Where Is Home? | Pico Iyer | TED

Prevodilac: Mladen Božović Lektor: Ivana Korom

Where do you come from?

Одакле сте?

It's such a simple question,

То је тако једноставно питање,

but these days, of course, simple questions

али наравно, ових дана једноставна питања

bring ever more complicated answers.

доносе све сложеније одговоре.

People are always asking me where I come from,

Људи ме увек питају одакле сам

and they're expecting me to say India,

и очекују да им кажем: "Из Индије",

and they're absolutely right insofar as 100 percent

и апсолутно су у праву утолико пре што 100 одсто

of my blood and ancestry does come from India.

моје крви и порекла заиста и долази из Индије.

Except, I've never lived one day of my life there.

Једино што тамо нисам проживео ни један једини дан.

I can't speak even one word

Не знам ниједну реч

of its more than 22,000 dialects.

од њених преко 22 000 дијалеката.

So I don't think I've really earned the right

Тако да не мислим да сам збиља стекао право

to call myself an Indian.

да себе зовем Индијцем.

And if "Where do you come from?"

А ако - "Одакле сте?"

means "Where were you born and raised and educated?"

значи - "Где сте рођени и одрасли и образовани?",

then I'm entirely of that funny little country

онда сам потпуно из те забавне мале земље

known as England,

знане као Енглеска,

except I left England as soon as I completed

осим што сам из Енглеске отишао чим сам завршио

my undergraduate education,

средњу школу

and all the time I was growing up,

и свe време свог одрастања

I was the only kid in all my classes

био сам једино дете у свим својим разредима

who didn't begin to look like the classic English heroes

које није почело да личи на класичне енглеске јунаке

represented in our textbooks.

представљане у нашим уџбеницима.

And if "Where do you come from?"

А ако - "Одакле сте?"

means "Where do you pay your taxes?

значи - "Где плаћате порез?

Where do you see your doctor and your dentist?"

Где идете код лекара и зубара?",

then I'm very much of the United States,

онда сам ја итекако из Сједињених Америчких Држава

and I have been for 48 years now,

и то у последњих 48 година,

since I was a really small child.

од малих ногу.

Except, for many of those years,

Једино што сам, многе од тих година,

I've had to carry around this funny little pink card

морао да увек имам уза се ону смешну роза картицу

with green lines running through my face

са зеленим линијама које ми пролазе кроз лице

identifying me as a permanent alien.

и идентификују ме као перманентног странца.

I do actually feel more alien the longer I live there.

У ствари, што сам дуже тамо све се више и осећам као странац.

(Laughter)

(Смех)

And if "Where do you come from?"

А ако - "Одакле сте?"

means "Which place goes deepest inside you

значи - "Које је место најдубље у вама

and where do you try to spend most of your time?"

и где гледате да проведете највећи део времена?",

then I'm Japanese,

онда сам Јапанац,

because I've been living as much as I can

пошто у последњих 25 година

for the last 25 years in Japan.

у Јапану живим што више могу.

Except, all of those years I've been there on a tourist visa,

Једино што сам све ове године тамо провео са туристичком визом,

and I'm fairly sure not many Japanese

а и прилично сам убеђен да баш и нема нешто много Јапанаца

would want to consider me one of them.

који би хтели да ме сматрају једним од својих.

And I say all this just to stress

А све ово говорим само да бих нагласио

how very old-fashioned and straightforward

како је моје порекло веома старомодно

my background is,

и једноставно,

because when I go to Hong Kong or Sydney or Vancouver,

јер кад одем у Хонг Конг или Сиднеј или Ванкувер,

most of the kids I meet

већина деце коју срећем

are much more international and multi-cultured than I am.

је много интернационалнија и мултикултуралнија од мене.

And they have one home associated with their parents,

Они имају један дом везан за родитеље,

but another associated with their partners,

али други везан за партнере,

a third connected maybe with the place where they happen to be,

трећи можда везан за место где су се задесили,

a fourth connected with the place they dream of being,

четврти везан за место где сањаре да буду

and many more besides.

и још многе поред тога.

And their whole life will be spent taking pieces

И цео ће им живот проћи на узимање делова

of many different places and putting them together

многих различитих места и њихово састављање

into a stained glass whole.

у некакав витраж целине.

Home for them is really a work in progress.

За њих је дом заправо "радови у току".

It's like a project on which they're constantly adding

То је као пројекат коме они стално додају

upgrades and improvements and corrections.

надоградње, побољшања и исправке.

And for more and more of us,

И за све више и више нас,

home has really less to do with a piece of soil

кућа заиста све мање има везе са комадом тла

than, you could say, with a piece of soul.

него, да кажем, са комадом душе.

If somebody suddenly asks me, "Where's your home?"

Ако ме неко изненада упита: "Где ти је дом?",

I think about my sweetheart or my closest friends

ја помислим на своју драгу или своје најближе пријатеље

or the songs that travel with me wherever I happen to be.

или песме које путују са мном где год да се задесим.

And I'd always felt this way,

И увек сам се тако осећао,

but it really came home to me, as it were,

али ми је то стварно дошло такорећи до пред врата

some years ago when I was climbing up the stairs

пре неколико година, када сам се пењао уз степенице

in my parents' house in California,

у кући мојих родитеља у Калифорнији

and I looked through the living room windows

и погледао кроз прозоре дневне собе

and I saw that we were encircled by 70-foot flames,

и видео да смо окружени са двадесет метара високим пламеновима,

one of those wildfires that regularly tear through

једном од оних стихија које редовно харају

the hills of California and many other such places.

у брдима Калифорније и сличним местима.

And three hours later, that fire had reduced

И после три сата, та ватра је мој дом

my home and every last thing in it

и све до задње ствари у њему,

except for me to ash.

осим мене, претворила у пепео.

And when I woke up the next morning,

А када сам се пробудио следећег јутра,

I was sleeping on a friend's floor,

лежао сам на пријатељевом поду

the only thing I had in the world was a toothbrush

и једино што сам имао на свету била је четкица за зубе

I had just bought from an all-night supermarket.

коју сам управо купио у супермаркету који ради целу ноћ.

Of course, if anybody asked me then,

Наравно, да ме тада ико упитао:

"Where is your home?"

"Где ти је дом?",

I literally couldn't point to any physical construction.

буквално не бих могао да упрем прстом ни на какву физичку грађевину.

My home would have to be whatever I carried around inside me.

Мој дом би морало да буде све што сам носио у себи.

And in so many ways, I think this is a terrific liberation.

И мислим да је ово, на тако много начина, сјајно ослобођење.

Because when my grandparents were born,

Јер, када су се моји баба и деда родили,

they pretty much had their sense of home,

они су прилично имали тај свој осећај дома,

their sense of community, even their sense of enmity,

осећај заједништва, чак и осећај непријатељства,

assigned to them at birth,

који су добили рођењем

and didn't have much chance of stepping outside of that.

и није било много шансе да изађу из тога.

And nowadays, at least some of us can choose our sense of home,

А данас, барем неки од нас могу да изаберу свој осећај дома,

create our sense of community,

да створе свој осећај за заједницу,

fashion our sense of self, and in so doing

уобличе свој осећај себе

maybe step a little beyond

и на тај начин можда да оду који мали корак даље

some of the black and white divisions

од неких црно-белих подела

of our grandparents' age.

из доба наших дедова и баба.

No coincidence that the president

Није случајност да је председник

of the strongest nation on Earth is half-Kenyan,

најјаче нације на Земљи полу-Кенијац,

partly raised in Indonesia,

да је делимично одрастао у Индонезији

has a Chinese-Canadian brother-in-law.

и да има кинеског Канађанина за шурака.

The number of people living in countries not their own

Број људи који живе у земљама које нису њихове

now comes to 220 million,

сада достиже 220 милиона,

and that's an almost unimaginable number,

готово незамислив број,

but it means that if you took the whole population of Canada

али то значи да, ако узмете сво становништво Канаде

and the whole population of Australia

и сво становништво Аустралије,

and then the whole population of Australia again

па онда опет сво становништво Аустралије

and the whole population of Canada again

и сво Канаде

and doubled that number,

и онда удвостручите тај број,

you would still have fewer people than belong

још увек бисте имали мањи број људи

to this great floating tribe.

него што је припадника овог великог плутајућег племена.

And the number of us who live outside

И број нас који живимо ван

the old nation-state categories is increasing so quickly,

старих категорија државе-нације расте тако брзо,

by 64 million just in the last 12 years,

само за последњих 12 година већи је за 64 милиона

that soon there will be more of us than there are Americans.

и ускоро ће нас бити више него Американаца.

Already, we represent the fifth-largest nation on Earth.

Већ представљамо пету по величини нацију на Земљи.

And in fact, in Canada's largest city, Toronto,

И у ствари, у највећем канадском граду Торонту,

the average resident today is what used to be called

просечан становник данас је оно што се некада звало

a foreigner, somebody born in a very different country.

странцем, неко ко је рођен у веома различитој земљи.

And I've always felt that the beauty of being surrounded by the foreign

И увек сам осећао да је лепота живота међу странцима

is that it slaps you awake.

попут шамара који те разбуђује.

You can't take anything for granted.

Не можете ништа узети здраво за готово.

Travel, for me, is a little bit like being in love,

Путовања су, за мене, помало стање заљубљености

because suddenly all your senses are at the setting marked "on."

јер се сва чула одједном укључе.

Suddenly you're alert to the secret patterns of the world.

Одједном сте свесни тајних образаца света.

The real voyage of discovery, as Marcel Proust famously said,

Прави пут открића, као што Марсел Пруст славно рече,

consists not in seeing new sights,

не састоји се у виђењу нових призора,

but in looking with new eyes.

него у гледању новим очима.

And of course, once you have new eyes,

И наравно, кад имате нове очи,

even the old sights, even your home

чак и стари призори, чак и ваш дом

become something different.

постају нешто другачије.

Many of the people living in countries not their own

Многи људи који живе у земљама које нису њихове

are refugees who never wanted to leave home

су избеглице који никада нису хтели да напусте свој дом

and ache to go back home.

и који жуде да му се врате.

But for the fortunate among us,

Али, за срећне међу нама,

I think the age of movement brings exhilarating new possibilities.

мислим да доба кретања доноси нове узбудљиве могућности.

Certainly when I'm traveling,

Када путујем,

especially to the major cities of the world,

посебно у велике светске градове,

the typical person I meet today

типична особа коју ћу данас да сретнем

will be, let's say, a half-Korean, half-German young woman

ће бити, рецимо, млада полу-Корејанка, полу-Немица

living in Paris.

која живи у Паризу.

And as soon as she meets a half-Thai,

И чим упозна полу-тајландског,

half-Canadian young guy from Edinburgh,

полу-канадског младића из Единбурга,

she recognizes him as kin.

препознаје га као једног од својих.

She realizes that she probably has much more in common with him

Она схвата да вероватно има много више заједничког са њим

than with anybody entirely of Korea or entirely of Germany.

него са било ким ко је потпуно Корејанац или потпуно Немац.

So they become friends. They fall in love.

И тако, они постану пријатељи. Заљубе се.

They move to New York City.

Па се преселе у Њујорк.

(Laughter)

(Смех)

Or Edinburgh.

Или Единбург.

And the little girl who arises out of their union

А девојчица која израсте из њихове везе

will of course be not Korean or German

неће, наравно, бити ни Корејанка нити Немица

or French or Thai or Scotch or Canadian

ни Францускиња нити Тајланђанка ни Шкотланђанка нити Канађанка

or even American, but a wonderful

чак ни Американка, него дивна

and constantly evolving mix of all those places.

и стално еволуирајућа мешавина свих тих места.

And potentially, everything about the way

И потенцијално, све у начину

that young woman dreams about the world,

на који та млада жена сања о свету,

writes about the world, thinks about the world,

пише о свету, мисли о свету,

could be something different,

могло би да буде нешто другачије

because it comes out of this almost unprecedented

јер долази из те мешавине култура

blend of cultures.

готово без преседана.

Where you come from now is much less important

Одакле долазите сада је много мање важно

than where you're going.

него куда идете.

More and more of us are rooted in the future

Све више и више нас има корене у будућности

or the present tense as much as in the past.

или садашњости, онолико колико и у прошлости.

And home, we know, is not just the place

И дом, знамо, није само место

where you happen to be born.

где вам западне да се родите.

It's the place where you become yourself.

То је место где постајете оно што јесте.

And yet,

Па ипак,

there is one great problem with movement,

има један велики проблем са кретањем,

and that is that it's really hard to get your bearings

а то је да је стварно тешко да се оријентишете

when you're in midair.

када сте усред неба.

Some years ago, I noticed that I had accumulated

Пре неколико година, приметио сам да сам накупио

one million miles on United Airlines alone.

милион миља и то само код Јунајтед Ерлајнса.

You all know that crazy system,

Сви знате тај луди систем:

six days in hell, you get the seventh day free.

шест дана у паклу и онда седми дан имате бесплатно.

(Laughter)

(Смех)

And I began to think that really,

И почео сам да мислим да је кретање заиста

movement was only as good as the sense of stillness

било само онолико добро колико и осећај мира

that you could bring to it to put it into perspective.

који сте могли да му придодате да бисте га ставили у перспективу.

And eight months after my house burned down,

И, осам месеци након што ми је кућа изгорела,

I ran into a friend who taught at a local high school,

налетео сам на пријатеља који је предавао у локалној средњој школи,

and he said, "I've got the perfect place for you."

и који ми рече: "Имам савршено место за тебе."

"Really?" I said. I'm always a bit skeptical

"Стварно?", рекох. Увек сам помало скептичан

when people say things like that.

када људи говоре такве ствари.

"No, honestly," he went on,

"Не, озбиљно", настави он,

"it's only three hours away by car,

"удаљено је само три сата колима

and it's not very expensive,

и није јако скупо

and it's probably not like anywhere you've stayed before."

и вероватно није налик ничему где си одседао раније."

"Hmm." I was beginning to get slightly intrigued. "What is it?"

"Хмм." Почело је да ме помало копка. "Шта је то?"

"Well —" Here my friend hemmed and hawed —

"Па ето –", кашљуцну и промумла,

"Well, actually it's a Catholic hermitage."

"Знаш, то је у ствари католички самостан."

This was the wrong answer.

Погрешан одговор.

I had spent 15 years in Anglican schools,

Провео сам 15 година у англиканским школама,

so I had had enough hymnals and crosses to last me a lifetime.

и имао довољно књига химни и крстова за цео живот.

Several lifetimes, actually.

Неколико живота, заправо.

But my friend assured me that he wasn't Catholic,

Али пријатељ ме је уверио да он сам није католик,

nor were most of his students,

нити већина његових ученика,

but he took his classes there every spring.

али је водио тамо своје разреде сваког пролећа.

And as he had it, even the most restless, distractible,

И, као што рече, чак и најнемирнији, узнемирени,

testosterone-addled 15-year-old Californian boy

тестостероном сметени 15-годишњи калифорнијски дечак

only had to spend three days in silence

само је требало да проведе у тишини три дана

and something in him cooled down and cleared out.

и нешто у њему би се охладило и прочистило.

He found himself.

Пронашао би себе самога.

And I thought, "Anything that works for a 15-year-old boy

Помислих: "Све што функционише за 15-годишњег дечака

ought to work for me."

требало би да функционише и за мене."

So I got in my car, and I drove three hours north

И тако седох у ауто и одвезох се три сата северно

along the coast,

дуж обале

and the roads grew emptier and narrower,

и путеви су постајали још празнији и ужи,

and then I turned onto an even narrower path,

а онда скренух на још ужи пут,

barely paved, that snaked for two miles

једва покривен, који је вијугао 3 km

up to the top of a mountain.

до врха планине.

And when I got out of my car,

А кад сам изашао из кола,

the air was pulsing.

ваздух је пулсирао.

The whole place was absolutely silent,

Цело место је било потпуно тихо,

but the silence wasn't an absence of noise.

али та тишина није била одсуство буке.

It was really a presence of a kind of energy or quickening.

Било је то заиста присуство неке врсте енергије или оживљавањa.

And at my feet was the great, still blue plate

А испод мене је била велика, мирна плава плоча

of the Pacific Ocean.

Тихог океана.

All around me were 800 acres of wild dry brush.

Свуда око мене је било 800 хектара сувог дивљег честара.

And I went down to the room in which I was to be sleeping.

И сиђох у собу у којој је требало да спавам.

Small but eminently comfortable,

Мала, али изузетно удобна,

it had a bed and a rocking chair

имала је кревет и столицу за љуљање

and a long desk and even longer picture windows

дугачак сто и још дуже прозоре

looking out on a small, private, walled garden,

који су гледали на мали, приватан, ограђен врт,

and then 1,200 feet of golden pampas grass

а затим 400 метара златне пампас траве

running down to the sea.

која се простирала доле до мора.

And I sat down, and I began to write,

Сео сам и почео сам да пишем

and write, and write,

и пишем и пишем,

even though I'd gone there really to get away from my desk.

иако сам тамо у ствари отишао да бих побегао од свог стола.

And by the time I got up, four hours had passed.

А када сам на крају устао, прошла су четири сата.

Night had fallen,

Ноћ је пала

and I went out under this great overturned saltshaker of stars,

и ја изађох под тај сјајни преврнути сланик звезда

and I could see the tail lights of cars

и могао сам да видим задња светла аутомобила

disappearing around the headlands 12 miles to the south.

како нестају иза литица, 20 километара јужно.

And it really seemed like my concerns of the previous day

И заиста је деловало као да моје бриге од претходног дана

vanishing.

нестају.

And the next day, when I woke up

Следећег дана, када сам се пробудио

in the absence of telephones and TVs and laptops,

без телефона и телевизора и лаптопова,

the days seemed to stretch for a thousand hours.

дани су се чинили хиљадама сати дугим.

It was really all the freedom I know when I'm traveling,

То је заиста била сва слобода за коју знам кад путујем,

but it also profoundly felt like coming home.

али сам имао дубок осећај као да се враћам свом дому.

And I'm not a religious person,

А ја нисам религиозан човек,

so I didn't go to the services.

па нисам ни ишао на богослужења.

I didn't consult the monks for guidance.

Нисам тражио од монаха савете.

I just took walks along the monastery road

Само сам ишао у шетње дуж манастирског пута

and sent postcards to loved ones.

и слао разгледнице онима које волим.

I looked at the clouds,

Гледао сам у облаке

and I did what is hardest of all for me to do usually,

и радио оно што је за мене обично најтеже од свега

which is nothing at all.

а то је - ама баш ништа.

And I started to go back to this place,

И почео сам да се враћам на ово место

and I noticed that I was doing my most important work there

и приметио да ту радим свој најважнији посао,

invisibly just by sitting still,

невидљиво, само седећи мирно

and certainly coming to my most critical decisions

и свакако долазећи до својих најважнијих одлука

the way I never could when I was racing

на начин на који никада нисам могао трчећи

from the last email to the next appointment.

од последње електронске поште до следећег састанка.

And I began to think that something in me

И почео сам да мислим да је нешто у мени

had really been crying out for stillness,

заиста вапило за миром,

but of course I couldn't hear it

али, наравно, нисам могао да то чујем

јер сам толико трчао на све стране.

because I was running around so much.

I was like some crazy guy who puts on a blindfold

Био сам као неки лудак који стави повез преко очију

and then complains that he can't see a thing.

и онда се жали да ништа не види.

And I thought back to that wonderful phrase

И онда помислих на ону дивну реченицу

I had learned as a boy from Seneca,

коју сам као дечак научио од Сенеке,

in which he says, "That man is poor

у којој он каже: "Није сиромашан

not who has little but who hankers after more."

онај ко има мало, него онај ко жели више."

And, of course, I'm not suggesting

И наравно, ја не сугеришем

that anybody here go into a monastery.

да било ко овде иде у манастир.

That's not the point.

Поента није у томе.

But I do think it's only by stopping movement

Али мислим да једино кад престанеш да се крећеш

that you can see where to go.

можеш да видиш куда треба да идеш.

And it's only by stepping out of your life and the world

И само ако искорачиш из свог живота и света

that you can see what you most deeply care about

можеш да видиш до чега ти је највише стало

and find a home.

и да нађеш дом.

And I've noticed so many people now

А приметио сам да сада многи људи

take conscious measures to sit quietly for 30 minutes

свесно предузимају мере да свако јутро мирно седе

every morning just collecting themselves

око 30 минута само прибирајући се

in one corner of the room without their devices,

у једном углу собе без својих справа

or go running every evening,

или свако вече иду да трче

or leave their cell phones behind

или остављају мобилне телефоне

when they go to have a long conversation with a friend.

када иду на дуги разговор са пријатељем.

Movement is a fantastic privilege,

Кретање је фантастична привилегија,

and it allows us to do so much that our grandparents

оно нам омогућава да урадимо толико тога што наши преци

could never have dreamed of doing.

никада нису сањали да ураде.

But movement, ultimately,

Али покрет, на крају крајева,

only has a meaning if you have a home to go back to.

има смисла само ако имаш дом коме се враћаш.

And home, in the end, is of course

А дом, коначно, наравно,

not just the place where you sleep.

није само место где преспаваш.

It's the place where you stand.

То је и твоје станиште и твоје становиште.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)