Ali Carr-Chellman: Gaming to re-engage boys in learning

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sandra Gojic

So I'm here to tell you that we have a problem with boys,

Овде сам да бих вам рекла

да имамо проблем са дечацима,

and it's a serious problem with boys.

и то озбиљан проблем са дечацима.

Their culture isn't working in schools,

Њихова култура не функционише у школама.

and I'm going to share with you ways

Поделићу са вама начине

that we can think about overcoming that problem.

на које мислим да можемо да превазиђемо тај проблем.

First, I want to start by saying, this is a boy,

За почетак, желим да кажем да је ово дечак,

and this is a girl,

а ово девојчица.

and this is probably stereotypically what you think of as a boy and a girl.

Ово је вероватно стереотипно

виђење дечака и девојчице.

If I essentialize gender for you today, then you can dismiss what I have to say.

Ако вам објасним суштину рода,

онда можете одбацити оно што причам.

So I'm not going to do that, I'm not interested in doing that.

Али нећу то радити; не занима ме да то радим.

Ово је један другачији дечак и другачија девојчица.

This is a different kind of boy and a different kind of girl.

So the point here is that not all boys exist within these rigid boundaries

Суштина је у томе да нису сви дечаци

у оквиру тих строгих граница

of what we think of as boys and girls,

нашег поимања дечака и девојчица.

and not all girls exist within those rigid boundaries

И нису све девојчице у оквирима

of what we think of as girls.

које имамо за девојчице.

But, in fact, most boys tend to be a certain way,

Уствари, већина дечака се понаша на одређени начин,

and most girls tend to be a certain way.

као и већина девојчица.

And the point is that, for boys,

Суштина је да, дечацима

the way that they exist and the culture that they embrace

начин живота и култура у којој живе

isn't working well in schools now.

тренутно не иде на руку у школама.

How do we know that?

Како то знамо?

The 100 girls project tells us some really nice statistics.

Пројекат "100 девојчица"

даје нам добре податке.

For example, for every 100 girls that are suspended from school,

На пример: на сваких 100 девојчица које су суспендоване из школе,

there are 250 boys that are suspended from school.

250 дечака буде суспендовано.

For every 100 girls who are expelled from school,

На сваких 100 девојчица које су избачене из школе,

there are 335 boys who are expelled from school.

335 дечака буде избачено из школе.

For every 100 girls in special education,

На сваких 100 девојчица у специјалним школама,

there are 217 boys.

217 дечака иде у специјалне школе.

For every 100 girls with a learning disability,

На 100 девојчица са тешкоћама у учењу,

има 276 таквих дечака.

there are 276 boys.

For every 100 girls with an emotional disturbance diagnosed,

За сваких 100 девојчица

које имају дијагнозу емоционалних тешкоћа,

we have 324 boys.

има 324 таква дечака.

And by the way, all of these numbers are significantly higher

Успут, сви ови бројеви су знатно виши

if you happen to be black,

ако сте црни,

if you happen to be poor,

ако сте сиромашни,

if you happen to exist in an overcrowded school.

ако похађате школу са великим бројем ђака.

And if you are a boy,

Ако сте дечак,

you're four times as likely to be diagnosed with ADHD --

шансе да имате дијагнозу

ADHD - поремећаја пажње -

Attention Deficit Hyperactivity Disorder.

четири пута су веће.

Now there is another side to this.

Постоји и друга страна медаље.

And it is important that we recognize that women still need help in school,

Важно је да знамо да

је женама и даље потребна помоћ у школи,

that salaries are still significantly lower,

да су плате и даље знатно ниже

even when controlled for job types,

чак и када се контролишу врсте послова,

and that girls have continued to struggle in math and science for years.

и да девојчице и даље годинама имају

тешкоћа са математиком и науком.

That's all true.

То је све истина.

Nothing about that prevents us

Ништа од тога нас не спречава

from paying attention to the literacy needs

да обратимо пажњу на потребе за писменошћу

of our boys between ages three and 13.

код наших дечака између 3 и 13 година.

And so we should.

И треба да обратимо пажњу.

In fact, what we ought to do is take a page from their playbook,

У ствари, требало би да препишемо од њих,

because the initiatives and programs that have been set in place

јер иницијативе и програми

који су покренути за жене

for women in science and engineering and mathematics are fantastic.

у науци и инжењерству и математици су фантастични.

They've done a lot of good for girls in these situations,

Много доброг су донели

за девојчице у таквим ситуацијама.

and we ought to be thinking about how we can make that happen for boys too

И требало би да размишљамо

како да то учинимо и за дечаке

in their younger years.

у раном узрасту.

Even in their older years,

Чак и у каснијим годинама

what we find is that there's still a problem.

откривамо да и даље постоји проблем.

When we look at the universities,

Када погледамо универзитете данас,

60 percent of baccalaureate degrees are going to women now,

60% дипломираних студената су жене,

which is a significant shift.

што је значајна промена.

And in fact, university administrators are a little uncomfortable about the idea

Заправо, управама факултета

је нелагодно због идеје да се можда ближимо проценту од 70%

that we may be getting close to 70 percent female population in universities.

женске популације на универзитетима.

This makes university administrators very nervous,

То их чини веома нервознима,

because girls don't want to go to schools that don't have boys.

јер девојке не желе да иду у школе у којима нема момака.

And so we're starting to see

Почињу да се појављују

the establishment of men centers and men studies

мушки центри и мушке студије које

to think about how do we engage men in their experiences in the university.

размишљају о томе како ангажовати мушкарце

да похађају факултет.

If you talk to faculty, they may say, "Ugh. Yeah, well,

Ако разговарате са особљем, они ће рећи,

"Ух. Да, па, они играју видео игре,

they're playing video games,

and they're gambling online all night long,

коцкају се по целу ноћ на интернету

and they're playing World of Warcraft,

и играју "World of Warcraft".

and that's affecting their academic achievement."

А то утиче на њихово академско постигнуће."

Guess what?

Погађајте!

Video games are not the cause.

Видео игре нису узрок.

Video games are a symptom.

Видео игре су симптом.

They were turned off a long time before they got here.

Престали су да се интересују

много пре него што су доспели овде.

So let's talk about why they got turned off

Причајмо о томе зашто су престали

да се интересују између 3. и 13. године.

when they were between the ages of three and 13.

There are three reasons that I believe

По мом мишљењу, постоји три

that boys are out of sync with the culture of schools today.

разлога због којих дечаци нису у току са данашњом културом у школама.

Први је непостојање толеранције.

The first is zero tolerance.

A kindergarten teacher I know, her son donated all of his toys to her,

Једној васпитачици коју познајем

је син поклонио све своје играчке,

and when he did, she had to go through and pull out all the little plastic guns.

а онда их је она све прегледала

и одвојила мале пластичне пиштоље.

You can't have plastic knives and swords and axes

У вртићу не можете имати пластичне

and all that kind of thing in a kindergarten classroom.

ножеве и мачеве и секире

и такве ствари.

What is it that we're afraid that this young man is going to do with this gun?

Чега се бојимо да би овај младић могао учинити са тим пиштољем?

I mean, really.

Мислим, стварно.

But here he stands as testament

Али овде он представља завет

to the fact that you can't roughhouse on the playground today.

да данас нема грубе игре на игралиштима.

Now I'm not advocating for bullies.

Ја не промовишем насилнике.

I'm not suggesting that we need to be allowing guns and knives in the school.

Не говорим да би требало

да дозволимо пиштоље и ножеве у школама.

But when we say that an Eagle Scout in a high school classroom

Али када кажемо да један млади узвиђач у средњој школи,

who has a locked parked car in the parking lot and a penknife in it,

у чијем се паркираном и закључаном аутомобилу

налази џепни нож

has to be suspended from school,

треба да буде суспендован из школе,

I think we may have gone a little too far with zero tolerance.

мислим да мало претерујемо са нултом толеранцијом.

Another way that zero tolerance lives itself out

Још један начин на који се она испољава је у писменим радовима дечака.

is in the writing of boys.

In a lot of classrooms today,

У многим данашњим учионицама

you're not allowed to write about anything that's violent.

није дозвољено писати о било чему насилном.

Није дозвољено писати о било чему

You're not allowed to write about anything that has to do with video games.

што има везе са видео играма - те теме су забрањене.

These topics are banned.

Дечак дође кући из школе и каже:

Boy comes home from school, and he says,

"I hate writing."

"Мрзим писање."

"Why do you hate writing, son? What's wrong with writing?"

"Зашто мрзиш писање, сине? Шта фали писању?"

"Морам да ми пишем оно што она каже."

"Now I have to write what she tells me to write."

"OK, what is she telling you to write?"

"Океј, а шта она каже да пишеш?"

"Poems. I have to write poems.

"Песме. Морам да пишем песме.

And little moments in my life.

И о малим тренуцима у мом животу.

I don't want to write that stuff."

Не желим да пишем то."

"Well, what do you want to write?

"У реду. Шта желиш да пишеш? О чему желиш да пишеш?"

What do you want to write about?"

"I want to write about video games. I want to write about leveling-up.

"Хоћу да пишем о играма. О томе како се левелујем.

I want to write about this really interesting world.

О том стварно занимљивом свету.

Хоћу да пишем о торнаду који улеће у нашу кућу

I want to write about a tornado that comes into our house

и разбија све прозоре

and blows all the windows out,

и уништава сав намештај и убија све."

and ruins all the furniture and kills everybody."

"All right. OK."

"У реду. Океј."

You tell a teacher that, and they'll ask you, in all seriousness,

Реците то учитељици

и она ће вас, потпуно озбиљна, питати,

"Should we send this child to the psychologist?"

"Да ли би ово дете требало да пошаљемо код психолога?"

And the answer is no, he's just a boy.

А одговор је не, он је само дечак.

He's just a little boy.

Он је само дечак.

It's not OK to write these kinds of things in classrooms today.

Данас на часовима

није у реду да се пише о овим стварима.

So that's the first reason:

То је први разлог:

Zero tolerance policies and the way they're lived out.

политика нулте толеранције и начини њеног спровођења.

The next reason that boys' cultures are out of sync with school cultures:

Следећи разлог због ког се култура дечака не слаже са школама:

there are fewer male teachers.

имамо мање мушкараца учитеља.

Anybody who's over 15 doesn't know what this means,

Они преко 15 година не знају шта то значи,

because in the last 10 years,

јер у последњих десет година

the number of elementary school classroom teachers has been cut in half.

се број учитеља у основним школама

преполовио.

We went from 14 percent to seven percent.

Са четрнаест процената

дошли смо на седам.

That means that 93 percent of the teachers

То значи да је 93% наставног особља

that our young men get in elementary classrooms are women.

с којима се наши дечаци у основним школама

сусрећу, женског пола.

Now what's the problem with this?

На који начин је ово проблем?

Women are great, yep, absolutely.

Жене су супер. Да, апсолутно.

Али мушки узори за дечаке

But male role models for boys that say it's all right to be smart --

који кажу да је у реду бити паметан -

they've got dads, they've got pastors, they've got Cub Scout leaders,

имају очеве, имају свештенике,

имају тренере,

but ultimately, six hours a day, five days a week

али на крају, шест сати дневно, пет дана у недељи,

they're spending in a classroom,

они проводе у учионици.

and most of those classrooms are not places where men exist.

А већина тих учионица нису

места на којима има мушкараца.

And so they say, I guess this really isn't a place for boys.

Онда они мисле, ово није место за дечаке.

This is a place for girls.

Ово је место за девојчице.

And I'm not very good at this,

И мени ово баш и не иде,

so I guess I'd better go play video games

па боље да идем

и играм игру или се бавим спортом или слично,

or get into sports, or something like that,

because I obviously don't belong here.

јер очигледно је да овде не припадам.

Men don't belong here, that's pretty obvious.

Очигледно је да мушкарци овде не припадају.

So that may be a very direct way that we see it happen.

То је можда веома директан начин

на који се то догађа.

But less directly, the lack of male presence in the culture --

Али мање директно,

недостатак мушке фигуре у култури -

you've got a teachers' lounge, and they're having a conversation

имате зборнице

где се воде разговори

about Joey and Johnny who beat each other up on the playground.

о Џоију и Џонију који су се потукли на игралишту.

"What are we going to do with these boys?"

"Шта ћемо да радимо са овим дечацима?"

The answer to that question changes

Одговор на то питање се мења у зависности ко седи за столом.

depending on who's sitting around that table.

Are there men around that table?

Има ли мушкараца за тим столом?

Има ли за тим столом мајки које подижу дечаке?

Are there moms who've raised boys around that table?

Видећете, разговор се мења

You'll see, the conversation changes

depending upon who's sitting around the table.

у зависности од тога ко се ту налази.

Third reason that boys are out of sync with school today:

Трећи разлог због ког су дечаци у раскораку са школом:

Kindergarten is the old second grade, folks.

обданиште је некадашњи други разред, народе.

We have a serious compression of the curriculum happening out there.

Тамо се дешава озбиљно згушњавање градива.

When you're three, you better be able to write your name legibly,

Било би вам боље да са три године знате правилно да напишете своје име,

or else we'll consider it a developmental delay.

у супротном ћемо вас третирати као заостале у развоју.

By the time you're in first grade,

Када стигнете до првог разреда

you should be able to read paragraphs of text

требало би да знате да читате пасусе текста

with maybe a picture, maybe not, in a book of maybe 25 to 30 pages.

који можда имају, а можда немају слику,

у књизи од можда 25-30 страна.

If you don't,

Ако не знате, вероватно ћемо вас ставити

we're probably going to be putting you into a Title I special reading program.

на допунску наставу из читања.

И ако питате учитељице допунске наставе, рећи ће вам

And if you ask Title I teachers, they'll tell you

they've got about four or five boys for every girl that's in their program,

да у тим разредима имају 4-5 дечака на сваку девојчицу,

у нижим разредима.

in the elementary grades.

Ово је проблем због тога што је порука коју дечаци добијају

The reason that this is a problem

is because the message that boys are getting

is, "You need to do what the teacher asks you to do all the time."

следећа "мораш сво време да радиш оно

што ти учитељица каже да радиш".

The teacher's salary depends on "No Child Left Behind"

Учитељицина плата зависи

од такмичења и не запостављања ниједног детета

and "Race to the Top" and accountability and testing

и изводљивости и тестирања

and all of this.

свега тога.

So she has to figure out a way to get all these boys

Она мора да пронађе начин

да сви дечаци и девојчице прођу градиво.

through this curriculum -- and girls.

This compressed curriculum is bad for all active kids.

Сабијено градиво је лоше

за сву активну децу.

And what happens is,

И онда се дешава да она говори:

she says, "Please, sit down, be quiet, do what you're told,

"Молим вас, седите,

будите тихи, радите како вам се каже, поштујте правила,

follow the rules, manage your time, focus, be a girl."

управљајте временом, усредсредите се,

будите девојчица."

That's what she tells them.

То је оно што она говори.

Indirectly, that's what she tells them.

Индиректно, то је оно што говори.

And so this is a very serious problem.

Ово је веома озбиљан проблем. Одакле потиче?

Where is it coming from? It's coming from us.

Потиче од нас.

(Laughter)

(Смех)

We want our babies to read when they are six months old.

Желимо да наше бебе читају са шест месеци.

Have you seen the ads?

Јесте видели огласе?

We want to live in Lake Wobegon where every child is above average ...

Желимо да живимо у идеалној земљи

где је свако дете изнад просека.

but what this does to our children is really not healthy.

Али ово није здраво за нашу децу.

It's not developmentally appropriate,

Није развојно прикладно

and it's particularly bad for boys.

и посебно је лоше по дечаке.

So what do we do?

И шта да радимо?

We need to meet them where they are.

Морамо се наћи на њиховој територији.

We need to put ourselves into boy culture.

Морамо се убацити у културу дечака.

We need to change the mindset of acceptance in boys

Морамо код дечака у основним школама

променити размишљање о прихватању.

in elementary schools.

More specifically, we can do some very specific things.

Прецизније, можемо урадити неке веома одређене ствари.

We can design better games.

Можемо програмирати боље игре.

Most of the educational games that are out there today

Већина едукативних игара које данас постоје

are really flashcards.

су само подсетници.

They're glorified drill and practice.

Прецењене вежбе и дресура.

They don't have the depth, the rich narrative

Немају дубину, дубоку причу

that really engaging video games have,

које имају оне стварно привлачне игре

that the boys are really interested in.

за које су дечаци заиста заинтересовани.

So we need to design better games.

Дакле потребно је да програмирамо боље игре.

We need to talk to teachers and parents and school board members and politicians.

Морамо да разговарамо са учитељицама и родитељима

и члановима школских одбора и политичарима.

We need to make sure that people see that we need more men in the classroom.

Морамо бити сигурни да људи схватају

да нам је потребно више мушкараца у учионицама.

We need to look carefully at our zero tolerance policies.

Морамо пажљиво да спроводимо политику нулте толеранције.

Do they make sense?

We need to think about how to uncompress this curriculum if we can,

Има ли она смисла?

Морамо да размислимо како да растеретимо план и програм ако је могуће,

trying to bring boys back into a space that is comfortable for them.

да покушамо да дечаке вратимо

у неки простор у којем им је угодно.

All of those conversations need to be happening.

О свему томе треба да се разговара.

There are some great examples out there of schools --

Постоје одлични примери неких школа -

the New York Times just talked about a school recently.

"Њујорк Тајмс" је недавно писао о једној школи.

A game designer from the New School

Један програмер игара из "Нове школе"

put together a wonderful video gaming school.

је основао изврсну школу видео игара.

But it only treats a few kids, and so this isn't very scalable.

Али има само неколико ученика.

Дакле није баш репрезентативна.

We have to change the culture and the feelings

Морамо да променимо културу и осећања

that politicians and school board members and parents have

која политичари и чланови одбора и родитељи

имају у вези са оним што је данас у школама прихватљиво.

about the way we accept and what we accept in our schools today.

We need to find more money for game design.

Морамо пронаћи више новца за програмирање игара.

Because good games, really good games, cost money,

Јер добре игре, стварно добре, коштају,

а "World of Warcraft" има велики буџет.

and World of Warcraft has quite a budget.

Већина едукативних игара нема.

Most of the educational games do not.

Where we started:

Где смо почели:

my colleagues Mike Petner, Shawn Vashaw, myself,

моје колеге - Мајк Петнер, Шон Вашо и ја -

we started by trying to look at the teachers' attitudes

почели смо испитујући ставове учитељица

and find out how do they really feel about gaming,

и откривањем шта заиста мисле о играма

и шта о томе кажу.

what do they say about it.

And we discovered that they talk about the kids in their school,

Открили смо да оне,

о деци која у школи причају о играма,

who talk about gaming, in pretty demeaning ways.

говоре на прилично понижавајући начин.

They say, "Oh, yeah. They're always talking about that stuff.

Кажу, "О, да. Они увек причају о томе.

Говоре о својим малим акционим играчкама

They're talking about their little action figures

и тим неким постигнућима или заслугама

and their little achievements or merit badges,

or whatever it is that they get.

или шта год да је то што добијају.

And they're always talking about this stuff."

И увек причају о тим стварима."

And they say these things as if it's OK.

Као да је у реду да тако говоре.

But if it were your culture, think of how that might feel.

Размислите како би било

да се ради о вашој култури.

It's very uncomfortable to be on the receiving end

Веома је неугодно бити на оној страни

of that kind of language.

која такве речи слуша.

They're nervous about anything that has anything to do with violence

Оне су нервозне око свега

што има било какве везе са насиљем,

because of the zero tolerance policies.

због политике нулте толеранције.

They are sure that parents and administrators

Убеђене су да родитељи и администрација неће ништа прихватити.

will never accept anything.

So we really need to think about looking at teacher attitudes

Заиста морамо да се позабавимо ставовима учитељица

and finding ways to change the attitudes,

и проналажењем начина да их променимо

so that teachers are much more open and accepting of boy cultures

да би учитељице биле отвореније

и прихватиле културу дечака у учионицама.

in their classrooms.

Because, ultimately, if we don't,

Јер, на крају, ако то не урадимо,

then we're going to have boys who leave elementary school saying,

дечаци ће напуштати основну школу уз речи,

"Well I guess that was just a place for girls, it wasn't for me.

"Па, мислим да је то место за девојчице, није за мене.

So I've got to do gaming, or I've got to do sports."

Мени преостају игре или спорт."

If we change these things, if we pay attention to these things,

Ако променимо то, ако обратимо пажњу на ове ствари

and we reengage boys in their learning,

и поново ангажујемо дечаке у учењу,

they will leave the elementary schools saying, "I'm smart."

они ће завршавати основну школу мислећи: "Ја сам паметан".

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Aплауз)