Itay Talgam: Lead like the great conductors

Prevodilac: Marko Stevanović Lektor: Mateja Nenadovic

The magical moment, the magical moment of conducting.

Магични тренутак, магични тренутак дириговања.

Which is, you go onto a stage. There is an orchestra sitting.

јесте када се попнете на сцену. Оркестар седи.

They are all, you know, warming up and doing stuff.

Сви се, знате, усвиравају и свашта нешто.

And I go on the podium.

И попнем се на подијум.

You know, this little office of the conductor.

Знате, овај мали простор диригента.

Or rather a cubicle, an open-space cubicle,

Или пре одељење, отворено одељење,

with a lot of space.

са доста простора.

And in front of all that noise,

И ипсред све те буке,

you do a very small gesture.

направите сићушан покрет.

Something like this, not very pomp, not very sophisticated, this.

Слично овом, не одвећ раскошан, нити одвећ префињен, овакав.

And suddenly, out of the chaos, order.

И изненада, из хаоста настане - ред.

Noise becomes music.

Бука постане музика.

And this is fantastic. And it's so tempting

И то је фантастично. И вуче ме

to think that it's all about me.

да мислим како је све то због мене.

(Laughter)

(Смех)

All those great people here, virtuosos,

Сви ови велики људи, виртуози,

they make noise, they need me to do that.

они праве буку и ја сам им за то потребан.

Not really. If it were that,

Не баш. Да је то то,

I would just save you the talk,

уштедео бих вам предавање

and teach you the gesture.

и научио вас покрету.

So you could go out to the world

Тако бисте могли широм света

and do this thing in whatever company or whatever you want,

да урадите ову ствар у било којој трупи или шта год желите,

and you have perfect harmony. It doesn't work.

и добили бисте савршену хармонију. То не ради.

Let's look at the first video.

Хајде да погледамо први снимак.

I hope you'll think it's a good example of harmony.

Надам се да ћете мислити да је то добар пример хармоније.

And then speak a little bit about how it comes about.

И онда да поразговарамо о томе како настаје.

(Music)

(Музика)

Was that nice?

Да ли је било лепо?

So that was a sort of a success.

То је била врста успеха.

Now, who should we thank for the success?

Сад, коме би требало да захвалимо за успех?

I mean, obviously the orchestra musicians

Мислим, очигледно је да оркестарски музичари

playing beautifully,

свирају лепо,

the Vienna Philharmonic Orchestra.

оркестар Бечке филхармоније.

They don't often even look at the conductor.

Они често ни не гледају диригента.

Then you have the clapping audience, yeah,

Онда имате публику која тапше, да,

actually taking part in doing the music.

која узима учешће у стварању музике.

You know Viennese audiences usually don't interfere with the music.

Знате, бечка публика се обично не меша у музику.

This is the closest to an Oriental bellydancing feast

Ово је најближе фешти оријенталног трбушног плеса

that you will ever get in Vienna.

што ће те икада добити у Бечу.

(Laughter)

(Смех)

Unlike, for example Israel, where audiences cough all the time.

За разлику од, нпр. Израела, где публика кашље све време.

You know, Arthur Rubinstein, the pianist, used to say

Знате, Артур Рубинштајн, пијаниста, говорио је да

that, "Anywhere in the world, people that have the flu, they go to the doctor.

"Свуда у свету, људи који имају грип, одлазе доктору.

In Tel Aviv they come to my concerts."

У Тел Авиву они долазе на моје концерте."

(Laughter)

(Смех)

So that's a sort of a tradition.

Тако, то је врста традиције.

But Viennese audiences do not do that.

Али бечка публика то не ради.

Here they go out of their regular, just to be part of that,

Овде они излазе из своје обичности, само да би били део тога,

to become part of the orchestra, and that's great.

да постану део оркестра, и то је сјајно.

You know, audiences like you, yeah,

Знате, публика као ви, да,

make the event.

чини догађај.

But what about the conductor? What can you say

Али шта је са диригентом? Шта можете рећи да

the conductor was doing, actually?

диригент, у ствари, ради?

Um, he was happy.

Хм, он је био срећан.

And I often show this to senior management.

И ја ово често показујем старијим менаџерима.

People get annoyed.

Људи се изнервирају.

"You come to work. How come you're so happy?"

"Долазиш на посао. Како си тако срећан?"

Something must be wrong there, yeah? But he's spreading happiness.

Нешто мора да није у реду, да? Али он шири срећу.

And I think the happiness, the important thing is this happiness

И ја мислим да срећа, важна је ствар ова срећа,

does not come from

не долази само из

only his own story and his joy of the music.

његове приче и његовог уживања у музици.

The joy is about enabling other people's stories

Радост је у омогућавању да се

to be heard at the same time.

приче других људи чују у исто време.

You have the story of the orchestra as a professional body.

Имате причу оркестра као професионалног тела.

You have the story of the audience as a community. Yeah.

Имате причу оркестра као заједнице. Да.

You have the stories of the individuals

Имате приче појединаца

in the orchestra and in the audience.

у оркестру и у публици.

And then you have other stories, unseen.

И имате друге приче, непримећене.

People who build this wonderful concert hall.

Људи који су направили ову дивну концертну салу.

People who made those Stradivarius, Amati, all those beautiful instruments.

Људи који су направили ове Страдиваријусе, Аматије, све дивне инструменте.

And all those stories are being heard at the same time.

И све ове приче се чују у исто време.

This is the true experience of a live concert.

То је прави доживљај живог концерта.

That's a reason to go out of home. Yeah?

То је разлог да се изађе из куће. Да?

And not all conductors do just that.

А не раде сви диригенти баш то.

Let's see somebody else, a great conductor.

Хајде да видимо неког другог, великог диригента.

Riccardo Muti, please.

Рикардо Мути, молим вас.

(Music)

(Музика)

Yeah, that was very short, but you could see

Да, то је било кратко, али сте могли да видите

it's a completely different figure. Right?

да је то потпуно другачија фигура. Зар не?

He's awesome. He's so commanding. Yeah?

Он је одличан. Он тако заповеда. Да?

So clear. Maybe a little bit over-clear.

Тако јасно. Можда мало превише јасно.

Can we have a little demonstration? Would you be my orchestra for a second?

Можемо ли направити малу демонстрацију? Да ли бисте ви били мој оркестар на тренутак?

Can you sing, please, the first note of Don Giovanni?

Можете ли отпевати, молим вас, прву ноту Дон Ђованија?

You have to sing "Aaaaaah," and I'll stop you.

Треба да отпевате "Ааааа", и ја ћу вас зауставити.

Okay? Ready?

У реду? Спремни?

Audience: ♫ Aaaaaaah ... ♫

Публика: ♫ аааааааааа ... ♫

Itay Talgam: Come on, with me. If you do it without me

Итај Талгам: Хајде, са мном. Ако то урадите без мене

I feel even more redundant than I already feel.

осећам се сувишним чак и више него досад.

So please, wait for the conductor.

Молим вас, сачекајте на диригента.

Now look at me. "Aaaaaah," and I stop you. Let's go.

Сада ме гледајте. "Аааааа" и ја ћу вас зауставити. Хајдемо.

Audience: ♫ ... Aaaaaaaah ... ♫

Публика: ♫ ... Ааааааааа... ♫

(Laughter)

(Смех)

Itay Talgam: So we'll have a little chat later.

Итај Талгам: Касније ћемо попричати.

(Laughter)

(Смех)

But ... There is a vacancy for a ...

Али... Постоји упражњено место за...

But -- (Laughter)

Али -- (Смех)

-- you could see that you could stop an orchestra with a finger.

-- могли сте да видите да можете зауставити оркестар једним прстом.

Now what does Riccardo Muti do? He does something like this ...

Па, шта Рикаро Мути ради? Он ради нешто попут овога...

(Laughter)

(Смех)

And then -- sort of -- (Laughter)

И онда -- нешто као -- (смех)

So not only the instruction is clear,

Тако да су не само инструкције јасне,

but also the sanction, what will happen if you don't do what I tell you.

већ и казне, шта ће се десити ако не урадите оно што вам каже.

(Laughter)

(Смех)

So, does it work? Yes, it works --

Па, да ли то ради? Да, ради --

to a certain point.

до одређне тачке.

When Muti is asked, "Why do you conduct like this?"

Када су питали Мутија, "Зашто диригујете тако?"

He says, "I'm responsible."

Одговорио је, "Ја сам одговоран."

Responsible in front of him.

Одговоран пред њим.

No he doesn't really mean Him. He means Mozart,

Не, он није мислио на Њега. Он мисли на Моцарта,

which is -- (Laughter) -- like a third seat from the center.

који је -- (смех) -- као треће седиште од центра.

(Laughter)

(Смех)

So he says, "If I'm --

Па, рекао је "Ако сам --

(Applause)

(Аплауз)

if I'm responsible for Mozart,

ако сам одговоран према Моцарту,

this is going to be the only story to be told.

ово ће бити једина прича коју сам испричао.

It's Mozart as I, Riccardo Muti, understand it."

То је Моцарт како га ја, Рикардо Мути, разумем."

And you know what happened to Muti?

И знате шта се десило Мутију?

Three years ago he got a letter signed by

Пре три године добио је писмо које је потписало

all 700 employees of La Scala,

свих 700 запослених у Ла Скали,

musical employees, I mean the musicians,

запослени музичари, мислим музичари, у коме је писало,

saying, "You're a great conductor. We don't want to work with you. Please resign."

"Ви сте велики диригент. Ми не желимо да радимо са Вама. Молимо дајте оставку."

(Laughter)

(Смех)

"Why? Because you don't let us develop.

"Зашто? Зато што нам не дате да се развијамо.

You're using us as instruments, not as partners.

Ви нас користите као инструменте, не као партнере.

And our joy of music, etc., etc. ..."

И наше уживање у музици, итд... итд..."

So he had to resign. Isn't that nice?

Тако је морао да да отказ. Није ли то дивно?

(Laughter)

(Смех)

He's a nice guy. He's a really nice guy.

Он је фин момак. Он је заиста фин момак.

Well, can you do it with less control,

Па, можете ли то радити са мање контроле

or with a different kind of control?

или другом врстом контроле?

Let's look at the next conductor, Richard Strauss.

Погледајмо следећег диригента, Рихарда Штрауса.

(Music)

(Музика)

I'm afraid you'll get the feeling that I really picked on him because he's old.

Бојим се да ће вам се учинити да сам се закачио за њега јер је стар.

It's not true. When he was a young man

То није истина. Када је био младић

of about 30, he wrote what he called

око 30те, написао је оно што је назвао

"The Ten Commandments for Conductors."

"Десет заповести за диригенте."

The first one was: If you sweat by the end of the concert

Прва је била: Ако се ознојиш до краја концерта

it means that you must have done something wrong.

то значи да мора да си нешто урадио погрешно.

That's the first one. The fourth one you'll like better.

То је прва. Четврту ћете више волети.

It says: Never look at the trombones --

Она каже: Никада не гледај у тромбоне ---

it only encourages them.

то ће их само подстаћи.

(Laughter)

(Смех)

So, the whole idea is really to let

Па, цела идеја је да се пусти

it happen by itself.

да се догоди само од себе.

Do not interfere.

Без мешања.

But how does it happen? Did you see

Али како се догоди? Да ли сте га видели

him turning pages in the score?

како окреће стране у партитури?

Now, either he is senile,

Сад, или је сенилан,

and doesn't remember his own music, because he wrote the music.

и не памти сопствену музику, јер је он написао музику.

Or he is actually transferring a very strong message to them, saying,

Или он, заправо, преноси веома јаку поруку, говорећи,

"Come on guys. You have to play by the book.

"Хајде народе. Морате свирати како је написано."

So it's not about my story. It's not about your story.

Тако то није моја прича. Нити је ваша прича.

It's only the execution of the written music,

То је само извођење написане музике,

no interpretation."

без интерпретације."

Interpretation is the real story of the performer.

Интерпретација је права прича извођача.

So, no, he doesn't want that. That's a different kind of control.

Па, не, он то не жели. То је друга врста контроле.

Let's see another super-conductor,

Да видимо другог супер-диригента,

a German super-conductor. Herbert von Karajan, please.

немачког супер-диригента. Херберт вон Карајан, молим вас.

(Music)

(Музика)

What's different? Did you see the eyes? Closed.

У чему је разлика? Да ли сте видели очи? Затворене.

Did you see the hands?

Да ли сте видели руке?

Did you see this kind of movement? Let me conduct you. Twice.

Да ли сте видели овакав покрет? Да вам оддиригујем. Два пута.

Once like a Muti, and you'll -- (Claps) -- clap, just once.

Једном попут Мутија, и ви ћете -- (тапше) -- тапшнути, само једном.

And then like Karajan. Let's see what happens. Okay?

И онда попут Карајана. Да видимо шта се догађа. Океј?

Like Muti. You ready? Because Muti ...

Као Мути. Спремни? Јер Мути...

(Laughter) Okay? Ready? Let's do it.

(Смех) У реду? Спремни? Хајмо.

Audience: (Claps)

Публика: (Тапше)

Itay Talgam: Hmm ... again.

Итај Талгам: Хмм... опет.

Audience: (Claps)

Публика: (Тапше)

Itay Talgam: Good. Now like a Karajan. Since you're already trained,

Итај Талгам: Добро. Сада као Карајан. Пошто сте већ увежбани,

let me concentrate, close my eyes. Come, come.

да се концентришем, затворим очи. Хајде, хајде.

Audience: (Claps) (Laughter)

Публика: (Тапше) (Смех)

Itay Talgam: Why not together? (Laughter)

Итај Талгам: Зашто не заједно? (Смех)

Because you didn't know when to play.

Зато што нисте знали када да свирате.

Now I can tell you, even the Berlin Philharmonic

Сада вам могу рећи, чак ни Берлинска Филхармонија

doesn't know when to play.

не зна када да свира.

(Laughter)

(Смех)

But I'll tell you how they do it. No cynicism.

Али ћу вам рећи како они то раде. Без цинизма.

This is a German orchestra, yes?

То је немачки оркестар, да?

They look at Karajan. And then they look at each other.

Они гледају Карајана. И онда гледају један другог.

(Laughter)

(Смех)

"Do you understand what this guy wants?"

"Да ли разумеш шта овај лик хоће?"

And after doing that,

И после тога,

they really look at each other, and the first players of the orchestra

они заправо гледају један другог, и први свирач оркестра

lead the whole ensemble in playing together.

води читав ансамбл кроз заједничко свирање.

And when Karajan is asked about it

И када су питали Карајана о томе

he actually says, "Yes, the worst damage

он је рекао, "Да, највећа штета

I can do to my orchestra

коју могу учинити мом оркестру јесте

is to give them a clear instruction.

да им дам јасно упутство.

Because that would

Зато што би то

prevent the ensemble, the listening to each other

спречило чланове ансамбла да слушају један другог

that is needed for an orchestra."

што је у оркестру неопходно."

Now that's great. What about the eyes?

Па то је сјајно. Шта са његовим погледом?

Why are the eyes closed?

Зашто су очи затворене?

There is a wonderful story about Karajan conducting in London.

Постоји дивна прича о Карајану кад је дириговао у Лондону.

And he cues in a flute player like this.

Дао је сигнал флаутисти овако.

The guy has no idea what to do. (Laughter)

Човек није имао појма шта да ради. (Смех)

"Maestro, with all due respect, when should I start?"

"Маестро, уз дужно поштовање, када треба да почнем?"

What do you think Karajan's reply was? When should I start?

Шта мислиште шта је био Крајанов одговор? Када да почне?

Oh yeah. He says, "You start when you can't stand it anymore."

О да. Рекао је, "Почните кад више не будете могли да издржите."

(Laughter)

(Смех)

Meaning that you know you have no authority to change anything.

То значи да знате да немате ауторитет да промените било шта.

It's my music. The real music is only in Karajan's head.

То је моја музика. Права музика је само у Карајановој глави.

And you have to guess my mind. So you are under tremendous pressure

И ви морате да погодите моје мисли. Тако да сте под огромним притиском

because I don't give you instruction,

јер вам не дајем упутство,

and yet, you have to guess my mind.

а опет, треба да погодите моје мисли.

So it's a different kind of, a very spiritual but yet

Тако, то је друга врста, веома духовна, а опет

very firm control.

веома чврста врста контроле.

Can we do it in another way? Of course we can. Let's go back

Да ли можемо другачије да је урадимо? Наравно да можемо. Вратимо се

to the first conductor we've seen:

првом диригенту ког смо видели:

Carlos Kleiber, his name. Next video, please.

Карлос Клајбер, његово име. Следећи видео, молим вас.

(Music)

(Музика)

(Laughter) Yeah.

(Смех) Да.

Well, it is different. But isn't that controlling in the same way?

Па, то је другачије. Али зар то није контролисање на исти начин?

No, it's not, because he is not telling them what to do.

Не, није, јер им он не говори шта да ураде.

When he does this, it's not,

Када он уради ово, то није,

"Take your Stradivarius and like Jimi Hendrix,

"Узми свог Страдиваријуса и као Џими Хендрикс,

smash it on the floor." It's not that.

разби га о под." То није то.

He says, "This is the gesture of the music.

Он говори, "Ово је покрет музике.

I'm opening a space for you

Ја отварам простор за тебе

to put in another layer

да поставиш још један слој

of interpretation."

интерпретације."

That is another story.

То је друга прича.

But how does it really work together

Али како им то успева заједно

if it doesn't give them instructions?

ако им не даје упутства?

It's like being on a rollercoaster. Yeah?

То је као да сте на ролер-костеру. Да?

You're not really given any instructions,

Нисте добили никаква упутства,

but the forces of the process itself keep you in place.

али вас сама сила процеса држи на месту.

That's what he does.

То он ради.

The interesting thing is of course the rollercoaster does not really exist.

Интересантно је да, наравно, ролер-костер заправо не постоји.

It's not a physical thing. It's in the players' heads.

То није физичка ствар. Он је у главама свирача.

And that's what makes them into partners.

И то их претвара у партнере.

You have the plan in your head.

Имате план у својој глави.

You know what to do, even though Kleiber is not conducting you.

Знате шта да радите, иако вам Клајбер не диригује.

But here and there and that. You know what to do.

Тек ту и тамо. Ви знате шта да урадите.

And you become a partner building the rollercoaster,

И ви постајете партнер градећи ролер-костер,

yeah, with sound,

да, звуком,

as you actually take the ride.

док се, заправо, возите.

This is very exciting for those players.

То је веома узбудљиво за ове свираче.

They do need to go to a sanatorium for two weeks, later.

Они морају да оду у санаторијум на две недеље, после тога.

(Laughter)

(Смех)

It is very tiring. Yeah?

То је веома заморно. Да?

But it's the best music making, like this.

Али је то најбоље музицирање, као ово.

But of course it's not only about motivation

Али наравно да није само у питању мотивација

and giving them a lot of physical energy.

и давања доста физичке енергије.

You also have to be very professional.

Такође морате бити веома професионални.

And look again at this Kleiber.

И погледајте поново овог Клајбера.

Can we have the next video, quickly?

Можемо ли следећи видео, брзо?

You'll see what happens when there is a mistake.

Видићете шта се деси када се погреши.

(Music) Again you see the beautiful body language.

(Музика) Поново видите леп говор тела.

(Music)

(Музика)

And now there is a trumpet player who

И ево га трубач који

does something not exactly the way it should be done.

ради нешто не баш онако како треба.

Go along with the video. Look.

Наставимо са снимком. Гледајте.

See, second time for the same player.

Видите, други пут за истог свирача.

(Laughter) And now the third time for the same player.

(Смех) И трећи пут за истог свирача.

(Laughter)

(Смех)

"Wait for me after the concert.

"Сачекај ме после концерта.

I have a short notice to give you."

Морам пар речи са тобом..."

You know, when it's needed, the authority is there. It's very important.

Знате, када је потребно, ауторитет је ту. То је веома важно.

But authority is not enough to make people your partners.

Али ауторитет није довољан да људе учини вашим партнерима.

Let's see the next video, please. See what happens here.

Да погледамо следећи снимак, молићу. Видите шта се овде дешава.

You might be surprised having seen Kleiber

Можда сте изненађени што видите Клајбера

as such a hyperactive guy.

као овако хиперактивног човека.

He's conducting Mozart.

Он диригује Моцарта.

(Music)

(Музика)

The whole orchestra is playing.

Цео оркестар свира.

(Music)

(Музика)

Now something else.

Сада нешто друго.

(Music)

(Музика)

See? He is there 100 percent,

Видите? Он је присутан 100 посто,

but not commanding, not telling what to do.

али не заповеда, не говори шта да се ради.

Rather enjoying what the soloist is doing.

Пре ужива у ономе што солиста ради.

(Music)

(Музика)

Another solo now. See what you can pick up from this.

Још један соло. Видите шта можете уочити овде.

(Music)

(Музика)

Look at the eyes.

Погледајте у очи.

Okay. You see that?

У реду. Да ли сте видели?

First of all, it's a kind of a compliment we all like to get.

Пре свега, то је врста комплимента који сви волимо да добијемо.

It's not feedback. It's an "Mmmm ..." Yeah, it comes from here.

То није одговор. "То је "Мммм..." Да, то долази одавде.

So that's a good thing.

То је добра ствар.

And the second thing is

Друга ствар је

it's about actually being in control,

да се ради о контролисању,

but in a very special way.

али на веома посебан начин.

When Kleiber does -- did you see the eyes,

Када Клајбер уради -- да ли сте видели очи,

going from here? (Singing)

почевши одавде? (Пева)

You know what happens? Gravitation is no more.

Знате шта се догађа? Гравитације нема.

Kleiber not only creates a process,

Клајбер не само да ствара процес,

but also creates the conditions in the world

већ ствара и услове у свету

in which this process takes place.

у коме се процес дешава.

So again, the oboe player

Па је опет, обоиста

is completely autonomous

потпуно аутономан

and therefore happy and proud of his work,

и стога срећан и поносан на свој рад,

and creative and all of that.

и креативан и то све.

And the level in which Kleiber is in control is in a different level.

Ниво на ком Клајбер управља је на потпуно другом нивоу.

So control is no longer a zero-sum game.

Контрола више није игра нулте суме.

You have this control. You have this control. And all you put together,

Ви имате контролу. Ви имате контролу. И све што саберете,

in partnership, brings about the best music.

кроз партнерство, даје најбољу музику.

So Kleiber is about process.

Код Клајбера су у питању процеси.

Kleiber is about conditions in the world.

Код Клајбера су у питању услови света.

But you need to have process and content to create the meaning.

Али морате имати процес и садржај да створите значење.

Lenny Bernstein, my own personal maestro.

Лени Бернштајн, мој лични маестро.

Since he was a great teacher,

Пошто је био велики учитељ,

Lenny Bernstein always started from the meaning. Look at this, please.

Лени Бернштајн је увек почињао од значења. Погледајте ово, молићу.

(Music)

(Музика)

Do you remember the face of Muti, at the beginning?

Сећате ли се лица Мутија, са почетка?

Well he had a wonderful expression, but only one.

Он је имао диван израз, али само један.

(Laughter)

(Смех)

Did you see Lenny's face?

Да ли сте видели Ленијево лице?

You know why? Because the meaning of the music is pain.

Знате зашто? Зато што је смисао музике бол.

And you're playing a painful sound.

И ви свирате болан звук.

And you look at Lenny and he's suffering.

И погледате у Ленија и он пати.

But not in a way that you want to stop.

Али не на начин да пожелите да станете.

It's suffering, like, enjoying himself in a Jewish way, as they say.

То је патња попут уживања на јеврејски начин, као што кажу.

(Laughter)

(Смех)

But you can see the music on his face.

Али можете видети музику на његовом лицу.

You can see the baton left his hand. No more baton.

Можете видети палицу како је испала из руке. Нема више палице.

Now it's about you, the player,

Сада сте у питању ти, свирач,

telling the story.

који прича причу.

Now it's a reversed thing. You're telling the story. And you're telling the story.

Сада је обрнуто. Ти причаш причу. И ти причаш причу.

And even briefly, you become the storyteller

И макар накратко, ти постајеш приповедач

to which the community, the whole community, listens to.

кога заједница, читава заједница, слуша.

And Bernstein enables that. Isn't that wonderful?

И Бернштајн то омогућава. Зар то није дивно?

Now, if you are doing all the things we talked about, together,

Сад, ако радите све ствари, о којима смо причали, заједно

and maybe some others,

и можда још неке,

you can get to this wonderful point of doing without doing.

можете доћи до ове дивне тачке рада без рада.

And for the last video, I think this is simply the best title.

И, за последњи видео, мислим да је ово једноставно најбољи наслов.

My friend Peter says,

Мој пријатељ Петар је рекао,

"If you love something, give it away." So, please.

"Ако волиш нешто, подари га." Па, молићу.

(Music)

(Музика)

(Applause)

(Аплауз)