Michael Sandel: Why we shouldn't trust markets with our civic life

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Mile Živković

Here's a question we need to rethink together:

Ево једног питања о ком морамо да промислимо заједно:

What should be the role of money

каква би требало да је улога новца и тржишта

and markets in our societies?

у нашим друштвима?

Today, there are very few things

Данас скоро да нема ствари

that money can't buy.

које се новцем не могу купити.

If you're sentenced to a jail term

Ако сте осуђени на затворску казну

in Santa Barbara, California,

у Санта Барбари, у Калифорнији,

you should know

треба да знате

that if you don't like the standard accommodations,

да, ако нисте задовољни стандардним смештајем,

you can buy a prison cell upgrade.

можете да доплатите за бољу ћелију.

It's true. For how much, do you think?

Истина. Шта мислите, колико то кошта?

What would you guess?

Отприлике?

Five hundred dollars?

Петсто долара?

It's not the Ritz-Carlton. It's a jail!

То није хотел Риц-Карлтон, него затвор!

Eighty-two dollars a night.

Осамдесетдва долара на ноћ.

Eighty-two dollars a night.

Осамдесетдва долара на ноћ.

If you go to an amusement park

Ако одете у забавни парк

and don't want to stand in the long lines

и не желите да чекате у дугим редовима

for the popular rides,

за популарне вожње,

there is now a solution.

сада постоји решење.

In many theme parks, you can pay extra

У многим таквим парковима можете да доплатите

to jump to the head of the line.

да пређете на чело реда.

They call them Fast Track or VIP tickets.

То се зове Брза линија или ВИП карта.

And this isn't only happening in amusement parks.

И не дешава се само у забавним парковима.

In Washington, D.C., long lines,

У Вашингтону,

queues sometimes form

понекад се дуге линије и редови направе

for important Congressional hearings.

за важна саслушања у Конгресу.

Now some people don't like to wait in long queues,

Неки људи не воле да чекају у дугим редовима,

maybe overnight, even in the rain.

можда и преко ноћи, чак и на киши.

So now, for lobbyists and others

Сада, за лобисте и друге

who are very keen to attend these hearings

којима је стало да присуствују овим саслушањима,

but don't like to wait, there are companies,

али не воле да чекају,

line-standing companies,

постоје компаније за чекање у реду

and you can go to them.

којима можете да се обратите.

You can pay them a certain amount of money,

Платите им одређену суму новца,

they hire homeless people and others who need a job

они унајме бескућнике и друге којима је потребан посао,

to stand waiting in the line for as long as it takes,

да чекају у реду колико год је потребно,

and the lobbyist, just before the hearing begins,

а лобисти могу да заузму своје место

can take his or her place at the head of the line

на почетку реда и у сали

and a seat in the front of the room.

непосредно пред почетак саслушања.

Paid line standing.

Плаћено стајање у реду.

It's happening, the recourse to market mechanisms

Посезање за тржишним механизмима,

and market thinking and market solutions,

тржишним размишљањем и решењима,

in bigger arenas.

дешава се и у већим размерама.

Take the way we fight our wars.

Погледајте начин на који ратујемо.

Did you know that, in Iraq and Afghanistan,

Да ли сте знали да је у Ираку и Афганистану

there were more private military contractors on the ground

било више приватне војске

than there were U.S. military troops?

него државне војске САД?

Now this isn't because we had a public debate

То се није десило зато што смо имали јавну дебату

about whether we wanted to outsource war

на тему да ли желимо да рат препустимо

to private companies,

приватним компанијама,

but this is what has happened.

али десило се.

Over the past three decades,

Током последње три деценије

we have lived through a quiet revolution.

прошли смо кроз тиху револуцију.

We've drifted almost without realizing it

Скоро да нисмо то ни схватили, одлутали смо

from having a market economy

од поседовања тржишне економије

to becoming market societies.

до претварања у тржишна друштва.

The difference is this: A market economy is a tool,

Разлика је у следећем: тржишна економија је средство,

a valuable and effective tool,

вредно и ефикасно средство,

for organizing productive activity,

за организацију продуктивне активности,

but a market society is a place where

али тржишно друштво је место

almost everything is up for sale.

где је скоро све на продају.

It's a way of life, in which market thinking

То је начин живота, где тржишно размишљање

and market values begin to dominate

и тржишне вредности почињу да доминирају

every aspect of life:

сваким аспектом живота:

personal relations, family life, health, education,

личним односима, породичним животом, здрављем, образовањем,

politics, law, civic life.

политиком, законом, грађанским животом.

Now, why worry? Why worry about our becoming

Али, зашто бринути?

Зашто бринути што постајемо тржишна друштва?

market societies?

For two reasons, I think.

Према мом мишљењу, из два разлога.

One of them has to do with inequality.

Један се односи на неједнакост.

The more things money can buy,

Што више ствари новац може да купи,

the more affluence, or the lack of it, matters.

то је богатство, или сиромаштво, важније.

If the only thing that money determined

Да новац обезбеђује само

was access to yachts or fancy vacations or BMWs,

приступ јахтама или раскошним одморима, аутомобилима,

then inequality wouldn't matter very much.

онда неједнакост не би била веома важна.

But when money comes increasingly to govern

Али када новац све више одређује

access to the essentials of the good life --

приступ основним средствима за добар живот -

decent health care, access to the best education,

одговарајућој здравственој заштити, приступ најбољем образовању,

political voice and influence in campaigns --

политичком гласу и утицају у кампањама -

when money comes to govern all of those things,

када новац почиње да влада свим тим стварима,

inequality matters a great deal.

неједнакост је веома важна.

And so the marketization of everything

И тако претварање свега у тржиште

sharpens the sting of inequality

заоштрава жаоку неједнакости

and its social and civic consequence.

и њене друштвене и грађанске последице.

That's one reason to worry.

То је један разлог за бригу.

There's a second reason

Постоји и други,

apart from the worry about inequality,

поред бриге о неједнакости,

and it's this:

а то је следеће:

with some social goods and practices,

постоје нека друштвена добра и поступци

when market thinking and market values enter,

које тржишно размишљање и вредности

they may change the meaning of those practices

могу да промене

and crowd out attitudes and norms

и изгурају ставове и норме

worth caring about.

који су вредни пажње.

I'd like to take an example

Узећу за пример

of a controversial use of a market mechanism,

контраверзну примену једног тржишног механизма,

a cash incentive, and see what you think about it.

мотивисања новцем, да видим шта ви мислите о томе.

Many schools struggle with the challenge

Многе школе сусрећу се са изазовом

of motivating kids, especially kids

да мотивишу децу,

from disadvantaged backgrounds, to study hard,

посебно ону из сиромашних прилика,

to do well in school, to apply themselves.

да вредно уче, да напредују.

Some economists have proposed a market solution:

Неки економисти су предложили једно тржишно решење:

Offer cash incentives to kids for getting good grades

понудите новчану награду за добре оцене

or high test scores

или високе резултате на тестовима

or for reading books.

или за читање књига.

They've tried this, actually.

То су и пробали.

They've done some experiments

Спровели су експерименте

in some major American cities.

у неким већим америчким градовима.

In New York, in Chicago, in Washington, D.C.,

У Њујорку, Чикагу, Вашингтону,

they've tried this, offering 50 dollars for an A,

пробали су да дају 50 долара за петицу,

35 dollars for a B.

35 долара за четворку.

In Dallas, Texas, they have a program that offers

У Даласу, у Тексасу, постоји програм

eight-year-olds two dollars for each book they read.

који даје осмогодишњацима 2 долара за сваку прочитану књигу.

So let's see what -- Some people are in favor,

Да видимо - неки подржавају,

some people are opposed to this cash incentive

неки се противе овом новчаном подстицају

to motivate achievement.

као мотиватору постигнућа.

Let's see what people here think about it.

Да видимо шта људи овде мисле о томе.

Imagine that you are the head of a major school system,

Замислите да сте директор великог школског система

and someone comes to you with this proposal.

и неко вам долази са овим предлогом.

And let's say it's a foundation. They will provide the funds.

Рецимо, нека фондација. Они ће дати новац.

You don't have to take it out of your budget.

Не морате да одвајате из свог буџета.

How many would be in favor

Колико вас би било за,

and how many would be opposed to giving it a try?

а колико вас против тога да ово проба?

Let's see by a show of hands.

Подигните руке.

First, how many think it might at least be worth a try

Прво, ко мисли да би макар било вредно пробати

to see if it would work? Raise your hand.

и видети да ли има учинка? Подигните руке.

And how many would be opposed? How many would --

А колико би било против?

So the majority here are opposed,

Већина је против,

but a sizable minority are in favor.

али приметна мањина је за.

Let's have a discussion.

Хајде да продискутујемо.

Let's start with those of you who object,

Почећемо од оних који су против,

who would rule it out even before trying.

који би одбили и пре него што пробају.

What would be your reason?

Шта би био ваш разлог?

Who will get our discussion started? Yes?

Ко ће започети дискусију? Да?

Heike Moses: Hello everyone, I'm Heike,

Хајка Мозес: Здраво свима, ја сам Хајка,

and I think it just kills the intrinsic motivation,

мислим да то убија интринзичну мотивацију,

so in the respect that children, if they would like to read,

под претпоставком да деца воле да читају,

you just take this incentive away

ви им одузимате ту жељу

in just paying them, so it just changes behavior.

давањем новца, па то мења понашање.

Michael Sandel: Takes the intrinsic incentive away.

Мајкл Сандел: Одузима интринзичну мотивацију.

What is, or should be, the intrinsic motivation?

Шта је, или шта би била, та интринзична мотивација?

HM: Well, the intrinsic motivation

ХМ: Па, интринзична мотивација

should be to learn.

би било учење.

MS: To learn. HM: To get to know the world.

МС: Учење. ХМ: Упознавање света.

And then, if you stop paying them, what happens then?

И кад престанете да им плаћате, шта се дешава?

Then they stop reading?

Престају ли да читају?

MS: Now, let's see if there's someone who favors,

МС: Да видимо има ли некога ко је за,

who thinks it's worth trying this.

ко мисли да је ово вредно пробати.

Elizabeth Loftus: I'm Elizabeth Loftus,

Елизабет Лофтус: Ја сам Елизабет Лофтус,

and you said worth a try, so why not try it

рекли сте да се проба, па зашто се не би пробало

and do the experiment and measure things?

и експериметисало се и измерило?

MS: And measure. And what would you measure?

МС: Измерило. А шта бисте мерили?

You'd measure how many --

Мерили бисте колико -

EL: How many books they read

ЕЛ: Колико књига прочитају

and how many books they continued to read

и колико књига настављају да читају

after you stopped paying them.

након што сте престали да им плаћате.

MS: Oh, after you stopped paying.

МС: О, након што сте престали.

All right, what about that?

У реду, шта мислите о томе?

HM: To be frank, I just think

ХМ: Да будем искрена,

this is, not to offend anyone, a very American way.

а да не увредим никога, мислим да је то врло амерички.

(Laughter) (Applause)

(Смех) (Аплауз)

MS: All right. What's emerged from this discussion

МС: У реду. Из ове дискусије

is the following question:

је изашло следеће питање:

Will the cash incentive drive out or corrupt

да ли ће новчани подстицај подстаћи

or crowd out the higher motivation,

или покварити, променити вишу мотивацију,

the intrinsic lesson that we hope to convey,

интринзичну лекцију коју желимо да пренесемо,

which is to learn to love to learn and to read

а то је научити да се воли учење и читање

for their own sakes?

због самог учења и читања.

And people disagree about what the effect will be,

Људи се не слажу око тога какви би ефекти били,

but that seems to be the question,

али то је и питање,

that somehow a market mechanism

да некако тржишни механизам,

or a cash incentive teaches the wrong lesson,

новчани подстицај даје погрешан пример,

and if it does, what will become of these children later?

и ако даје, шта ће постати од наше деце?

I should tell you what's happened with these experiments.

Рећи ћу вам шта је било са овим експериментима.

The cash for good grades has had very mixed results,

Новац за добре оцене довео је до различитих резултата,

for the most part has not resulted in higher grades.

али већином није довео до бољих оцена.

The two dollars for each book

Два долара за сваку књигу

did lead those kids to read more books.

јесу довела до тога да та деца више читају.

It also led them to read shorter books.

Довело их је и до тога да читају краће књиге.

(Laughter)

(Смех)

But the real question is,

Али право питање је,

what will become of these kids later?

шта ће после бити са том децом?

Will they have learned that reading is a chore,

Да ли ће научити да је читање задужење,

a form of piecework to be done for pay, that's the worry,

облик посла који се ради за плату, то је брига,

or may it lead them to read maybe for the wrong reason initially

или ће их навести да читају из погрешних разлога у почетку,

but then lead them to fall in love with reading for its own sake?

али да се касније заљубе у читање ради читања?

Now, what this, even this brief debate, brings out

Чак и овако кратка дебата

is something that many economists overlook.

износи нешто што многи економисти превиђају.

Economists often assume

Економисти често мисле

that markets are inert,

да су тржишта инертна,

that they do not touch or taint the goods they exchange.

да не додирују и не мењају добра која размењују.

Market exchange, they assume,

Они мисле да тржишна размена

doesn't change the meaning or value

не мења значење или вредност

of the goods being exchanged.

робе која се размењује.

This may be true enough

Ово је можда тачно

if we're talking about material goods.

ако говоримо о материјалним добрима.

If you sell me a flat screen television

Ако ми продате плазма телевизор

or give me one as a gift,

или ми га поклоните,

it will be the same good.

то ће бити исти производ.

It will work the same either way.

Исто ће радити у оба случаја.

But the same may not be true

Али исто можда не важи

if we're talking about nonmaterial goods

ако говоримо о нематеријалним добрима

and social practices such as teaching and learning

и друштвеним поступцима као што су подучавање и учење

or engaging together in civic life.

или заједнички живот.

In those domains, bringing market mechanisms

У тим областима, тржишни механизми

and cash incentives may undermine

и новчани подстицаји могу да смање

or crowd out nonmarket values and attitudes

или пониште не-тржишне вредности и ставове

worth caring about.

који су вредни.

Once we see

Када видимо

that markets and commerce,

како тржишта и трговина,

when extended beyond the material domain,

када се прошире изван области материјалног,

can change the character of the goods themselves,

могу да промене карактер самих добара,

can change the meaning of the social practices,

значење друштвених деловања,

as in the example of teaching and learning,

као у примеру подучавања и учења,

we have to ask where markets belong

морамо да питамо где тржишта припадају,

and where they don't,

а где не припадају,

where they may actually undermine

где заправо могу да умање

values and attitudes worth caring about.

вредности и ставове до којих нам је стало.

But to have this debate,

Али да бисмо о томе расправљали,

we have to do something we're not very good at,

морамо да урадимо нешто у чему нисмо баш добри,

and that is to reason together in public

а то је да заједно у јавности

about the value and the meaning

размишљамо о вредности и значењу

of the social practices we prize,

друштвених пракси које су нам важне,

from our bodies to family life

од наших тела до породичног живота,

to personal relations to health

личних односа и здравља,

to teaching and learning to civic life.

подучавања, учења и грађанског живота.

Now these are controversial questions,

Ово су контроверзна питања

and so we tend to shrink from them.

и имамо тенденцију да их избегавамо.

In fact, during the past three decades,

Заправо, током последње три деценије,

when market reasoning and market thinking

када је тржишно размишљање

have gathered force and gained prestige,

добијало на снази и стицало углед,

our public discourse during this time

наш јавни дијалог током тог времена

has become hollowed out,

је постао празан,

empty of larger moral meaning.

недостаје му виши морални смисао.

For fear of disagreement, we shrink from these questions.

Избегавамо ова питања због страха од несугласица.

But once we see that markets

Али када видимо

да тржишта мењају карактер робе,

change the character of goods,

we have to debate among ourselves

морамо међу собом

да расправљамо о овим значајним питањима

these bigger questions

about how to value goods.

о томе како да вреднујемо добра.

One of the most corrosive effects

Један од најшкодљивијих ефеката

of putting a price on everything

стављања цене на све,

is on commonality,

одражава се на заједницу,

the sense that we are all in it together.

на осећај да смо заједно у томе.

Against the background of rising inequality,

У ситуацији растуће неједнакости,

marketizing every aspect of life

стављање сваког аспекта живота на тржиште

leads to a condition where those who are affluent

води до стања где они који су богати

and those who are of modest means

и они који су скромнијих прилика

increasingly live separate lives.

све више живе одвојене животе.

We live and work and shop and play

Живимо, радимо, купујемо и играмо се

in different places.

на различитим местима.

Our children go to different schools.

Наша деца иду у различите школе.

This isn't good for democracy,

Ово није добро за демократију,

nor is it a satisfying way to live,

нити је задовољавајући начин живота,

even for those of us who can afford

чак и за оне који могу да приуште

to buy our way to the head of the line.

да купе место на почетку реда.

Here's why.

Ево зашто.

Democracy does not require perfect equality,

Демократија не захтева савршену једнакост,

but what it does require

али оно што захтева

is that citizens share in a common life.

је да грађани деле заједнички живот.

What matters is that people

Оно што је важно је да људи

of different social backgrounds

различитих друштвених прилика

and different walks of life

и различитих професија

encounter one another,

срећу једни друге,

bump up against one another

наилазе једни на друге

in the ordinary course of life,

у свакодневном животу,

because this is what teaches us

јер то нас учи

to negotiate and to abide our differences.

да процењујемо и прихватамо наше разлике.

And this is how we come to care for the common good.

И тако нам заједничко добро постаје важно.

And so, in the end, the question of markets

И на крају, питање тржишта

is not mainly an economic question.

није углавном економско питање.

It's really a question of how we want to live together.

То је питање тога како желимо заједно да живимо.

Do we want a society where everything is up for sale,

Да ли желимо друштво у коме је све на продају,

or are there certain moral and civic goods

или постоје одређена морална и грађанска добра

that markets do not honor

која тржишта не цене

and money cannot buy?

и новац не може да купи?

Thank you very much.

Много вам хвала.

(Applause)

(Аплауз)