Why open a school? To close a prison | Nadia Lopez

Prevodilac: Tereza Ivanovic Lektor: Ivana Krivokuća

When I opened Mott Hall Bridges Academy in 2010,

Када сам 2010. године отворила академију Мот Хол Бриџиз,

my goal was simple:

намера ми је била једноставна:

open a school to close a prison.

отворити школу да би се затворио затвор.

Now to some, this was an audacious goal,

За неке је ово био одважан циљ,

because our school is located in the Brownsville section of Brooklyn --

јер се школа налази у Браунсвилу, делу Бруклина -

one of the most underserved and violent neighborhoods

у једном од најзапостављенијих и најнасилнијих крајева

in all of New York City.

у целом Њујорку.

Like many urban schools with high poverty rates,

Као и многе друге градске школе са високом стопом сиромаштва,

we face numerous challenges,

суочавамо се са бројним изазовима,

like finding teachers who can empathize

као што је проналажење наставника који разумеју

with the complexities of a disadvantaged community,

сложеност угрожене заједнице,

lack of funding for technology,

недостатак средстава за технологију,

low parental involvement

низак ниво сарадње са родитељима,

and neighborhood gangs that recruit children as early as fourth grade.

и банде из краја које регрутују децу већ у четвртом разреду.

So here I was,

Ту сам се затекла,

the founding principal of a middle school that was a district public school,

као оснивач и директор окружне државне школе,

and I only had 45 kids to start.

и за почетак је било само 45 деце.

Thirty percent of them had special needs.

Тридесет посто деце је било са посебним потребама.

Eighty-six percent of them were below grade level

Осамдесет шест посто је имало недовољан ниво знања за свој узраст

in English and in math.

из енглеског и математике.

And 100 percent were living below the poverty level.

Сто посто њих је живело испод границе сиромаштва.

If our children are not in our classrooms,

Ако наша деца нису у нашим учионицама,

how will they learn?

како ће учити?

And if they're not learning,

Ако не уче,

where would they end up?

где ће завршити?

It was evident when I would ask my 13-year-old,

Било је то очигледно када сам питала тринаестогодишњака:

"Young man,

„Младићу,

where do you see yourself in five years?"

где видиш себе за пет година?“

And his response:

Одговор је био:

"I don't know if I'm gonna live that long."

„Не знам да ли ћу живети толико.“

Or to have a young woman say to me

Или би ми нека млада жена рекла

that she had a lifelong goal of working in a fast-food restaurant.

да јој је животни циљ посао у ресторану брзе хране.

To me, this was unacceptable.

За мене је то било неприхватљиво.

It was also evident that they had no idea

Било је очигледно да нису имали појма

that there was a landscape of opportunity

да постоји мноштво прилика

that existed beyond their neighborhood.

изван њиховог краја.

We call our students "scholars," because they're lifelong learners.

Наше ученике називамо научницима, јер они уче доживотно.

And the skills that they learn today

Вештине које данас науче,

will prepare them for college and career readiness.

спремиће их за факултет и каријеру.

I chose the royal colors of purple and black,

Изабрала сам краљевске боје, љубичасту и црну,

because I want them to be reminded that they are descendants of greatness,

јер желим да их то подсећа на то да су они потомци великана,

and that through education,

и кроз образовање,

they are future engineers,

биће будући инжењери,

scientists,

научници,

entrepreneurs

предузетници,

and even leaders who can and will take over this world.

чак и лидери, који ће моћи и хтети да преузму овај свет.

To date,

До данас

we have had three graduating classes,

имамо три разреда свршених ученика,

at a 98 --

са 98 -

(Applause)

(Аплауз)

At a 98-percent graduation rate.

Са пролазношћу од 98 посто.

This is nearly 200 children,

То је близу 200 деце,

who are now going to some of the most competitive high schools

која ће похађати најконкурентније средње школе

in New York City.

у Њујорку.

(Applause)

(Аплауз)

It was a cold day in January

Био је хладан јануарски дан,

when my scholar, Vidal Chastanet, met Brandon Stanton,

када је мој школарац, Видал Чазнет, упознао Брендона Стантона,

the founder of the popular blog "Humans of New York."

оснивача популарног блога „Људи Њујорка“.

Brandon shared the story of a young man from Brownsville

Брендон је објавио причу једног младића из Браунсвила,

who had witnessed violence firsthand,

који је био непосредни сведок насиља,

by witnessing a man being thrown off of a roof.

када је видео човека кога су бацили са крова.

Yet he can still be influenced by a principal

Па ипак, директор који отвара школу која верује у сву децу

who had opened up a school that believes in all children.

још увек може да утиче на њега.

Vidal embodies the story of so many of our underprivileged children

Видал отеловљује причу мноштва сиромашне деце

who are struggling to survive,

која се боре да би преживела,

which is why we must make education a priority.

због чега образовање мора да постане приоритет.

Brandon's post created a global sensation

Оно што је Брендон објавио изазвало је глобалну сензацију

that touched the lives of millions.

која је дотакла милионе живота.

This resulted in 1.4 million dollars being raised

То је имало за резултат прикупљених 1,4 милиона долара

for our scholars to attend field trips to colleges and universities,

за наше школарце да учествују у обиласцима факултета и универзитета,

Summer STEAM programs,

програмима академије Самер Стим,

as well as college scholarships.

као и да добију стипендије за факултет.

You need to understand

Морате разумети да,

that when 200 young people from Brownsville visited Harvard,

када 200 младих из Браунсвила посети Харвард,

they now understood

сада схватају

that a college of their choice was a real possibility.

да је за њих реална могућност одабрати факултет.

And the impossibilities that had been imposed upon them

Немогућности које су им биле наметнуте

by a disadvantaged community

неповољним положајем заједнице

were replaced by hope and purpose.

су замењене надом и сврхом.

The revolution in education is happening in our schools,

Револуција у образовању се догађа у нашим школама,

with adults who provide love,

уз одрасле који пружају љубав,

structure,

структуру,

support

подршку

and knowledge.

и знање.

These are the things that inspire children.

Ове ствари инспиришу децу.

But it is not an easy task.

Међутим, ово није лак посао.

And there are high demands

Постоје високи захтеви

within an education system that is not perfect.

у оквиру образовног система који није савршен.

But I have a dynamic group of educators

Међутим, имам динамичну групу наставника

who collaborate as a team to determine what is the best curriculum.

који тимски сарађују да би одредили најбољи програм.

They take time beyond their school day,

Посвећују своје време и после наставе,

and come in on weekends

долазе и викендом,

and even use their own money to often provide resources

па чак користе и свој новац да би често обезбедили средства,

when we do not have it.

кад их ми немамо.

And as the principal,

Као директор,

I have to inspect what I expect.

морам да надзирем оно што очекујем.

So I show up in classes

Посећујем часове,

and I conduct observations to give feedback,

вршим посматрања да бих давала повратне информације,

because I want my teachers to be just as successful

јер желим да моји наставници буду успешни

as the name Mott Hall Bridges Academy.

као што је и само име академије Мот Хол Бриџиз.

And I give them access to me every single day,

Доступна сам им сваког дана,

which is why they all have my personal cell number,

па стога сви имају број мог мобилног,

including my scholars and those who graduated --

укључујући ученике, а и оне који су завршили школу.

which is probably why I get phone calls and text messages

Зато понекад зову и добијам поруке

at three o'clock in the morning.

у три сата ујутру.

(Laughter)

(Смех)

But we are all connected to succeed,

Сви смо повезани да бисмо успели,

and good leaders do this.

тако раде добри лидери.

Tomorrow's future is sitting in our classrooms.

Будућност сутрашњице седи у нашим учионицама.

And they are our responsibility.

Они су наша одговорност.

That means everyone in here,

То подразумева сваког овде,

and those who are watching the screen.

као и оне који гледају на екрану.

We must believe in their brilliance,

Морамо веровати у њихову бриљантност

and remind them by teaching them

и да их подсећамо, подучавајући их,

that there indeed is power in education.

да заиста постоји моћ у образовању.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)