање

and so on.

и тако даље.

What about causality?

Шта је са узрочношћу?

Correlation in itself doesn't prove causality.

Корелација не подразумева узрочност.

We spend a good bit of time.

Провели смо добар део времена.

And indeed, people know the causal links quite well

И заиста, људи веома добро знају узрочне везе

in some of these outcomes.

у неким од ових резултата.

The big change in our understanding

Велика промена у нашем разумевању

of drivers of chronic health

детерминанти глобалног здравља

in the rich developed world

у развијеном богатом свету

is how important chronic stress from social sources

је значај утицаја хроничног стреса из друштвених извора

is affecting the immune system,

на имуни систем,

the cardiovascular system.

кардиоваскуларни систем.

Or for instance, the reason why violence

На пример, разлог зашто је насиље

becomes more common in more unequal societies

више присутно у неједнаким друштвима

is because people are sensitive to being looked down on.

је што су људи осетљиви на понижавање.

I should say that to deal with this,

Да би се са овим изборили,

we've got to deal with the post-tax things

морамо да се позабавимо са стварима после пореза

and the pre-tax things.

и стварима пре пореза.

We've got to constrain income,

Морамо да ограничимо приход,

the bonus culture incomes at the top.

давање бонуса приходима на врху.

I think we must make our bosses accountable to their employees

Морамо да учинимо да шефови буду одговорни према својим запосленима

in any way we can.

на сваки могући начин.

I think the take-home message though

Порука коју треба да однесемо кући

is that we can improve the real quality of human life

је да можемо да побољшамо квалитет људског живота

by reducing the differences in incomes between us.

смањивањем разлика у приходима између нас.

Suddenly we have a handle

Одједном имамо утицај

on the psychosocial well-being of whole societies,

на психо-социјалну добробит целих друштава,

and that's exciting.

и то је узбудљиво.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)