Kathryn Schulz: Don't regret regret

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Ivana Gadjanski

So that's Johnny Depp, of course.

Ово је, наравно, Џони Деп.

And that's Johnny Depp's shoulder.

А ово је његово раме.

And that's Johnny Depp's famous shoulder tattoo.

А то је његова чувена тетоважа на рамену.

Some of you might know that, in 1990,

Неки од вас можда знају да се

Depp got engaged to Winona Ryder,

1990. Деп верио са Виноном Рајдер

and he had tattooed on his right shoulder

и на свом десном рамену истетовирао

"Winona forever."

је "Винона заувек".

And then three years later --

А онда су, три године касније -

which in fairness, kind of is forever by Hollywood standards --

што, да будемо искрени и јесте вечност по холивудским стандардима

they broke up,

раскинули, а Џони је

and Johnny went and got a little bit of repair work done.

урадио малу преправку.

And now his shoulder says, "Wino forever."

И сад му на рамену пише "Wino forever" ("заувек пијандура").

(Laughter)

(смех)

So like Johnny Depp,

Као и Џони Деп

and like 25 percent of Americans

и 25 процената Американаца

between the ages of 16 and 50,

између 16 и 50 година старости,

I have a tattoo.

и ја имам тетоважу.

I first started thinking about getting it in my mid-20s,

Почела сам да размишљам о њој у двадесетим,

but I deliberately waited a really long time.

али намерно сам дуго чекала.

Because we all know people

Јер сви знамо људе

who have gotten tattoos when they were 17

који су се тетовирали са 17

or 19 or 23

или 19 или 23

and regretted it by the time they were 30.

и зажалили због тога док су напунили тридесет.

That didn't happen to me.

Мени се то није десило.

I got my tattoo when I was 29,

Тетовирала сам се са 29

and I regretted it instantly.

и зажалила сам истог тренутка.

And by "regretted it,"

Под тиме мислим

I mean that I stepped outside of the tattoo place --

да сам изашла из салона за тетовирање -

this is just a couple miles from here

то је само неколико километара одавде,

down on the Lower East Side --

на Источној страни Менхетна-

and I had a massive emotional meltdown in broad daylight

и доживела велики емоционални слом усред дана

on the corner of East Broadway and Canal Street.

на углу Источног Бродвеја и улице Канал.

(Laughter)

(смех)

Which is a great place to do it because nobody cares.

То је одлично место, јер нико не обраћа пажњу.

(Laughter)

(смех)

And then I went home that night, and I had an even larger emotional meltdown,

Те вечери сам код куће имала још већи емоцинални слом,

which I'll say more about in a minute.

о ком ћу више рећи ускоро.

And this was all actually quite shocking to me,

То је све било шокантно за мене,

because prior to this moment,

јер до тог момента

I had prided myself

поносила сам се тиме

on having absolutely no regrets.

што се не кајем ни због чега.

I made a lot of mistakes

Наравно, много сам грешила

and dumb decisions, of course.

и доносила глупе одлуке.

I do that hourly.

То радим из сата у сат.

But I had always felt like, look, you know,

Али увек сам мислила, видите,

I made the best choice I could make

донела сам најбољи избор

given who I was then,

у складу са својом личношћу

given the information I had on hand.

и информацијама које сам имала.

I learned a lesson from it.

Из тога сам научила лекцију.

It somehow got me to where I am in life right now.

То ме је некако довело до места где сам сада.

And okay, I wouldn't change it.

И ок, не бих то мењала.

In other words, I had drunk our great cultural Kool-Aid about regret,

Другим речима, попила сам културолошку лимунаду против кајања,

which is that lamenting things that occurred in the past

која узима да је размишљање о догађајима из прошлости

is an absolute waste of time,

потпуно губљење времена,и по којој би

that we should always look forward and not backward,

требало увек да гледамо унапред, а не уназад,

and that one of the noblest and best things we can do

и да је једна од најелегатнијих и најбољих ствари

is strive to live a life free of regrets.

тежња ка животу без кајања.

This idea is nicely captured by this quote:

Та идеја је лепо срочена у овом цитату:

"Things without all remedy

"Нико на оно чему лека нема

should be without regard;

не обазире се:

what's done is done."

шта је било - било".

And it seems like kind of an admirable philosophy at first --

Ово испрва делује као филозофија вредна дивљења,

something we might all agree to sign onto ...

нешто што бисмо сви прихватили...

until I tell you who said it.

док вам не кажем ко је то изговорио.

Right, so this is Lady MacBeth

Ово је леди Магбет,

basically telling her husband to stop being such a wuss

која говори свом мужу да престане да буде шоња

for feeling bad about murdering people.

јер се осећа лоше зато што убија људе.

And as it happens, Shakespeare was onto something here,

Шекспир је овде био на трагу нечега,

as he generally was.

као што је углавном увек и био.

Because the inability to experience regret

Јер неспособност осећања кајања

is actually one of the diagnostic characteristics

је једна од дијагностичких особина

of sociopaths.

социопата.

It's also, by the way, a characteristic of certain kinds of brain damage.

Такође је и карактеристика неких можданих оштећења.

So people who have damage

Дакле, изгледа да особе са оштећењима

to their orbital frontal cortex

на чеоном режњу мозга

seem to be unable to feel regret

не могу да осећају кајање

in the face of even obviously very poor decisions.

суочени чак и са најлошијим одлукама.

So if, in fact, you want to live a life free of regret,

Уствари, ако желите да живите без кајања,

there is an option open to you.

постоји опција за вас.

It's called a lobotomy.

Зове се лоботомија.

But if you want to be fully functional

Али ако желите у потпуности да

and fully human

функционишете као људско биће,

and fully humane,

да будете хумани, мислим да морате

I think you need to learn to live, not without regret, but with it.

да научите да живите са кајањем, а не без њега.

So let's start off by defining some terms.

Почнимо објашњавањем неких израза.

What is regret?

Шта је кајање?

Regret is the emotion we experience

То је осећање које доживљавамо

when we think that our present situation

када мислимо да би наша тренутна ситуација

could be better or happier

могла бити боља или срећнија

if we had done something different in the past.

да смо у прошлости нешто урадили другачије.

So in other words, regret requires two things.

Другим речима, кајање захтева две ствари:

It requires, first of all, agency -- we had to make a decision in the first place.

прво,способност - прво је требало да донесемо одлуку.

And second of all, it requires imagination.

А друго, захтева машту.

We need to be able to imagine going back and making a different choice,

Јер прво морамо да замислимо да нешто чинимо другачије,

and then we need to be able to kind of spool this imaginary record forward

а онда да ту замисао пренесемо у садашњост

and imagine how things would be playing out in our present.

и замислимо како би се ствари одвијале.

And in fact, the more we have of either of these things --

Заправо, што имамо више ових ствари -

the more agency and the more imagination

више способности и маште

with respect to a given regret,

у односу на одређено кајање,

the more acute that regret will be.

то ће оно бити интензивније.

So let's say for instance

На пример, рецимо да сте

that you're on your way to your best friend's wedding

на путу на венчање најбољег пријатеља

and you're trying to get to the airport and you're stuck in terrible traffic,

и покушавајући да стигнете на аеродром заглавите се у саобраћају

and you finally arrive at your gate

и коначно стижете на терминал

and you've missed your flight.

али пропустили сте лет.

You're going to experience more regret in that situation

У тој ситуацији ћете се више кајати

if you missed your flight by three minutes

ако сте пропустили лет за 3 минута,

than if you missed it by 20.

него да сте га пропустили за 20.

Why?

Зашто?

Well because, if you miss your flight by three minutes,

Па, ако пропустите лет за 3 минута

it is painfully easy to imagine

болно је лако замислити

that you could have made different decisions

да сте могли да донесете другачије одлуке

that would have led to a better outcome.

које би довеле до бољег исхода.

"I should have taken the bridge and not the tunnel.

"Требало је да идем преко моста,а не кроз тунел,

I should have gone through that yellow light."

требало је да прођем кроз оно жуто светло."

These are the classic conditions that create regret.

Ово су класични услови за стварање кајања.

We feel regret when we think we are responsible

Кајемо се кад мислимо да смо одговорни

for a decision that came out badly,

за одлуку која је испала лоша,

but almost came out well.

али замало да је била добра.

Now within that framework,

У таквом оквиру, кајање

we can obviously experience regret about a lot of different things.

можемо искусити због много различитих ствари.

This session today is about behavioral economics.

Ова данашња сесија је о бихејвиоралној економији.

And most of what we know about regret

Већина онога што знамо о кајању

comes to us out of that domain.

долази нам из тог домена.

We have a vast body of literature

Имамо веома опширну литературу

on consumer and financial decisions

о потрошачким и финансијским одлукама

and the regrets associated with them --

и кајањима у вези с њима -

buyer's remorse, basically.

кајање купца.

But then finally, it occurred to some researchers to step back

Коначно је неким истраживачима пало на памет

and say, well okay, but overall,

да размисле шта је то због

what do we regret most in life?

чега се у животу највише кајемо.

Here's what the answers turn out to look like.

Ево како тај одговор изгледа.

So top six regrets --

У самом врху шест

the things we regret most in life:

ствари због којих се највише кајемо:

Number one by far, education.

на првом месту, убедљиво води образовање.

33 percent of all of our regrets

33% свих наших кајања

pertain to decisions we made about education.

односе се на одлуке које смо донели у вези с образовањем.

We wish we'd gotten more of it.

Хтели бисмо да смо образованији.

We wish we'd taken better advantage of the education that we did have.

Волели бисмо да је оно које имамо боље искоришћено.

We wish we'd chosen to study a different topic.

Жалимо што нисмо студирали нешто друго.

Others very high on our list of regrets

Други разлози који се налазе високо на

include career, romance, parenting,

листи кајања су каријера, љубав, родитељство,

various decisions and choices about our sense of self

различите одлуке и избори у вези са собом

and how we spend our leisure time --

и начином на који проводимо слободно време -

or actually more specifically,

или да будем прецизнија,

how we fail to spend our leisure time.

како не користимо добро слободно време.

The remaining regrets

Остали разлози

pertain to these things:

односе се на следеће:

finance, family issues unrelated to romance or parenting,

новац, друге породичне ствари поред љубави и

health, friends,

родитељства, здравље, пријатељи,

spirituality and community.

духовност и заједница.

So in other words, we know most of what we know about regret

Другим речима, највише о кајању знамо

by the study of finance.

из студија о финансијама.

But it turns out, when you look overall at what people regret in life,

Али кад погледате генерално за чим људи жале,

you know what, our financial decisions don't even rank.

финансијске одлуке се чак и не налазе на листи.

They account for less than three percent of our total regrets.

Оне обухватају мање од 3% наших укупних кајања.

So if you're sitting there stressing

Ако размишљате о компанијама

about large cap versus small cap,

које имају велики или мали удео на тржишту

or company A versus company B,

или о компанији А наспрам компаније Б

or should you buy the Subaru or the Prius,

или да ли да купите Субару или Пријус,

you know what, let it go.

знате шта - опустите се.

Odds are, you're not going to care in five years.

Велика је шанса да за пет година нећете марити.

But for these things that we actually do really care about

Али какво је искуство кајања у вези

and do experience profound regret around,

са стварима до којих нам је заиста стало

what does that experience feel like?

и због којих осећамо дубоко кајање?

We all know the short answer.

Сви знамо кратки одговор.

It feels terrible. Regret feels awful.

Осећај је ужасан. Кајање је грозно.

But it turns out that regret feels awful

Кајање изазива грозан осећај

in four very specific and consistent ways.

на четири специфична и доследна начина.

So the first consistent component of regret

Прва стална компонента кајања

is basically denial.

је порицање.

When I went home that night after getting my tattoo,

Када сам те вечери после тетовирања отишла кући,

I basically stayed up all night.

остала сам будна целе ноћи.

And for the first several hours,

Првих неколико сати

there was exactly one thought in my head.

у мојој глави је била само једна мисао.

And the thought was,

А та мисао је била

"Make it go away!"

"Нека нестане!"

This is an unbelievably primitive emotional response.

Ово је невероватно примитиван емоционални одговор.

I mean, it's right up there with, "I want my mommy!"

Налази се на истом нивоу са "Хоћу моју маму!"

We're not trying to solve the problem.

Не покушавамо да решимо проблем.

We're not trying to understand how the problem came about.

Не покушавамо да разумемо како је он настао.

We just want it to vanish.

Само желимо да он нестане.

The second characteristic component of regret

Друга карактеристика кајања

is a sense of bewilderment.

је осећај збуњености.

So the other thing I thought about there in my bedroom that night

Друга ствар о којој сам те ноћи у соби размишљала

was, "How could I have done that?

била је "Како сам могла то да урадим?

What was I thinking?"

О чему сам размишљала?"

This real sense of alienation

То је осећај отуђености од дела

from the part of us that made a decision we regret.

себе који је донео одлуку због које се кајемо.

We can't identify with that part.

Не можемо да се поистоветимо с тим делом.

We don't understand that part.

Не разумемо га.

And we certainly don't have any empathy for that part --

А поготово немамо саосећања за тај део -

which explains the third consistent component of regret,

што објашњава трећу карактеристику кајања,

which is an intense desire to punish ourselves.

а то је интензивна жеља да сами себе казнимо.

That's why, in the face of our regret,

Због тога, суочени са кајањем,

the thing we consistently say is, "I could have kicked myself."

упорно говоримо "Требало је да лупим шамар сам/а себи“

The fourth component here

Четврта карактеристика кајања је

is that regret is what psychologists call perseverative.

да има, како психолози кажу, особину персеверације.

To perseverate means to focus obsessively and repeatedly

Персеверација значи опсесивно и понављано

on the exact same thing.

фокусирање на једну исту ствар.

Now the effect of perseveration

Ефекат персеверације је

is to basically take these first three components of regret

практично бесконачно понављање

and put them on an infinite loop.

ове прве три компоненте.

So it's not that I sat there in my bedroom that night,

Дакле нисам само седела те ноћи у соби

thinking, "Make it go away."

мислећи: "Нека нестане!"

It's that I sat there and I thought,

Него сам седела тамо и мислила:

"Make it go away. Make it go away.

"Нека нестане! Нека нестане!

Make it go away. Make it go away."

Нека нестане! Нека нестане!"

So if you look at the psychological literature,

Ако погледате психолошку литературу,

these are the four consistent defining components of regret.

видећете да су ово четири дефинишуће компоненте кајања.

But I want to suggest that there's also a fifth one.

Али желим да предложим да постоји и пета.

And I think of this

О њој мислим као о

as a kind of existential wake-up call.

егзистенцијалном будилнику.

That night in my apartment,

Те ноћи у стану,

after I got done kicking myself and so forth,

пошто сам се довољно казнила,

I lay in bed for a long time,

дуго сам лежала у кревету

and I thought about skin grafts.

и размишљала о трансплантацији коже.

And then I thought about how,

И онда сам помислила како,

much as travel insurance doesn't cover acts of God,

као што путно осигурање не покрива божија дела,

probably my health insurance did not cover acts of idiocy.

вероватно ни моје здравствено не покрива чин глупости.

In point of fact, no insurance covers acts of idiocy.

Уствари, никакво осигурање то не покрива.

The whole point of acts of idiocy

Читава поента глупих дела

is that they leave you totally uninsured;

јесте да вас остављају потпуно неосигураним;

they leave you exposed to the world

остављају вас изложенима свету

and exposed to your own vulnerability and fallibility

и сопственој крхкости и погрешивости,

in face of, frankly, a fairly indifferent universe.

пред, искрено речено, прилично равнодушним светом.

This is obviously an incredibly painful experience.

Ово је очигледно веома болно искуство.

And I think it's particularly painful for us now in the West

Нарочито је болно за нас у западњачкој култури,

in the grips of what I sometimes think of

која је захваћена оним што називам

as a Control-Z culture --

"CTRL-Z" културом -

Control-Z like the computer command,

"CTRL-Z" као компјутерска команда

undo.

која значи "поништи".

We're incredibly used to not having to face

Невероватно смо навикнути да не морамо

life's hard realities, in a certain sense.

да се суочавамо са суровом реалношћу.

We think we can throw money at the problem

Мислимо да проблем можемо решити

or throw technology at the problem --

новцем или технологијом -

we can undo and unfriend

можемо да поништимо и избришемо пријатеље

and unfollow.

и да престанемо да пратимо.

And the problem is that there are certain things that happen in life

Проблем је у томе што се у животу десе неке ствари

that we desperately want to change

које очајнички желимо да променимо,

and we cannot.

а не можемо.

Sometimes instead of Control-Z,

Понекад, уместо опције "поништи",

we actually have zero control.

поништене су нам опције.

And for those of us who are control freaks and perfectionists --

За нас који смо перфекционисти и манијаци контроле -

and I know where of I speak --

а знам зашто то кажем -

this is really hard,

ово је веома тешко,

because we want to do everything ourselves and we want to do it right.

јер све желимо да урадимо сами и онако како треба.

Now there is a case to be made

Можемо расправљати о томе да контрол-манијаци

that control freaks and perfectionists should not get tattoos,

и перфекционисти не би требало да се тетовирају,

and I'm going to return to that point in a few minutes.

а на то ћу се вратити за неколико минута.

But first I want to say

Прво желим да кажем

that the intensity and persistence

да интензитет и упорност с којима

with which we experience these emotional components of regret

доживљавамо ове емоционалне компоненте кајања

is obviously going to vary

очигледно могу да варирају

depending on the specific thing that we're feeling regretful about.

у зависности од повода кајања.

So for instance, here's one of my favorite

На пример, ево једног од мени омиљених

automatic generators of regret in modern life.

аутоматских генератора кајања у модерном свету.

(Laughter)

(смех)

Text: Relpy to all.

Текст: Одговори свима.

And the amazing thing

Невероватна ствар у вези са

about this really insidious technological innovation

овом стварно подмуклом технолошком иновацијом

is that even just with this one thing,

је што чак и само с том једном стварчицом

we can experience a huge range of regret.

можемо доживети читав спектар кајања.

You can accidentally hit "reply all" to an email

Можете случајно стиснути "одговори свима" у имејлу

and torpedo a relationship.

и уништити неки однос брзином светлости.

Or you can just have an incredibly embarrassing day at work.

Или доживети ужасно сраман дан на послу.

Or you can have your last day at work.

Или доживети последњи дан на послу.

And this doesn't even touch

А ово чак није ни близу

on the really profound regrets of a life.

заиста дубоких животних кајања.

Because of course, sometimes we do make decisions

Јер понекад, наравно, доносимо одлуке

that have irrevocable and terrible consequences,

које имају бесповратне и ужасне последице,

either for our own or for other people's

било по наше или здравље,

health and happiness and livelihoods,

срећу и посао других,

and in the very worst case scenario, even their lives.

а у најгорем случају чак и по њихове животе.

Now obviously, those kinds of regrets

Очито, таква кајања

are incredibly piercing and enduring.

су ужасно болна и дуготрајна.

I mean, even the stupid "reply all" regrets

Мислим, чак и глупа кајања због "одговори свима"

can leave us in a fit of excruciating agony for days.

могу нас држати у изједајућој агонији данима.

So how are we supposed to live with this?

Како би требало да живимо с овим?

I want to suggest that there's three things

Желим да предложим постојање три ствари

that help us to make our peace with regret.

које нам помажу да се помиримо са кајањем.

And the first of these

Прва је утеха

is to take some comfort in its universality.

у универзалности кајања.

If you Google regret and tattoo,

Ако гуглате "кајање" и "тетоважа"

you will get 11.5 million hits.

добићете 11,5 милиона резултата.

(Laughter)

(смех)

The FDA estimates

Америчка Комисија за храну и лекове процењује

that of all the Americans who have tattoos,

да од свих Американаца који су се тетовирали,

17 percent of us regret getting them.

17% их се каје због тога.

That is Johnny Depp and me

То смо Џони Деп и ја

and our seven million friends.

и наших седам милиона пријатеља.

And that's just regret about tattoos.

А то је само кајање због тетоважа.

We are all in this together.

Сви смо у томе заједно.

The second way that we can help make our peace with regret

Други начин да се помиримо с кајањем

is to laugh at ourselves.

је да се смејемо себи.

Now in my case, this really wasn't a problem,

У мом случају то заиста није био проблем,

because it's actually very easy to laugh at yourself

јер је веома једноставно смејати се себи

when you're 29 years old and you want your mommy

кад имате 29 година и треба вам мама

because you don't like your new tattoo.

јер вам се не допада нова тетоважа.

But it might seem like a kind of cruel or glib suggestion

Али можда то изгледа као груб и површан предлог

when it comes to these more profound regrets.

кад се ради о дубљим кајањима.

I don't think that's the case though.

Мада ја не мислим да је тако.

All of us who've experienced regret

Сви који смо искусили кајање

that contains real pain and real grief

које садржи истински бол и тугу,

understand that humor and even black humor

разумемо да хумор, чак и црни хумор

plays a crucial role in helping us survive.

игра важну улогу у помагању да преживимо.

It connects the poles of our lives back together,

Поново спаја полове наших живота,

the positive and the negative,

позитивни и негативни,

and it sends a little current of life back into us.

шаље мало животне струје назад у нас.

The third way that I think we can help make our peace with regret

Трећи начин на који се можемо помирити с кајањем

is through the passage of time,

је пролазак времена,

which, as we know, heals all wounds --

које, као што знамо, лечи све ране -

except for tattoos, which are permanent.

осим тетоважа, које су трајне.

So it's been several years

Прошло је неколико година

since I got my own tattoo.

од како сам се тетовирала.

And do you guys just want to see it?

Да ли желите да је видите?

All right.

У реду.

Actually, you know what, I should warn you,

Уствари, морам да вас упозорим

you're going to be disappointed.

да ћете се разочарати.

Because it's actually not that hideous.

Јер заправо није толико ужасна.

I didn't tattoo Marilyn Manson's face

Нисам истетовирала лице Мерилина Менсона

on some indiscreet part of myself or something.

на неки индискретни део свог тела.

When other people see my tattoo,

Када други виде моју тетоважу,

for the most part they like how it looks.

већином им се допада како изгледа.

It's just that I don't like how it looks.

Али мени се не допада како изгледа.

And as I said earlier, I'm a perfectionist.

А као што сам раније рекла, ја сам перфекциониста.

But I'll let you see it anyway.

Али свеједно ћу вам је показати.

This is my tattoo.

Ово је моја тетоважа.

I can guess what some of you are thinking.

Могу да погодим шта неки од вас мисле.

So let me reassure you about something.

Разуверићу вас.

Some of your own regrets

Нека од ваших кајања

are also not as ugly as you think they are.

такође нису тако ружна као што мислите.

I got this tattoo

Ово сам истетовирала

because I spent most of my 20s

јер сам своје двадесете године

living outside the country and traveling.

провела ван земље, путујући.

And when I came and settled in New York afterward,

И кад сам се после тога настанила у Њујорку

I was worried that I would forget

бринула сам да ћу заборавити

some of the most important lessons that I learned during that time.

неке од најважнијих лекција које сам тада научила.

Specifically the two things I learned about myself

Нарочито две ствари које сам о себи научила

that I most didn't want to forget

и које никако нисам желела да заборавим:

was how important it felt to keep exploring

колико је важно стално истраживати

and, simultaneously, how important it is

и у исто време, колико је важно

to somehow keep an eye on your own true north.

држати свој сопствени курс.

And what I loved about this image of the compass

А оно што волим код овог компаса

was that I felt like it encapsulated both of these ideas

је то што је обухватио обе ове идеје

in one simple image.

у једној јединој слици.

And I thought it might serve as a kind of permanent mnemonic device.

Мислила сам да ће послужити као трајна справа за памћење.

Well it did.

И јесте.

But it turns out, it doesn't remind me of the thing I thought it would;

Али испоставило се да ме не подсећа на оно што сам мислила;

it reminds me constantly of something else instead.

уместо тога, подсећа ме на нешто друго.

It actually reminds me

Подсећа ме на најважнију

of the most important lesson regret can teach us,

лекцију коју кајање може да нас научи,

which is also one of the most important lessons life teaches us.

која је и најважнија лекција којом нас живот учи.

And ironically, I think it's probably the single most important thing

Иронично, мислим да је то најважнија ствар

I possibly could have tattooed onto my body --

коју сам могла да истетовирам на свом телу -

partly as a writer,

делом као писац,

but also just as a human being.

али и као људско биће.

Here's the thing,

Ради се о томе

if we have goals

да ако имамо циљеве

and dreams,

и снове

and we want to do our best,

и желимо да дамо најбоље од себе

and if we love people

и ако волимо људе

and we don't want to hurt them or lose them,

и не желимо да их повредимо или изгубимо,

we should feel pain when things go wrong.

требало би да осећамо бол када нешто није у реду.

The point isn't to live without any regrets.

Поента није живети без кајања.

The point is to not hate ourselves for having them.

Поента је да не мрзимо себе зато што се кајемо.

The lesson that I ultimately learned from my tattoo

Лекција коју сам на крају научила од своје тетоваже

and that I want to leave you with today

и са којом желим да вас данас оставим

is this:

је следећа:

We need to learn to love

Морамо да научимо да волимо

the flawed, imperfect things

погрешне, несавршене ствари

that we create

које чинимо

and to forgive ourselves for creating them.

и да опростимо себи због тога.

Regret doesn't remind us that we did badly.

Кајање нас не подсећа на оно што смо урадили лоше.

It reminds us that we know we can do better.

Подсећа нас да знамо да можемо боље.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)