Before Avatar ... a curious boy | James Cameron

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sandra Gojic

I grew up on a steady diet of science fiction.

Одрастао сам на стабилној дози научне фантастике.

In high school, I took a bus to school

У средњој школи сам сваког дана

an hour each way every day.

сат времена путовао аутобусом до школе.

And I was always absorbed in a book,

И увек сам био уроњен у неку књигу,

science fiction book,

научну фантастику,

which took my mind to other worlds,

која би ме одвела у друге светове

and satisfied, in a narrative form,

и кроз нарацију задовољавала

this insatiable sense of curiosity that I had.

моју неутољиву радозналост.

And you know, that curiosity also manifested itself

Та радозналост се такође изражавала

in the fact that whenever I wasn't in school

тако што, кад нисам био у школи,

I was out in the woods,

био сам у шуми,

hiking and taking "samples" --

пешачио и узимао "узорке"

frogs and snakes and bugs and pond water --

жаба и змија и буба и барске воде

and bringing it back, looking at it under the microscope.

и доносио их кући и посматрао под микроскопом.

You know, I was a real science geek.

Знате, био сам баш залуђеник за науку.

But it was all about trying to understand the world,

Али све то у покушају да разумем свет,

understand the limits of possibility.

да разумем границе могућности.

And my love of science fiction

А моја љубав према научној фантастици се

actually seemed mirrored in the world around me,

изгледа огледала у свету око мене,

because what was happening, this was in the late '60s,

јер касних шездесетих се дешавало

we were going to the moon,

то да смо ишли на месец,

we were exploring the deep oceans.

истраживали смо дубине океана.

Jacques Cousteau was coming into our living rooms

Жак Кусто је у наше дневне собе улазио

with his amazing specials that showed us

са тим дивним емисијама које су нам показивале

animals and places and a wondrous world

животиње и места у чудном свету

that we could never really have previously imagined.

које никада раније нисмо могли ни да замислимо.

So, that seemed to resonate

Дакле, то је све подсећало

with the whole science fiction part of it.

на тај научно фантастични део свега тога.

And I was an artist.

А ја сам био уметник.

I could draw. I could paint.

Знао сам да цртам. Да сликам.

And I found that because there weren't video games

Тада нису постојале видео игре

and this saturation of CG movies and all of this

нити оволика засићеност филмовима са специјалним ефектима

imagery in the media landscape,

или све ове слике које видимо у медијима

I had to create these images in my head.

и морао сам да стварам слике у својој глави.

You know, we all did, as kids having to

Знате, сви смо као деца,

read a book, and through the author's description,

читајући књигу кроз опис аутора,

put something on the movie screen in our heads.

пројектовали нешто на филмско платно у својим главама.

And so, my response to this was to paint, to draw

Ја сам сликао, цртао сам

alien creatures, alien worlds,

ванземаљска бића, светове,

robots, spaceships, all that stuff.

роботе, свемирске бродове, све то.

I was endlessly getting busted in math class

На часовима математике су ме редовно

doodling behind the textbook.

хватали како жврљам иза уџбеника.

That was -- the creativity

Та креативност је

had to find its outlet somehow.

некако морала да изађе.

And an interesting thing happened: The Jacques Cousteau shows

Интересантно је да сам због емисија Жака Кустоа

actually got me very excited about the fact that there was

постао веома усхићен око чињенице да

an alien world right here on Earth.

постоји ванземаљски свет на Земљи.

I might not really go to an alien world

Можда нећу једног дана посетити

on a spaceship someday --

ванземаљски свет свемирским бродом.

that seemed pretty darn unlikely.

То је деловало баш мало вероватно.

But that was a world I could really go to,

Али постојао је свет у који бих могао отићи,

right here on Earth, that was as rich and exotic

овде на Земљи, који је богат и егзотичан

as anything that I had imagined

као све што сам замишљао

from reading these books.

читајући те књиге.

So, I decided I was going to become a scuba diver

Тако сам, када ми је било 15 година, одлучио

at the age of 15.

да ћу постати ронилац.

And the only problem with that was that I lived

Једини проблем у вези са тим,

in a little village in Canada,

био је да сам живео у сеоцету у Канади,

600 miles from the nearest ocean.

око 1000км од најближег океана.

But I didn't let that daunt me.

Али нисам дозволио да ме то обесхрабри.

I pestered my father until he finally found

Гњавио сам оца док коначно није

a scuba class in Buffalo, New York,

пронашао курс роњења у Буфалу, Њујорк,

right across the border from where we live.

тачно преко границе од нашег места.

And I actually got certified

Сертификат сам добио у базену

in a pool at a YMCA in the dead of winter

хришћанске заједнице, усред зиме

in Buffalo, New York.

у Буфалу, у Њујорку.

And I didn't see the ocean, a real ocean,

Прави океан нисам видео

for another two years,

још наредне две године,

until we moved to California.

док се нисмо преселили у Калифорнију.

Since then, in the intervening

Од тада, у међувремену

40 years,

од 40 година,

I've spent about 3,000 hours underwater,

провео сам око 3000 сати под водом,

and 500 hours of that was in submersibles.

а од тога 500 сати у подморницама.

And I've learned that that deep-ocean environment,

Сазнао сам да је свет у дубини океана,

and even the shallow oceans,

па чак и у плитким океанима,

are so rich with amazing life

тако богат невероватним животом,

that really is beyond our imagination.

да је то ван наше маште.

Nature's imagination is so boundless

Машта природе је тако неограничена

compared to our own

у поређењу са нашом,

meager human imagination.

оскудном људском маштом.

I still, to this day, stand in absolute awe

И дан данас имам страхопоштовања

of what I see when I make these dives.

према томе што видим приликом роњења.

And my love affair with the ocean is ongoing,

Моја љубавна прича са океаном и даље траје

and just as strong as it ever was.

и јака је, као и увек.

But when I chose a career as an adult,

Али кад сам као одрастао изабрао каријеру,

it was filmmaking.

било је то снимање филмова.

And that seemed to be the best way to reconcile

То је изгледало као најбољи начин да се помири

this urge I had to tell stories

та потреба за причањем прича,

with my urges to create images.

са потребама да стварам слике.

And I was, as a kid, constantly drawing comic books, and so on.

Као дете сам непрестано цртао стрипове.

So, filmmaking was the way to put pictures and stories

Дакле, снимање филмова било је начин да се слике

together, and that made sense.

и приче споје. И то је имало смисла.

And of course the stories that I chose to tell

Наравно, приче које сам бирао биле

were science fiction stories: "Terminator," "Aliens"

су приче научне фантастике: "Терминатор", "Осми путник",

and "The Abyss."

и "Амбис".

And with "The Abyss," I was putting together my love

У "Амбису" сам спојио моју љубав

of underwater and diving with filmmaking.

према роњењу и снимању филмова.

So, you know, merging the two passions.

Знате, спојио сам две страсти.

Something interesting came out of "The Abyss,"

Кроз "Амбис" се изродило нешто занимљиво,

which was that to solve a specific narrative

а то је било преношење одређеног

problem on that film,

проблема приче на филм,

which was to create this kind of liquid water creature,

а то је да бисмо створили то створење од воде,

we actually embraced computer generated animation, CG.

ми смо користили компјутерску анимацију.

And this resulted in the first soft-surface

Тако је настало прво биће меке

character, CG animation

површине, прва

that was ever in a movie.

анимација коришћена у филму.

And even though the film didn't make any money --

Иако филм није ништа зарадио,

barely broke even, I should say --

једва се исплатио, мислим да сам

I witnessed something amazing, which is that the audience,

био сведок нечему невероватном, а то је да је

the global audience, was mesmerized

публика широм света била очарана

by this apparent magic.

овом очигледном магијом.

You know, it's Arthur Clarke's law

Знате, то је закон Артура Кларка,

that any sufficiently advanced technology is indistinguishable from magic.

свака довољно напредна технологија не разликује се од магије.

They were seeing something magical.

Они су гледали нешто магично.

And so that got me very excited.

Био сам веома узбуђен због тога.

And I thought, "Wow, this is something that needs to be embraced

Помислио сам, "Вау, ово је нешто што треба

into the cinematic art."

уврстити у филмску уметност."

So, with "Terminator 2," which was my next film,

У "Терминатору 2", који је био мој следећи филм,

we took that much farther.

то смо одвели много даље.

Working with ILM, we created the liquid metal dude

У сарадњи са "Industrial light and Magic" направили смо

in that film. The success hung in the balance

лика од течног метала. Успех је зависио

on whether that effect would work.

од тога да ли ће тај ефекат успети.

And it did, and we created magic again,

И успео је. И поновили смо магију.

and we had the same result with an audience --

Постигли смо исти резултат код публике.

although we did make a little more money on that one.

На том смо ипак зарадили мало више.

So, drawing a line through those two dots

Дакле, линија која је спајала

of experience

та два искуства, показала

came to, "This is going to be a whole new world,"

је да ће ово бити потпуно нови свет,

this was a whole new world of creativity

потпуно нови свет креативности

for film artists.

за уметнике који се баве филмом.

So, I started a company with Stan Winston,

Са својим пријатељем Стеном Винстоном

my good friend Stan Winston,

који је у то време био врхунски дизајнер

who is the premier make-up and creature designer

шминке и костима, основао сам

at that time, and it was called Digital Domain.

компанију која се звала "Digital Domain".

And the concept of the company was

Њен концепт био је тај

that we would leapfrog past

да ћемо прескочити

the analog processes of optical printers and so on,

аналогне процесе оптичких штампача и тако даље,

and we would go right to digital production.

и ући ћемо право у дигиталну продукцију.

And we actually did that and it gave us a competitive advantage for a while.

Урадили смо то и задобили смо предност на тржишту неко време.

But we found ourselves lagging in the mid '90s

Али усред деведесетих смо заостајали

in the creature and character design stuff

са дизајном ликова и створења,

that we had actually founded the company to do.

због чега смо уствари и основали компанију.

So, I wrote this piece called "Avatar,"

Написао сам причу "Аватар",

which was meant to absolutely push the envelope

која је стварно требала да границе

of visual effects,

визуелних и специјалних ефеката

of CG effects, beyond,

помери много даље,

with realistic human emotive characters

са реалистичним хуманим, емотивним ликовима

generated in CG,

који су направљени анимацијом.

and the main characters would all be in CG,

Сви главни ликови би били анимирани.

and the world would be in CG.

И цео би свет био анимиран.

And the envelope pushed back,

Али граница је узвратила.

and I was told by the folks at my company

Људи у мојој компанији су ми рекли

that we weren't going to be able to do this for a while.

да још неко време нећемо то моћи да урадимо.

So, I shelved it, and I made this other movie about a big ship that sinks.

Ставио сам то на полицу и направио други филм о великом броду који тоне.

(Laughter)

(смех)

You know, I went and pitched it to the studio as "'Romeo and Juliet' on a ship:

Студију сам идеју представио као "Ромео и Јулија на броду".

"It's going to be this epic romance,

Биће то епска романса,

passionate film."

страствен филм.

Secretly, what I wanted to do was

Потајно, желео сам уствари

I wanted to dive to the real wreck of "Titanic."

да зароним до праве олупине "Титаника".

And that's why I made the movie.

И зато сам снимио тај филм.

(Applause)

(аплауз)

And that's the truth. Now, the studio didn't know that.

То је истина. Студио то није знао.

But I convinced them. I said,

Али убедио сам их. Рекао сам,

"We're going to dive to the wreck. We're going to film it for real.

"Заронићемо до олупине. Стварно ћемо је снимити.

We'll be using it in the opening of the film.

Користићемо је у уводу филма. Биће

It will be really important. It will be a great marketing hook."

заиста важна. Биће то одлична маркетиншка удица."

And I talked them into funding an expedition.

Наговорио сам их да финансирају експедицију.

(Laughter)

(смех)

Sounds crazy. But this goes back to that theme

Звучи лудо. Ово враћа на причу о

about your imagination creating a reality.

томе како ваша машта ствара реалност.

Because we actually created a reality where six months later,

Јер ми смо створили реалност у којој сам се ја 6

I find myself in a Russian submersible

месеци касније нашао у руској подморници

two and a half miles down in the north Atlantic,

на око 4км дубине у северном Атлантику,

looking at the real Titanic through a view port.

гледајући прави Титаник кроз прозор,

Not a movie, not HD -- for real.

не филм, не у високој резолуцији него заправо.

(Applause)

(аплауз)

Now, that blew my mind.

То ме је оборило с ногу.

And it took a lot of preparation, we had to build cameras

Било је потребно много припрема, морали смо да направимо

and lights and all kinds of things.

камере и светла и свашта.

But, it struck me how much

Али запањио сам се

this dive, these deep dives,

колико су ови дубоки урони

was like a space mission.

личили на свемирску мисију.

You know, where it was highly technical,

Знате, било је високотехнолошко

and it required enormous planning.

и захтевало је огромно планирање.

You get in this capsule, you go down to this dark

Уђете у капсулу, идете доле у тамну

hostile environment

непријатељску околину

where there is no hope of rescue

где нема наде да се спасете

if you can't get back by yourself.

ако сами не можете да се вратите.

And I thought like, "Wow. I'm like,

Помислио сам, "Вау. Ја као

living in a science fiction movie.

да живим у филму научне фантастике.

This is really cool."

Ово је стварно кул."

And so, I really got bitten by the bug of deep-ocean exploration.

Тако сам се заразио истраживањем океанских дубина.

Of course, the curiosity, the science component of it --

Наравно, радозналост, научни део тога.

it was everything. It was adventure,

То је било све. Авантура.

it was curiosity, it was imagination.

Било је то знатижеља. Било је машта.

And it was an experience that

И било је искуство какво

Hollywood couldn't give me.

Холивуд није могао да ми пружи.

Because, you know, I could imagine a creature and we could

Јер знате, могао сам да замислим створење и могли

create a visual effect for it. But I couldn't imagine what I was seeing

смо да направимо ефекат. Али нисам могао да замислим

out that window.

оно што сам видео кроз тај прозор.

As we did some of our subsequent expeditions,

У неким од наших наредних експедиција

I was seeing creatures at hydrothermal vents

виђао сам створења у подводним вулканима

and sometimes things that I had never seen before,

и понекад неке ствари које никад нисам видео,

sometimes things that no one had seen before,

понекад нешто што нико никад није видео,

that actually were not described by science

што није било научно објашњено у

at the time that we saw them and imaged them.

време кад смо ми то видели и снимили.

So, I was completely smitten by this,

Дакле то ме је потпуно очарало

and had to do more.

и морао сам да видим још.

And so, I actually made a kind of curious decision.

Тада сам донео чудну одлуку.

After the success of "Titanic,"

После успеха "Титаника",

I said, "OK, I'm going to park my day job

рекао сам "Океј, паузираћу свој посао

as a Hollywood movie maker,

холивудског филмаџије и неко време

and I'm going to go be a full-time explorer for a while."

ћу бити истраживач са пуним радним временом."

And so, we started planning these

И тако смо почели

expeditions.

да планирамо те експедиције.

And we wound up going to the Bismark,

На крају смо отишли на "Бизмарк"

and exploring it with robotic vehicles.

и истраживали га са роботским возилима.

We went back to the Titanic wreck.

Вратили смо се на олупину "Титаника".

We took little bots that we had created

Узели смо те роботе које смо направили

that spooled a fiber optic.

који су вукли оптичка влакна.

And the idea was to go in and do an interior

Идеја је била да уђемо и снимимо

survey of that ship, which had never been done.

унутрашњост тог брода, што никад није рађено.

Nobody had ever looked inside the wreck. They didn't have the means to do it,

Нико никад није видео унутрашњост олупине. Нису имали како

so we created technology to do it.

па смо ми направили технологију за то.

So, you know, here I am now, on the deck

Дакле, налазим се ту, на палуби

of Titanic, sitting in a submersible,

"Титаника", седим у подморници

and looking out at planks that look much like this,

и гледам даске налик овима,

where I knew that the band had played.

на којима знам да је свирао оркестар.

And I'm flying a little robotic vehicle

И покрећем мало роботско возило

through the corridor of the ship.

кроз ходник брода.

When I say, "I'm operating it,"

Кад кажем "покрећем",

but my mind is in the vehicle.

мој ум је у самом возилу.

I felt like I was physically present

Осећам као да сам физички присутан

inside the shipwreck of Titanic.

унутар олупине "Титаника".

And it was the most surreal kind

То је било најнестварније дежа-ву

of deja vu experience I've ever had,

искуство које сам имао, јер

because I would know before I turned a corner

пре него што бих скренуо за угао, знао сам

what was going to be there before the lights

шта ће тамо да се налази пре него што

of the vehicle actually revealed it,

би светла са возила то открила,

because I had walked the set for months

јер сам месецима био међу сценографијом

when we were making the movie.

док смо снимали филм.

And the set was based as an exact replica

А сценографија је направљена по истоветном

on the blueprints of the ship.

дупликату планова брода.

So, it was this absolutely remarkable experience.

Било је потпуно изванредно искуство.

And it really made me realize that

Схватио сам да можете имати

the telepresence experience --

утисак присутности путем технологије,

that you actually can have these robotic avatars,

помоћу ових робота,

then your consciousness is injected into the vehicle,

онда се ваш ум пребаци у то возило,

into this other form of existence.

у тај други облик постојања.

It was really, really quite profound.

Било је то стварно значајно.

And it may be a little bit of a glimpse as to what might be happening

И можда помало као поглед у то шта ће се дешавати

some decades out

неколико деценија унапред

as we start to have cyborg bodies

кад будемо имали киборг тела

for exploration or for other means

за истраживање или у друге сврхе

in many sort of

у многим

post-human futures

пост-човечним будућностима

that I can imagine,

које, као љубитељ научне фантастике,

as a science fiction fan.

могу да замислим.

So, having done these expeditions,

Дакле, после ових експедиција сам

and really beginning to appreciate what was down there,

заиста почео да ценим шта се тамо налази,

such as at the deep ocean vents

као што су вулкани у дубинама

where we had these amazing, amazing animals --

где се налазе те невероватне животиње.

they're basically aliens right here on Earth.

Заправо имамо ванземаљце на самој Земљи.

They live in an environment of chemosynthesis.

Они живе у окружењу хемосинтезе.

They don't survive on sunlight-based

Не преживљавају на систему

system the way we do.

заснованом на сунчевој светлости, као ми.

And so, you're seeing animals that are living next to

И тако виђате животиње које живе поред

a 500-degree-Centigrade

извора воде који

water plumes.

имају и до 500 степени целзијуса.

You think they can't possibly exist.

Мислите да није могуће да постоје.

At the same time

У исто време сам почео

I was getting very interested in space science as well --

веома да се интересујем и за космологију,

again, it's the science fiction influence, as a kid.

опет, под утицајем научне фантастике из детињства.

And I wound up getting involved with

На крају сам се спојио са

the space community,

свемирском заједницом,

really involved with NASA,

стварно повезао са НАСОМ,

sitting on the NASA advisory board,

седео са њиховим саветодавним одбором,

planning actual space missions,

планирао стварне мисије у свемир,

going to Russia, going through the pre-cosmonaut

ишао у Русију, пролазио пред-космонаутске

biomedical protocols,

биомедицинске протоколе

and all these sorts of things,

и свакакве ствари да бих

to actually go and fly to the international space station

заиста могао да одлетим до међународне станице

with our 3D camera systems.

са 3Д системима за снимање.

And this was fascinating.

То је било фасцинантно.

But what I wound up doing was bringing space scientists

Али на крају сам ја повео космологе

with us into the deep.

са нама у дубине.

And taking them down so that they had access --

Водио сам их да би имали приступа,

astrobiologists, planetary scientists,

астробиологе, научнике о планетама,

people who were interested in these extreme environments --

људе које су интересовала оваква екстремна окружења,

taking them down to the vents, and letting them see,

водио их у вулкане да би видели и

and take samples and test instruments, and so on.

узели узорке са опремом за тестирање итд.

So, here we were making documentary films,

Ми смо правили документарце,

but actually doing science,

али заправо се бавили науком,

and actually doing space science.

бавили се науком о свемиру.

I'd completely closed the loop

У потпуности сам затворио круг

between being the science fiction fan,

од обожаваоца научне фантастике,

you know, as a kid,

знате, као клинац,

and doing this stuff for real.

до стварног рађења ових ствари.

And you know, along the way in this journey

Знате, током овог пута

of discovery,

откривања,

I learned a lot.

много сам научио.

I learned a lot about science. But I also learned a lot

Много сам научио о науци. Али сам научио

about leadership.

много и о вођству.

Now you think director has got to be a leader,

Мислите да режисер мора бити вођа,

leader of, captain of the ship, and all that sort of thing.

капетан брода и такве ствари.

I didn't really learn about leadership

Нисам заиста научио о лидерству

until I did these expeditions.

док нисам ишао на ове експедиције.

Because I had to, at a certain point, say,

Јер у једном тренутку сам морао

"What am I doing out here?

да кажем "Шта ја радим овде?

Why am I doing this? What do I get out of it?"

Зашто ово радим? Шта добијам од овога?"

We don't make money at these damn shows.

Не зарађујемо на овим проклетим емисијама.

We barely break even. There is no fame in it.

Једва останемо на нули. Нема славе у томе.

People sort of think I went away

Људи мисле да сам између "Титаника"

between "Titanic" and "Avatar" and was buffing my nails

и "Аватара" отишао негде и седео на

someplace, sitting at the beach.

плажи и турпијао нокте.

Made all these films, made all these documentary films

Направио сам све ове документарце

for a very limited audience.

за веома уску публику.

No fame, no glory, no money. What are you doing?

Нема славе, успеха, новца. Шта то радиш?

You're doing it for the task itself,

Радиш због самог задатка,

for the challenge --

због изазова -

and the ocean is the most challenging environment there is --

а океан је најизазовније окружење које постоји,

for the thrill of discovery,

због узбуђења откривања,

and for that strange bond that happens

и због чудне везе која настаје

when a small group of people form a tightly knit team.

када мала група људи чини тесно повезан тим.

Because we would do these things with 10, 12 people,

Јер ове ствари смо радили са 10-12 људи

working for years at a time,

који су заједно радили годинама.

sometimes at sea for two, three months at a time.

Понекад бивали на мору по 2-3 месеца одједном.

And in that bond, you realize

У тој вези схватите

that the most important thing

да је најважнија ствар

is the respect that you have for them

поштовање које имате према њима

and that they have for you, that you've done a task

и они према вама, да радите нешто

that you can't explain to someone else.

што некоме другоме не можете да објасните.

When you come back to the shore and you say,

Када се вратите на обалу и кажете,

"We had to do this, and the fiber optic, and the attentuation,

"Морали смо да урадимо то, оптичко влакно,

and the this and the that,

стањивање и ово и оно",

all the technology of it, and the difficulty,

сва та технологија, све тешкоће,

the human-performance aspects of working at sea,"

аспекти људског рада на мору,

you can't explain it to people. It's that thing that

то не можете објаснити људима. То можда

maybe cops have, or people in combat that have gone through something together

имају полицајци или људи у рату који су прошли заједно кроз нешто

and they know they can never explain it.

и знају да никада не могу то да објасне.

Creates a bond, creates a bond of respect.

То ствара везу поштовања.

So, when I came back to make my next movie,

Када сам се вратио на следећи филм,

which was "Avatar,"

а то је био "Аватар", покушао сам

I tried to apply that same principle of leadership,

да применим тај исти принцип вођства

which is that you respect your team,

а то је да поштујете свој тим

and you earn their respect in return.

и за узврат добијате њихово поштовање.

And it really changed the dynamic.

То је променило динамику.

So, here I was again with a small team,

Опет сам имао мали тим,

in uncharted territory,

неистражену територију,

doing "Avatar," coming up with new technology

радио "Аватар", смишљао нову технологију

that didn't exist before.

која раније није постојала.

Tremendously exciting.

Изузетно узбудљиво.

Tremendously challenging.

Изузетно изазовно.

And we became a family, over a four-and-half year period.

И постали смо породица, током четири и по године.

And it completely changed how I do movies.

Потпуно се променио начин на који снимам филмове.

So, people have commented on how, "Well, you know,

Људи су говорили како сам, знате,

you brought back the ocean organisms

донео организме из океана и

and put them on the planet of Pandora."

ставио их на планету Пандору.

To me, it was more of a fundamental way of doing business,

За мене је то више био фундаменталан начин пословања,

the process itself, that changed as a result of that.

сам процес који се као резултат тога променио.

So, what can we synthesize out of all this?

Дакле, шта из свега овог можемо закључити?

You know, what are the lessons learned?

Знате, које су поуке?

Well, I think number one is

Па, мислим да је на

curiosity.

првом месту радозналост.

It's the most powerful thing you own.

То је најмоћнија ствар коју поседујете.

Imagination is a force

Машта је снага која се

that can actually manifest a reality.

може манифестовати у стварности.

And the respect of your team

А поштовање вашег тима је

is more important than all the

много важније од свих

laurels in the world.

ловорика на свету.

I have young filmmakers

Млади режисери ми прилазе

come up to me and say, "Give me some advice for doing this."

и кажу "Дајте ми неки савет".

And I say, "Don't put limitations on yourself.

Ја кажем "Немојте се ограничавати.

Other people will do that for you -- don't do it to yourself,

Други ће то чинити уместо вас, немојте и ви,

don't bet against yourself,

не радите против себе.

and take risks."

И ризикујте."

NASA has this phrase that they like:

У НАСИ постоји фраза коју воле:

"Failure is not an option."

"Неуспех није опција."

But failure has to be an option

Али неуспех мора бити опција

in art and in exploration, because it's a leap of faith.

у уметности и истраживању, јер је то веровање.

And no important endeavor

И ниједан важан подухват

that required innovation

који је захтевао иновацију

was done without risk.

није урађен без ризика.

You have to be willing to take those risks.

Морате желети да ризикујете.

So, that's the thought I would leave you with,

То је мисао са којом желим да вас оставим,

is that in whatever you're doing,

било чиме да се бавите,

failure is an option,

неуспех је опција,

but fear is not. Thank you.

али страх није. Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)