Why you should talk to strangers | Kio Stark

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

There are things we say

Постоје ствари које кажемо

when we catch the eye of a stranger

када ухватимо поглед странца

or a neighbor walking by.

или суседа у пролазу.

We say, "Hello, how are you?

Кажемо: „Здраво, како сте?

Дан је диван.

It's a beautiful day.

How do you feel?"

Како се осећате?“

These sound kind of meaningless, right? And, in some ways, they are.

Те фразе звуче безначајно, зар не? На неки начин и јесу.

They have no semantic meaning.

Немају никакво семантичко значење.

It doesn't matter how you are or what the day is like.

Није важно како сте или какав је дан.

They have something else.

Оне имају нешто друго.

They have social meaning.

Имају друштвено значење.

Када кажемо ове ствари, мислимо:

What we mean when we say those things is:

I see you there.

„Видим да си тамо.“

I'm obsessed with talking to strangers.

Опседнута сам разговорима са странцима.

I make eye contact, say hello,

Гледам их у очи, поздрављам,

I offer help, I listen.

нудим помоћ, слушам.

I get all kinds of stories.

Чујем свакакве приче.

About seven years ago, I started documenting my experiences

Пре седам година, почела сам да бележим своје доживљаје

да бих покушала да откријем разлог.

to try to figure out why.

What I found was that something really beautiful was going on.

Открила сам да се нешто заиста дивно дешава.

This is almost poetic.

Ово је скоро поетично.

These were really profound experiences.

Ово су заиста била дубока искуства.

They were unexpected pleasures.

Била су неочекивана задовољства.

They were genuine emotional connections.

Биле су искрена емоционална повезивања.

They were liberating moments.

Били су ослобађајући тренуци.

So one day, I was standing on a corner waiting for the light to change,

Тако сам једног дана стајала на ћошку, чекајући да се светло на семафору промени,

which, I'm a New Yorker,

а ја сам Њујорчанка,

so that means I was actually standing in the street on the storm drain,

што значи да сам заправо стајала на улици, на одводу,

as if that could get me across faster.

као да ће ми то убрзати прелазак улице.

Био је ту један старац који је стајао поред мене.

And there's an old man standing next to me.

So he's wearing, like, a long overcoat and sort of an old-man hat,

Имао је на себи дугачак капут и старачки шешир,

and he looked like somebody from a movie.

а изгледао је као неко из филма.

And he says to me,

И он ми каже:

"Don't stand there. You might disappear."

„Немој да стојиш тамо. Можеш да нестанеш.“

So this is absurd, right?

Ово је апсурдно, зар не?

But I did what he said. I stepped back onto the sidewalk.

Ипак, послушала сам га. Вратила сам се на тротоар.

And he smiled, and he said,

Он се насмејао и рекао:

"Good. You never know.

„Добро је. Никад се не зна.

I might have turned around,

Могао сам се окренути

and zoop, you're gone."

и - паф - тебе више нема.“

This was weird,

Ово је било чудно,

and also really wonderful.

али и сјајно.

He was so warm, and he was so happy that he'd saved me.

Био је толико топао човек и толико срећан што би ме спасио.

We had this little bond.

Између нас је постојала везица.

For a minute, I felt like my existence as a person

На минут сам осетила да је моје постојање као особе

неко приметио

had been noticed,

and I was worth saving.

и да сам била вредна спашавања.

The really sad thing is,

Заиста тужна ствар је да,

in many parts of the world,

у многим деловима света,

we're raised to believe that strangers are dangerous by default,

васпитавају нас да верујемо да се подразумева су странци опасни,

that we can't trust them, that they might hurt us.

да им не можемо веровати, да нам могу наудити.

But most strangers aren't dangerous.

Међутим, већина странаца није опасна.

We're uneasy around them because we have no context.

Није нам пријатно када смо им у близини јер немамо контекст.

We don't know what their intentions are.

Не знамо какве су им намере.

So instead of using our perceptions and making choices,

Тако, уместо да користимо своја опажања и да бирамо,

we rely on this category of "stranger."

ослањамо се на категорију „странац“.

Имам четворогодишњакињу.

I have a four-year-old.

When I say hello to people on the street,

Када поздравим људе на улици,

she asks me why.

она ме пита за разлог.

She says, "Do we know them?"

Пита: „Да ли их знамо?“

I say, "No, they're our neighbor."

Кажем: „Не, они су наши суседи.“

"Are they our friend?"

„Да ли су нам пријатељи?“

"No, it's just good to be friendly."

„Не, али је добро бити пријатељски расположен.“

I think twice every time I say that to her,

Два пут размислим сваки пут када јој јој то кажем,

because I mean it, but as a woman, particularly,

јер то мислим, али као жена, посебно,

I know that not every stranger on the street has the best intentions.

знам да неће сваки странац на улици имати добре намере.

It is good to be friendly, and it's good to learn when not to be,

Добро је бити пријатељски расположен и добро је научити када да то не будете,

but none of that means we have to be afraid.

али ништа од тога не значи да се треба плашити.

There are two huge benefits

Постоје две велике предности

to using our senses instead of our fears.

код коришћења наших чула уместо страхова.

The first one is that it liberates us.

Прва је да нас то ослобађа.

When you think about it,

Када размислите о томе,

using perception instead of categories

коришћење опажања уместо категорија

is much easier said than done.

је много лакше рећи него урадити.

Categories are something our brains use.

Категорије су нешто што наш мозак користи.

When it comes to people,

Када се ради о људима,

it's sort of a shortcut for learning about them.

то је некаква пречица за сазнавање о њима.

We see male, female, young, old,

Видимо мушкарце, жене, младе, старе,

black, brown, white, stranger, friend,

црне, тамнопуте, беле, странце, пријатеље

and we use the information in that box.

и користимо информације у тој кутији.

It's quick, it's easy

Брзо је, једноставно

and it's a road to bias.

и пут је до пристрасности.

And it means we're not thinking about people as individuals.

Значи да не размишљамо о људима као појединцима.

I know an American researcher who travels frequently

Знам америчку истраживачицу која често путује

in Central Asia and Africa, alone.

у централну Азију и Африку, сама.

She's entering into towns and cities

Улази у градиће и градове

as a complete stranger.

као потпуни странац.

She has no bonds, no connections.

Нема веза, нема повезаности.

She's a foreigner.

Она је странац.

Her survival strategy is this:

Њена стратегија опстанка је -

get one stranger to see you as a real, individual person.

нека те један странац види као стварну, појединачну особу.

If you can do that, it'll help other people see you that way, too.

Ако можеш то да учиниш, и други људи ће те видети такву.

The second benefit of using our senses has to do with intimacy.

Друга предност коришћења наших чула има везе са интимношћу.

I know it sounds a little counterintuitive,

Знам да звучи помало нелогично,

intimacy and strangers,

интимност и странци,

but these quick interactions can lead to a feeling

али ове кратке интеракције могу водити до осећаја

that sociologists call "fleeting intimacy."

који социолози називају „пролазна интимност“.

So, it's a brief experience that has emotional resonance and meaning.

То је, дакле, краткотрајни доживљај који има емоционални одзив и смисао.

It's the good feeling I got

То је добар осећај који сам добила

from being saved from the death trap of the storm drain by the old man,

због тога што ме старац спасио од смртоносне замке на одводу

or how I feel like part of a community

или осећај да сам део заједнице

when I talk to somebody on my train on the way to work.

док причам са неким у возу на путу до посла.

Sometimes it goes further.

Понекад то оде даље.

Researchers have found that people often feel more comfortable

Истраживачи су открили да се људи често осећају опуштеније

being honest and open about their inner selves with strangers

када су искрени и отворени о свом унутрашњем „ја“ сам странцима

than they do with their friends and their families --

него што се осећају са својим пријатељима и породицом -

that they often feel more understood by strangers.

да често осећају да их странци боље разумеју.

This gets reported in the media with great lament.

О овоме се извештава у медијима уз велико жаљење.

"Strangers communicate better than spouses!"

„Странци комуницирају боље од супружника!“

It's a good headline, right?

Добар наслов, зар не?

I think it entirely misses the point.

Мислим да потпуно омашује поенту.

The important thing about these studies

Важна ствар везана за ове студије

је само колико значајне ове интеракције могу бити;

is just how significant these interactions can be;

how this special form of closeness

како нам овај посебан облик блискости

gives us something we need as much as we need our friends

даје нешто што нам је потребно, као што нам требају пријатељи

and our families.

и наше породице.

So how is it possible that we communicate so well with strangers?

Па, како је могуће да имамо тако добру комуникацију са странцима?

There are two reasons.

Постоје два разлога.

The first one is that it's a quick interaction.

Први је да је то кратка интеракција.

It has no consequences.

Нема последица.

It's easy to be honest with someone you're never going to see again, right?

Лако је бити искрен према некоме кога никада више нећете видети, зар не?

That makes sense.

То има смисла.

The second reason is where it gets more interesting.

Код другог разлога ствари постају интересантније.

We have a bias when it comes to people we're close to.

Пристрасни смо када се ради о људима са којима смо блиски.

We expect them to understand us.

Очекујемо да нас разумеју.

We assume they do,

Претпостављамо да нас разумеју

and we expect them to read our minds.

и очекујемо да нам читају мисли.

So imagine you're at a party,

Тако, замислите да сте на забави

and you can't believe that your friend or your spouse

и не можете да верујете да ваш пријатељ или супружник

isn't picking up on it that you want to leave early.

не контају да желите да одете раније.

And you're thinking,

Тако, мислите:

"I gave you the look."

„Упутила сам ти онај поглед.“

With a stranger, we have to start from scratch.

Са странцем морамо да почнемо испочетка.

We tell the whole story,

Испричамо читаву причу,

we explain who the people are, how we feel about them;

објаснимо ко су људи, како их доживљавамо,

we spell out all the inside jokes.

детаљно објаснимо све интерне шале.

And guess what?

И, погодите шта?

Sometimes they do understand us a little better.

Понекад нас разумеју мало боље.

OK.

Добро.

So now that we know that talking to strangers matters,

Па, сада када знамо да је разговор са странцима битан,

how does it work?

како функционише?

There are unwritten rules we tend to follow.

Постоје неписана правила која обично пратимо.

The rules are very different depending on what country you're in,

Правила се разликују у зависности од земље у којој сте,

what culture you're in.

од културе у којој сте.

In most parts of the US,

У већем делу Сједињених Држава,

the baseline expectation in public

основно очекивање у јавности

is that we maintain a balance between civility and privacy.

је да одржимо равнотежу између цивилизованог и приватности.

This is known as civil inattention.

Ово је познато као цивилизована непажња.

So, imagine two people are walking towards each other on the street.

Тако, замислите двоје људи који иду у сусрет једно другом.

They'll glance at each other from a distance.

Приметиће један другог крајичком ока из далека.

That's the civility, the acknowledgment.

То је цивилизовано, потврда.

And then as they get closer, they'll look away,

Како се приближавају, одвратиће поглед,

to give each other some space.

да би дали један другоме простор.

In other cultures,

У другим културама,

people go to extraordinary lengths not to interact at all.

људи иду до екстрема да уопште немају интеракцију.

People from Denmark tell me

Људи из Данске ми кажу

that many Danes are so averse to talking to strangers,

да многи Данци осећају такву аверзију према разговору са странцима

that they would rather miss their stop on the bus

да ће радије промашити аутобуску станицу

than say "excuse me" to someone that they need to get around.

него рећи „извините“ некоме кога треба да заобиђу.

Instead, there's this elaborate shuffling of bags

Уместо тога, ту је компликовано комешање торби

and using your body to say that you need to get past,

и коришћење тела да бисте рекли да треба да прођете,

instead of using two words.

уместо коришћења две речи.

In Egypt, I'm told,

У Египту, речено ми је,

it's rude to ignore a stranger,

да је непристојно игнорисати странца,

and there's a remarkable culture of hospitality.

и да је присутна изузетна култура гостопримства.

Strangers might ask each other for a sip of water.

Странци могу затражити гутљај воде једни од других.

Or, if you ask someone for directions,

Или, ако затражите од некога смернице,

they're very likely to invite you home for coffee.

велика је вероватноћа да ће вас позвати кући да попијете кафу.

We see these unwritten rules most clearly when they're broken,

Ова неписана правила најјасније видимо када се прекрше

or when you're in a new place

или када сте у новом месту

and you're trying to figure out what the right thing to do is.

и покушавате да откријете шта је права ствар коју треба урадити.

Sometimes breaking the rules a little bit is where the action is.

Понекад је незнатно кршење правила место где се дешава нешто.

In case it's not clear, I really want you to do this. OK?

У случају да ово није јасно, стварно желим да урадите ово, у реду?

So here's how it's going to go.

Ево како ће ово ићи.

Find somebody who is making eye contact.

Нађите некога ко вам упућује поглед.

That's a good signal.

То је добар сигнал.

The first thing is a simple smile.

Прва ствар је једноставан осмех.

If you're passing somebody on the street or in the hallway here, smile.

Ако пролазите поред некога на улици или у ходнику, насмејте се.

See what happens.

Видите шта ће се догодити.

Another is triangulation.

Други је триангулација.

There's you, there's a stranger,

Ево вас, ево странца,

there's some third thing that you both might see and comment on,

ето треће ствари коју можда обоје видите и коју можете искоментарисати,

like a piece of public art

као што је јавно уметничко дело,

or somebody preaching in the street

или неко ко проповеда на улици,

or somebody wearing funny clothes.

или неко ко носи смешну одећу.

Give it a try.

Покушајте.

Make a comment about that third thing, and see if starts a conversation.

Искоментаришите ту трећу ствар и видите да ли ће покренути разговор.

Another is what I call noticing.

Још једна ствар је оно што називам примећивањем.

This is usually giving a compliment.

Ово је обично давање комплимента.

I'm a big fan of noticing people's shoes.

Много волим да примећујем ципеле код људи.

I'm actually not wearing fabulous shoes right now,

Тренутно заправо не носим изузетне ципеле,

али ципеле су, генерално, сјајна ствар.

but shoes are fabulous in general.

And they're pretty neutral as far as giving compliments goes.

Прилично су и неутралне када се ради о давању комплимената.

People always want to tell you things about their awesome shoes.

Људи увек желе да вам кажу нешто о својим сјајним ципелама.

You may have already experienced the dogs and babies principle.

Можда сте већ искусили принцип паса и беба.

It can be awkward to talk to someone on the street;

Може бити чудно да разговарате са неким на улици;

you don't know how they're going to respond.

не знате како ће одреаговати.

Међутим, увек се можете обратити њиховом псу или беби.

But you can always talk to their dog or their baby.

The dog or the baby

Пас или беба

is a social conduit to the person,

је друштвени канал до особе,

and you can tell by how they respond

а можете видети преко тога како реагују,

whether they're open to talking more.

да ли ће бити отворени за разговор.

The last one I want to challenge you to

Последња ствар којом желим да вас изазовем

is disclosure.

је разоткривање.

This is a very vulnerable thing to do,

Ово је ствар која вас може учинити рањивима,

and it can be very rewarding.

али може вам донети и награду.

Тако, следећи пут када причате са странцем

So next time you're talking to a stranger

and you feel comfortable,

и осећате се опуштено,

tell them something true about yourself,

реците им нешто истинито о себи,

something really personal.

нешто веома лично.

You might have that experience I talked about of feeling understood.

Можда ћете имати осећај о ком сам причала, да вас разумеју.

Sometimes in conversation, it comes up,

Понекад се у разговору јави да ме људи питају:

people ask me, "What does your dad do?" or, "Where does he live?"

„Чиме се бави твој тата?“ или „Где живи?“

And sometimes I tell them the whole truth,

Понекад им кажем комплетну истину,

which is that he died when I was a kid.

а то је да је умро док сам била дете.

Always in those moments,

Увек у тим тренуцима

they share their own experiences of loss.

поделе своје искуство губитка.

We tend to meet disclosure with disclosure,

Обично одговарамо на разоткривање разоткривањем,

even with strangers.

чак и са странцима.

So, here it is.

Па, ево га.

When you talk to strangers, you're making beautiful interruptions

Када причате са странцима, на прелеп начин прекидате

into the expected narrative of your daily life

очекивани наратив вашег свакодневног живота,

and theirs.

а и њиховог.

You're making unexpected connections.

Неочекивано се повезујете.

If you don't talk to strangers, you're missing out on all of that.

Ако не причате са странцима, пропуштате све то.

We spend a lot of time

Проводимо много времена

teaching our children about strangers.

на подучавање деце о странцима.

What would happen if we spent more time teaching ourselves?

Шта би се десило ако бисмо провели више времена подучавајући себе?

We could reject all the ideas that make us so suspicious of each other.

Могли бисмо да одбацимо све идеје које нас чине сумњичавима према другима.

We could make a space for change.

Могли бисмо направити простор за промену.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)