The disarming case to act right now on climate change | Greta Thunberg

Translator: Akinori Oyama Reviewer: Peter van de Ven

Prevodilac: Mirjana Čutura Lektor: Tijana Mihajlović

When I was about eight years old,

Када сам имала око осам година,

I first heard about something called climate change or global warming.

први пут сам чула за нешто што се зове климатска промена или глобално загревање.

Apparently, that was something humans had created by our way of living.

Наводно, било је то нешто што су људи створили нашим начином живота.

I was told to turn off the lights to save energy

Речено ми је да угасим светла да уштедим енергију

and to recycle paper to save resources.

и да рециклирам папир да очувам ресурсе.

I remember thinking that it was very strange

Сећам се да сам мислила да је веома чудно

that humans, who are an animal species among others,

да људи, који су једна од животињских врста,

could be capable of changing the Earth's climate.

могу бити способни да промене климу планете Земље.

Because if we were, and if it was really happening,

Јер да је то тако и да се то стварно дешава,

we wouldn't be talking about anything else.

не бисмо причали ни о чему другоме.

As soon as you'd turn on the TV, everything would be about that.

Чим бисте укључили ТВ, све би било о томе.

Headlines, radio, newspapers,

Наслови, радио, новине;

you would never read or hear about anything else,

никада не бисте читали или чули нешто о било чему другоме,

as if there was a world war going on.

као да је у току светски рат.

But no one ever talked about it.

Међутим, нико није причао о томе.

If burning fossil fuels was so bad that it threatened our very existence,

Ако је сагоревање фосилних горива толико лоше да угрожава наш опстанак,

how could we just continue like before?

како можемо само да наставимо као раније?

Why were there no restrictions?

Зашто нема рестрикција?

Зашто то није проглашено противзаконитим?

Why wasn't it made illegal?

To me, that did not add up.

За мене то није имало смисла.

It was too unreal.

Било је сувише нестварно.

So when I was 11, I became ill.

Када сам имала једанаест година, разболела сам се.

I fell into depression,

Пала сам у депресију,

I stopped talking,

престала да говорим

and I stopped eating.

и да једем.

In two months, I lost about 10 kilos of weight.

За два месеца сам изгубила око десет килограма.

Later on, I was diagnosed with Asperger syndrome,

Касније ми је дијагностикован Аспергеров синдром,

OCD and selective mutism.

опсесивно-компулзивни поремећај и селективни мутизам.

That basically means I only speak when I think it's necessary -

У суштини, то значи да говорим једино када мислим да је то неопходно -

now is one of those moments.

сада је један од тих тренутака.

(Applause)

(Аплауз)

For those of us who are on the spectrum,

За нас који имамо аутизам,

almost everything is black or white.

скоро све је црно или бело.

We aren't very good at lying,

Нисмо веома добри у лагању

and we usually don't enjoy participating in this social game

и обично не уживамо да учествујемо у овој друштвеној игри

that the rest of you seem so fond of.

која је, изгледа, већини вас толико драга.

(Laughter)

(Смех)

I think in many ways that we autistic are the normal ones,

На многе начине мислим да смо ми, аутистични, нормални,

and the rest of the people are pretty strange,

а да је остатак људи прилично чудан,

(Laughter)

(Смех)

especially when it comes to the sustainability crisis,

нарочито када се ради о кризи самоодрживости,

where everyone keeps saying climate change is an existential threat

где свако говори да је климатска промена претња опстанку

and the most important issue of all,

и најважнији проблем,

and yet they just carry on like before.

а ипак само настављају по старом.

I don't understand that,

Не разумем то,

because if the emissions have to stop,

јер ако емисије морају да престану,

then we must stop the emissions.

онда морамо зауставити емисије.

To me that is black or white.

Мени је то црно или бело.

There are no gray areas when it comes to survival.

Не постоје сива подручја када је у питању опстанак.

Either we go on as a civilization or we don't.

Или ћемо наставити као цивилизација или нећемо.

We have to change.

Морамо се променити.

Rich countries like Sweden need to start reducing emissions

Богате државе као Шведска морају почети да смањују емисије

by at least 15 percent every year.

за макар петнаест посто сваке године.

And that is so that we can stay below a two-degree warming target.

А то је да бисмо остали испод циља загревања од два степена.

Yet, as the IPCC have recently demonstrated,

Ипак, као што је Међународни панел за климатске промене недавно показао,

aiming instead for 1.5 degrees Celsius

ако уместо тога тежимо ка 1,5 степени целзијуса,

would significantly reduce the climate impacts.

значајно бисмо смањили утицаје на климу.

But we can only imagine what that means for reducing emissions.

Међутим, једино можемо претпоставити шта то значи за смањење емисија.

You would think the media and every one of our leaders

Помислили бисте да медији и сваки од наших вођа

would be talking about nothing else,

не би причали ни о чему другом,

but they never even mention it.

али они то чак никада ни не помињу.

Nor does anyone ever mention

Нити ико икада помиње

the greenhouse gases already locked in the system.

гасове стаклене баште који су већ заробљени у систему.

Nor that air pollution is hiding a warming

Нити да загађеност ваздуха прикрива загревање

so that when we stop burning fossil fuels,

тако да, када престанемо да сагоревамо фосилна горива,

we already have an extra level of warming

већ имамо додатни ниво загревања

perhaps as high as 0.5 to 1.1 degrees Celsius.

висок можда 0,5 до 1,1 степен целзијуса.

Furthermore does hardly anyone speak about the fact

Такође, једва да ико говори о чињеници

that we are in the midst of the sixth mass extinction,

да смо усред шестог масовног изумирања

with up to 200 species going extinct every single day,

са до двеста врста које изумиру сваког дана,

that the extinction rate today

да је данас стопа изумирања

is between 1,000 and 10,000 times higher

између 1 000 и 10 000 пута већа

than what is seen as normal.

него што се сматра нормалним.

Nor does hardly anyone ever speak about the aspect of equity or climate justice,

Једва да ико говори о аспекту једнакости или климатске правде,

clearly stated everywhere in the Paris Agreement,

који су јасно назначени у Париском споразуму,

which is absolutely necessary to make it work on a global scale.

што је у потпуности неопходно да би се успело на глобалном нивоу.

That means that rich countries

То значи да богате државе

need to get down to zero emissions within 6 to 12 years,

морају да смање емисије на нулу за шест то дванаест година

with today's emission speed.

са данашњом стопом емисије.

And that is so that people in poorer countries

А то је зато да би људи у сиромашнијим земљама

can have a chance to heighten their standard of living

имали прилику да повисе свој животни стандард

by building some of the infrastructure that we have already built,

градећи инфраструктуру коју смо ми већ изградили,

such as roads, schools, hospitals,

као што су путеви, школе, болнице,

clean drinking water, electricity, and so on.

чиста вода за пиће, струја и тако даље.

Because how can we expect countries like India or Nigeria

Јер како можемо очекивати да се државе као што су Индија и Нигерија

to care about the climate crisis

брину о климатској кризи

if we who already have everything don't care even a second about it

ако ми који већ све имамо не бринемо о њој ниједан секунд

or our actual commitments to the Paris Agreement?

или о нашим стварним обавезама према Париском споразуму?

So, why are we not reducing our emissions?

Стога, зашто не смањујемо своје емисије?

Why are they in fact still increasing?

Зашто се оне у ствари још увек повећавају?

Are we knowingly causing a mass extinction?

Да ли свесно изазивамо масовно изумирање?

Are we evil?

Да ли смо зли?

No, of course not.

Не, наравно да не.

People keep doing what they do

Људи настављају да раде то што раде

because the vast majority doesn't have a clue

јер велика већина нема појма

about the actual consequences of our everyday life,

о стварним последицама по наш свакодневни живот

and they don't know that rapid change is required.

и не знају да је брза промена неопходна.

We all think we know, and we all think everybody knows,

Сви мислимо да знамо и сви мислимо да сви знају,

but we don't.

али није тако.

Because how could we?

Јер како бисмо могли да знамо?

If there really was a crisis,

Да је стварно криза

and if this crisis was caused by our emissions,

и да ту кризу изазивају наше емисије,

you would at least see some signs.

макар бисте видели неке знаке,

Not just flooded cities, tens of thousands of dead people,

а не само поплављене градове, десетине хиљада мртвих

and whole nations leveled to piles of torn down buildings.

и целе народе сведене на гомиле срушених зграда.

You would see some restrictions.

Видели бисте неке рестрикције.

But no.

Али не.

And no one talks about it.

Нико не прича о томе.

There are no emergency meetings, no headlines, no breaking news.

Нема хитних састанака, нема наслова, нема најновијих вести.

No one is acting as if we were in a crisis.

Нико се не понаша као да је криза.

Even most climate scientists or green politicians

Чак и већина климатолога или зелених политичара

keep on flying around the world, eating meat and dairy.

наставља да лети широм света, да једе месо и млечне производе.

If I live to be 100, I will be alive in the year 2103.

Ако поживим до своје стоте године, бићу жива 2103. године.

When you think about the future today, you don't think beyond the year 2050.

Када данас помислите на будућност, не мислите на период после 2050. године.

By then, I will, in the best case, not even have lived half of my life.

До тада, у најбољем случају, нећу преживети ни пола свог живота.

What happens next?

Шта је следеће?

The year 2078, I will celebrate my 75th birthday.

Године 2078. прославићу свој 75. рођендан.

If I have children or grandchildren, maybe they will spend that day with me.

Ако будем имала децу или унуке, можда ће тај дан провести са мном.

Maybe they will ask me about you,

Можда ће ме питати за вас,

the people who were around, back in 2018.

људе који су живели 2018. године.

Maybe they will ask why you didn't do anything

Можда ће питати зашто нисте ништа урадили

while there still was time to act.

док је још било времена да се нешто предузме.

What we do or don't do right now will affect my entire life

Оно што урадимо или не урадимо управо сада утицаће на мој цео живот

and the lives of my children and grandchildren.

и на животе моје деце и унучади.

What we do or don't do right now,

Оно што урадимо или не урадимо управо сада

me and my generation can't undo in the future.

ја и моја генерација не можемо преокренути у будућности.

So when school started in August of this year,

Стога, када је школа почела у августу ове године,

I decided that this was enough.

одлучила сам да је доста било.

I set myself down on the ground outside the Swedish parliament.

Села сам на земљу испед Шведског парламента.

I school striked for the climate.

Бојкотовала сам наставу због климе.

Some people say that I should be in school instead.

Неки људи кажу да бих требало да будем у школи уместо тога.

Some people say that I should study to become a climate scientist

Неки људи кажу да бих требало да учим да постанем климатолог

so that I can "solve the climate crisis."

како бих могла да „решим климатску кризу“.

But the climate crisis has already been solved.

Али климатска криза је већ решена.

We already have all the facts and solutions.

Већ имамо све чињенице и решења.

All we have to do is to wake up and change.

Све што треба да урадимо је да се тргнемо и променимо.

And why should I be studying for a future that soon will be no more

А зашто бих учила за будућност које ускоро неће бити

when no one is doing anything whatsoever to save that future?

када нико ништа не ради да спаси ту будућност?

And what is the point of learning facts in the school system

У чему је сврха учења чињеница у школском систему

when the most important facts

када најважније чињенице

given by the finest science of that same school system

које даје најбоља наука тог истог школског система

clearly means nothing to our politicians and our society.

очигледно ништа не значе нашим политичарима и нашем друштву.

Some people say that Sweden is just a small country,

Неки људи кажу да је Шведска само једна мала држава

and that it doesn't matter what we do,

и да нема везе шта ми радимо,

but I think that if a few children can get headlines all over the world

али мислим да, ако неколико деце може да стигне до насловних страна широм света

just by not coming to school for a few weeks,

само зато што нису ишли у школу неколико недеља,

imagine what we could all do together if you wanted to.

замислите шта бисмо сви заједно могли да урадимо када бисмо желели.

(Applause)

(Аплауз)

Now we're almost at the end of my talk,

Сада смо скоро на крају мог говора,

and this is where people usually start talking about hope,

а ту људи обично почињу да причају о нади,

solar panels, wind power, circular economy, and so on,

соларним панелима, енергији ветра, циркуларној економији и тако даље,

but I'm not going to do that.

али ја нећу то да урадим.

We've had 30 years of pep-talking and selling positive ideas.

Имали смо тридесет година охрабривања и продаје позитивних идеја.

And I'm sorry, but it doesn't work.

Жао ми је, али то не помаже.

Because if it would have,

Јер да помаже,

the emissions would have gone down by now.

емисије би се до сада смањиле.

They haven't.

Нису.

And yes, we do need hope,

Да, потребна нам је нада,

of course we do.

наравно.

But the one thing we need more than hope is action.

Међутим, ствар која нам је потребнија више него нада је да се нешто предузме.

Once we start to act, hope is everywhere.

Када почнемо нешто да предузимамо, нада је свугде.

So instead of looking for hope,

Стога, уместо да тражите наду,

look for action.

тражите да нешто предузмете.

Then, and only then, hope will come.

Тада и само тада, нада ће доћи.

Today, we use 100 million barrels of oil every single day.

Данас користимо 159 милиона барела нафте сваки дан.

There are no politics to change that.

Не постоји политика која ће то променити.

There are no rules to keep that oil in the ground.

Не постоје правила која ће ту нафту задржати у земљи.

So we can't save the world by playing by the rules,

Стога не можемо спасити свет поштујући правила,

because the rules have to be changed.

јер правила морају да се промене.

Everything needs to change --

Све мора да се промени -

and it has to start today.

и то мора почети данас.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)