There's more to life than being happy | Emily Esfahani Smith | TED

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

I used to think

Некада сам мислила

да је целокупни смисао живота потрага за срећом.

the whole purpose of life was pursuing happiness.

Everyone said the path to happiness was success,

Сви су говорили да је пут ка срећи успех,

so I searched for that ideal job,

па сам трагала за тим идеалним послом,

that perfect boyfriend, that beautiful apartment.

тим савршеним дечком, тим лепим станом.

But instead of ever feeling fulfilled,

Али, уместо да се осећам испуњено,

I felt anxious and adrift.

осећала сам се нервозно и удаљено.

And I wasn't alone; my friends -- they struggled with this, too.

Нисам била сама у томе; и моји пријатељи су се борили са тим.

Eventually, I decided to go to graduate school for positive psychology

На крају сам одлучила да упишем факултет позитивне психологије

to learn what truly makes people happy.

да научим шта људе заиста чини срећнима.

But what I discovered there changed my life.

Али, оно што сам открила тамо ми је променило живот.

The data showed that chasing happiness can make people unhappy.

Подаци су показали да јурњава за срећом може да учини људе несрећнима.

And what really struck me was this:

Оно што ме је заиста запањило

the suicide rate has been rising around the world,

је да стопа самоубистава расте широм света

and it recently reached a 30-year high in America.

и да је недавно достигла свој врхунац у последњих 30 година у Америци.

Even though life is getting objectively better

Иако је живот објективно постао бољи

by nearly every conceivable standard,

према скоро сваком уочљивом стандарду,

more people feel hopeless,

више људи се осећа беспомоћно,

depressed and alone.

депресивно и усамљено.

There's an emptiness gnawing away at people,

Постоји празнина која врши притисак на људе

and you don't have to be clinically depressed to feel it.

и не морате да сте клинички депресивни да бисте је осетили.

Sooner or later, I think we all wonder:

Пре или касније, мислим да се сви запитамо:

Is this all there is?

„Да ли је то све што постоји?“

And according to the research, what predicts this despair

Према истраживању, оно што предвиђа овај очај

is not a lack of happiness.

није недостатак среће;

It's a lack of something else,

то је недостатак нечег другог,

a lack of having meaning in life.

недостатак смисла у животу.

But that raised some questions for me.

Али, то је покренуло нека питања за мене.

Is there more to life than being happy?

Да ли у животу постоје важније ствари од осећаја среће?

And what's the difference between being happy

И каква је разлика између осећаја среће

and having meaning in life?

и животног смисла?

Many psychologists define happiness as a state of comfort and ease,

Многи психолози дефинишу срећу као стање ушушканости и лакоће,

feeling good in the moment.

доброг осећаја у датом тренутку.

Meaning, though, is deeper.

Смисао је, међутим, дубљи.

The renowned psychologist Martin Seligman says

Чувени психолог Мартин Селигман каже

meaning comes from belonging to and serving something beyond yourself

да смисао проистиче из припадања и улагања у нешто што је веће од вас самих

and from developing the best within you.

и из развитка ствари које су најбоље у вама.

Our culture is obsessed with happiness,

Наша култура је опседнута срећом,

but I came to see that seeking meaning is the more fulfilling path.

али сам схватила да је потрага за смислом пут који више испуњава.

And the studies show that people who have meaning in life,

А студије показују да су људи који имају смисао у животу отпорнији,

they're more resilient,

they do better in school and at work,

бољи су у школи и на послу

and they even live longer.

и чак живе дуже.

So this all made me wonder:

Тако ме је све ово натерало да се запитам

How can we each live more meaningfully?

како можемо да живимо смисленије?

To find out, I spent five years interviewing hundreds of people

Да бих то сазнала, провела сам пет година у спровођењу интервјуа са стотинама људи

and reading through thousands of pages of psychology,

и у ишчитавању хиљада страница психологије,

neuroscience and philosophy.

неуронаука и филозофије.

Bringing it all together,

Када сам све спојила,

I found that there are what I call four pillars of a meaningful life.

схватила сам да постоји нешто што зовем четири стожера смисленог живота,

And we can each create lives of meaning

а свако од нас може да створи смислени живот

by building some or all of these pillars in our lives.

уз креирање неких или свих ових стожера у нашим животима.

The first pillar is belonging.

Први стожер је припадање.

Belonging comes from being in relationships

Припадање проистиче из односа у којима смо

where you're valued for who you are intrinsically

у којима вас цене због онога што заиста јесте

and where you value others as well.

и где ви цените друге, такође.

But some groups and relationships deliver a cheap form of belonging;

Међутим, неке групе и односи пружају јефтин облик припадања;

you're valued for what you believe,

цене вас због онога у шта верујете,

for who you hate,

због оних које мрзите,

not for who you are.

а не због онога што јесте.

True belonging springs from love.

Истинско припадање проистиче из љубави.

It lives in moments among individuals,

Живи у тренуцима између појединаца

and it's a choice -- you can choose to cultivate belonging with others.

и представља избор - можете одабрати да негујете припадност са другима.

Here's an example.

Ево примера.

Each morning, my friend Jonathan buys a newspaper

Свако јутро мој пријатељ Џонатан купује новине

from the same street vendor in New York.

на истом продајном месту у Њујорку.

They don't just conduct a transaction, though.

Међутим, они не обављају само размену;

They take a moment to slow down, talk,

издвоје време да успоре, поразговарају

and treat each other like humans.

и понашају се једно према другом као људи.

But one time, Jonathan didn't have the right change,

Али, једном Џонатан није имао одговарајући кусур

and the vendor said,

и продавац је рекао:

"Don't worry about it."

„Немој да бринеш због тога.“

But Jonathan insisted on paying,

Међутим, Џонатан је инсистирао да плати,

so he went to the store and bought something he didn't need

па је отишао до продавнице и купио нешто што му није требало

to make change.

да би добио кусур.

But when he gave the money to the vendor,

Када је дао новац продавцу,

the vendor drew back.

он се повукао.

He was hurt.

Био је повређен.

He was trying to do something kind,

Покушао је да уради нешто љубазно,

but Jonathan had rejected him.

али га је Џонатан одбио.

I think we all reject people in small ways like this without realizing it.

Мислим да сви одбијамо људе овако безначајно, а да то не схватамо.

I do.

Ја то чиним.

I'll walk by someone I know and barely acknowledge them.

Проћи ћу поред некога кога познајем и једва га приметити.

I'll check my phone when someone's talking to me.

Провераваћу телефон док ми неко нешто прича.

These acts devalue others.

Овакве радње умањују значај других.

They make them feel invisible and unworthy.

Чине да се осећају невидљиво и безвредно.

But when you lead with love, you create a bond

Али, када вас води љубав, стварате везу

that lifts each of you up.

која уздиже сваког.

For many people, belonging is the most essential source of meaning,

За много људи припадност је најзначајнији извор смисла,

those bonds to family and friends.

везе са породицом и пријатељима.

For others, the key to meaning is the second pillar: purpose.

За друге је кључна ствар код смисла други стожер - сврха.

Now, finding your purpose is not the same thing

Е, сад, проналажење сврхе није исто

as finding that job that makes you happy.

што и поналажење посла који вас чини срећнима.

Purpose is less about what you want than about what you give.

Код сврхе се мање ради о томе шта желите него о томе шта дајете.

A hospital custodian told me her purpose is healing sick people.

Старатељка у болници ми је рекла да је њена сврха да лечи болесне људе.

Many parents tell me,

Многи ми родитељи кажу:

"My purpose is raising my children."

„Моја сврха је подизање моје деце.“

The key to purpose is using your strengths to serve others.

Код сврхе је кључно коришћење ваших јачих страна да служите другима.

Of course, for many of us, that happens through work.

Наравно, за многе од нас се то дешава кроз посао;

That's how we contribute and feel needed.

тако доприносимо и осећамо се потребним.

But that also means that issues like disengagement at work,

Али, то укључује и проблеме као што је искљученост из рада,

unemployment,

незапосленост,

low labor force participation --

ниска стопа укључености радне снаге -

these aren't just economic problems, they're existential ones, too.

ово нису само економски проблеми, већ и егзистенцијални.

Without something worthwhile to do,

Без нечега што је вредно рада,

people flounder.

људи се заглаве.

Of course, you don't have to find purpose at work,

Наравно, не морате да пронађете своју сврху на послу,

but purpose gives you something to live for,

али вам она пружа нешто за шта можете да живите,

some "why" that drives you forward.

неко „зашто“ које вас покреће напред.

The third pillar of meaning is also about stepping beyond yourself,

Трећи стожер смисла је везан за излажење из сопствених оквира,

but in a completely different way:

али на потпуно другачији начин,

transcendence.

кроз трансцеденцију.

Transcendent states are those rare moments

Трансцедентна стања су они ретки тренуци

when you're lifted above the hustle and bustle of daily life,

када се осећате као да сте изнад стрке и буке свакодневног живота,

your sense of self fades away,

ваш осећај унутрашњег „ја“ се губи

and you feel connected to a higher reality.

и осећате да сте повезани са вишом реалношћу.

For one person I talked to, transcendence came from seeing art.

За једну особу са којом са разговарала,

трансцедентност произилази из посматрања уметности.

For another person, it was at church.

За другу особу је то била црква.

For me, I'm a writer, and it happens through writing.

За мене се, пошто сам писац, дешава кроз писање.

Sometimes I get so in the zone that I lose all sense of time and place.

Понекада се толико уживим да изгубим осећај о простору и времену.

These transcendent experiences can change you.

Ова трансцедентна искуства вас могу променити.

One study had students look up at 200-feet-tall eucalyptus trees

У једној студији су студенти гледали у дрвеће еукалиптуса високо 60 метара

for one minute.

један минут,

But afterwards they felt less self-centered,

али су се након тога осећали мање саможиво

and they even behaved more generously

и понашали су се великодушније

when given the chance to help someone.

када им се пружила прилика да некоме помогну.

Belonging, purpose, transcendence.

Припадност, сврха, трансцедентност.

Now, the fourth pillar of meaning, I've found,

Е, сад, открила сам да четврти стожер смисла

tends to surprise people.

често изненади људе.

The fourth pillar is storytelling,

Четврти стожер је приповедање,

the story you tell yourself about yourself.

прича коју причате себи о себи.

Creating a narrative from the events of your life brings clarity.

Стварање приче од догађаја из вашег живота разбистрава ствари.

It helps you understand how you became you.

Помаже вам да разумете како сте постали оно што јесте.

But we don't always realize that we're the authors of our stories

Међутим, не схватамо увек да смо писци својих прича

and can change the way we're telling them.

и да можемо да променимо начин на који их причамо.

Your life isn't just a list of events.

Ваш живот није само списак догађаја.

You can edit, interpret and retell your story,

Можете да преуредите, интерпретирате и поново испричате своју причу,

even as you're constrained by the facts.

чак и ако вас спутавају чињенице.

I met a young man named Emeka, who'd been paralyzed playing football.

Упознала сам младића по имену Емека који је остао парализован

због повреде коју је задобио док је играо фудбал.

After his injury, Emeka told himself,

Емека је након те повреде рекао себи:

"My life was great playing football,

„Живот ми је био сјајан док сам играо фудбал,

but now look at me."

али погледај ме сада.“

People who tell stories like this --

Људи који причају овакве приче -

"My life was good. Now it's bad." --

„Мој живот је био добар. Сада је лош.“ -

tend to be more anxious and depressed.

чешће су анксиознији и депресивнији.

And that was Emeka for a while.

Такав је био и Емека неко време,

But with time, he started to weave a different story.

али временом је почео да испреда другачију причу.

His new story was,

Његова нова прича била је:

"Before my injury, my life was purposeless.

„Пре повреде ми је живот био бесциљан.

I partied a lot and was a pretty selfish guy.

Лумповао сам на журкама и био сам прилично себичан,

But my injury made me realize I could be a better man."

али ме је повреда натерала да схватим да могу да будем бољи човек.“

That edit to his story changed Emeka's life.

То преуређивање приче променило је Емекин живот.

After telling the new story to himself,

Након што је себи испричао нову причу,

Emeka started mentoring kids,

Емека је постао ментор деци

and he discovered what his purpose was:

и открио своју сврху -

serving others.

да служи другима.

The psychologist Dan McAdams calls this a "redemptive story,"

Психолог Ден Макадамс назвао је ово „искупљеничком причом“

where the bad is redeemed by the good.

у којој се лоше искупило добрим.

People leading meaningful lives, he's found,

Људи који воде сврсисходне животе, открио је,

tend to tell stories about their lives

обично приповедају приче о свом животу

defined by redemption, growth and love.

одређене искупљењем, развојем и љубављу.

But what makes people change their stories?

Али, шта људе натера да промене своје приче?

Some people get help from a therapist,

Неким људима помогне терапеут,

but you can do it on your own, too,

али и сами можете да успете у томе,

just by reflecting on your life thoughtfully,

само уз пажљиво размишљање о вашем животу,

how your defining experiences shaped you,

о томе како су вас најважнија искустава обликовала,

what you lost, what you gained.

шта сте изгубили, шта сте добили.

That's what Emeka did.

То је оно што је Емека урадио.

You won't change your story overnight;

Нећете променити своју причу преко ноћи -

it could take years and be painful.

то може потрајати годинама и бити болно.

After all, we've all suffered, and we all struggle.

На крају крајева, сви смо патили и сви водимо неку борбу,

But embracing those painful memories can lead to new insights and wisdom,

али прихватање ових болних сећања може да одведе ка новом виђењу и мудрости,

to finding that good that sustains you.

проналажењу оних добрих ствари које вас одржавају у животу.

Belonging, purpose, transcendence, storytelling:

Припадање, сврха, трансцедентност, приповедање -

those are the four pillars of meaning.

то су четири стожера смисла.

When I was younger,

Док сам била млађа

I was lucky enough to be surrounded by all of the pillars.

имала сам срећу да ме окружују сва ова четири стожера.

My parents ran a Sufi meetinghouse from our home in Montreal.

Моји родитељи су водили место за окупљања суфија у нашем дому у Монтреалу.

Sufism is a spiritual practice associated with the whirling dervishes

Суфизам је спиритуална пракса која се везује за вртеће дервише

and the poet Rumi.

и за песника Румија.

Twice a week, Sufis would come to our home

Два пута недељно су суфије долазиле у наш дом

to meditate, drink Persian tea, and share stories.

да медитирају, пију персијски чај и приповедају приче.

Their practice also involved serving all of creation

Њихова пракса је укључивала службу целокупном божанском делу

through small acts of love,

кроз мале чинове љубави,

which meant being kind even when people wronged you.

што је значило љубазност чак и кад су вам људи учинили нажао.

But it gave them a purpose: to rein in the ego.

Али, то им је дало сврху - да обуздају его.

Eventually, I left home for college

На крају сам отишла од куће на факултет

and without the daily grounding of Sufism in my life,

и без свакодневног тежишта које ми је суфизам доносио у живот

I felt unmoored.

осећала сам се неуравнотежено

And I started searching for those things that make life worth living.

и почела сам да трагам за стварима које живот чине вредним живљења.

That's what set me on this journey.

То ме је покренуло на ово путовање.

Looking back, I now realize

Када се осврнем, сада схватам

that the Sufi house had a real culture of meaning.

да је кућа суфија имала праву културу смисла.

The pillars were part of the architecture,

Стожери су били део архитектуре,

and the presence of the pillars helped us all live more deeply.

а присуство стожера нам је помогло да сви имамо дубље искуство живљења.

Of course, the same principle applies

Наравно, исти принцип важи

in other strong communities as well --

и у другим снажним заједницама -

good ones and bad ones.

добрим и лошим.

Gangs, cults:

Банде, култови -

these are cultures of meaning that use the pillars

ово су културе смисла које користе ове стожере

and give people something to live and die for.

и дају људима разлог за живот и смрт.

But that's exactly why we as a society

Али, управо је то разлог због ког ми као друштво

must offer better alternatives.

морамо да понудимо боље алтернативе.

We need to build these pillars within our families and our institutions

Теба да изградимо ове стожере у својим породицама и институцијама

to help people become their best selves.

да бисмо помогли да људи постану њихова најбоља верзија.

But living a meaningful life takes work.

Међутим, за постизање смисаоног живота потребан је рад.

It's an ongoing process.

То је непрестани процес.

As each day goes by, we're constantly creating our lives,

Са сваким новим даном константно стварамо своје животе,

adding to our story.

додајемо делове нашој причи.

And sometimes we can get off track.

Некада се може десити да залутамо.

Whenever that happens to me,

Кад год ми се то деси,

I remember a powerful experience I had with my father.

сетим се моћног искуства које сам доживела са својим оцем.

Several months after I graduated from college,

Неколико месеци након што сам дипломирала на факултету,

my dad had a massive heart attack that should have killed him.

мој отац је доживео снажан срчани удар који је требало да га убије.

He survived, and when I asked him what was going through his mind

Преживео је, а када сам га питала шта му је пролазило кроз главу

as he faced death,

док се суочавао са смрћу,

he said all he could think about was needing to live

рекао је да је једино о чему је могао да размишља било да мора да живи

so he could be there for my brother and me,

да би био ту за мог брата и мене,

and this gave him the will to fight for life.

а ово му је дало воље да се бори за живот.

When he went under anesthesia for emergency surgery,

Када је под анестезијом отишао на хитну операцију,

instead of counting backwards from 10,

уместо да уназад броји од десет,

he repeated our names like a mantra.

понављао је наша имена као мантру.

He wanted our names to be the last words he spoke on earth

Желео је да наша имена буду последње што ће изговорити на земљи

if he died.

ако би преминуо.

My dad is a carpenter and a Sufi.

Мој тата је столар и суфија.

It's a humble life,

То је скроман живот,

but a good life.

али добар живот.

Lying there facing death, he had a reason to live:

Док је лежао и био суочен са смрћу, имао је разлог да живи -

love.

љубав.

His sense of belonging within his family,

Његов осећај припадања унутар своје породице,

his purpose as a dad,

његова сврха као оца,

his transcendent meditation, repeating our names --

његова трансцедентална медитација - понављање наших имена -

these, he says, are the reasons why he survived.

ово су, он каже, разлози због којих је преживео.

That's the story he tells himself.

То је прича коју он прича себи.

That's the power of meaning.

То је снага смисла.

Happiness comes and goes.

Срећа дође и оде,

But when life is really good

али када је живот заиста добар

and when things are really bad,

и када су ствари заиста лоше,

having meaning gives you something to hold on to.

смисао вам даје нешто чега се можете држати.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)