The quest to understand consciousness | Antonio Damasio

Prevodilac: Ivana Gadjanski Lektor: Ivana Korom

I'm here to talk about

Овде сам да бих говорио

the wonder and the mystery

о чудесној и мистериозној појави -

of conscious minds.

о свесном уму.

The wonder is about the fact

Чудо је у вези са чињеницом

that we all woke up this morning

да смо се сви јутрос пробудили

and we had with it

и при томе смо сви имали

the amazing return of our conscious mind.

фантастичан повратак свесности.

We recovered minds with a complete sense of self

Обновили смо ум са потпуном свешћу о себи

and a complete sense of our own existence,

и са потпуним осећајем сопственог постојања,

yet we hardly ever pause to consider this wonder.

а ипак, једва да икад застанемо и размислимо о том чуду.

We should, in fact,

А заправо би требало,

because without having this possibility of conscious minds,

јер, да немамо ову способност свесног ума,

we would have no knowledge whatsoever

не бисмо имали никакво знање

about our humanity;

о нашој људској природи;

we would have no knowledge whatsoever about the world.

не бисмо уопште имали знање о свету.

We would have no pains, but also no joys.

Не бисмо имали бол, али ни радост.

We would have no access to love

Не бисмо могли да искусимо љубав

or to the ability to create.

и не бисмо могли ништа да стварамо.

And of course, Scott Fitzgerald said famously

Наравно, чувена је реченица Скота Фицџералда,

that "he who invented consciousness

да "можемо онога ко је измислио свесност

would have a lot to be blamed for."

окривити за много тога"

But he also forgot

Али је и он заборавио

that without consciousness,

да ни он, без свесности,

he would have no access to true happiness

не би имао приступ правој срећи

and even the possibility of transcendence.

нити икакву могућност за трансценденталност.

So much for the wonder, now for the mystery.

Толико о чуду, да кажемо нешто о мистерији.

This is a mystery

То је мистерија

that has really been extremely hard to elucidate.

коју је заиста тешко расветлити.

All the way back into early philosophy

На самом почетку, у раној философији,

and certainly throughout the history of neuroscience,

и наравно, кроз целу историју неурофизиологије,

this has been one mystery

то је била мистерија

that has always resisted elucidation,

која се увек опирала расветљавању,

has got major controversies.

и која је изазивала велике контроверзе.

And there are actually many people

Постоји, заправо, много људи,

that think we should not even touch it;

који сматрају да не би требало ни да се бавимо тиме;

we should just leave it alone, it's not to be solved.

требало би само да то оставимо на миру, то не треба решавати.

I don't believe that,

Ја у то не верујем,

and I think the situation is changing.

и мислим да се ситуација мења.

It would be ridiculous to claim

Било би бесмислено тврдити

that we know how we make consciousness

да знамо како постижемо свесност

in our brains,

у свом мозгу,

but we certainly can begin

али сигурно можемо почети

to approach the question,

да се бавимо тим питањем,

and we can begin to see the shape of a solution.

и можемо почети да наслућујемо какво би било решење.

And one more wonder to celebrate

Још једно чудо које треба ценити

is the fact that we have imaging technologies

је чињеница да поседујемо технике за визуелизацију

that now allow us to go inside the human brain

које нам омогућавају да уђемо у људски мозак

and be able to do, for example,

и да урадимо, на пример,

what you're seeing right now.

ово што можете сада видети.

These are images that come from Hanna Damasio's lab,

Ово су слике из лабораторије Хане Дамасио,

and which show you, in a living brain,

које показују, у живом мозгу,

the reconstruction of that brain.

реконструкцију тог мозга.

And this is a person who is alive.

То је жива особа.

This is not a person

То није особа

that is being studied at autopsy.

коју проучавамо на аутопсији.

And even more --

И шта више,

and this is something that one can be really amazed about --

а то је нешто што заиста може да задиви,

is what I'm going to show you next,

то је ово што ћу вам следеће показати,

which is going underneath the surface of the brain

што се дешава испод површине мозга

and actually looking in the living brain

и што заправо значи посматрање живог мозга

at real connections, real pathways.

његових конкретних конекција и сигналних путева.

So all of those colored lines

Све ове обојене линије

correspond to bunches of axons,

одговарају сноповима аксона,

the fibers that join cell bodies

влакана које повезују ћелијска тела

to synapses.

у оквиру синапси.

And I'm sorry to disappoint you, they don't come in color.

Жао ми је што ћу вас разочарати, али оне нису обојене.

But at any rate, they are there.

Али су ту, у сваком случају.

The colors are codes for the direction,

Боје означавају усмереност,

from whether it is back to front

да ли иде од задње до предње стране

or vice versa.

или обрнуто.

At any rate, what is consciousness?

И дакле, шта је свесност?

What is a conscious mind?

Шта је свесни ум?

And we could take a very simple view

Могли бисмо да то посматрамо врло просто

and say, well, it is that which we lose

и кажемо да је то оно што губимо

when we fall into deep sleep without dreams,

када дубоко спавамо, без снова,

or when we go under anesthesia,

или када смо под анестезијом,

and it is what we regain

и да је то оно што задобијамо

when we recover from sleep

када се пробудимо из сна

or from anesthesia.

или из анестезије.

But what is exactly that stuff that we lose under anesthesia,

Али шта је тачно то што губимо током анестезије,

or when we are in deep, dreamless sleep?

или када смо у дубоком сну, без сањања?

Well first of all,

Па, за почетак,

it is a mind,

то је ум,

which is a flow of mental images.

који је сачињен од менталних слика.

And of course consider images

Наравно, узмите да те слике

that can be sensory patterns,

могу бити од разних сензорних матрица,

visual, such as you're having right now

визуелни, као што ви сада имате,

in relation to the stage and me,

у односу на ову бину и мене,

or auditory images,

или звучне слике,

as you are having now in relation to my words.

које сада имате у односу на моје речи.

That flow of mental images

Тај проток менталних слика

is mind.

је ум.

But there is something else

Али, постоји и нешто друго

that we are all experiencing in this room.

што сви ми у овој сали осећамо.

We are not passive exhibitors

Ми нисмо пасивни показивачи

of visual or auditory

визуелних или звучних

or tactile images.

или тактилних слика.

We have selves.

Ми имамо сами себе.

We have a Me

Ми поседујемо "Ја"

that is automatically present

које је аутоматски присутно

in our minds right now.

у нашој свести, управо сада.

We own our minds.

Имамо свој сопствени ум.

And we have a sense that it's everyone of us

И имамо осећај да свако од нас

that is experiencing this --

ко то исто осећа

not the person who is sitting next to you.

није особа која седи крај вас.

So in order to have a conscious mind,

И да бисте имали свесни ум,

you have a self within the conscious mind.

морате имати себе унутар свесног ума.

So a conscious mind is a mind with a self in it.

Дакле, свесни ум је ум који има појам о себи.

The self introduces the subjective perspective in the mind,

Појам о себи уводи субјективну перспективу у ум,

and we are only fully conscious

и једино смо тада потпуно свесни,

when self comes to mind.

када свест о себи доспе у ум.

So what we need to know to even address this mystery

Оно што треба да знамо да бисмо се уопште бавили

is, number one, how are minds are put together in the brain,

овом мистеријом је, као прво, како се ум склапа

and, number two, how selves are constructed.

у оквиру мозга, и као друго, како се формира појам о себи.

Now the first part, the first problem,

Први део, први проблем, је релативно лак

is relatively easy -- it's not easy at all --

ма, уопште није лак, али је нешто

but it is something that has been approached gradually in neuroscience.

чему се постепено прилази у неурофизиологији.

And it's quite clear that, in order to make minds,

Јасно је да, да бисмо формирали ум,

we need to construct neural maps.

морамо да конструишемо неуралне мапе.

So imagine a grid, like the one I'm showing you right now,

Замислите мрежу, као што је ова коју вам сад показујем,

and now imagine, within that grid,

и сад замислите, у оквиру те мреже,

that two-dimensional sheet,

тог дводимензионалног поља,

imagine neurons.

замислите неуроне.

And picture, if you will,

И замислите слику, ако желите,

a billboard, a digital billboard,

билборда, дигиталног билборда,

where you have elements

на ком имате елементе,

that can be either lit or not.

који могу да се осветле.

And depending on how you create the pattern

У зависности од тога како направите образац

of lighting or not lighting,

по ком почињу да светле или не,

the digital elements,

ови дигитални елементи,

or, for that matter, the neurons in the sheet,

односно, неурони у оквиру поља,

you're going to be able to construct a map.

моћи ћете да конструишете мапу.

This, of course, is a visual map that I'm showing you,

Ово је, наравно, визуелна мапа коју вам показујем,

but this applies to any kind of map --

али ово се односи на било коју врсту мапе,

auditory, for example, in relation to sound frequencies,

звучну, на пример, у односу на фреквенције звука,

or to the maps that we construct with our skin

или на мапе које правимо преко своје коже

in relation to an object that we palpate.

у односу на предмет који додирујемо.

Now to bring home the point

А сада да донесемо коначни закључак

of how close it is --

о томе колико је блиска

the relationship between the grid of neurons

веза између поља неурона

and the topographical arrangement

и топографског распореда

of the activity of the neurons

активности тих неурона

and our mental experience --

и нашег менталног искуства.

I'm going to tell you a personal story.

Испричаћу вам личну причу.

So if I cover my left eye --

Ако поклопим своје лево око --

I'm talking about me personally, not all of you --

говорим само о себи, не о свима вама --

if I cover my left eye,

ако поклопим своје лево око,

I look at the grid -- pretty much like the one I'm showing you.

и погледам у мрежу, врло сличну овој коју вам показујем.

Everything is nice and fine and perpendicular.

Све је лепо, фино и под правим угловима.

But sometime ago, I discovered

Али пре неког времена сам открио

that if I cover my left eye,

да, кад поклопим своје лево око,

instead what I get is this.

уместо тога ја видим ово.

I look at the grid and I see a warping

Гледам у мрежу и видим увртање

at the edge of my central-left field.

на левој ивици близу центра мог поља.

Very odd -- I've analyzed this for a while.

Врло чудно - анализирам то већ неко време.

But sometime ago,

Али пре извесног времена,

through the help of an opthamologist colleague of mine,

уз помоћ мог колеге офталмолога,

Carmen Puliafito,

Кармен Пулиафита,

who developed a laser scanner of the retina,

који је направио ласерски скенер ретине,

I found out the the following.

открио сам следеће.

If I scan my retina

Ако скенирам своју ретину

through the horizontal plane that you see there in the little corner,

кроз хоризонталну раван коју видите тамо у малом углу,

what I get is the following.

оно што добијам је следеће.

On the right side, my retina is perfectly symmetrical.

На десној страни, моја ретина је савршено симетрична.

You see the going down towards the fovea

Видите да иде надоле ка фовеи

where the optic nerve begins.

где почиње оптички нерв.

But on my left retina there is a bump,

Али, на мојој левој ретини је испупчење,

which is marked there by the red arrow.

које је означено црвеном стрелицом.

And it corresponds to a little cyst

Оно одговара малој цисти

that is located below.

која се налази испод.

And that is exactly what causes

И управо то изазива

the warping of my visual image.

увртање моје визуелне слике.

So just think of this:

Помислите само о овоме:

you have a grid of neurons,

имате мрежу неурона,

and now you have a plane mechanical change

и онда се деси механичка промена равни

in the position of the grid,

у позицији те мреже,

and you get a warping of your mental experience.

и добијате увртање свог менталног искуства.

So this is how close

Ето колико су блиски

your mental experience

ваше ментално искуство

and the activity of the neurons in the retina,

и активност неурона у ретини

which is a part of the brain located in the eyeball,

која је део мозга лоцирана у очној јабучици,

or, for that matter, a sheet of visual cortex.

и заправо представља слој визуелног кортекса.

So from the retina

Тако из ретине,

you go onto visual cortex.

идете у визуелни кортекс.

And of course, the brain adds on

И наравно, мозак додаје

a lot of information

много информација

to what is going on

ономе што се дешава

in the signals that come from the retina.

са сигналима који стижу из ретине.

And in that image there,

И у тој слици ту,

you see a variety of islands

видите различита острвца

of what I call image-making regions in the brain.

онога што ја зовем "региони-који-праве-слике" у мозгу.

You have the green for example,

На пример, имате зелену боју

that corresponds to tactile information,

која одговара тактилној информацији,

or the blue that corresponds to auditory information.

или плаву која одговара звучној информацији.

And something else that happens

А још нешто друго што се дешава

is that those image-making regions

је да ти "региони-који-праве-слике",

where you have the plotting

на које су издељене

of all these neural maps,

све оне неуралне мапе,

can then provide signals

затим могу да пренесу сигнале

to this ocean of purple that you see around,

у овај океан љубичасте боје коју видите около,

which is the association cortex,

што представља асоцијативни кортекс,

where you can make records of what went on

где можете да бележите шта се дешавало

in those islands of image-making.

у тим острвцима где се праве слике.

And the great beauty

И најлепши део је

is that you can then go from memory,

што можете да посегнете за сећањима,

out of those association cortices,

из тих асоцијативних кортекса,

and produce back images

и произведете повратне слике у тим истим регионима

in the very same regions that have perception.

у којима се дешава перцепција.

So think about how wonderfully convenient and lazy

Помислите колико је мозак фантастично прилагођен

the brain is.

па и улењен.

So it provides certain areas

Мозак има одређене зоне

for perception and image-making.

за перцепцију и прављење слика.

And those are exactly the same

И то су потпуно исте зоне

that are going to be used for image-making

које ће се користити за прављење слика

when we recall information.

када се подсећамо неке информације.

So far the mystery of the conscious mind

До сада је мистерија свесног ума

is diminishing a little bit

помало почела да опада

because we have a general sense

јер сада имамо општи појам

of how we make these images.

о томе како правимо ове слике.

But what about the self?

Али, шта је са појмом о себи?

The self is really the elusive problem.

Поимање себе је врло недефинисан проблем.

And for a long time,

И доста дуго,

people did not even want to touch it,

људи чак нису желели да се тиме баве,

because they'd say,

јер се говорило,

"How can you have this reference point, this stability,

"Како можете имати ту референтну тачку, ту стабилност,

that is required to maintain

потребну да се одржи

the continuity of selves day after day?"

свакодневни континуитет поимања о самом себи?"

And I thought about a solution to this problem.

Размишљао сам о решењу тог проблема.

It's the following.

Ради се о следећем.

We generate brain maps

Ми правимо мождане мапе

of the body's interior

унутрашњег простора свог тела

and use them as the reference for all other maps.

и користимо их као референтне тачке за све друге мапе.

So let me tell you just a little bit about how I came to this.

Да вам испричам укратко како сам дошао до тога.

I came to this because,

Дошао сам то тога, јер

if you're going to have a reference that we know as self --

да бисте имали референтну тачку коју зовемо "ја"

the Me, the I

или "мене, мени"

in our own processing --

у свом сопственом систему

we need to have something that is stable,

треба нам нешто што је стабилно,

something that does not deviate much

нешто где нема великих девијација

from day to day.

сваког дана.

Well it so happens that we have a singular body.

Па ето, ми имамо једно тело.

We have one body, not two, not three.

Једно тело, не два или три.

And so that is a beginning.

И то је почетак.

There is just one reference point, which is the body.

Тако је то тело једна референтна тачка.

But then, of course, the body has many parts,

Али наравно, то тело има много делова,

and things grow at different rates,

и ствари које расту различитом брзином,

and they have different sizes and different people;

и имају различите облике, различити су људи;

however, not so with the interior.

међутим, то није тако изражено изнутра.

The things that have to do

Оне ствари које се тичу

with what is known as our internal milieu --

онога што зовемо "наша унутрашња средина"

for example, the whole management

на пример, целокупно управљање

of the chemistries within our body

хемијским процесима у нашем телу

are, in fact, extremely maintained

је, заправо, фантастично одржавано

day after day

из дана у дан,

for one very good reason.

и то због веома доброг разлога.

If you deviate too much

Ако се превише разликујете

in the parameters

у тим параметрима

that are close to the midline

који су близу средњих вредности

of that life-permitting survival range,

тог биолошког опсега у ком је могућ опстанак

you go into disease or death.

идете ка болести или ка смрти.

So we have an in-built system

То значи да имамо уграђен систем

within our own lives

у својим животима

that ensures some kind of continuity.

који обезбеђује неку врсту континуитета.

I like to call it an almost infinite sameness from day to day.

Волим да то зовем "скоро бесконачна свакодневна истоветност"

Because if you don't have that sameness, physiologically,

Јер, ако немате ту истоветност, физиолошки гледано,

you're going to be sick or you're going to die.

бићете или болесни или ћете умрети.

So that's one more element for this continuity.

То је још један елемент за тај континуитет.

And the final thing

И на крају,

is that there is a very tight coupling

постоји врло уска повезаност

between the regulation of our body within the brain

између телесне регулације у мозгу

and the body itself,

и самог тела,

unlike any other coupling.

не постоји слична повезаност.

So for example, I'm making images of you,

На пример, ја правим слике вас док гледам,

but there's no physiological bond

нема физиолошке везе

between the images I have of you as an audience

између слика које имам о вама као о публици,

and my brain.

с једне стране, и мог мозга, с друге стране.

However, there is a close, permanently maintained bond

Међутим, постоји блиска, стално одржавана веза између

between the body regulating parts of my brain

делова мог мозга који регулишу телесне процесе

and my own body.

и самог мог тела.

So here's how it looks. Look at the region there.

Ево како то изгледа. Погледајте тај регион тамо.

There is the brain stem in between the cerebral cortex

То је продужена мождина између церебралног кортекса

and the spinal cord.

и кичмене мождине.

And it is within that region

И у оквиру тог региона,

that I'm going to highlight now

који ћу сада посебно означити

that we have this housing

су смештене све те

of all the life-regulation devices

справице за одржавање живота

of the body.

вашег тела.

This is so specific that, for example,

То је толико специфично, да ако, на пример

if you look at the part that is covered in red

погледате у део који је обојен црвено

in the upper part of the brain stem,

у горњем делу продужене мождине,

if you damage that as a result of a stroke, for example,

ако се то оштети нпр. при можданом удару,

what you get is coma

долази до коме

or vegetative state,

или до стања вегетирања,

which is a state, of course,

при чему, наравно,

in which your mind disappears,

губите свест,

your consciousness disappears.

ваша свесност нестаје,

What happens then actually

Оно што се заправо дешава

is that you lose the grounding of the self,

је да губите утемељеност о себи,

you have no longer access to any feeling of your own existence,

више немате приступ ниједном осећају свог постојања,

and, in fact, there can be images going on,

и заправо, могу се и даље правити слике,

being formed in the cerebral cortex,

формиране у кори великог мозга,

except you don't know they're there.

али разлика је што ви не знате да су ту.

You have, in effect, lost consciousness

Ви сте, заиста изгубили свесност,

when you have damage to that red section of the brain stem.

када имате повреду у том црвеном делу продужене мождине.

But if you consider the green part of the brain stem,

Али, ако посматрате зелени део продужене мождине,

nothing like that happens.

не долази ни до чега сличног томе.

It is that specific.

Ето како је специфично.

So in that green component of the brain stem,

Дакле, та зелена компонента продужене мождине,

if you damage it, and often it happens,

ако је повредите, што се често и дешава,

what you get is complete paralysis,

долази до комплетне парализе,

but your conscious mind is maintained.

али ваш свесни ум је очуван.

You feel, you know, you have a fully conscious mind

Осећате, знате, имате потпуно свестан ум

that you can report very indirectly.

о чему само индиректно можете да саопштавате.

This is a horrific condition. You don't want to see it.

То је ужасно стање. Не желите то да видите.

And people are, in fact, imprisoned

Људи су, заправо, затворени

within their own bodies,

у својим сопственим телима,

but they do have a mind.

али имају свест.

There was a very interesting film,

Постоји врло интересантан филм,

one of the rare good films done

један од ретких добрих филмова

about a situation like this,

на ту тему, о таквој ситуацији, снимио га је

by Julian Schnabel some years ago

Џулијан Шнабел (Julian Schnabel) пре неколико година

about a patient that was in that condition.

о пацијенту у таквом стању.

So now I'm going to show you a picture.

Сада ћу вам показати слику.

I promise not to say anything about this,

Обећавам да нећу ништа рећи о томе,

except this is to frighten you.

осим да ће вас то уплашити.

It's just to tell you

То је само да вам покажем

that in that red section of the brain stem,

да се, у том црвеном делу мождине,

there are, to make it simple,

налазе, да поједноставимо,

all those little squares that correspond to modules

сви они квадратићи који одговарају модулима

that actually make brain maps

који заправо чине мапе мозга

of different aspects of our interior,

о различитим аспектима наше унутрашњости

different aspects of our body.

различитим аспектима нашег тела.

They are exquisitely topographic

Они су изузетно топографски

and they are exquisitely interconnected

и изузетно су међусобно повезани

in a recursive pattern.

са понављајућим обрасцем.

And it is out of this and out of this tight coupling

И путем тога, путем те блиске повезаности

between the brain stem and the body

између продужене мождине и тела

that I believe -- and I could be wrong,

бар како ја верујем, а може бити да грешим,

but I don't think I am --

али мислим да не грешим,

that you generate this mapping of the body

се генерише мапирање тела

that provides the grounding for the self

које омогућава утемељивање осећаја о себи

and that comes in the form of feelings --

и које долази у облику осећања,

primordial feelings, by the way.

примордијалних осећаја.

So what is the picture that we get here?

И каква је слика коју ту добијамо?

Look at "cerebral cortex," look at "brain stem,"

Погледајте "кору великог мозга", погледајте "продужену мождину",

look at "body,"

погледајте "тело",

and you get the picture of the interconnectivity

и добићете слику о међусобној повезаности

in which you have the brain stem providing the grounding for the self

у којој продужена мождина даје темељ осећаја о себи

in a very tight interconnection with the body.

у врло блиској међусобној вези са телом.

And you have the cerebral cortex

А имате и кору великог мозга

providing the great spectacle of our minds

која обезбеђује тај велики спектакл нашег ума

with the profusion of images

са обиљем слика

that are, in fact, the contents of our minds

које су, заправо, садржаји нашег ума

and that we normally pay most attention to,

и на које, обично, и обраћамо највише пажње

as we should, because that's really

као што и треба, јер је то заиста

the film that is rolling in our minds.

филм који се одвија у нашем уму.

But look at the arrows.

Али погледајте стрелице.

They're not there for looks.

Нису ту само да улепшају.

They're there because there's this very close interaction.

Ту су јер показују на ту врло блиску интеракцију.

You cannot have a conscious mind

Не можете имати свесни ум

if you don't have the interaction

ако немате интеракцију

between cerebral cortex and brain stem.

између коре великог мозга и продужене мождине.

You cannot have a conscious mind

Не можете имати свесни ум

if you don't have the interaction

ако немате интеракцију

between the brain stem and the body.

између продужене мождине и тела.

Another thing that is interesting

Још једна интересантна ствар

is that the brain stem that we have

је то да овакву мождину какву ми имамо

is shared with a variety of other species.

делимо са још низом других врста.

So throughout vertebrates,

Код свих кичмењака

the design of the brain stem is very similar to ours,

грађа продужене мождине је врло слична људској

which is one of the reasons why I think

што је један од разлога због ког сматрам

those other species have conscious minds like we do.

да и те друге врсте имају свесне умове као и ми.

Except that they're not as rich as ours,

Међутим, њихови умови нису тако раскошни као наши

because they don't have a cerebral cortex like we do.

јер немају тако развијену кору великог мозга као ми.

That's where the difference is.

У томе је разлика.

And I strongly disagree with the idea

Веома се противим идеји

that consciousness should be considered

да се свесност посматра

as the great product of the cerebral cortex.

као величанствени прозвод коре великог мозга.

Only the wealth of our minds is,

Једино богатство наших умова,

not the very fact that we have a self

није чињеница да имамо осећај себе,

that we can refer

већ то да можемо да тумачимо

to our own existence,

сопствено постојање

and that we have any sense of person.

и што имамо осећај своје личности.

Now there are three levels of self to consider --

Треба размотрити три нивоа осећаја о себи

the proto, the core and the autobiographical.

прото-, средишњи и аутобиографски осећај.

The first two are shared

Прва два делимо

with many, many other species,

са много, много других врста,

and they are really coming out

они заправо потичу,

largely of the brain stem

великим делом из продужене мождине

and whatever there is of cortex in those species.

и можданог кортекса, колики год да је.

It's the autobiographical self

Аутобиографски осећај себе

which some species have, I think.

је нешто што само неке врсте имају, по мом мишљењу.

Cetaceans and primates have also

Китови/делфини и примати такође имају

an autobiographical self to a certain degree.

аутобиографски осећај себе, до извесног степена.

And everybody's dogs at home

И пси, кућни љубимци

have an autobiographical self to a certain degree.

имају аутобиографски осећај себе до извесног степена.

But the novelty is here.

Новина је у овоме.

The autobiographical self is built

Аутобиографски осећај себе се гради

on the basis of past memories

на основу прошлих сећања

and memories of the plans that we have made;

и сећања о плановима које смо имали;

it's the lived past and the anticipated future.

то је проживљена прошлост и предвиђена будућност.

And the autobiographical self

Аутобиографски осећај себе

has prompted extended memory, reasoning,

доводи до проширења памћења, закључивања,

imagination, creativity and language.

маште, креативности и вербалног изражавања.

And out of that came the instruments of culture --

Из тога произлазе обележја културе --

religions, justice,

религија, правда,

trade, the arts, science, technology.

занати, уметности, науке, технологије.

And it is within that culture

И у оквиру те културе

that we really can get --

можемо добити нешто --

and this is the novelty --

и у томе је новина --

something that is not entirely set by our biology.

нешто што није потпуно одређено биологијом.

It is developed in the cultures.

То нешто је развијено у културама.

It developed in collectives of human beings.

Развило се у друштвима људских бића.

And this is, of course, the culture

То је, наравно, култура

where we have developed something that I like to call

у којој смо развили нешто што волим да зовем

socio-cultural regulation.

социо-културолошка регулација.

And finally, you could rightly ask,

Најзад, могли бисте с правом да питате

why care about this?

због чега је то важно?

Why care if it is the brain stem or the cerebral cortex

Због чега је важно да ли је продужена мождина или

and how this is made?

кора великог мозга и како је то формирано?

Three reasons. First, curiosity.

Због три разлога. Први је радозналост,

Primates are extremely curious --

Примати су изузетно радознали --

and humans most of all.

а нарочито је то случај са људима.

And if we are interested, for example,

Ако нас занима, на пример,

in the fact that anti-gravity

да ли анти-гравитација

is pulling galaxies away from the Earth,

одвлачи галаксије даље од Земље,

why should we not be interested in what is going on

зашто нас не би занимало шта се дешава

inside of human beings?

унутар људских бића?

Second, understanding society and culture.

Други разлог је разумевање друштва и културе.

We should look

Треба да посматрамо

at how society and culture

како се друштво и култура

in this socio-cultural regulation

путем ове социо-културолошке регулације

are a work in progress.

стално развијају.

And finally, medicine.

И на крају, медицина.

Let's not forget that some of the worst diseases

Немојмо заборавити да су неке од

of humankind

најтежих болести човечанства

are diseases such as depression,

болести као што су депресија,

Alzheimer's disease, drug addiction.

Алцхајмерова болест, болести зависности.

Think of strokes that can devastate your mind

Помислите на мождане ударе који могу уништити ум

or render you unconscious.

или вас оставити без свести.

You have no prayer

Нема те молитве

of treating those diseases effectively

која би ефикасно могла да лечи те болести

and in a non-serendipitous way

на не-случајни начин,

if you do not know how this works.

уколико се не зна како то функционише.

So that's a very good reason

То је веома добар разлог

beyond curiosity

поред радозналости

to justify what we're doing,

да се оправда оно што радимо,

and to justify having some interest in what is going on in our brains.

и да се оправда зашто нас интересује оно што се дешава у мозгу.

Thank you for your attention.

Хвала вам на пажњи.

(Applause)

(Аплауз)