Dave Meslin: The antidote to apathy

Prevodilac: Jelena Kostica Lektor: Sandra Gojic

How often do we hear that people just don't care?

Колико често чујемо

да људима једноставно није стало?

How many times have you been told

Колико пута вам је речено

that real, substantial change isn't possible

да права, знатна промена није могућа

because most people are too selfish,

зато што је већина људи исувише себична,

too stupid or too lazy

исувише глупа или лења

to try to make a difference in their community?

да би нешто променила у својој заједници?

I propose to you today that apathy as we think we know it

Предлажем данас, да апатија коју мислимо да знамо

doesn't actually exist;

заправо не постоји,

but rather, that people do care,

и да је људима заиста стало,

but that we live in a world that actively discourages engagement

али да живимо у свету

који активно обесхрабрује ангажовање

by constantly putting obstacles and barriers in our way.

сталним постављањем препрека и баријера на наш пут.

I'll give you some examples of what I mean.

И даћу вам неке примере тога шта мислим.

Почнимо од градске општине.

Let's start with city hall.

You ever see one of these before?

Да ли сте икада видели један од ових раније?

This is a newspaper ad.

То је оглас у новинама.

It's a notice of a zoning application change for a new office building

То је обавештење о урбанистичкој промени за нови пословни објекат

so the neighborhood knows what's happening.

тако да насеље зна шта се дешава.

As you can see, it's impossible to read.

Као што видите, немогуће је прочитати га.

You need to get halfway down

Морате да дођете до пола

to even find out which address they're talking about,

да бисте схватили која је адреса у питању,

and then further down, in tiny 10-point font,

и још ниже, у сићушном фонту величине 10 тачака

to find out how to actually get involved.

да бисте сазнали како се заправо можете укључити.

Imagine if the private sector advertised in the same way --

Замислите када би се приватни сектор рекламирао на исти начин -

if Nike wanted to sell a pair of shoes --

када би Најки желео да прода пар патика

(Laughter)

And put an ad in the paper like that.

и огласио се у новинама овако.

(Applause)

(Аплауз)

Now, that would never happen.

То се никада не би догодило.

You'll never see an ad like that,

Никада не бисте видели овакву рекламу,

because Nike actually wants you to buy their shoes,

зато што Најки заправо жели да вам прода своје патике.

whereas the city of Toronto clearly doesn't want you involved

А град Торонто

очигледно не жели да се укључите у урбанистичке процесе,

with the planning process,

otherwise their ads would look something like this,

иначе би њихове рекламе изгледале овако -

with all the information laid out clearly.

са свим јасно поставњеним информацијама.

As long as the city's putting out notices like this

Све док град избацује овакву врсту обавештења

to try to get people engaged,

покушавајући да ангажује људе,

then of course people aren't going to be engaged.

људи наравно неће бити ангажовани.

But that's not apathy; that's intentional exclusion.

Али то није апатија;

то је намерно искључење.

Public space.

Јавни простор.

(Applause)

(Аплауз)

The manner in which we mistreat our public spaces

Начин на који третирамо јавне просторе

is a huge obstacle towards any type of progressive political change,

је велика препрека

ка било каквој врсти прогресивне политичке промене.

because we've essentially put a price tag on freedom of expression.

Зато што смо у суштини ставили цену на слободу изражавања.

Whoever has the most money gets the loudest voice,

Најбогатији имају најјачи глас,

dominating the visual and mental environment.

доминирајући у визуелном и менталном окружењу.

The problem with this model is there are some amazing messages

Проблем у овом моделу

је што постоје фантастичне поруке које треба пренети,

that need to be said, that aren't profitable to say.

а које нису профитабилне за изговорити.

So you're never going to see them on a billboard.

Тако да их никада нећете видети на билборду.

Медији играју важну улогу

The media plays an important role

in developing our relationship with political change,

у развоју нашег односа са политичким променама,

mainly by ignoring politics and focusing on celebrities and scandals,

углавном игнорисањем политике

и фокусирањем на славне личности и скандале.

but even when they do talk about important political issues,

Али чак и када говоре о важним политичким питањима,

they do it in a way that I feel discourages engagement.

то раде на начин који сматрам да обесхрабрује ангажовање.

I'll give you an example.

И даћу вам пример: магазин "Now" из прошлонедељног броја -

The "Now" magazine from last week: progressive, downtown weekly in Toronto.

прогресивни, недељник у Торонту.

This is the cover story.

It's an article about a theater performance,

Ово је прича са насловне стране.

Чланак о позоришној представи,

and it starts with basic information about where it is,

и почиње основним информацијама о месту дешавања,

in case you actually want to go and see it after you've read the article --

у случају да пожелите да одете да је одгледате након прочитаног чланка -

where, the time, the website.

место, време, веб сајт.

Same with this -- it's a movie review.

Исто важи и за ово - то је филмска критика,

An art review.

уметничка критика,

A book review -- where the reading is in case you want to go.

књижевна критика - где је презентација у случају да желите да одете.

A restaurant -- you might not want to just read about it,

Ресторан - о коме можда не желите само да читате,

maybe you want to go there.

можда желите да одете у тај ресторан.

So they tell you where it is, the prices, the address, the phone number, etc.

Дакле, рећи ће вам где се налази, какве су цене,

адресу, контакт телефон, итд.

Then you get to their political articles.

И затим долазите и до чланака о политици.

Here's a great article about an important election race that's happening.

Ово је одличан чланак о врло битној изборној трци која се одиграва.

It talks about the candidates, written very well,

Говори о кандидатима - врло добро написано -

but no information, no follow-up, no websites for the campaigns,

али без информација,

без веб сајтова кампања,

no information about when the debates are, where the campaign offices are.

без информација о томе када су дебате, где се налазе седишта штабова.

Here's another good article,

Ево још један добар чланак

about a new campaign opposing privatization of transit,

о новој кампањи против приватизације превоза

without any contact information for the campaign.

без било каквих контактних информација о кампањи.

The message seems to be

Изгледа да је порука

that the readers are most likely to want to eat, maybe read a book,

да читаоци више желе да једу

или можда прочитају књигу, погледају филм, него да се ангажују у својој заједници.

maybe see a movie, but not be engaged in their community.

You might think this is a small thing, but I think it's important,

И можда мислите да је ово мала ствар,

али сматрам да је важно зато што поставља тон

because it sets a tone

and it reinforces the dangerous idea that politics is a spectator sport.

и тиме појачава опасну идеју

да је политика посматрачки спорт.

Heroes: How do we view leadership?

Хероји: како гледамо на вођство?

Look at these 10 movies. What do they have in common?

Погледајте ових 10 филмова. Шта имају заједничко?

Anyone?

Било ко?

They all have heroes who were chosen.

Сви имају хероје који су изабрани.

Someone came up to them and said, "You're the chosen one.

Неко им је пришао и рекао: "Ти си изабран.

There's a prophecy. You have to save the world."

Постоји пророчанство. Мораш спасити свет."

And then they go off and save the world because they've been told to,

И онда тако неко оде и спаси свет зато што му је то речено,

with a few people tagging along.

са малим бројем људи око себе.

This helps me understand

Ово ми помаже да схватим

why a lot of people have trouble seeing themselves as leaders --

зашто већина људи себе не може видети као вођу.

because it sends all the wrong messages about what leadership is about.

Зато што шаље све погрешне поруке о томе шта је вођство.

A heroic effort is a collective effort,

Херојски труд је колективни труд,

number one.

број један.

Number two, it's imperfect; it's not very glamorous,

Број два, несавршен је, није веома гламурозан;

and doesn't suddenly start and suddenly end.

и не почиње и не завршава се изненада.

It's an ongoing process your whole life.

То је процес који траје читав живот.

But most importantly, it's voluntary.

И најбитније, добровољан је.

It's voluntary.

Добровољан је.

As long as we're teaching our kids

Све док учимо нашу децу

that heroism starts when someone scratches a mark on your forehead,

да јунаштво почиње тиме када нас неко огребе по челу

or someone tells you you're part of a prophecy,

или нам неко каже да смо део пророчанства,

она пропуштају најбитнију карактеристику вођства,

they're missing the most important characteristic of leadership,

which is that it comes from within.

а то је да вођство долази изнутра.

It's about following your own dreams, uninvited,

Ради се о остварењу својих снова -

непозван, непозван -

and then working with others to make those dreams come true.

и сарадњи са другима да би се ти снови остварили.

Political parties: oh, boy.

Политичке партије: о, боже.

Political parties could and should be one of the basic entry points

Политичке партије морају бити

једне од полазних тачака

for people to get engaged in politics.

за људе да би се тиме ангажовали.

Instead, they've become, sadly,

Уместо тога, постале су, нажалост,

неинспиративне и некреативне организације

uninspiring and uncreative organizations

that rely so heavily on market research and polling and focus groups

које се у великој мери ослањају на истраживање тржишта

и гласање и на фокус групе

that they end up all saying the same thing,

које на крају све говоре исту ствар,

pretty much regurgitating back to us what we already want to hear

скоро говорећи нам оно што желимо да чујемо

на рачун изношења храбрих и креативних идеја.

at the expense of putting forward bold and creative ideas.

And people can smell that, and it feeds cynicism.

А то људи схватају и то храни цинизам.

(Applause)

(Аплауз)

Charitable status.

Добротворни статус:

Groups who have charitable status in Canada aren't allowed to do advocacy.

групама са добротворним статусом у Канади није дозвољено да се баве заступањем.

This is a huge problem and a huge obstacle to change,

Ово је велики проблем и велика препрека за промену,

because it means that some of the most passionate and informed voices

зато што значи да су неки од најстраственијих и информисаних гласова

потпуно утишани, посебно у време избора.

are completely silenced, especially during election time.

Which leads us to the last one, which is: our elections.

Што нас доводи до последњег,

а то су наши избори.

As you may have noticed,

Као што сте могли да приметите, избори у Канади су потпуна смејурија.

our elections in Canada are a complete joke.

We use out-of-date systems

Користимо застареле системе

that are unfair and create random results.

који су неправедни и стварају насумичне резултате.

Canada's currently led by a party

Канаду тренутно води партија

that most Canadians didn't actually want.

коју већина Канађана у суштини не жели.

How can we honestly and genuinely encourage more people to vote

Како можемо искрено да охрабримо људе да гласају

when votes don't count in Canada?

када се гласови у Канади не рачунају?

You add all this up together, and of course people are apathetic.

Све ово саберите

и наравно људи су "равнодушни".

It's like trying to run into a brick wall.

То је као да покушавате да ударите у зид.

Now, I'm not trying to be negative by throwing all these obstacles out

Не покушавам да будем негативан

наглашавајући све ове препреке и објашњавајући шта је на нашем путу.

and explaining what's in our way.

Quite the opposite --

Сасвим супротно: сматрам да су људи дивни и паметни

I actually think people are amazing and smart and that they do care,

и да им је заиста стало.

but that, as I said, we live in this environment

Али, као што сам рекао, живимо у овом окружењу

where all these obstacles are being put in our way.

где су све препреке постављене на наш пут.

As long as we believe that people, our own neighbors,

Све док верујемо да су људи, наши суседи,

are selfish, stupid or lazy,

себични, глупи или лењи,

then there's no hope.

наде неће бити.

But we can change all those things I mentioned.

Али све ове ствари које сам поменуо можемо променити.

We can open up city hall.

Можемо општину направити приступачнијом.

We can reform our electoral systems.

Можемо реформисати наш бирачки систем.

We can democratize our public spaces.

Можемо демократизовати јавне просторе.

My main message is:

Моја главна порука је,

if we can redefine apathy,

да када бисмо редефинисали апатију,

not as some kind of internal syndrome,

не као неки унутрашњи синдром,

but as a complex web of cultural barriers that reinforces disengagement,

већ као комплексну мрежу културних баријера

које подстичу дезангажман,

and if we can clearly define, clearly identify what those obstacles are,

и када бисмо јасно дефинисали, јасно одредили,

које су те препреке,

and then if we can work together collectively to dismantle those obstacles,

и када бисмо сви колективно радили на томе да растуримо баријере,

then anything is possible.

све би било могуће.

Хвала вам.

Thank you.

(Applause)

(Аплауз)