Atheism 2.0 | Alain de Botton

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Jelena Nedjic

One of the most common ways of dividing the world

Један од најуобичајенијих начина поделе

is into those who believe

света је на вернике

and those who don't --

и невернике -

into the religious and the atheists.

на религиозне и атеисте.

And for the last decade or so,

Последњих десетак година

it's been quite clear

постало је прилично јасно

what being an atheist means.

шта значи бити атеиста.

There have been some very vocal atheists

Неки веома гласни атеисти

who've pointed out,

су истакли

not just that religion is wrong,

не само да је религија погрешна,

but that it's ridiculous.

него да је смешна.

These people, many of whom have lived in North Oxford,

Ови људи, од којих многи живе у северном Оксфорду

have argued --

тврде -

they've argued that believing in God

тврде да је веровање у бога

is akin to believing in fairies

слично веровању у бајке

and essentially that the whole thing

и да је, у суштини, цела ствар

is a childish game.

једна детињаста игра.

Now I think it's too easy.

Мислим да је то превише једноставно.

I think it's too easy

Превише је једностано

to dismiss the whole of religion that way.

одбацити комплетну религију на тај начин.

And it's as easy as shooting fish in a barrel.

То је просто к'о пасуљ.

And what I'd like to inaugurate today

Ја данас желим да представим

is a new way of being an atheist --

нови начин да се буде атеиста -

if you like, a new version of atheism

ако желите, нову врсту атеизма

we could call Atheism 2.0.

коју бисмо могли звати Атеизам 2.0

Now what is Atheism 2.0?

Шта је атеизам 2.0?

Well it starts from a very basic premise:

Почиње од веома једноставне премисе:

of course, there's no God.

наравно да не постоји бог.

Of course, there are no deities or supernatural spirits

Наравно да не постоје божанства, натприродни

or angels, etc.

духови, анђели и тако даље.

Now let's move on; that's not the end of the story,

Идемо даље; то није крај приче,

that's the very, very beginning.

то је сам почетак.

I'm interested in the kind of constituency

Мене интересује она групација

that thinks something along these lines:

која размишља отприлике овако:

that thinks, "I can't believe in any of this stuff.

"Не могу да верујем у све то.

I can't believe in the doctrines.

Не могу да верујем у доктрине.

I don't think these doctrines are right.

Не верујем да су доктрине тачне.

But," a very important but, "I love Christmas carols.

Али", веома важно али, "волим божићне песме.

I really like the art of Mantegna.

Свиђа ми се Мантењина уметност.

I really like looking at old churches.

Волим да гледам старе цркве.

I really like turning the pages of the Old Testament."

Волим да листам Стари Завет."

Whatever it may be,

О чему год да се ради,

you know the kind of thing I'm talking about --

знате о каквим стварима говорим -

people who are attracted to the ritualistic side,

људи који су привучени ритуалној страни,

the moralistic, communal side of religion,

моралистичкој, заједничкој страни религије,

but can't bear the doctrine.

али који не подносе доктрину.

Until now, these people have faced a rather unpleasant choice.

До сада су ови људи били суочени са непријатним избором.

It's almost as though either you accept the doctrine

Или прихватате доктрину

and then you can have all the nice stuff,

и онда можете имати све добре ствари

or you reject the doctrine and

или је одбацујете и

you're living in some kind of spiritual wasteland

живите у некаквој духовној пустари

under the guidance of CNN and Walmart.

под вођством CNN -а и Макси дисконта.

So that's a sort of tough choice.

То је тежак избор.

I don't think we have to make that choice.

Мислим да не морамо да бирамо.

I think there is an alternative.

Мислим да постоји алтернатива.

I think there are ways --

Мислим да постоје начини -

and I'm being both very respectful and completely impious --

истовремено имам много и нимало поштовања -

of stealing from religions.

да крадемо од религија.

If you don't believe in a religion,

Ако не верујете у неку религију,

there's nothing wrong with picking and mixing,

нема ништа лоше у бирању и мешању,

with taking out the best sides of religion.

узимању оног најбољег од религије.

And for me, atheism 2.0

За мене, атеизам 2.0 обухвата,

is about both, as I say,

како рекох, оба начина, истовремено

a respectful and an impious way

са и без поштовања, за пребирање

of going through religions and saying, "What here could we use?"

по религијама и питање "Шта можемо овде да искористимо?"

The secular world is full of holes.

Секуларни свет је пун рупа.

We have secularized badly, I would argue.

Тврдим да смо лоше секулaризовали.

And a thorough study of religion

Помна студија религије

could give us all sorts of insights

могла би нам дати свакакве увиде

into areas of life that are not going too well.

у сегменте живота који не ваљају.

And I'd like to run through a few of these today.

Данас желим да прођем кроз неколико.

I'd like to kick off by looking at education.

Почео бих са погледом на образовање.

Now education is a field

Образовање је поље

the secular world really believes in.

у које секуларни свет веома верује.

When we think about how we're going to make the world a better place,

Када размишљамо како ћемо свет учинити бољим,

we think education; that's where we put a lot of money.

помислимо на образовање; у то улажемо доста новца.

Education is going to give us, not only commercial skills, industrial skills,

Образовање нам неће дати само комерцијалне и производне вештине,

it's also going to make us better people.

оно ће нас учинити бољим људима.

You know the kind of thing a commencement address is, and graduation ceremonies,

Знате како на матурским свечаностима и церемонијама

those lyrical claims

кажу они песнички говори

that education, the process of education -- particularly higher education --

да ће нас процес образовања, посебно високог,

will make us into nobler and better human beings.

учинити племенитијим и бољим људским бићима.

That's a lovely idea.

То је дивна идеја.

Interesting where it came from.

Занимљиво је одакле долази.

In the early 19th century,

Почетком деветнаестог века,

church attendance in Western Europe

одлазак у цркву у западној Европи

started sliding down very, very sharply, and people panicked.

је нагло опао и људи су се успаничили.

They asked themselves the following question.

Запитали су се следеће:

They said, where are people going to find the morality,

где ће људи пронаћи моралност,

where are they going to find guidance,

где ће пронаћи усмеравање,

and where are they going to find sources of consolation?

и изворе утехе?

And influential voices came up with one answer.

Утицајни гласови су смислили један одговор.

They said culture.

Рекли су: у култури.

It's to culture that we should look

У култури би требало да тражимо

for guidance, for consolation, for morality.

усмерење, утеху, моралност.

Let's look to the plays of Shakespeare,

Погледајмо Шекспирове комаде,

the dialogues of Plato, the novels of Jane Austen.

Платонове дијалоге, романе Џејн Остин.

In there, we'll find a lot of the truths

У њима ћемо пронаћи многе истине

that we might previously have found in the Gospel of Saint John.

које смо раније можда налазили у Откровењу по Јовану.

Now I think that's a very beautiful idea and a very true idea.

Мислим да је то веома лепа и тачна идеја.

They wanted to replace scripture with culture.

Желели су да замене свето писмо културом.

And that's a very plausible idea.

То је веома прихватљива идеја.

It's also an idea that we have forgotten.

То је такође идеја коју смо заборавили.

If you went to a top university --

Да одете на врхунски факултет -

let's say you went to Harvard or Oxford or Cambridge --

рецимо на Харвард, Оксфорд или Кембриџ -

and you said, "I've come here

и кажете: "Дошао сам

because I'm in search of morality, guidance and consolation;

јер трагам за моралношћу, водиљом, утехом;

I want to know how to live,"

желим да научим да живим",

they would show you the way to the insane asylum.

показали би вам пут до душевне болнице.

This is simply not what our grandest and best institutes of higher learning

Једноставно, то није оно чиме се наше најбоље и

are in the business of.

највеће институције високог образовања баве.

Why? They don't think we need it.

Зашто? Не мисле да нам је то потребно.

They don't think we are in an urgent need of assistance.

Не мисле да нам хитно треба помоћ.

They see us as adults, rational adults.

Виде нас као рационална одрасла бића.

What we need is information.

Нама је потребна информација.

We need data, we don't need help.

Потребни су нам подаци, а не помоћ.

Now religions start from a very different place indeed.

Религије настају на много другачијем месту.

All religions, all major religions,

Све велике религије

at various points call us children.

нас у неком тренутку називају децом.

And like children,

И мисле да, као и деца,

they believe that we are in severe need of assistance.

имамо велику потребу да нам се помогне.

We're only just holding it together.

Једва остајемо прибрани.

Perhaps this is just me, maybe you.

Можда само ја, можда и ви.

But anyway, we're only just holding it together.

Углавном, једва се држимо.

And we need help. Of course, we need help.

И потребна нам је помоћ. Наравно.

And so we need guidance and we need didactic learning.

Потребно нам је усмеравање и дидактичко учење.

You know, in the 18th century in the U.K.,

Знате, у 18. веку у Британији

the greatest preacher, greatest religious preacher, was a man called John Wesley,

је највећи религиозни проповедник био Џон Везли

who went up and down this country delivering sermons,

који је ишао земљом и држао проповеди,

advising people how they could live.

саветујући људе како да живе.

He delivered sermons on the duties of parents to their children

Проповедао је о дужностима родитеља према деци,

and children to their parents,

као и деце према родитељима,

the duties of the rich to the poor and the poor to the rich.

богатих према сиромашнима и обрнуто.

He was trying to tell people how they should live

Путем проповеди је покушавао

through the medium of sermons,

да говори људима како да живе,

the classic medium of delivery of religions.

а проповед је класичан медиј религије.

Now we've given up with the idea of sermons.

Ми смо одустали од идеје проповеди.

If you said to a modern liberal individualist,

Ако бисте модерном, либералном индивидуалисти рекли:

"Hey, how about a sermon?"

"Хеј, хоћемо на проповед?"

they'd go, "No, no. I don't need one of those.

рекли би вам, "Не, не. Не треба ми то.

I'm an independent, individual person."

Ја сам независна особа."

What's the difference between a sermon

Каква је разлика између проповеди

and our modern, secular mode of delivery, the lecture?

и нашег модерног, секуларног начина - предавања?

Well a sermon wants to change your life

Па, проповед жели да вам промени живот,

and a lecture wants to give you a bit of information.

а предавање да вам да неку информацију.

And I think we need to get back to that sermon tradition.

Мислим да би требало да се вратимо на традицију проповеди.

The tradition of sermonizing is hugely valuable,

Традиција проповедања је веома вредна,

because we are in need of guidance,

јер нам је потребно усмерење,

morality and consolation --

моралност и утеха -

and religions know that.

и религије то знају.

Another point about education:

Још нешто у вези с образовањем:

we tend to believe in the modern secular world

у модерном, секуларном свету верујемо

that if you tell someone something once, they'll remember it.

да ако некоме кажете нешто једном, они ће запамтити.

Sit them in a classroom, tell them about Plato

Ставите их у учионицу са 20 година,

at the age of 20, send them out for a career in management consultancy for 40 years,

причајте о Платону, пошаљите да раде као менаџмент консултанти 40 година,

and that lesson will stick with them.

а ту лекцију ће запамтити.

Religions go, "Nonsense.

Религије кажу: "Глупост.

You need to keep repeating the lesson 10 times a day.

Лекцију морате понављати 10 пута дневно.

So get on your knees and repeat it."

Клекните и понављајте."

That's what all religions tell us:

То нам све религије говоре:

"Get on you knees and repeat it 10 or 20 or 15 times a day."

"Клекните и понављајте 10, 20 или 15 пута дневно."

Otherwise our minds are like sieves.

У супротном, наши умови су као сито.

So religions are cultures of repetition.

Дакле религије су културе понављања.

They circle the great truths again and again and again.

Оне изнова и изнова подвлаче велике истине.

We associate repetition with boredom.

А ми понављање везујемо са досадом.

"Give us the new," we're always saying.

Увек говоримо: "Дајте нам ново.

"The new is better than the old."

Ново је боље од старог."

If I said to you, "Okay, we're not going to have new TED.

Кад бих вам рекао: "Нећемо имати нови TED.

We're just going to run through all the old ones

Проћи ћемо кроз старе и гледати их

and watch them five times because they're so true.

пет пута јер су заиста истинити.

We're going to watch Elizabeth Gilbert five times

Пет пута ћемо гледати Елизабет Гилберт

because what she says is so clever," you'd feel cheated.

јер она говори паметне ствари", осећали бисте се преварено.

Not so if you're adopting a religious mindset.

Али не и ако усвајате религиозни начин мишљења.

The other things that religions do

Остало чиме се религије

is to arrange time.

баве је уређење времена.

All the major religions give us calendars.

Све велике религије имају календаре.

What is a calendar?

Шта је календар?

A calendar is a way of making sure that across the year

Начин да будемо сигурни да ћете током године

you will bump into certain very important ideas.

наићи на неке веома важне идеје.

In the Catholic chronology, Catholic calendar,

У католичкој хронологији и календару,

at the end of March you will think about St. Jerome

крајем марта ћете помислити на Св Јеронима

and his qualities of humility and goodness

и његову доброту и понизност

and his generosity to the poor.

и великодушност према сиромашнима.

You won't do that by accident; you will do that because you are guided to do that.

И то не случајно; сетићете се јер сте усмерени да се сетите.

Now we don't think that way.

Ми не размишљамо на тај начин.

In the secular world we think, "If an idea is important, I'll bump into it.

У секуларном свету мислимо да ћемо налетети на важну идеју,

I'll just come across it."

само ћемо наићи на њу.

Nonsense, says the religious world view.

Глупости, каже религијски поглед на свет.

Religious view says we need calendars, we need to structure time,

Он каже да су нам потребни календари и структурисање времена,

we need to synchronize encounters.

морамо да синхронизујемо сусрете.

This comes across also

Ово се такође види

in the way in which religions set up rituals

у начину на који религије праве ритуале

around important feelings.

у вези са важним осећањима.

Take the Moon. It's really important to look at the Moon.

На пример, Месец. Веома је важно гледати у Месец.

You know, when you look at the Moon,

Када гледате у Месец, мислите:

you think, "I'm really small. What are my problems?"

"Заиста сам мали. Шта су моји проблеми?"

It sets things into perspective, etc., etc.

Он поставља ствари у перспективу, итд.

We should all look at the Moon a bit more often. We don't.

Требало би да чешће гледамо Месец, а то не чинимо.

Why don't we? Well there's nothing to tell us, "Look at the Moon."

Зашто? Па, ништа нам не говори: "Гледај у Месец."

But if you're a Zen Buddhist in the middle of September,

Али ако сте Зен Будиста усред септембра,

you will be ordered out of your home, made to stand on a canonical platform

мораћете да изађете напоље, станете на платформу

and made to celebrate the festival of Tsukimi,

и славите фестивал Цукими,

where you will be given poems to read

где ћете читати песме

in honor of the Moon and the passage of time

у част Месеца и проласка времена

and the frailty of life that it should remind us of.

и крхкости живота на коју нас подсећа.

You'll be handed rice cakes.

Добићете пиринчани колач.

And the Moon and the reflection on the Moon

И Месец и слика Месеца

will have a secure place in your heart.

имаће сигурно место у вашем срцу.

That's very good.

То је веома добро.

The other thing that religions are really aware of

Друга ствар које су религије веома

is: speak well --

свесне је: говори убедљиво -

I'm not doing a very good job of this here --

мени то баш и не иде -

but oratory, oratory is absolutely key to religions.

али реторика је кључна за религије.

In the secular world, you can come through the university system and be a lousy speaker

У секуларном свету можете проћи кроз факултет као лош говорник

and still have a great career.

и имати одличну каријеру.

But the religious world doesn't think that way.

Али религиозни свет не мисли тако.

What you're saying needs to be backed up

Оно што говорите мора да подржи

by a really convincing way of saying it.

веома убедљив начин на који говорите.

So if you go to an African-American Pentecostalist church

Ако одете у афричко-америчку

in the American South

Пентекосталну цркву на југу Америке

and you listen to how they talk,

и слушате како говоре,

my goodness, they talk well.

чућете да одлично говоре.

After every convincing point, people will go, "Amen, amen, amen."

После сваке убедљиве тачке кажу: "Амен, амен, амен".

At the end of a really rousing paragraph, they'll all stand up,

На крају сваког просветљујућег пасуса, устају

and they'll go, "Thank you Jesus, thank you Christ, thank you Savior."

и говоре: "Хвала Исусе, хвала господе, хвала спасиоче."

If we were doing it like they do it --

Да ми тако радимо -

let's not do it, but if we were to do it --

не радимо то, али да то радимо -

I would tell you something like, "Culture should replace scripture."

рекао бих вам: "Култура треба да замени свето писмо".

And you would go, "Amen, amen, amen."

Ви бисте рекли: "Амен, амен, амен".

And at the end of my talk, you would all stand up

На крају мог говора сви бисте устали

and you would go, "Thank you Plato, thank you Shakespeare, thank you Jane Austen."

и рекли: "Хвала Платону, Шекспиру и Џејн Остин."

And we'd know that we had a real rhythm going.

И знали бисмо да смо постигли ритам.

All right, all right. We're getting there. We're getting there.

У реду, у реду, на добром смо путу.

(Applause)

(аплауз)

The other thing that religions know is we're not just brains,

Религије знају и да немамо само мозгове,

we are also bodies.

него и тела.

And when they teach us a lesson,

Када нас нечему уче,

they do it via the body.

раде то преко тела.

So for example,

На пример,

take the Jewish idea of forgiveness.

узмите јеврејску идеју о опроштају.

Jews are very interested in forgiveness

Они веома цене опроштај

and how we should start anew and start afresh.

и нови, свежи почетак.

They don't just deliver us sermons on this.

О томе немају само проповеди.

They don't just give us books or words about this.

Не дају нам само књиге или речи.

They tell us to have a bath.

Кажу нам да се окупамо.

So in Orthodox Jewish communities, every Friday you go to a Mikveh.

У традиционалним јеврејским заједницама, сваког петка идете на Микве.

You immerse yourself in the water,

Уроните у воду и физички

and a physical action backs up a philosophical idea.

чин осликава филозофску идеју.

We don't tend to do that.

Ми то не радимо.

Our ideas are in one area and our behavior with our bodies is in another.

Наше идеје су у једној сфери, а понашање и тело у другој.

Religions are fascinating in the way they try and combine the two.

Религије на фантастичан начин комбинују та два.

Let's look at art now.

Погледајмо сада уметност.

Now art is something that in the secular world,

У секуларном свету имамо високо мишљење

we think very highly of. We think art is really, really important.

о уметности. Мислимо да је веома важна.

A lot of our surplus wealth goes to museums, etc.

Велики део вишка нашег новца одлази у музеје и слично.

We sometimes hear it said

Понекад чујемо изјаве да су

that museums are our new cathedrals, or our new churches.

музеји наше нове катедрале и цркве.

You've heard that saying.

Чули сте те изреке.

Now I think that the potential is there,

Мислим да постоји потенцијал,

but we've completely let ourselves down.

али да смо потпуно изневерили себе.

And the reason we've let ourselves down

А разлог томе је што

is that we're not properly studying

не проучавамо на прави начин

how religions handle art.

како се религије односе према уметности.

The two really bad ideas that are hovering in the modern world

Светом круже две заиста лоше идеје које

that inhibit our capacity to draw strength from art:

блокирају наш капацитет да црпимо снагу из уметности:

The first idea is that art should be for art's sake --

прва је да уметност постоји ради уметности -

a ridiculous idea --

смешна идеја -

an idea that art should live in a hermetic bubble

уметност треба да живи у херметичком балону

and should not try to do anything with this troubled world.

и не покушава ништа да уради са светом у невољи.

I couldn't disagree more.

Не слажем се са овим.

The other thing that we believe is that art shouldn't explain itself,

Друго, верујемо да уметност не треба да се тумачи,

that artists shouldn't say what they're up to,

да уметници не треба да кажу шта раде,

because if they said it, it might destroy the spell

јер ако то ураде, уништиће магију

and we might find it too easy.

и мислићемо да је превише лако.

That's why a very common feeling when you're in a museum --

Зато је веома уобичајено осећање у музеју -

let's admit it --

признајмо то -

is, "I don't know what this is about."

"Не знам о чему се овде ради".

But if we're serious people, we don't admit to that.

Али ако смо озбиљни, то не признајемо.

But that feeling of puzzlement is structural

То осећање збуњености је

to contemporary art.

у основи модерне уметности.

Now religions have a much saner attitude to art.

Религије имају много разумнији став према уметности.

They have no trouble telling us what art is about.

Немају проблем да нам кажу о чему се ради.

Art is about two things in all the major faiths.

У свим великим верама, уметност има двојаку функцију.

Firstly, it's trying to remind you

Прво, да вас подсети

of what there is to love.

шта треба волети.

And secondly, it's trying to remind you

И друго, да подсети

of what there is to fear and to hate.

чега се треба бојати и шта треба мрзети.

And that's what art is.

То је уметност.

Art is a visceral encounter with the most important ideas of your faith.

Уметност је интуитивни сусрет са идејама ваше вере.

So as you walk around a church,

Дакле, док ходате црквом

or a mosque or a cathedral,

или џамијом или катедралом,

what you're trying to imbibe, what you're imbibing is,

оно што својим очима

through your eyes, through your senses,

и чулима покушавате да упијете,

truths that have otherwise come to you through your mind.

су истине које иначе сазнајете умом.

Essentially it's propaganda.

У основи је то пропаганда.

Rembrandt is a propagandist

Рембрант је пропагатор

in the Christian view.

хришћанског погледа.

Now the word "propaganda" sets off alarm bells.

Реч "пропаганда" активира аларме.

We think of Hitler, we think of Stalin. Don't, necessarily.

Помислимо на Хитлера, Стаљина. Али не увек.

Propaganda is a manner of being didactic in honor of something.

Пропаганда је начин да подучавамо нечему у шта верујемо.

And if that thing is good, there's no problem with it at all.

Ако је то нешто добро, онда нема никаквих проблема.

My view is that museums should take a leaf out of the book of religions.

Мислим да би музеји могли да науче од религија.

And they should make sure that when you walk into a museum --

Требало би да се постарају да кад уђете,

if I was a museum curator,

да сам ја кустос,

I would make a room for love, a room for generosity.

направио бих просторију за љубав, за великодушност.

All works of art are talking to us about things.

Сва уметничка дела нам нешто говоре.

And if we were able to arrange spaces

Да можемо да преуредимо просторе

where we could come across works

тако да наиђемо на дела

where we would be told, use these works of art

која би нам говорила, да користимо уметност

to cement these ideas in your mind,

да зацементирамо те идеје у нама,

we would get a lot more out of art.

добили бисмо много више од уметности.

Art would pick up the duty that it used to have

Уметност би преузела дужност коју је имала,

and that we've neglected because of certain mis-founded ideas.

а коју смо ми запоставили због неких погрешних идеја.

Art should be one of the tools

Уметност би требало да буде један

by which we improve our society.

од алата за побољшање друштва.

Art should be didactic.

Уметност треба да подучава.

Let's think of something else.

Помислимо на нешто друго.

The people in the modern world, in the secular world,

Људи у модерном, секуларном свету,

who are interested in matters of the spirit,

који су заинтересовани за духовност,

in matters of the mind,

за ствари ума,

in higher soul-like concerns,

за више ствари душе,

tend to be isolated individuals.

обично су изоловани појединци.

They're poets, they're philosophers, they're photographers, they're filmmakers.

То су песници, филозофи, фотографи, ствараоци филма.

And they tend to be on their own.

Они су углавном индивидуалци.

They're our cottage industries. They are vulnerable, single people.

То су мали предузетници. Осетљиви, сами људи.

And they get depressed and they get sad on their own.

Сами тугују и падају у депресију.

And they don't really change much.

И не мењају се много.

Now think about religions, think about organized religions.

Помислите сада на организоване религије.

What do organized religions do?

Шта оне раде?

They group together, they form institutions.

Групишу се, формирају институције.

And that has all sorts of advantages.

То има много предности.

First of all, scale, might.

Прво, величина, снага.

The Catholic Church pulled in 97 billion dollars last year

"Wall Street Journal" наводи да је Католичка црква прошле

according to the Wall Street Journal.

године зарадила 97 милиона долара.

These are massive machines.

То су огромне машине.

They're collaborative, they're branded, they're multinational,

Оне сарађују, брендиране су, мултинационалне

and they're highly disciplined.

и изузетно дисциплиноване.

These are all very good qualities.

То су све веома добре особине.

We recognize them in relation to corporations.

Препознајемо их код корпорација.

And corporations are very like religions in many ways,

Корпорације на много начина личе на религије,

except they're right down at the bottom of the pyramid of needs.

само што су на самом дну пирамиде потреба.

They're selling us shoes and cars.

Продају нам ципеле и аутомобиле.

Whereas the people who are selling us the higher stuff --

Док су људи који нам продају узвишеније ствари -

the therapists, the poets --

терапеути, песници -

are on their own and they have no power,

сами и немају моћ,

they have no might.

немају снагу.

So religions are the foremost example

Религије су, дакле, првенствено пример

of an institution that is fighting for the things of the mind.

институција које се боре за ствари ума.

Now we may not agree with what religions are trying to teach us,

Можда се не слажемо с оним што нас уче,

but we can admire the institutional way

али можемо да се дивимо институционалном

in which they're doing it.

начину на који то раде.

Books alone, books written by lone individuals,

Само књиге које су написале усамљене особе

are not going to change anything.

неће променити ништа.

We need to group together.

Морамо да се групишемо.

If you want to change the world, you have to group together, you have to be collaborative.

Ако желите да промените свет, морате да се групишете и сарађујете.

And that's what religions do.

То религије раде.

They are multinational, as I say,

Као што рекох, оне су мултинационалне,

they are branded, they have a clear identity,

брендиране, имају јасан идентитет,

so they don't get lost in a busy world.

како се не би загубиле у ужурбаном свету.

That's something we can learn from.

Из тога можемо нешто да научимо.

I want to conclude.

Желим да завршим.

Really what I want to say

Желим свима вама, који

is for many of you who are operating in a range of different fields,

радите у различитим областима, да кажем

there is something to learn from the example of religion --

да има шта да се научи из примера религије -

even if you don't believe any of it.

чак иако не верујете у њу.

If you're involved in anything that's communal,

Ако сте укључени у неку заједницу,

that involves lots of people getting together,

нешто што окупља људе,

there are things for you in religion.

онда за вас постоји нешто у религији.

If you're involved, say, in a travel industry in any way,

Ако сте, на пример, било како укључени

look at pilgrimage.

у туризам, погледајте ходочашћа.

Look very closely at pilgrimage.

Пажљиво погледајте ходочашћа.

We haven't begun to scratch the surface

Нисмо ни загребали површину

of what travel could be

могућности путовања

because we haven't looked at what religions do with travel.

јер нисмо гледали како то религије раде.

If you're in the art world,

Ако сте у уметности, погледајте

look at the example of what religions are doing with art.

шта религије раде са уметношћу.

And if you're an educator in any way,

И ако сте на било који начин едукатор,

again, look at how religions are spreading ideas.

опет, погледајте како религије шире идеје.

You may not agree with the ideas,

Можда се не слажете са идејама,

but my goodness, they're highly effective mechanisms for doing so.

али боже, то су изузетно ефектни механизми.

So really my concluding point

Мој закључак је,

is you may not agree with religion,

можда се не слажете са религијом,

but at the end of the day,

али на крају,

religions are so subtle, so complicated,

религије су тако суптилне и сложене

so intelligent in many ways

и на много начина интелигентне,

that they're not fit to be abandoned to the religious alone;

да их не треба оставити само религиознима;

they're for all of us.

оне су за све нас.

Thank you very much.

Много вам хвала.

(Applause)

(аплауз)

Chris Anderson: Now this is actually a courageous talk,

Крис Андерсон: Ово је заиста храбар говор,

because you're kind of setting up yourself in some ways

јер на неки начин се препуштате

to be ridiculed in some quarters.

томе да вас одређени људи исмеју.

AB: You can get shot by both sides.

АБ: Обе стране могу да вас убију.

You can get shot by the hard-headed atheists,

И тврдоглави атеисти,

and you can get shot by those who fully believe.

али и прави верници.

CA: Incoming missiles from North Oxford at any moment.

КА: Сваког тренутка стижу пројектили из северног Оксфорда.

AB: Indeed.

АБ: Тако је.

CA: But you left out one aspect of religion

КА: Али изоставили сте један аспект религије

that a lot of people might say

за који би многи рекли да

your agenda could borrow from,

вам је потребан,

which is this sense --

а то је тај осећај -

that's actually probably the most important thing to anyone who's religious --

то је вероватно најважније сваком ко је религиозан -

of spiritual experience,

осећај духовног искуства,

of some kind of connection

некакве повезаности

with something that's bigger than you are.

са нечим већим од нас самих.

Is there any room for that experience in Atheism 2.0?

Има ли места таквом искуству у Атеизму 2.0?

AB: Absolutely. I, like many of you, meet people

АБ: Апсолутно. Ја такође срећем

who say things like, "But isn't there something bigger than us,

људе који кажу: "Зар не постоји нешто друго,

something else?"

веће од нас?"

And I say, "Of course." And they say, "So aren't you sort of religious?"

Одговарам: "Наравно", а они питају: "Зар ниси донекле религиозан?"

And I go, "No." Why does that sense of mystery,

Кажем да нисам. Зашто тај осећај мистерије,

that sense of the dizzying scale of the universe,

осећај збуњујуће величине универзума

need to be accompanied by a mystical feeling?

мора да буде праћен мистичним осећањем?

Science and just observation

Наука и посматрање

gives us that feeling without it,

нам и без тога дају тај осећај,

so I don't feel the need.

тако да немам ту потребу.

The universe is large and we are tiny,

Универзум је велик, ми смо ситни,

without the need for further religious superstructure.

без потребе за даљом религијском суперструктуром.

So one can have so-called spiritual moments

Неко може имати тзв спиритуалне тренутке

without belief in the spirit.

без веровања у дух.

CA: Actually, let me just ask a question.

КА: Допустите ми једно питање.

How many people here would say

Колико људи овде би рекло

that religion is important to them?

да им је религија важна?

Is there an equivalent process

Постоји ли сличан процес

by which there's a sort of bridge

који би био нека врста моста

between what you're talking about and what you would say to them?

између онога што причате и што бисте рекли њима?

AB: I would say that there are many, many gaps in secular life

АБ: Рекао бих да у секуларном свету има много рупа,

and these can be plugged.

али оне могу бити запушене.

It's not as though, as I try to suggest,

Рекао бих да није тачно

it's not as though either you have religion

да или имате религију

and then you have to accept all sorts of things,

и морате да прихватите свакакве ствари

or you don't have religion

или је немате,

and then you're cut off from all these very good things.

па сте одвојени од ових добрих ствари.

It's so sad that we constantly say,

Тужно је што упорно говоримо:

"I don't believe so I can't have community,

"Нисам верник, и не могу да имам заједницу

so I'm cut off from morality,

и одсечен сам од моралности,

so I can't go on a pilgrimage."

и не могу да идем на ходочашће."

One wants to say, "Nonsense. Why not?"

Желимо да кажемо: "Глупост. Зашто не?"

And that's really the spirit of my talk.

То је суштина мог говора.

There's so much we can absorb.

Толико тога можемо да прихватимо.

Atheism shouldn't cut itself off from the rich sources of religion.

Атеизам не мора да се одвоји од богатих извора религије.

CA: It seems to me that there's plenty of people in the TED community

КА: Делује ми да у TED заједници

who are atheists.

има много атеиста.

But probably most people in the community

Али вероватно већина њих

certainly don't think that religion is going away any time soon

не мисли да ће религија ускоро нестати

and want to find the language

и желе да нађу језик

to have a constructive dialogue

за конструктиван дијалог

and to feel like we can actually talk to each other

и да осете да можемо да разговарамо

and at least share some things in common.

и барем поделимо заједничке ствари.

Are we foolish to be optimistic

Да ли смо будаласти ако верујемо

about the possibility of a world

у могућност да у свету,

where, instead of religion being the great rallying cry

уместо што је религија узрок

of divide and war,

раздора и рата,

that there could be bridging?

она постане мост?

AB: No, we need to be polite about differences.

АБ: Не, морамо да будемо учтиви према разликама.

Politeness is a much-overlooked virtue.

Учтивост је запостављена особина.

It's seen as hypocrisy.

Виђена као дволичност.

But we need to get to a stage when you're an atheist

Али морамо доћи до тога да, ако сте атеиста

and someone says, "Well you know, I did pray the other day,"

и неко каже: "Знаш, молио сам се пре неки дан",

you politely ignore it.

ви то љубазно изигноришете.

You move on.

Наставите.

Because you've agreed on 90 percent of things,

Јер слажете се у 90% ствари,

because you have a shared view on so many things,

делите исто мишљење о многим стварима

and you politely differ.

и учтиво се разликујете.

And I think that's what the religious wars of late have ignored.

Мислим да су то религиозни ратови прошлости игнорисали.

They've ignored the possibility of harmonious disagreement.

Могућност сложног неслагања.

CA: And finally, does this new thing that you're proposing

КА: Коначно, да ли је тој новини коју предлажете,

that's not a religion but something else,

која није религија него нешто друго,

does it need a leader,

потребан вођа и

and are you volunteering to be the pope?

да ли се пријављујете да будете Папа?

(Laughter)

(смех)

AB: Well, one thing that we're all very suspicious of

АБ: Па, сви смо неповерљиви

is individual leaders.

према појединачним вођама.

It doesn't need it.

Није потребан вођа.

What I've tried to lay out is a framework

Покушао сам да поставим оквир,

and I'm hoping that people can just fill it in.

а надам се да ће га људи испунити.

I've sketched a sort of broad framework.

Скицирао сам некакв широк оквир.

But wherever you are, as I say, if you're in the travel industry, do that travel bit.

Али кажем, ако сте у туризму, допринесите на тај начин.

If you're in the communal industry, look at religion and do the communal bit.

Ако сте у заједници, погледајте религију и допринесите.

So it's a wiki project.

Дакле, то је вики пројекат.

(Laughter)

(смех)

CA: Alain, thank you for sparking many conversations later.

КА: Алане, хвала на инспирацији за касније разговоре.

(Applause)

(аплауз)