Don't suffer from your depression in silence | Nikki Webber Allen

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

What are you doing on this stage

„Шта радиш на бини

in front of all these people?

испред свих ових људи?“

(Laughter)

(Смех)

Run!

„Бежи!“

(Laughter)

(Смех)

Run now.

„Бежи одмах.“

That's the voice of my anxiety talking.

То је глас моје анксиозности.

Even when there's absolutely nothing wrong,

Чак и када је све у реду,

I sometimes get this overwhelming sense of doom,

понекад добијем осећај преплављености пропашћу,

like danger is lurking just around the corner.

као да опасност вреба иза ћошка.

You see, a few years ago,

Видите, пре неколико година

дијагностификован ми је генерализовани анксиозни поремећај

I was diagnosed with generalized anxiety

and depression --

и депресија -

two conditions that often go hand in hand.

два стања која често иду заједно.

Now, there was a time I wouldn't have told anybody,

Е, сад, постојао је период када то никоме нисам хтела да кажем,

especially not in front of a big audience.

а посебно не испред велике публике.

As a black woman,

Као црнкиња,

I've had to develop extraordinary resilience to succeed.

развила сам изузетну отпорност да бих успела.

And like most people in my community,

И као и многи људи у мојој заједници,

I had the misconception that depression was a sign of weakness,

погрешно сам веровала да је депресија знак слабости,

a character flaw.

карактерни недостатак.

But I wasn't weak;

Али, ја нисам била слаба;

I was a high achiever.

била сам веома успешна.

I'd earned a Master's degree in Media Studies

Завршила сам мастер студије на факултету медијских студија

and had a string of high-profile jobs in the film and television industries.

и радила на низу значајних послова у филмској и телевизијској индустрији.

I'd even won two Emmy Awards for my hard work.

Чак сам добила и два Емија за свој напоран рад.

Sure, I was totally spent,

Да, била сам потпуно истрошена,

I lacked interest in things I used to enjoy,

нису ме много интересовале ствари у којима сам некад уживала,

barely ate,

једва да сам нешто јела,

struggled with insomnia

борила сам се против несанице

and felt isolated and depleted.

и осећала сам се изоловано и преуморно.

But depressed?

Али, депресивна?

No, not me.

Не, не ја.

It took weeks before I could admit it,

Требало ми је више недеља да признам,

but the doctor was right:

али је доктор био у праву -

I was depressed.

била сам депресивна.

Still, I didn't tell anybody about my diagnosis.

Ипак, никоме нисам рекла за своју дијагнозу.

I was too ashamed.

Било ме је исувише срамота.

I didn't think I had the right to be depressed.

Нисам мислила да имам права да будем депресивна.

I had a privileged life

Имала сам привилегован живот,

with a loving family and a successful career.

породицу која ме воли и успешну каријеру.

And when I thought about the unspeakable horrors

Када сам размишљала о неизрецивим страхотама

that my ancestors had been through in this country

кроз које су моји преци прошли у овој земљи

so that I could have it better,

да би мени било боље,

my shame grew even deeper.

још више бих се постидела.

I was standing on their shoulders.

Они су ми утабали пут.

How could I let them down?

Како могу да их изневерим?

I would hold my head up,

Подигла бих високо главу,

put a smile on my face

ставила осмех на лице

and never tell a soul.

и никада никоме ни реч не бих рекла.

On July 4, 2013,

Четвртог јула 2013. године

my world came crashing in on me.

читав ми се свет обрушио на главу.

That was the day I got a phone call from my mom

Био је то дан када ме је позвала мама

telling me that my 22-year-old nephew, Paul, had ended his life,

и рекла да је мој двадесетдвогодишњи сестрић, Пол, окончао свој живот,

after years of battling depression and anxiety.

након вишегодишње борбе против депресије и анксиозности.

There are no words that can describe the devastation I felt.

Не постоје речи којима могу да опишем тугу коју сам осетила.

Paul and I were very close,

Пол и ја смо били веома блиски,

but I had no idea he was in so much pain.

али уопште нисам знала да толико пати.

Neither one of us had ever talked to the other about our struggles.

Ниједно од нас никада није причало оном другом о својим проблемима.

The shame and stigma kept us both silent.

Стид и стигма су нас спречавали да причамо.

Now, my way of dealing with adversity is to face it head on,

Мој начин да носим са недаћом био је да се директно суочим са њом,

па сам провела наредне две године истражујући депресију и анксиозност,

so I spent the next two years researching depression and anxiety,

and what I found was mind-blowing.

а оно што сам открила било је запањујуће.

The World Health Organization reports

Светска здравствена организација извештава

that depression is the leading cause of sickness and disability

да је депресија водећи узрок болести и инвалидитета

in the world.

на свету.

While the exact cause of depression isn't clear,

Иако тачан узрок депресије није јасан,

research suggests that most mental disorders develop,

истраживање каже да се већина менталних болести развија,

at least in part,

бар делимично,

because of a chemical imbalance in the brain,

због хемијског дисбаланса у мозгу

and/or an underlying genetic predisposition.

и/или позадинске генетске предиспозиције.

So you can't just shake it off.

Не можете је се само отрести.

For black Americans,

За Афро-Американце

stressors like racism and socioeconomic disparities

елементи који покрећу стрес као расизам и социо-економске разлике

put them at a 20 percent greater risk of developing a mental disorder,

стављају их под 20 посто већи ризик од развоја менталних болести,

yet they seek mental health services

а ипак, они се обраћају за помоћ установама за менталне болести

at about half the rate of white Americans.

отприлике два пута ређе од белаца у Америци.

One reason is the stigma,

Један разлог је стигма,

with 63 percent of black Americans mistaking depression for a weakness.

при чему 63% Афро-Американаца погрешно тумаче депресију као слабост.

Sadly, the suicide rate among black children

Тужно је да се стопа самоубистава код афро-америчке деце

has doubled in the past 20 years.

удвостручила током протеклих 20 година.

Now, here's the good news:

Е, сад, ево и добрих вести -

seventy percent of people struggling with depression will improve

седамдесет посто људи који се боре са депресијом ће бити боље

with therapy, treatment and medication.

уз терапију, третман и лекове.

Armed with this information,

Наоружана овим информацијама,

I made a decision:

донела сам одлуку -

I wasn't going to be silent anymore.

нећу више да ћутим.

With my family's blessing,

Уз благослов породице

I would share our story

причаћу нашу причу

in hopes of sparking a national conversation.

у нади да ћу покренути разговор на новоу нације.

A friend, Kelly Pierre-Louis, said,

Пријатељица, Кели Пјер-Луис, је рекла:

"Being strong is killing us."

„То што смо јаки нас убија.“

She's right.

У праву је.

We have got to retire those tired, old narratives

Морамо да заборавимо оне излизане, старе приче

of the strong black woman

о снажној црнкињи

and the super-masculine black man,

и изузетно мужевном црнцу,

who, no matter how many times they get knocked down,

који, без обзира на то колико пута су оборени,

just shake it off and soldier on.

само отресу то са себе и одлучно наставе даље.

Having feelings isn't a sign of weakness.

Ако имате осећања, то није знак слабости.

Feelings mean we're human.

Осећања значе да смо људи.

And when we deny our humanity,

А када порекнемо своју човечност,

it leaves us feeling empty inside,

то оставља празнину у нама,

searching for ways to self-medicate in order to fill the void.

а онда покушавамо да нађемо начине самопомоћи да бисмо попунили празнину.

My drug was high achievement.

Моја дрога су били велики успеси.

These days, I share my story openly,

Данас отворено делим своју причу

and I ask others to share theirs, too.

и молим друге да и они то учине.

I believe that's what it takes

Верујем да је то потребно

to help people who may be suffering in silence

да би се помогло људима који можда ћутке пате

to know that they are not alone

да знају да нису сами

and to know that with help,

и да знају да уз помоћ

they can heal.

могу да се излече.

Now, I still have my struggles,

Е, сад, ја се и даље борим,

particularly with the anxiety,

посебно са анксиозношћу,

but I'm able to manage it

али успевам да се носим с њом

through daily mediation, yoga and a relatively healthy diet.

уз свакодневну медитацију, јогу и релативно здраву исхрану.

(Laughter)

(Смех)

If I feel like things are starting to spiral,

Ако осетим да ствари крећу нагоре,

I make an appointment to see my therapist,

закажем посету код свог терапеута,

a dynamic black woman named Dawn Armstrong,

динамичне црнкиње по имену Дон Армстронг,

who has a great sense of humor

која има сјајан смисао за хумор

and a familiarity that I find comforting.

и присност која ми пружа утеху.

I will always regret

Увек ћу жалити због тога

that I couldn't be there for my nephew.

што нисам могла да будем ту за свог сестрића,

But my sincerest hope

али се најискреније надам

is that I can inspire others with the lesson that I've learned.

да другима могу бити инспирација са лекцијама које сам научила.

Life is beautiful.

Живот је леп.

Sometimes it's messy,

Понекад је хаотичан

and it's always unpredictable.

и увек је непредвидив.

But it will all be OK

Али, биће све у реду

when you have your support system to help you through it.

када имате систем подршке да вам помогне да прођете кроз то.

I hope that if your burden gets too heavy,

Надам се, ако вам терет постане претежак,

you'll ask for a hand, too.

да ћете и ви затражити помоћ.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)