Why every world map is wrong - Kayla Wolf

Prevodilac: Luka Stojanović Lektor: Milenka Okuka

Fourteen Greenlands could fit in Africa,

Четрнаест Гренланда стаје у Африку,

but you wouldn’t guess it from most maps of the world.

али никада не бисте то закључили по већини мапа света.

The fact is, every world map humans have ever made is wrong.

Чињеница је да су све мапе света које су људи направили погрешне.

Actually, it’s impossible to make a map of the world 100% right.

Заправо, немогуће је направити 100% тачну мапу света

No, not you, globe— we know you’re accurate.

Не, глобусе, знамо да си прецизан.

Not you, Google Earth, you’re just a digital globe.

Као и ти, Google Earth, дигитални глобусе.

We're talking about flat maps, which, let's face it,

Реч је о равним мапама, које су, будимо реални

are way more convenient for a lot of things.

далеко корисније за разне ствари.

Anyway, as we were saying,

Као што смо рекли,

it’s impossible to make a 100% accurate flat map of a spherical planet.

немогуће је направити 100% тачну равну мапу сферичне планете.

For a long time, people didn't even try.

Дуго људи нису ни покушавали.

They just plonked places down in arbitrary locations without any consistent scale.

Нехајно би уцртавали места на произвољним локацијама без доследности у размерама.

Then in 150 AD, the Greek mathematician and astronomer Ptolemy

Затим, године 150, грчки математичар и астроном Птоломеј

systematically mapped the Earth on a grid

систематски је мапирао земљу на координатну мрежу

and placed locations on the grid according to coordinates,

и уцртао је локације на мрежи према координатама,

so maps could be checked against others and replicated.

тако да су се мапе могле упоређивати и умножавати.

Ptolemy built his grid out of lines we still use today:

Птоломеј је своју мрежу направио од линија које и данас користимо:

180 lines of latitude and 360 lines of longitude.

180 линија географске ширине и 360 линија географске дужине.

In spite of these advances, people kept getting lost.

Упркос напретку, људи су се и даље губили.

Part of the problem was a— shall we say—

Део проблема је лежао у томе

incomplete understanding of the world’s geography.

што људи нису у потпуности разумели географију света.

But it was also just really difficult to navigate using a map.

А било је и заиста тешко сналазити се уз помоћ мапе.

Because the Earth is round,

Пошто је Земља округла,

the shortest route from one place to another is a path along a circle.

најкраћи пут од једног места до другог је дуж круга.

If we draw this route on a flat map,

Ако овај пут уцртамо на равној мапи,

it passes through every line of longitude at a different angle.

пролазиће кроз сваку линију ширине под другачијим углом.

To follow the route, you’d have to constantly shift

Кад бисте следили овај пут, морали бисте стално да мењате

the direction you're traveling.

правац кретања.

Any slight error would land you in the wrong place.

И најмања грешка би вас одвела у погрешном правцу.

In 1569, Gerardus Mercator fixed this problem.

Године 1569, Герхард Меркатор је решио проблем.

He created a world map proportioned

Направио је пропорционалну мапу света

so these curved navigational routes would be straight,

тако да су косе руте биле равне,

passing through every line of longitude at the same angle

и пролазиле су кроз све линије ширине под истим углом,

and therefore allowing navigators to set a constant bearing—

омогућивши морепловцима да одржавају курс—

in other words, travel in one direction— for a whole journey.

односно да цео пут држе исти правац.

There was just one tiny hitch:

Но, постојао је један мали проблем:

to do this, he had to distort land masses and bodies of water

да би то извео, морао је да измени облике копнених и водених површина,

so those furthest from the equator got larger

па су оне даље од Екватора нарасле

and those closest to the equator shrank.

а оне ближе Екватору се смањиле.

In spite of its inaccuracies, Mercator’s map was very useful.

Упркос неправилностима, Меркаторова мапа је била изузетно корисна.

In fact, it’s still widely used today, including in online maps.

Користи се нашироко чак и данас, укључујући и у онлајн мапама.

But it’s still wrong!

Али то је све и даље нетачно!

In 1925, the Goode Homolosine Projection was created as— get this—

Године 1925, направљена је Гудова хомолизинска пројекција

an interrupted pseudo-cylindrical equal area projection.

као испрекидана псеудоцилиндрична пројекција једнаких површина.

What does that mean? Not important.

Шта то значи? Није важно.

The point was to minimize distortion for the entire world.

Поента је била да се искривљеност целог света сведе на минимум.

The map can be land-oriented... or ocean-oriented.

Ова мапа може се цртати спрам копна или спрам океана.

Either way, the so-called orange peel map isn’t very easy to read.

У сваком случају, мапа налик наранџиној кори тешко се тумачи.

The Dymaxion Projection by American architect Buckminster Fuller

Пројекција димаксион америчког архитекте Бакминстера Фулера

in the 1940s is even better.

из четрдесетих још је боља.

Sorry, did we say better?

Извините, рекли смо боља?

It’s not better if you want to understand where things are in the world.

Није боља ако желите да разумете где се шта налази на свету.

It is better in the sense that there are no visibly evident distortions

Боља у смислу да нема приметних искривљености

of the land masses.

копнених маса.

Though if you wanted to know, say, how far Brazil is from Nigeria,

Мада, ако бисте желели да знате, рецимо, удаљеност Бразила од Нигерије,

you won’t get any sense of that from this map.

ова мапа вам неће имати смисла.

The most accurate projection to date is the AuthaGraph World Map

Најпрецизнија пројкеција досад јесте мапа света AuthaGraph

designed by Japanese architect Hajime Narukawa in 1999.

коју је дизајнирао јапански архитекта Хаџиме Нарукава 1999. године.

The continents and oceans are almost completely in proportion,

Континенти и океани су у готово савршеним пропорцијама,

and the map is rectangular, just how we like it.

а мапа је правоугаона, баш какву волимо.

Could this be the perfect map?

Је ли ово савршена мапа?

Well... no.

Па... не.

Since the Mercator works for navigation and reads clearly,

Пошто Меркаторова мапа служи за навигацију и лако се тумачи,

why bother with all these whacky maps?

зашто се мучити са свим тим чудним мапама?

Arno Peters argued that by enlarging European and North American countries,

Арно Питерс је тврдио да увеличавањем европских и северноамеричких земаља,

the Mercator projection gives white nations a sense of supremacy

Меркаторова пројекција даје белачким земљама осећај надмоћи

over non-white nations closer to the equator.

у односу на земље небелаца које су ближе Екватору.

He adapted the Gall-Peters Projection, which counteracts that particular problem,

Он је адаптирао Гал-Питерсову пројекцију, која решава овај проблем,

but the continents are still... stretched.

али континенти су и даље... развучени.

Today, we rely on maps less and less for navigation,

Данас се све мање ослањамо на мапе за навигацију,

but they still play a vital role in education.

али оне и даље имају значајну улогу у образовању.

Peters was definitely on to something:

Питерс је дефинитвно био на трагу нечега:

no matter what map we’re looking at,

без обзира на то коју мапу гледате,

it’s a story told from the perspective of the map’s creator

она је исцртана из перспективе творца мапе

that in turn shapes—perhaps unduly— our perception of our world.

што само по себи мења наше поимање света.

Simple changes in map design,

Просте измене у дизајну мапе,

even changes that have nothing to do with how we transfer

чак и кад нису у вези са тим како пресликавамо лоптасту Земљу

a round Earth to a flat surface, can completely shift our point of view.

на равну површину, може у потпуности да промени наш поглед на свет.