John Hunter: Teaching with the World Peace Game

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sandra Gojic

I'm very fortunate to be here.

Веома сам срећан што сам овде.

I feel so fortunate.

Осећам се веома привилегованим.

I've been so impressed by the kindness expressed to me.

Веома сам изненађен љубазношћу која ми је исказана.

I called my wife Leslie,

Звао сам своју жену Лесли и

and I said, "You know, there's so many good people

рекао јој, "Знаш, овде има толико добрих људи

trying to do so much good.

који покушавају да ураде толико доброг.

It feels like I've landed in a colony of angels."

Осећам се као да сам слетео у колонију анђела."

It's a true feeling.

То је истинско осећање.

But let me get to the talk -- I see the clock is running.

Али почећу са својим говором - видим да сат откуцава.

I'm a public school teacher,

Ја сам учитељ у државној школи

and I just want to share a story of my superintendent.

и желим да поделим с вама причу о мојој директорки.

Her name is Pam Moran

Она се зове Пем Моран,

in Albemarle County, Virginia,

из Албемарл округа у Вирџинији,

the foothills of the Blue Ridge Mountains.

у подножју Блу Риџ планина.

And she's a very high-tech superintendent.

Она је веома напредна што се технологије тиче.

She uses smart boards, she blogs,

Користи дигиталне табле, блогује,

she Tweets, she does Facebook,

користи Твитер и Фејсбук,

she does all this sort of high-tech stuff.

користи све те високо технолошке ствари.

She's a technology leader and instructional leader.

Она је лидер у технологији, али и у подучавању.

But in her office,

али у својој канцеларији има

there's this old wooden, weather-worn table, kitchen table --

стари дрвени, временом истрошен кухињски сто -

peeling green paint, it's kind of rickety.

зелена фарба се љушти и некако је офуцан.

And I said, "Pam, you're such a modern, cutting-edge person.

Питао сам је, "Пем, тако си модерна особа.

Why is this old table in your office?"

Зашто имаш тај стари сто у канцеларији?"

And she told me, she said,

А она ми је на то рекла,

"You know, I grew up in Southwestern Virginia,

"Знаш, одрасла сам у југозападној Вирџинији,

in the coal mines and the farmlands of rural Virginia,

међу рудницима угља и салашима руралне Вирџиније,

and this table was in my grandfather's kitchen.

а овај сто је био у кухињи мога деде.

And we'd come in from playing, he'd come in from plowing and working,

Кад бисмо ушли после играња, а он после рада и орања,

and we'd sit around that table every night.

седели бисмо за тим столом сваке вечери.

And as I grew up, I heard so much knowledge

Док сам одрастала, чула сам толико знања

and so many insights and so much wisdom

и толико увида и мудрости

come out around this table,

за тим столом,

I began to call it the wisdom table.

да сам почела да га зовем сто мудрости.

And when he passed on, I took this table with me and brought it to my office,

Када је он умро, понела сам сто са собом и ставила га у канцеларију

and it reminds me of him.

и он ме подсећа на њега.

It reminds me of what goes on around an empty space sometimes."

Подсећа ме на то шта се понекад дешава у празном простору."

The project I'm going to tell you about

Пројекат о ком ћу говорити

is called the World Peace Game,

зове се "World Peace Game",

and essentially it is also an empty space.

и у основи је и то празан простор.

And I'd like to think of it

Заправо, волим о томе да мислим

as a 21st century wisdom table, really.

као о столу мудрости за 21. век.

It all started back in 1977.

Све је почело 1977.

I was a young man,

Био сам младић,

and I had been dropping in and out of college.

уписивао се и исписивао са факултета.

And my parents were very patient,

Моји родитељи су били веома стрпљиви,

but I had been doing intermittent sojourns to India

а ја сам с прекидима ишао у Индију

on a mystical quest.

на мистично ходочашће.

And I remember the last time I came back from India --

Сећам се кад сам се последњи пут вратио из Индије -

in my long white flowing robes

у дугој лепршавој белој одори,

and my big beard and my John Lennon glasses --

са дугом брадом и ленонкама,

and I said to my father,

рекао сам оцу

"Dad, I think I've just about found spiritual enlightenment."

"Тата, мислим да сам пронашао духовно просветљење."

He said, "Well there's one more thing you need to find."

Он је одговорио, "Треба да нађеш још само једну ствар."

I said, "What is that, dad?" "A job."

Питао сам, "Коју, тата?" "Посао."

(Laughter)

(смех)

And so they pleaded with me to get a degree in something.

Нагодили смо се да стекнем диплому из било чега.

So I got a degree

Тако сам дипломирао

and it turned out to be education.

и испоставило се да је то било образовање.

It was an experimental education program.

Био је то експериментални програм образовања.

It could have been dentistry, but the word "experimental" was in it,

Могао сам бити зубар, али ту је била реч "експериментално"

and so that's what I had to go for.

и морао сам на то да се бацим.

And I went in for a job interview

Отишао сам на разговор за посао

in the Richmond Public Schools in Virginia, the capital city,

у државној школи у Ричмонду, главном граду Вирџиније,

bought a three-piece suit -- my concession to convention --

купио сам одело из 3 дела - мој уступак конвенцији,

kept my long beard and my afro

задржао сам браду и афро фризуру

and my platform shoes -- at the time it was the '70s --

и ципеле са платформом - то су биле седамдесете -

and I walked in, and I sat down and had an interview.

и ушао, сео и имао разговор.

And I guess they were hard up for teachers

Мислим да су им учитељи били потребни,

because the supervisor, her name was Anna Aro,

јер је супервизор, звала се Ана Аро,

said I had the job teaching gifted children.

рекла да сам добио посао наставника за даровиту децу.

And I was so shocked, so stunned,

Био сам толико шокиран и затечен,

I got up and said, "Well, thank you, but what do I do?"

устао сам и рекао, "Хвала вам, али шта треба да радим?"

(Laughter)

(смех)

Gifted education hadn't really taken hold too much.

Образовање надарене деце није баш било свакодневица.

There weren't really many materials or things to use.

Није постојало много материјала који је могао да се користи.

And I said, "What do I do?"

Питао сам "Шта да радим?"

And her answer shocked me. It stunned me.

Одговор ме је шокирао. Затекао ме.

Her answer set the template

Њен одговор је поставио основу

for the entire career I was to have after that.

за целу моју каријеру након тога.

She said, "What do you want to do?"

Рекла је "Шта желите да радите?"

And that question cleared the space.

То питање је расчистило простор.

There was no program directive, no manual to follow,

Није постојао програм, упутство за праћење,

no standards in gifted education

никакви стандарди за образовање даровитих

in that way.

на тај начин.

And she cleared such a space

Она је отворила простор,

that I endeavored from then on

да сам се ја од тада трудио

to clear a space for my students, an empty space,

да отворим својим ученицима простор, празан простор

whereby they could create and make meaning

на ком могу стварати значења

out of their own understanding.

на основу свог сопственог разумевања.

So this happened in 1978,

Ово се десило 1978.,

and I was teaching many years later,

а много година касније сам предавао

and a friend of mine introduced me to a young filmmaker.

и један пријатељ ме је упознао са младим редитељем.

His name is Chris Farina.

Зове се Крис Фарина.

Chris Farina is here today at his own cost.

Он је данас овде о сопственом трошку.

Chris, could you stand up and let them see you --

Крис, да ли би устао да те виде -

a young, visionary filmmaker who's made a film.

млад редитељ, визионар, који је снимио филм.

(Applause)

(аплауз)

This film is called "World Peace and Other 4th Grade Achievements."

Филм се зове "World Peace and Other 4th Grade Achievements."

He proposed the film to me -- it's a great title.

Он ми је предложио филм - наслов је одличан.

He proposed the film to me,

Предложио ми је филм,

and I said, "Yeah, maybe it'll be on local TV,

рекао сам "Да, можда ће се пуштати на локалној ТВ

and we can say hi to our friends."

и можемо поздравити своје пријатеље."

But the film has really gone places.

Али филм је био на разним местима.

Now it's still in debt, but Chris has managed, through his own sacrifice,

И даље је у дуговима, али Крис успева, својим напорима,

to get this film out.

да избаци филм на тржиште.

So we made a film

Направили смо филм

and it turns out to be more than a story about me,

и испоставило се да је то више од приче о мени,

more than a story about one teacher.

више од приче о једном учитељу.

It's a story that's a testament to teaching and teachers.

Та прича је завет подучавању и учитељима.

And it's a beautiful thing.

И прелеп је.

And the strange thing is, when I watch the film --

Чудно је да, кад гледам филм -

I have the eerie sensation of seeing it --

имам неки језив осећај због гледања -

I saw myself literally disappear.

видим себе како буквално нестајем.

What I saw

Видео сам

was my teachers coming through me.

како кроз мене излазе моји наставници.

I saw my geometry teacher in high school, Mr. Rucell's

Видео сам искривљен осмех мог наставника геометрије

wry smile under his handlebar mustache.

из средње школе, гдина. Расела, како провирује испод бркова.

That's the smile I use -- that's his smile.

То је осмех који користим - то је његов осмех.

I saw Jan Polo's flashing eyes.

Видео сам сјајне очи Џен Поло.

And they weren't flashing in anger,

Оне не сјаје од беса, него

they were flashing in love, intense love for her students.

из љубави, јаке љубави према ученицима.

And I have that kind of flash sometimes.

И ја понекад имам такав сјај.

And I saw Miss Ethel J. Banks

И видео сам гђицу Етел Џ. Бенкс,

who wore pearls and high-heels to elementary school every day.

која је носила бисере и штикле сваки дан у основну школу.

And you know, she had that old-school teacher stare.

Имала је онај поглед старинских учитеља, знате.

You know the one.

Знате тај.

(Laughter)

(смех)

"And I'm not even talking about you behind me,

"А о вама иза да и не говорим,

because I've got eyes in the back of my head."

јер имам очи и на леђима."

(Laughter)

(смех)

You know that teacher?

Знате ту учитељицу?

I didn't use that stare very often,

Тај поглед нисам често користио,

but I do have it in my repertoire.

али га имам у свом репертоару.

And Miss Banks was there as a great mentor for me.

Гђица Бенкс ми је била изузетан ментор.

And then I saw

А онда сам видео

my own parents, my first teachers.

и своје родитеље, моје прве учитеље.

My father, very inventive, spatial thinker.

Мој отац, врло инвентиван, размишљао је у простору.

That's my brother Malcolm there on the right.

Са десне стране је мој брат Малколм.

And my mother,

И моја мајка,

who taught me in fourth grade

која ме је учила у четвртом

in segregated schools in Virginia,

разреду у подељеним школама

who was my inspiration.

у Вирџинији и била ми инспирација.

And really, I feel as though,

И заиста, кад видим филм

when I see the film --

осећам као -

I have a gesture she does, like this --

имам неки покрет као она, овако -

I feel like I am a continuation of her gesture.

осећам као да сам наставак тог покрета.

I am one of her teaching gestures.

Ја сам један од њених учитељских покрета.

And the beautiful thing was,

Дивно је што сам могао да

I got to teach my daughter in elementary school, Madeline.

предајем својој ћерки Медлин у основној школи.

And so that gesture of my mother's

Тако се тај мајчин покрет

continues through many generations.

наставља кроз много генерација.

It's an amazing feeling

Изузетан је осећај

to have that lineage.

имати ту линију.

And so I'm here standing on the shoulders of many people.

Ја овде стојим на раменима многих људи.

I'm not here alone.

Нисам овде сам.

There are many people on this stage right now.

Овде је тренутно много људи на бини.

And so this World Peace Game I'd like to tell you about.

Волео бих да причам о "World Peace Game".

It started out like this:

Почело је овако:

it's just a four-foot by five-foot plywood board

то је само шперплоча 1,2х1,5м

in an inner-city urban school, 1978.

у једној градској урбаној школи, 1978.

I was creating a lesson for students on Africa.

Припремао сам предавање о Африци.

We put all the problems of the world there,

Све светске проблеме смо ту ставили

and I thought, let's let them solve it.

и помислио сам, нека их они реше.

I didn't want to lecture or have just book reading.

Нисам желео да предајем или само да се чита из књиге.

I wanted to have them be immersed

Желео сам да уроне и науче

and learn the feeling of learning through their bodies.

осећај учења кроз своја тела.

So I thought, well they like to play games.

Помислио сам, они воле да играју игре.

I'll make something -- I didn't say interactive;

Направићу нешто - нисам рекао интерактивно.

we didn't have that term in 1978 --

Нисмо имали ту реч 1978. -

but something interactive.

али нешто интерактивно.

And so we made the game,

Тако смо направили ову игру

and it has since evolved

која је од тада еволуирала

to a four-foot by four-foot by four-foot

у структуру од плексигласа димензија

Plexiglass structure.

1,2м са 1,2м са 1,2м.

And it has four Plexiglass layers.

Има четири слоја од плексигласа.

There's an outer space layer

Има слој свемира

with black holes and satellites

са црним рупама и сателитима

and research satellites and asteroid mining.

и сателитима за истраживање и бушење астероида.

There's an air and space level

Постоји ниво ваздуха и неба

with clouds that are big puffs of cotton we push around

са облацима који су велики комади вате које померамо

and territorial air spaces and air forces,

и територијални ваздушни простор и ваздушне снаге,

a ground and sea level with thousands of game pieces on it --

копнени и морски ниво са хиљадама делова игре -

even an undersea level

чак и подводни ниво

with submarines and undersea mining.

са подморницама и истраживачима морског дна.

There are four countries around the board.

На табли постоје четири државе.

The kids make up the names of the countries -- some are rich; some are poor.

Деца измишљају њихове називе - неке су богате, неке сиромашне.

They have different assets, commercial and military.

Поседују различиту комерцијалну и војну имовину.

And each country has a cabinet.

Свака држава има управу.

There's a Prime Minister, Secretary of State, Minister of Defense

Ту је премијер, државни секретар, министар одбране,

and a CFO, or Comptroller.

и финансијски шеф или контролор валуте.

I choose the Prime Minister based on my relationship with them.

Премијера бирам на основу своје везе с њима.

I offer them the job, they can turn it down,

Понудим им посао, могу да га одбију,

and then they choose their own cabinet.

а онда сами бирају своју управу.

There's a World Bank, arms dealers and a United Nations.

Постоји Светска Банка, трговци оружјем и Уједињене Нације.

There's also a weather goddess

Постоји и богиња времена која

who controls a random stock market and random weather.

контролише насумичну берзу и насумично време.

(Laughter)

(смех)

That's not all.

То није све.

And then there's a 13-page crisis document

Постоји и кризни документ на 13 страна

with 50 interlocking problems.

са 50 међусобно повезаних проблема.

So that, if one thing changes, everything else changes.

Дакле, ако се једна ствар промени, све се мења.

I throw them into this complex matrix,

Убацим их у ову сложену матрицу, а

and they trust me because we have a deep, rich relationship together.

они ми верују јер имамо дубок, квалитетан однос.

And so with all these crises,

Постоје разне кризе,

we have -- let's see -- ethnic and minority tensions;

имамо - да видим - етничке и мањинске тензије;

we have chemical and nuclear spills,

имамо хемијске и нуклеарне незгоде,

nuclear proliferation.

ширење нуклеарног оружја.

There's oil spills, environmental disasters,

Проливања нафте, еколошке катастрофе,

water rights disputes, breakaway republics,

расправе око права на воду, републике које се оцепљују,

famine, endangered species and global warming.

глад, угрожене врсте и глобално загревање.

If Al Gore is here,

Ако је Ал Гор овде, послаћу му

I'm going to send my fourth-graders from Agnor-Hurt and Venable schools to you

моје четвртаке из Агнор-Хурт и Винабл школе,

because they solved global warming in a week.

јер они су глобално загревање решили за недељу дана.

(Laughter)

(смех)

(Applause)

(аплауз)

And they've done it several times too.

Урадили су то неколико пута.

(Laughter)

(смех)

So I also have in the game a saboteur --

У игри имамо и саботера -

some child -- it's basically a troublemaker --

неко дете - то је неко ко прави невоље -

and I have my troublemaker put to use

и тај неваљац учествује у игри

because they, on the surface,

јер наизглед, он

are trying to save the world and their position in the game.

покушава да спасе свет и своју позицију у игри.

But they're also trying to undermine everything in the game.

Али такође покушава да наруши све у игри.

And they do it secretly through misinformation

То ради тајно кроз погрешне информације

and ambiguities and irrelevancies,

и нејасноће и небитне ствари,

trying to cause everyone to think more deeply.

покушава да наведе све да дубље размишљају.

The saboteur is there,

Саботер је ту, а такође

and we also read from Sun Tzu's "The Art of War."

читамо из "Уметности ратовања" од Сун Цуа.

Fourth-graders understand it -- nine years old --

Четвртаци га разумеју - имају девет година -

and they handle that and use that

и могу да схвате и користе то

to understand how to, not follow --

да би разумели како да не прате -

at first they do --

у почетку прате -

the paths to power and destruction,

путеве моћи и деструкције,

the path to war.

пут у рат.

They learn to overlook short-sighted reactions

Науче да превиде брзоплете реакције

and impulsive thinking,

и импулсивно размишање,

to think in a long-term, more consequential way.

да размишљају на дуге стазе, последично.

Stewart Brand is here, and one of the ideas for this game came from him

Стјуарт Бренд је овде, а једна од идеја за ову игру је потекла

with a CoEvolution Quarterly article

од њега, из чланка у "Coevolution Quarterly"

on a peace force.

о мировним снагама.

And in the game, sometimes students actually form a peace force.

У игри, ученици некад стварно формирају мировне снаге.

I'm just a clock watcher.

Ја само пратим време.

I'm just a clarifier. I'm just a facilitator.

Разјашњавам ствари. Управљам процесом.

The students run the game.

Ученици воде игру.

I have no chance to make any policy whatsoever

Немам прилику да утичем на било каква правила

once they start playing.

кад почну да играју.

So I'll just share with you ...

Поделићу са вама ово...

(Video) Boy: The World Peace Game is serious.

(Видео) Дечак: "World Peace Game" игра је озбиљна.

You're actually getting taught something like how to take care of the world.

Стварно вас учи како да водите рачуна о свету.

See, Mr. Hunter is doing that

Видите, гдин Хантер то ради

because he says his time has messed up a lot,

јер каже да је његово време много збркано

and he's trying to tell us

и покушава да нам каже

how to fix that problem.

како да поправимо тај проблем.

John Hunter: I offered them a --

Џон Хантер: Понудио сам им -

(Applause)

(аплауз)

Actually, I can't tell them anything because I don't know the answer.

Уствари ја ништа не могу да им кажем јер не знам одговор.

And I admit the truth to them right up front: I don't know.

Одмах на почетку им признам истину: ја не знам.

And because I don't know, they've got to dig up the answer.

И због тога, они морају да пронађу одговор.

And so I apologize to them as well.

И извињавам им се.

I say, "I'm so sorry, boys and girls,

Кажем, "Дечаци и девојчице, жао ми је,

but the truth is

али истина је да смо вам

we have left this world to you in such a sad and terrible shape,

оставили овај свет у тужном и ужасном стању

and we hope you can fix it for us,

и надамо се да можете да га поправите

and maybe this game will help you learn how to do it."

и можда ће вам ова игра помоћи да научите како."

It's a sincere apology,

То је искрено извињење

and they take it very seriously.

и они га схватају веома озбиљно.

Now you may be wondering what all this complexity looks like.

Можда се питате како сва ова сложеност изгледа.

Well when we have the game start, here's what you see.

Па, ово је оно што видите кад игра почне.

(Video) JH: All right, we're going into negotiations as of now. Go.

(Видео) ЏХ: У реду, од сад ступамо у преговоре. Крените.

(Chatter)

(галама)

JH: My question to you is, who's in charge of that classroom?

ЏХ: Питање упућено вама: ко контролише ту учионицу?

It's a serious question: who is really in charge?

То је озбиљно питање, ко је заиста контролише?

I've learned to cede control of the classroom

Временом сам научио да

over to the students over time.

контролу препустим ученицима.

There's a trust and an understanding

Постоји поверење и разумевање

and a dedication to an ideal

и посвећеност једном идеалу

that I simply don't have to do

тако да ја једноставно не морам да радим

what I thought I had to do as a beginning teacher:

оно што сам мислио кад сам био почетник:

control every conversation and response in the classroom.

да контролишем сваки разговор и одговор у учионици.

It's impossible. Their collective wisdom

То је немогуће. Њихова колективна мудрост

is much greater than mine,

је много већа од моје

and I admit it to them openly.

и то им отворено признајем.

So I'll just share with you some stories very quickly

На брзину ћу вам испричати неке приче

of some magical things that have happened.

о неким магичним стварима које су се десиле.

In this game we had a little girl,

У игри смо имали девојчицу која је

and she was the Defense Minister of the poorest nation.

била министар одбране најсиромашније државе.

And the Defense Minister -- she had the tank corps and Air Force and so forth.

Она је као министар имала тенкове и војну авијацију итд.

And she was next door to a very wealthy, oil-rich neighbor.

Била је сусед једне нафтом богате земље.

Without provocation,

Без икакве провокације,

suddenly she attacked, against her Prime Minister's orders,

одједном је, противно наређењима премијера,

the next-door neighbor's oil fields.

напала нафтна поља суседне земље.

She marched into the oil field reserves,

Умарширала је у нафтна поља,

surrounded it, without firing a shot,

опколила цистерне, без испаљеног метка,

and secured it and held it.

осигурала их и држала их.

And that neighbor was unable to conduct any military operations

Тај сусед није могао да спроведе никакве војне операције

because their fuel supply was locked up.

јер им је доток горива био затворен.

We were all upset with her, "Why are you doing this?

Сви смо били љути на њу, "Зашто то радиш?

This is the World Peace Game. What is wrong with you?"

Ово је игра Светског мира. Шта се дешава с тобом?"

(Laughter)

(смех)

This was a little girl and, at nine years old,

То је била девојчица и са девет година,

she held her pieces and said, "I know what I'm doing."

држала је своје пиуне и рекла "Знам шта радим."

To her girlfriends she said that.

То је рекла својим другарицама.

That's a breach there.

То је прекршај.

And we learned in this, you don't really ever want to cross

Из овога смо научили да не желите никад да наљутите

a nine year-old girl with tanks.

деветогодишњу девојчицу са тенковима.

(Laughter)

(смех)

They are the toughest opponents.

Оне су најтежи противници.

And we were very upset.

Били смо веома узрујани.

I thought I was failing as a teacher. Why would she do this?

Мислио сам да као учитељ не ваљам. Зашто је то урадила?

But come to find out, a few game days later --

После неолико дана игре, сазнао сам -

and there are turns where we take negotiation from a team --

имамо периоде када неки тим преговара -

actually there's a negotiation period with all teams,

заправо са свим тимовима имамо периоде преговора -

and each team takes a turn,

и сваки тим дође на ред,

then we go back in negotiation, around and around,

онда се враћамо на преговоре изнова и изнова,

so each turn around is one game day.

и сваки обрт круга је један дан игре.

So a few game days later it came to light

После неколико дана игре, испоставило се

that we found out this major country

да смо сазнали да је та велика држава

was planning a military offensive

планирала војну акцију

to dominate the entire world.

како би завладала читавим светом.

Had they had their fuel supplies, they would have done it.

Да су имали приступ гориву, то би урадили.

She was able to see the vectors and trend lines and intentions

Она је много пре нас увидела

long before any of us

кретања и намере

and understand what was going to happen

и разумела шта ће се десити

and made a philosophical decision

и донела филозофску одлуку

to attack in a peace game.

да нападне, у игри мира.

Now she used a small war to avert a larger war,

Користила је мали рат да би предупредила велики рат,

so we stopped and had a very good philosophical discussion

па смо се зауставили и имали веома добру филозофску

about whether that was right,

дискусију о томе да ли је то у реду,

conditional good, or not right.

да ли је условно добро, или није у реду.

That's the kind of thinking that we put them in, the situations.

У такво размишљање и ситуације их стављамо.

I could not have designed that in teaching it.

То не бих могао да убацим у предавање.

It came about spontaneously through their collective wisdom.

То је спонтано дошло из њихове заједничке мудрости.

(Applause)

(аплауз)

Another example, a beautiful thing happened.

Још један пример, десило се нешто предивно.

We have a letter in the game.

У игри имамо једно писмо.

If you're a military commander and you wage troops --

Ако сте војни заповедник и управљате трупама -

the little plastic toys on the board -- and you lose them,

малим пластичним играчкама на табли - и изгубите их,

I put in a letter.

ја убацујем писмо.

You have to write a letter to their parents --

Морате њиховим родитељима да напишете писмо -

the fictional parents of your fictional troops --

фиктивним родитељима ваших фиктивних војника -

explaining what happened and offering your condolences.

објашњавајући шта се десило и изражавајући своје саучешће.

So you have a little bit more thought

Да бисте мало више размислили

before you commit to combat.

пре него што се упустите у битку.

And so we had this situation come up --

Десила се следећа ситуација -

last summer actually,

баш прошлог лета, у Агнор-Хурт

at Agnor-Hurt School in Albemarle County --

школи у округу Албемарл -

and one of our military commanders got up to read that letter

један од наших војсковођа је устао да прочита писмо

and one of the other kids said, "Mr. Hunter,

а једно од друге деце је рекло, "Господине Хантер,

let's ask -- there's a parent over there."

питајмо ону маму тамо."

There was a parent visiting that day, just sitting in the back of the room.

Једна мама је била у посети тог дана, седела у позадини собе.

"Let's ask that mom to read the letter.

"Питајмо ту маму да прочита писмо.

It'll be more realer if she reads it."

Биће стварније ако га она прочита."

So we did, we asked her, and she gamely picked up the letter.

И питали смо је, а она је радо прихватила писмо.

"Sure." She started reading. She read one sentence.

"Наравно." Почела је да чита. Прочитала је једну реченицу.

She read two sentences.

Прочитала је две реченице.

By the third sentence, she was in tears.

До треће реченице, плакала је.

I was in tears.

Ја сам плакао.

Everybody understood

Сви су разумели да

that when we lose somebody, the winners are not gloating.

када некога изгубимо, победници не ликују.

We all lose.

Сви губимо.

And it was an amazing occurrence and an amazing understanding.

Био је то изузетан догађај и изузетно раумевање.

I'll show you what my friend David says about this.

Показаћу вам шта мој пријатељ Дејвид каже о овоме.

He's been in many battles.

Био је у многим биткама.

(Video) David: We've really had enough of people attacking.

(Видео) Дејвид: Стварно нас је доста људи нападало.

I mean, we've been lucky [most of] the time.

Мислим, углавном смо имали среће.

But now I'm feeling really weird

Али сада се осећам чудно,

because I'm living what Sun Tzu said one week.

јер живим оно о чему је Сун Цу рекао једне недеље.

One week he said,

Једне недеље је рекао,

"Those who go into battle and win

"Они који оду у битку и победе,

will want to go back,

желеће да иду поново,

and those who lose in battle

а они који изгубе желеће

will want to go back and win."

да оду поново и да победе."

And so I've been winning battles,

Тако и ја добијам битке,

so I'm going into battles, more battles.

и идем у битке, још битака.

And I think it's sort of weird to be living

И мислим да је некако чудно

what Sun Tzu said.

живети оно о чему је Сун Цу причао.

JH: I get chills every time I see that.

ЏХ: Сваки пут кад то видим, најежим се.

That's the kind of engagement you want to have happen.

Ово је активност какву желите да имате.

And I can't design that, I can't plan that,

Ја то не могу да испланирам

and I can't even test that.

и не могу чак ни да тестирам.

But it's self-evident assessment.

Али то је само-доказива процена.

We know that's an authentic assessment of learning.

Знамо да је то аутентична процена учења.

We have a lot of data, but I think sometimes we go beyond data

Имамо много података, али мислим да некада идемо даље

with the real truth of what's going on.

са правом истином о ономе што се догађа.

So I'll just share a third story.

Испричаћу вам и трећу причу.

This is about my friend Brennan.

Ова је о мом пријатељу Бренану.

We had played the game one session after school

Играли смо по једну сесију игре, после школе

for many weeks, about seven weeks,

много недеља, око седам недеља,

and we had essentially solved all 50 of the interlocking crises.

и отприлике смо решили свих 50 кризних ситуација.

The way the game is won is all 50 problems have to be solved

Игра се добија када се свих 50 проблема реши

and every country's asset value

и имовина сваке земље мора

has to be increased above its starting point.

да се увећа у односу на почетак игре.

Some are poor, some are wealthy. There are billions.

Неке су сиромашне, неке богате. Имамо милијарде.

The World Bank president was a third-grader one time.

Једном је председник светске банке био ученик трећег разреда.

He says, "How many zeros in a trillion? I've got to calculate that right away."

рекао је, "Колико има нула у трилиону? Морам одмах то да израчунам."

But he was setting fiscal policy in that game

Он је уређивао фискалну политику у игри

for high school players who were playing with him.

за средњошколце који су играли с њим.

So the team that was the poorest

Тако да је најсиромашнији тим

had gotten even poorer.

постао још сиромашнији.

There was no way they could win.

Није било шансе да победе.

And we were approaching four o'clock, our cut-off time --

Било је скоро четири сата, време прекида -

there was about a minute left --

имали смо још око минут -

and despair just settled over the room.

и очај се раширио просторијом.

I thought, I'm failing as a teacher.

Помислио сам, нисам добар учитељ.

I should have gotten it so they could have won.

Требало је да наместим тако да могу да победе.

They shouldn't be failing like this.

Не би требало да им овако лоше иде.

I've failed them.

Изневерио сам их.

And I was just feeling so sad and dejected.

Био сам тужан и депресиван.

And suddenly, Brennan walked over to my chair

Одједном је Бренан дошао до моје столице,

and he grabbed the bell, the bell I ring

зграбио звоно, звоно којим

to signal a change or a reconvening of cabinets,

означавам промену или окупљање кабинета,

and he ran back to his seat, rang the bell.

и отрчао назад на своје место и позвонио.

Everybody ran to his chair: there was screaming;

Сви су отрчали до њега, вриштали су,

there was yelling, waving of their dossiers.

викали, махали својим досијеима.

They get these dossiers full of secret documents.

Добијају досије пун тајних докумената.

They were gesticulating; they were running around.

Гестикулирали су, трчали наоколо.

I didn't know what they were doing. I'd lost control of my classroom.

Нисам знао шта раде. Изгубио сам контролу над учионицом.

Principal walks in, I'm out of a job.

Ако директор уђе, губим посао.

The parents were looking in the window.

Родитељи су гледали кроз прозор.

And Brennan runs back to his seat. Everybody runs back to their seat.

Бренан трчи назад на место. Сви се враћају на своја места.

He rings the bell again. He says, "We have" --

Поново звони. Каже, "Све" -

and there's 12 seconds left on the clock --

а на сату је остало још 12 секунди -

"we have, all nations, pooled all our funds together.

"све нације су спојиле своје фондове.

And we've got 600 billion dollars.

Имамо 600 милијарди долара.

We're going to offer it as a donation to this poor country.

Понудићемо их као донацију овој сиромашној држави.

And if they accept it, it'll raise their asset value and we can win the game.

Ако прихвате, то ће повећати њихову имовину и добићемо игру.

Will you accept it?"

Да ли ћете прихватити?"

And there are three seconds left on the clock.

Остало је три секунде до краја.

Everybody looks at this prime minister of that country,

Сви гледају у премијера те државе,

and he says, "Yes."

а он каже "Да".

And the game is won.

И игра је добијена.

Spontaneous compassion

Спонтано саосећање

that could not be planned for,

које није могло да се планира,

that was unexpected and unpredictable.

које је било неочекивано и непредвидиво.

Every game we play is different.

Сваки пут игра је другачија.

Some games are more about social issues,

Некад је више о социјалним питањима,

some are more about economic issues.

некад више о економским.

Some games are more about warfare.

У неким има више ратовања.

But I don't try to deny them that reality of being human.

Али не покушавам да им ускратим реалност људскости.

I allow them to go there

Дозвољавам им да се упусте у то

and, through their own experience, learn, in a bloodless way,

и да, кроз своје искуство, науче без крвопролића,

how not to do what they consider to be the wrong thing.

како да не ураде оно што сматрају лошим.

And they find out what is right

Они на свој начин, кроз себе

their own way, their own selves.

откривају шта је исправно.

And so in this game,

Много сам научио

I've learned so much from it,

кроз ову игру,

but I would say

али рекао бих,

that if only

кад би они само

they could pick up a critical thinking tool

из ове игре покупили начин

or creative thinking tool

критичког или

from this game

креативног размиљања и кад

and leverage something good for the world,

би пружили нешто добро свету,

they may save us all.

могли би све да нас спасу.

If only.

Кад би било тако.

And on behalf of all of my teachers

Захваљујем вам се, у име

on whose shoulders I'm standing,

свих мојих учитеља на чијим раменима

thank you. Thank you. Thank you.

стојим. Хвала вам. Хвала.

(Applause)

(аплауз)