An Art Made of Trust, Vulnerability and Connection | Marina Abramović | TED Talks

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Now...

Сада...

let's go back in time.

хајде да се вратимо у прошлост.

It's 1974.

Година је 1974.

There is the gallery somewhere

Постоји галерија негде

in the world,

на свету

and there is a young girl, age 23,

и млада девојка од 23 година

standing in the middle of the space.

стоји у средини просторије.

In the front of her is a table.

Испред ње је сто.

On the table there are 76 objects

На столу се налази 76 предмета,

for pleasure and for pain.

за задовољство и бол.

Some of the objects are

Неки од предмета

a glass of water, a coat, a shoe, a rose.

су чаша воде, капут, ципела, ружа,

But also the knife, the razor blade, the hammer

али и нож, жилет, чекић

and the pistol with one bullet.

и пиштољ са једним метком.

There are instructions which say,

Постоје инструкције које кажу:

"I'm an object.

„Ја сам објекат.

You can use everything on the table on me.

Све што је на столу можете искористити на мени.

I'm taking all responsibility -- even killing me.

Преузимам сву одговорност - чак и за моје убиство,

And the time is six hours."

а време трајања је шест сати.“

The beginning of this performance was easy.

Почетак овог перформанса био је лак.

People would give me the glass of water to drink,

Људи би ми дали да попијем чашу воде,

they'd give me the rose.

дали би ми ружу.

But very soon after,

Међутим, убрзо након тога,

there was a man who took the scissors and cut my clothes,

дошао је човек који је узео маказе и исекао ми одећу,

and then they took the thorns of the rose and stuck them in my stomach.

а затим су узели трње руже и забили ми га у стомак.

Somebody took the razor blade and cut my neck and drank the blood,

Неко је узео жилет, засекао ми врат и пио крв,

and I still have the scar.

а још увек имам ожиљак.

The women would tell the men what to do.

Жене би говориле мушкарцима шта да раде,

And the men didn't rape me because it was just a normal opening,

а мушкарци ме нису силовали јер је то било само нормално отварање

and it was all public,

и све је било јавно,

and they were with their wives.

а они су били са својим женама.

They carried me around and put me on the table,

Носили су ме около, ставили ме на сто

and put the knife between my legs.

и ставили ми нож између ногу.

And somebody took the pistol and bullet and put it against my temple.

Неко је узео пиштољ, ставио метак и прислонио ми га на слепоочницу.

And another person took the pistol and they started a fight.

Друга особа је узела пиштољ и започели су свађу.

And after six hours were finished,

Када се шест сати окончало,

I...

ја...

started walking towards the public.

почела сам да ходам према публици.

I was a mess.

Била сам у хаосу.

I was half-naked, I was full of blood and tears were running down my face.

Била сам полугола, прекривена крвљу, а сузе су ми текле низ лице.

And everybody escaped, they just ran away.

Сви су побегли, једноставно су се разбежали.

They could not confront myself, with myself as a normal human being.

Нису могли да се суоче са мном, са мном као са нормалним људским бићем.

And then --

Затим -

what happened

отишла сам у хотел.

is I went to the hotel, it was at two in the morning.

Било је два ујутру.

And

И...

I looked at myself in the mirror,

погледала сам се у огледало

and I had a piece of gray hair.

и имала сам прамен седе косе.

Alright --

Добро,

please take off your blindfolds.

молим вас да скинете своје повезе.

Welcome to the performance world.

Добродошли у свет перформанса.

First of all, let's explain what the performance is.

Пре свега, хајде да објаснимо шта је перформанс.

So many artists, so many different explanations,

Толико много уметника, толико различитих објашњења,

but my explanation for performance is very simple.

али је моје објашњење за перформанс веома једноставно.

Performance is a mental and physical construction

Перформанс је ментална и физичка конструкција

that the performer makes in a specific time

коју извођач ствара у одређеном временском периоду,

in a space in front of an audience

у простору испред публике,

and then energy dialogue happens.

а затим се дешава дијалог између енергија.

The audience and the performer make the piece together.

Публика и извођач заједно стварају дело.

And the difference between performance and theater is huge.

Разлика између перформанса и позоришта је огромна.

In the theater, the knife is not a knife

У позоришту нож није нож,

and the blood is just ketchup.

а крв је само кечап.

In the performance, the blood is the material,

Код перформанса, крв је материјал,

and the razor blade or knife is the tool.

а жилет или нож је средство.

It's all about being there in the real time,

Све је у томе да сте присутни у реалном времену,

and you can't rehearse performance,

а не можете увежбати перформанс

because you can't do many of these types of things twice -- ever.

јер многе од ових ствари не можете урадити два пута, никада више.

Which is very important, the performance is --

Оно што је веома важно је да је перформанс -

you know, all human beings are always afraid of very simple things.

знате, сва људска бића се увек плаше једноставних ствари.

We're afraid of suffering, we're afraid of pain,

Бојимо се патње, бола,

we're afraid of mortality.

бојимо се смртности.

So what I'm doing --

Тако је оно што ја радим

I'm staging these kinds of fears in front of the audience.

приказивање ових страхова на позорници испред публике.

I'm using your energy,

Користим вашу енергију,

and with this energy I can go and push my body as far as I can.

а помоћу ове енергије могу да идем и погурам своје тело што даље могу,

And then I liberate myself from these fears.

а затим могу да ослободим себе од ових страхова.

And I'm your mirror.

Jа сам ваше огледало.

If I can do this for myself, you can do it for you.

Ако ја могу ово да учиним, можете и ви.

After Belgrade, where I was born,

После Београда у ком сам рођена,

I went to Amsterdam.

отишла сам у Амстердам.

And you know, I've been doing performances

Знате, изводила сам перформансе

since the last 40 years.

у протеклих 40 година.

And here I met Ulay,

Овде сам срела Улаја,

and he was the person I actually fell in love with.

а он је био особа у коју сам се заљубила.

And we made, for 12 years, performances together.

Током 12 година изводили смо перформансе заједно.

You know the knife and the pistols and the bullets,

Знате, нож, пиштоље и метке

I exchange into love and trust.

заменила сам за љубав и поверење.

So to do this kind work you have to trust the person completely

Да бисте радили овако нешто, морали сте потпуно да верујете особи,

because this arrow is pointing to my heart.

јер ова стрела је уперена у моје срце.

So, heart beating and adrenaline is rushing and so on,

Тако, откуцаји срца и налет адреналина и тако даље,

is about trust, is about total trust to another human being.

везани су за поверење, потпуно поверење према другом људском бићу.

Our relationship was 12 years,

Наша веза је трајала 12 година

and we worked on so many subjects, both male and female energy.

и обрађивали смо пуно тема, радили на мушкој и женској енергији.

And as every relationship comes to an end, ours went too.

Као што свака веза мора да се заврши, морала је и наша.

We didn't make phone calls like normal human beings do

Нисмо се чули телефоном као што нормална људска бића раде

and say, you know, "This is over."

и рекли, знате: „Ово је завршено.“

We walked the Great Wall of China to say goodbye.

Препешачили смо Кинески зид да бисмо се опростили.

I started at the Yellow Sea, and he started from the Gobi Desert.

Ја сам кренула од Жутог мора, а он од пустиње Гоби.

We walked, each of us, three months,

Ходали смо, свако за себе, три месеца,

two and a half thousand kilometers.

две и по хиљаде километара.

It was the mountains, it was difficult.

Ишло се кроз планине. Било је тешко.

It was climbing, it was ruins.

Пели смо се, ишли кроз рушевине.

It was, you know, going through the 12 Chinese provinces,

Било је то, знате, пролажење кроз 12 кинеских провинција;

this was before China was open in '87.

ово је било пре отварања Кине ’87. године.

And we succeeded to meet in the middle

Успело нам је да се сретнемо на средини

to say goodbye.

да бисмо се опростили,

And then our relationship stopped.

а затим је наша веза окончана.

And now, it completely changed how I see the public.

То је потпуно променило мој поглед на публику.

And one very important piece I made in those days

Једно од важних дела које сам извела у то време

was "Balkan Baroque."

било је „Балкански барок“.

And this was the time of the Balkan Wars,

Било је то време ратова на Балкану

and I wanted to create some very strong, charismatic image,

и желела сам да створим снажан, харизматичан приказ,

something that could serve for any war at any time,

нешто што ће послужити за било који рат, у било које време,

because the Balkan Wars are now finished, but there's always some war, somewhere.

јер су ратови на Балкану сада завршени, али ће увек бити негде неког рата.

So here I am washing

Тако овде испирам

two and a half thousand dead, big, bloody cow bones.

две и по хиљаде мртвих, огромних, крвавих крављих костију.

You can't wash the blood, you never can wash shame off the wars.

Не можете испрати крв. Никада не можете опрати срамоту са ратова.

So I'm washing this six hours, six days, and wars are coming off these bones,

Испирам током шест сати, шест дана, а ратови се сливају са ових костију

and becoming possible -- an unbearable smell.

и постаје могуће... несносни смрад.

But then something stays in the memory.

Међутим, нешто се задржава у сећању.

I want to show you the one who really changed my life,

Желим да вам покажем нешто што ми је заиста променио живот,

and this was the performance in MoMa, which I just recently made.

а то је перформанс који сам скоро извела у Музеју модерне уметности.

This performance -- when I said to the curator,

Овај перформанс... када сам рекла кустосу:

"I'm just going to sit at the chair,

„Само ћу седети на столици,

and there will be an empty chair at the front,

а испред ће бити празна столица

and anybody from the public can come and sit as long as they want."

и било ко из публике може прићи и седети уз мене колико год дуго жели“,

The curator said to me,

кустос ми је рекао:

"That's ridiculous, you know, this is New York,

„То је смешно, знаш, ово је Њујорк.

this chair will be empty,

Столица ће бити празна.

Нико нема времена да седи испред тебе.“

nobody has time to sit in front of you."

(Laughter)

(Смех)

But I sit for three months.

Ипак, седела сам три месеца.

And I sit everyday, eight hours --

Седела сам сваког дана, осам сати -

the opening of the museum --

колико је музеј отворен -

and 10 hours on Friday when the museum is open 10 hours,

и десет сати сваког петка када је музеј отворен десет сати

and I never move.

и нисам се померала.

And I removed the table and I'm still sitting,

Померила сам сто и наставила да седим,

and this changed everything.

а ово је све променило.

This performance, maybe 10 or 15 years ago --

Овај перформанс, пре можда 10 или 15 година -

nothing would have happened.

ништа се не би десило.

But the need of people to actually experience something different,

Међутим, потреба људи да заправо доживе нешто другачије,

the public was not anymore the group --

публика више није била група -

relation was one to one.

однос је био један на један.

I was watching these people, they would come and sit in front of me,

Гледала сам у ове људе, а дошли би и сели испред мене,

but they would have to wait for hours and hours and hours

али би морали да чекају сатима и сатима

to get to this position,

да би заузели ово место

and finally, they sit.

и на крају би сели.

And what happened?

Па, шта се дешавало?

They are observed by the other people,

Други људи су их посматрали,

they're photographed, they're filmed by the camera,

сликали су их, снимали камером,

they're observed by me

ја сам их посматрала

and they have nowhere to escape except in themselves.

и није било места на које су могли да побегну осим у себе,

And that makes a difference.

а то чини разлику.

There was so much pain and loneliness,

Било је много бола и усамљености,

there's so much incredible things when you look in somebody else's eyes,

толико невероватних ствари док гледате у нечије очи,

because in the gaze with that total stranger,

јер се током загледања у очи са потпуним странцем,

that you never even say one word -- everything happened.

а без изговарања иједне речи - све дешавало.

And I understood when I stood up from that chair after three months,

Схватила сам када сам устала са те столице после три месеца

I am not the same anymore.

да више нисам иста.

And I understood that I have a very strong mission,

Схватила сам да имам снажну мисију,

that I have to communicate this experience

да морам да пренесем своје искуство

to everybody.

свима.

And this is how, for me, was born the idea

Тако се у мени родила идеја

to have an institute of immaterial performing arts.

да оформим институт нематеријалне сценске уметности

Because thinking about immateriality,

јер ако размишљамо о нематеријалности,

performance is time-based art.

перформанс је уметност заснована на времену.

It's not like a painting.

Није као сликање.

You have the painting on the wall, the next day it's there.

Имате слику на зиду и следећег дана је тамо.

Performance, if you are missing it, you only have the memory,

Ако пропустите перформанс, имате само сећање

or the story of somebody else telling you,

или причу коју вам је неко други испричао,

but you actually missed the whole thing.

али сте заправо пропустили читаву ствар.

So you have to be there.

Дакле, морате бити тамо.

And in my point, if you talk about immaterial art,

Моје мишљење је да је, ако причамо о нематеријалној уметности,

music is the highest -- absolutely highest art of all,

музика највиша, апсолутно највиша уметност,

because it's the most immaterial.

јер је највише нематеријална.

And then after this is performance, and then everything else.

После овога је перформанс, а затим све остало.

That's my subjective way.

Ово је моје субјективно мишљење.

This institute is going to happen in Hudson, upstate New York,

Институт ће бити основан у Хадсону, на северу државе Њујорк,

and we are trying to build with Rem Koolhaas, an idea.

а покушавамо да га изградимо са Ремом Колхасом, то је идеја.

And it's very simple.

Веома је једноставно.

If you want to get experience, you have to give me your time.

Ако желите да доживите нешто, морате ми дати своје време.

You have to sign the contract before you enter the building,

Морате да потпишете уговор пре него што уђете у зграду

that you will spend there a full six hours,

да ћете тамо провести пуних шест сати;

you have to give me your word of honor.

морате ми дати своју часну реч.

It's something so old-fashioned,

То је нешто толико старомодно,

but if you don't respect your own word of honor and you leave before --

али ако не поштујете своју часну реч и одете пре тога -

that's not my problem.

то није мој проблем.

But it's six hours, the experience.

Потребно је 6 сати за ово искуство.

And then after you finish, you get a certificate of accomplishment,

Затим, када завршите, добијете потврду о достигнућу,

so get home and frame it if you want.

па идите кући и урамите је ако хоћете.

(Laughter)

(Смех)

This is orientation hall.

Ово је ходник за пријем.

The public comes in, and the first thing you have to do is dress in lab coats.

Публика пристиже,

а прва ствар коју морате да урадите је да обучете лабораторијски капут.

It's this importance

Ово је та важна ствар -

of stepping from being just a viewer into experimenter.

прелазак из посматрача у експериментатора.

And then you go to the lockers

Затим одлазите до ормарића

and you put your watch, your iPhone, your iPod, your computer

и остављате свој сат, Ајфон, Ајпод, компјутер,

and everything digital, electronic.

све дигитално, електронско.

And you are getting free time for yourself for the first time.

Добијате слободно време за себе по први пут.

Because there is nothing wrong with technology,

Нема ничег лошег у технологији;

our approach to technology is wrong.

наш приступ технологији је лош.

We are losing the time we have for ourselves.

Губимо време које имамо за себе.

This is an institute to actually give you back this time.

Овај институт постоји да би вам заправо вратио ваше време.

So what you do here,

Па, оно што радите овде је

first you start slow walking, you start slowing down.

да прво почнете да ходате, почнете да ходате полако.

You're going back to simplicity.

Враћате се једноставности.

After slow walking, you're going to learn how to drink water --

После спорог хода, научићете како да пијете воду -

very simple, drinking water for maybe half an hour.

веома једноставно, испијате воду можда неких пола сата.

After this, you're going to the magnet chamber,

Након овога одлазите у магнетну дворану,

where you're going to create some magnet streams on your body.

где ћете створити магнетне токове на свом телу.

Then after this, you go to crystal chamber.

Затим, после овога одлазите у кристалну дворану.

After crystal chamber, you go to eye-gazing chamber,

После кристалне дворане, идете у дворану за загледање у очи,

after eye-gazing chamber, you go to a chamber where you are lying down.

а после ње одлазите у дворану у којој ћете прилећи.

So it's the three basic positions of the human body,

Значи, то су три основна положаја људског тела -

sitting, standing and lying.

седење, стајање и лежање,

And slow walking.

као и спор ход.

And there is a sound chamber.

Постоји и звучна одаја.

And then after you've seen all of this,

Пошто видите све ово,

and prepared yourself mentally and physically,

припремљени сте ментално и физички

и спремни сте да видите нешто што траје дуже,

then you are ready to see something with a long duration,

like in immaterial art.

као што је нематеријална уметност.

It can be music, it can be opera, it can be a theater piece,

То може бити музика, опера, позоришни комад,

it can be film, it can be video dance.

филм, плес на снимку.

You go to the long duration chairs because now you are comfortable.

Можете отићи до столица за дуго седење, јер вам је сада пријатно.

In the long duration chairs,

У столицама за дуго седење

you're transported to the big place where you're going to see the work.

пребачени сте у велику просторију у којој ћете видети изведбу.

And if you fall asleep,

Ако се успавате,

which is very possible because it's been a long day,

што је врло могуће јер је дан напоран и дуг,

you're going to be transported to the parking lot.

бићете пребачени у паркиралиште.

(Laughter)

(Смех)

And you know, sleeping is very important.

Знате, сан је веома важан.

In sleeping, you're still receiving art.

Током спавања и даље примате уметност.

So in the parking lot you stay for a certain amount of time,

Тако можете остати неко време на паркингу,

and then after this you just, you know, go back,

а после овога се, знате, једноставно вратите,

you see more of the things you like to see

видите још ствари које желите да видите

or go home with your certificate.

или одлазите кући са својом потврдом.

So this institute right now is virtual.

За сада постоји само замисао овог института.

Right now, I am just making my institute in Brazil,

Тренутно радим на успостављању мог института у Бразилу,

then it's going to be in Australia,

а затим ће се појавити у Аустралији,

then it's coming here, to Canada and everywhere.

онда ће доћи овде, у Канаду и свуда.

And this is to experience a kind of simple method,

Ово је да би се доживео једноставан метод -

how you go back to simplicity in your own life.

како се вратити једноставности у сопственом животу.

Counting rice will be another thing.

Бројање зрна пиринча је још једна ствар.

(Laughter)

(Смех)

You know, if you count rice you can make life, too.

Ако можете да бројите зрна пиринча, можете и успети у животу.

How to count rice for six hours?

Како бројати зрна пиринча шест сати?

It's incredibly important.

То је невероватно важно.

You know, you go through this whole range of being bored, being angry,

Пролазите кроз читав спектар осећања, од досаде, беса, потпуне фрустрације,

being completely frustrated, not finishing the amount of rice you're counting.

до тога да не успевате да завршите бројање количине пиринчаних зрна.

And then this unbelievable amount of peace you get

Затим се јавља невероватан мир

when satisfying work is finished --

када је задовољавајући рад комплетиран -

or counting sand in the desert.

или бројање зрна песка у пустињи.

Or having the sound-isolated situation --

Или када сте у ситуацији у којој влада потпуна тишина -

that you have headphones, that you don't hear anything,

када имате слушалице, не чујете ништа

and you're just there together without sound,

и само постојите заједно без звука

with the people experiencing silence, just the simple silence.

са људима који доживљавају тишину, само једноставну тишину.

We are always doing things we like in our life.

Увек радимо ствари које нам се свиђају у животу

And this is why you're not changing.

и то је разлог због ког се не мењате.

You do things in life --

Радите ствари у животу -

it's just nothing happens if you always do things the same way.

једноставно се ништа не дешава ако увек радите ствари на исти начин.

But my method is to do things I'm afraid of, the things I fear,

Међутим, мој метод је да радим ствари којих се бојим, од којих се плашим,

the things I don't know,

ствари које не познајем,

to go to territory that nobody's ever been.

да идем на територију на којој никада нико није био.

And then also to include the failure.

Затим, и да укључим неуспех.

I think failure is important

Мислим да је неуспех важан

because if you go, if you experiment, you can fail.

јер ако кренете, ако експериментишете, можете доживети неуспех.

If you don't go into that area and you don't fail,

Ако не зађете у то подручје и не доживите неуспех,

you are actually repeating yourself over and over again.

онда се заправо понављате изнова и изнова.

And I think that human beings right now need a change,

Мислим да је људима тренутно потребна промена,

and the only change to be made is a personal level change.

а једина промена коју треба направити је промена на личном нивоу.

You have to make the change on yourself.

Морате да направите промену на себи,

Because the only way to change consciousness

јер је једини начин да се промени свесност

and to change the world around us,

и свет око нас

is to start with yourself.

да кренете од себе.

It's so easy to criticize how it's different,

Лако је критиковати да је нешто другачије,

the things in the world and they're not right,

говорити да ствари на свету нису у реду,

and the governments are corrupted and there's hunger in the world

да је влада корумпирана и да постоји глад,

and there's wars -- the killing.

да постоје ратови, убијања,

But what we do on the personal level --

али шта радимо на личном нивоу,

what is our contribution to this whole thing?

шта је наш допринос целокупној ситуацији?

Can you turn to your neighbor, the one you don't know,

Да ли бисте се могли окренути према суседу којег не познајете

and look at them for two full minutes in their eyes, right now?

и да ли бисте гледали два цела минута у његове очи, управо сада?

(Chatter)

(Неразговетан говор)

I'm asking two minutes of your time, that's so little.

Тражим од вас само два минута вашег времена; то је тако мало.

Breathe slowly, don't try to blink, don't be self-conscious.

Дишите дубоко, немојте трептати, немојте бити самосвесни.

Be relaxed.

Будите опуштени.

And just look a complete stranger in your eyes, in his eyes.

Само гледајте у очи потпуног странца, у његове очи.

(Silence)

(Тишина)

Thank you for trusting me.

Хвала вам на поверењу.

(Applause)

(Аплауз)

Chris Anderson: Thank you.

Крис Андерсон: Хвала вам.

Thank you so much.

Хвала вам.