Falling in love is the easy part | Mandy Len Catron

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

I published this article

Објавила сам чланак

in the New York Times Modern Love column in January of this year.

у рубрици „Модерна љубав” у „Њујорк Тајмсу” јануара ове године,

"To Fall in Love With Anyone, Do This."

„Да се заљубите у било кога, урадите ово”.

And the article is about a psychological study

Чланак је о психолошкој студији

designed to create romantic love in the laboratory,

направљеној да створи романсу у лабораторији,

and my own experience trying the study myself

као и о мом искуству док сам покушала да проучавам себе

one night last summer.

једне вечери прошлог лета.

So the procedure is fairly simple:

Процедура је прилично једноставна -

two strangers take turns asking each other 36 increasingly personal questions

двоје странаца смењује се у постављању 36 питања која постају све личнија,

and then they stare into each other's eyes

а затим ћутке зуре једно другом у очи

without speaking for four minutes.

четири минута.

So here are a couple of sample questions.

Ево пар примера питања.

Number 12: If you could wake up tomorrow having gained any one quality or ability,

Број 12: Ако бисте се пробудили сутра

и добили било коју особину или способност,

what would it be?

шта би то било?

Number 28: When did you last cry in front of another person?

Број 28: Када сте последњи пут плакали испред друге особе?

By yourself?

Сами?

As you can see, they really do get more personal as they go along.

Као што видите, стварно постају све личнија како настављате.

Number 30, I really like this one:

Број 30, а ово ми се стварно свиђа:

Tell your partner what you like about them;

Реците свом партнеру/ки шта вам се код њега/ње свиђа.

be very honest this time,

Будите веома искрени овог пута,

saying things you might not say to someone you just met.

изговарајући ствари које можда не бисте рекли

некоме кога сте управо срели.

So when I first came across this study a few years earlier,

Када сам први пут налетела на ову студију неколико година пре тога,

one detail really stuck out to me,

један детаљ ми је био посебно упечатљив,

and that was the rumor that two of the participants

а то је гласина да се двоје учесника

had gotten married six months later,

венчало након шест месеци

and they'd invited the entire lab to the ceremony.

и да су позвали на венчање целокупну лабораторију.

So I was of course very skeptical

Наравно, била сам врло скептична

about this process of just manufacturing romantic love,

у вези са процесом једноставне производње романсе,

but of course I was intrigued.

али наравно да сам била заинтригирана.

And when I got the chance to try this study myself,

Када сам добила прилику да испробам ову студију и сама,

with someone I knew but not particularly well,

са неким кога нисам знала тако добро,

I wasn't expecting to fall in love.

нисам очекивала да ћемо се заљубити.

But then we did, and --

Међутим, јесмо и -

(Laughter)

(Смех)

And I thought it made a good story, so I sent it to the Modern Love column

и мислила сам да је добра прича, па сам је послала рубрици „Модерна љубав”

a few months later.

после неколико месеци.

Now, this was published in January,

Е, сад, ово је објављено у јануару,

and now it is August,

а сада је август,

so I'm guessing that some of you are probably wondering,

па претпостављам да се неки од вас вероватно питају

are we still together?

да ли смо још увек заједно.

And the reason I think you might be wondering this

Мислим да се то можда питате

is because I have been asked this question

јер ми је ово питање постављано

again and again and again for the past seven months.

изнова и изнова и изнова протеклих седам месеци,

And this question is really what I want to talk about today.

а ово питање је заправо оно о чему желим да данас причам.

But let's come back to it.

Хајде да се на то вратимо касније.

(Laughter)

(Смех)

So the week before the article came out,

Недељу дана пре него што је чланак објављен,

I was very nervous.

била сам веома нервозна.

I had been working on a book about love stories

Радила сам на књизи о љубавним причама

for the past few years,

током протеклих неколико година,

so I had gotten used to writing about my own experiences

па сам се навикла на писање о сопственим искуствима

with romantic love on my blog.

везаним за романсе на свом блогу.

But a blog post might get a couple hundred views at the most,

Ипак, објава на блогу може имати највише неколико стотина прегледа,

and those were usually just my Facebook friends,

а то су обично моји пријатељи са Фејсбука,

and I figured my article in the New York Times

па сам мислила да ће мој чланак у „Њујорк Тајмсу”

would probably get a few thousand views.

вероватно имати неколико хиљада прегледа,

And that felt like a lot of attention

а то се чинило као пуно пажње

on a relatively new relationship.

за релативно нову везу.

But as it turned out, I had no idea.

Испоставило се да немам појма шта следи.

So the article was published online

Чланак је објављен онлајн

on a Friday evening,

у петак увече,

and by Saturday, this had happened to the traffic on my blog.

а до суботе, ово се десило саобраћају на мом блогу.

And by Sunday, both the Today Show and Good Morning America had called.

До недеље, позвали су ме

из емисија „Данас” и „Добро јутро, Америко”.

Within a month, the article would receive over 8 million views,

У току месец дана, чланак је имао преко 8 милиона прегледа,

and I was, to say the least,

а ја нисам била, благо речено,

underprepared for this sort of attention.

спремна за овакву пажњу.

It's one thing to work up the confidence to write honestly

Једна је ствар радити на самопоуздању да искрено пишете

about your experiences with love,

о својим љубавним искуствима,

but it is another thing to discover

али је скроз другачија ствар ако откријете

that your love life has made international news --

да је ваш љубавни живот у интернационалним вестима -

(Laughter)

(Смех)

and to realize that people across the world

и да схватите да се људи широм света

are genuinely invested in the status of your new relationship.

искрено интересују за статус ваше нове везе.

(Laughter)

(Смех)

And when people called or emailed, which they did every day for weeks,

Када су људи звали или слали мејлове, а што су радили свакодневно недељама,

they always asked the same question first:

увек су постављали исто питање као прво -

are you guys still together?

„Да ли сте ви још увек заједно?”

In fact, as I was preparing this talk,

У ствари, док сам припремала овај говор,

I did a quick search of my email inbox

на брзину сам претражила имејл сандуче

for the phrase "Are you still together?"

помоћу фразе „да ли сте још заједно?”

and several messages popped up immediately.

и неколико порука појавило се истог трена.

They were from students and journalists

Биле су од студената, новинара

and friendly strangers like this one.

и добронамерних странаца као што је овај.

I did radio interviews and they asked.

Ишла сам на разговоре на радију и питали су.

I even gave a talk, and one woman shouted up to the stage,

Чак сам одржала и говор, а једна жена узвикнула је према бини:

"Hey Mandy, where's your boyfriend?"

„Хеј, Менди, где ти је дечко?”

And I promptly turned bright red.

и ја сам одмах благо поцрвенела.

I understand that this is part of the deal.

Разумем да је ово део договора.

If you write about your relationship in an international newspaper,

Ако пишете о својој вези у светским новинама,

you should expect people to feel comfortable asking about it.

требало би да очекујете да се људи осећају слободнима

да вас питају о томе.

But I just wasn't prepared for the scope of the response.

Међутим, ја нисам била спремна на обим реакција.

The 36 questions seem to have taken on a life of their own.

Чинило се да је 36 питања попримило сопствени живот.

In fact, the New York Times published a follow-up article

Заправо, „Њујорк Тајмс” је објавио пратећи чланак

for Valentine's Day,

за Дан заљубљених

which featured readers' experiences of trying the study themselves,

који је укључивао искуства читалаца о њиховим покушајима проучавања

with varying degrees of success.

са различитим степенима успеха.

So my first impulse in the face of all of this attention

Тако, мој први импулс као одговор на ову целокупну пажњу

was to become very protective of my own relationship.

био је да сам постала веома заштитнички настројена

према својој вези.

I said no to every request for the two of us

Одбила сам сваки захтев да се нас двоје заједно

to do a media appearance together.

појавимо у медијима.

I turned down TV interviews,

Одбила сам телевизијске интервјуе

and I said no to every request for photos of the two us.

и рекла сам „не” на сваки захтев да се нас двоје сликамо заједно.

I think I was afraid that we would become

Мислим да сам се плашила да ћемо постати

inadvertent icons for the process of falling in love,

симбол процеса заљубљивања нехотично,

a position I did not at all feel qualified for.

што је позиција за коју се нисам осећала квалификованом.

And I get it:

Схватам -

people didn't just want to know if the study worked,

људи нису само хтели да знају да ли је студија успела;

they wanted to know if it really worked:

желели су да знају да ли је стварно успела,

that is, if it was capable of producing love that would last,

то јест, да ли jе била способна да створи љубав која ће трајати,

not just a fling, but real love, sustainable love.

не само шему, већ праву љубав, одрживу љубав.

Међутим, ово је било питање за које сам сматрала

But this was a question I didn't feel capable of answering.

да нисам способна да дам одговор.

My own relationship was only a few months old,

Моја веза је трајала тек неколико месеци

and I felt like people were asking the wrong question in the first place.

и осећала сам да ми људи пре свега постављају погрешно питање.

What would knowing whether or not we were still together really tell them?

Шта би им сазнање да ли смо заједно заиста рекло?

If the answer was no,

Ако би одговор био „не”,

would it make the experience of doing these 36 questions

да ли би искуство везано за ових 36 питања

any less worthwhile?

било мање вредно?

Dr. Arthur Aron first wrote about these questions

Др Артур Ерон је први писао о овим питањима

in this study here in 1997,

у својој студији овде 1997. године,

and here, the researcher's goal was not to produce romantic love.

а овде циљ истраживача није био стварање романтичне љубави.

Instead, they wanted to foster

Уместо тога, желели су да ојачају

interpersonal closeness among college students,

интерперсоналну блискост међу студентима на колеџу

by using what Aron called

кроз коришћење онога што је Ерон назвао

"sustained, escalating, reciprocal, personalistic self-disclosure."

„одрживо, интензивирајућe, реципрочно, персонализовано самооткриће”.

Sounds romantic, doesn't it?

Звучи романтично, зар не?

But the study did work.

Међутим, студија је успела.

The participants did feel closer after doing it,

Студенти су осећали већу присност после одрађеног истраживања,

and several subsequent studies have also used Aron's fast friends protocol

а неколико пратећих студија такође је искористило

Еронов протокол за склапање брзог пријатељства

as a way to quickly create trust and intimacy between strangers.

као начин да брзо створе поверење и интимност између странаца.

They've used it between members of the police and members of community,

Коришћени су између припадника полиције и чланова заједнице,

and they've used it between people of opposing political ideologies.

као и између људи супротних политичких идеологија.

The original version of the story,

Оригинална верзија приче,

the one that I tried last summer,

она коју сам испробала прошлог лета,

that pairs the personal questions with four minutes of eye contact,

која спаја лична питања са четвороминутним гледањем у очи

was referenced in this article,

помињала се у овом чланку,

but unfortunately it was never published.

али, нажалост, није никада објављена.

So a few months ago, I was giving a talk

Пре неколико месеци, држала сам говор

at a small liberal arts college,

на малом колеџу слободних вештина,

and a student came up to me afterwards

а студент ми је пришао после тога

and he said, kind of shyly,

и рекао, некако стидљиво:

"So, I tried your study, and it didn't work."

„Па, испробао сам вашу студију и није упалило.”

He seemed a little mystified by this.

Чини се да га је ово збунило.

"You mean, you didn't fall in love with the person you did it with?" I asked.

„Мислиш, ниси се заљубио у особу са којом си је радио?”, упитала сам.

"Well..." He paused.

„Па...”, застао је.

"I think she just wants to be friends."

„Мислим да само хоће да будемо пријатељи.”

"But did you become better friends?" I asked.

„Па, да ли сте постали бољи пријатељи?”, упитала сам.

"Did you feel like you got to really know each other after doing the study?"

„Зар ти се не чини да сте заиста упознали једно друго после студије?”

He nodded.

Климнуо је главом.

"So, then it worked," I said.

„Онда је упалило”, рекла сам.

I don't think this is the answer he was looking for.

Мислим да то није одговор који је тражио.

In fact, I don't think this is the answer that any of us are looking for

У ствари, мислим да ово није одговор који било ко од нас тражи

when it comes to love.

када се ради о љубави.

I first came across this study

Први пут сам налетела на ову студију

when I was 29

са 29 година,

and I was going through a really difficult breakup.

а пролазила сам кроз заиста тежак раскид.

I had been in the relationship since I was 20,

Била сам у вези од своје двадесете године,

which was basically my entire adult life,

што је, у суштини, читав мој живот као одрасле особе,

and he was my first real love,

а он је био моја прва права љубав

and I had no idea how or if I could make a life without him.

и нисам имала појма како ћу и да ли ћу моћи да живим без њега.

So I turned to science.

Тако, окренула сам се науци.

I researched everything I could find about the science of romantic love,

Истражила сам све што сам могла наћи о науци везаној за романтичне везе,

and I think I was hoping that it might somehow inoculate me from heartache.

а мислим да сам се надала да ће ме то пелцовати против сламања срца.

I don't know if I realized this at the time --

Не знам да ли сам то схватала у то време -

I thought I was just doing research for this book I was writing --

мислила сам да само радим истраживање за књигу коју сам писала -

but it seems really obvious in retrospect.

али се чини прилично очигледно гледано из ретроспективе.

I hoped that if I armed myself with the knowledge of romantic love,

Надала сам се да, ако се наоружам знањем о романтичној љубави,

I might never have to feel as terrible and lonely as I did then.

можда никада више нећу морати да се осећам тако ужасно и усамљено као тада,

And all this knowledge has been useful in some ways.

а сво ово знање било је корисно на неки начин.

I am more patient with love. I am more relaxed.

Стрпљивија сам када се ради о љубави. Опуштенија сам.

I am more confident about asking for what I want.

Сигурнија сам када тражим оно што хоћу,

But I can also see myself more clearly,

али, такође, видим и себе јасније

and I can see that what I want is sometimes more

и видим да је оно што хоћу понекада више од онога

than can reasonably be asked for.

што је разумно тражити.

What I want from love is a guarantee,

Оно што желим од љубави је гаранција,

not just that I am loved today

не само да сам вољена данас

and that I will be loved tomorrow,

и да ћу бити вољена сутра,

but that I will continue to be loved by the person I love indefinitely.

већ да ће особа коју волим наставити да ме воли неограничено дуго.

Maybe it's this possibility of a guarantee

Можда је могућност гаранције

that people were really asking about

оно о чему су људи постављали питање

when they wanted to know if we were still together.

када су желели да знају да ли смо још увек заједно.

So the story that the media told about the 36 questions

Дакле, прича коју су медији испричали о 36 питања

was that there might be a shortcut to falling in love.

била је да можда постоји пречица за заљубљивање.

There might be a way to somehow mitigate some of the risk involved,

Можда постоји начин да се некако умање укључени ризици,

and this is a very appealing story,

а ово је веома привлачна прича

because falling in love feels amazing,

јер је заљубљивање невероватно,

but it's also terrifying.

али и застрашујуће.

The moment you admit to loving someone,

У тренутку када признате да волите некога,

you admit to having a lot to lose,

признајете да имате много да изгубите,

and it's true that these questions do provide a mechanism

а истина је да вам ова питања обезбеђују механизме

for getting to know someone quickly,

преко којих можете да упознате некога брже,

which is also a mechanism for being known,

што је и механизам да вас упознају,

and I think this is the thing that most of us really want from love:

а мислим да је то ствар коју већина нас жели од љубави -

to be known, to be seen, to be understood.

да вас упознају, виде, да вас разумеју.

But I think when it comes to love,

Ипак, мислим да смо, када се ради о љубави,

we are too willing to accept the short version of the story.

превише вољни да прихватимо краћу верзију приче,

The version of the story that asks, "Are you still together?"

ону која поставља питање: „Да ли сте још увек заједно?”

and is content with a yes or no answer.

и задовољна је одговором „да” или „не”.

So rather than that question,

Дакле, уместо тог питања,

I would propose we ask some more difficult questions,

предложила бих да поставимо нека тежа питања,

questions like:

као што је питање -

How do you decide who deserves your love

како одлучујете ко заслужује вашу љубав,

and who does not?

а ко је не заслужује?

How do you stay in love when things get difficult,

Како остајете заљубљени када ствари постану тешке

and how do you know when to just cut and run?

и како знате када да пресечете и бежите?

How do you live with the doubt

Како да живите са сумњом

that inevitably creeps into every relationship,

која се неизбежно увлачи у сваку везу

or even harder,

или, још теже,

how do you live with your partner's doubt?

како да живите са партнеровом сумњом?

I don't necessarily know the answers to these questions,

Не мора да значи да знам одговоре на ова питања,

but I think they're an important start at having a more thoughtful conversation

али мислим да су важан почетак за остварење дубљег разговора

about what it means to love someone.

о томе шта значи волети некога.

So, if you want it,

Па, ако баш хоћете,

the short version of the story of my relationship is this:

кратка верзија приче о мојој вези је ова -

a year ago, an acquaintance and I did a study

пре годину дана, познаник и ја урадили смо студију

designed to create romantic love,

направљену да створи роматичну љубав

and we fell in love,

и заљубили смо се

and we are still together,

и још увек смо заједно

and I am so glad.

и јако ми је драго због тога.

But falling in love is not the same thing as staying in love.

Ипак, заљубљивање није исто што и остати заљубљен.

Falling in love is the easy part.

Заљубљивање је лакши део.

So at the end of my article, I wrote, "Love didn't happen to us.

На крају свог чланка сам написала: „Није нам се десила љубав.

We're in love because we each made the choice to be."

Заљубљени смо јер смо одабрали да то будемо.”

And I cringe a little when I read that now,

Мало сам у грчу када сада прочитам то,

not because it isn't true,

не због тога што није истина,

but because at the time, I really hadn't considered

већ због тога што у то време нисам узела у обзир

everything that was contained in that choice.

шта је све садржано у том избору.

I didn't consider how many times we would each have to make that choice,

Нисам узела у обзир колико ће пута сваки од нас морати да донесе ту одлуку

and how many times I will continue to have to make that choice

и колико ћу још пута морати да наставим да то бирам

without knowing whether or not he will always choose me.

без тога да знам да ли ће он увек изабрати мене.

I want it to be enough to have asked and answered 36 questions,

Желела бих да је довољно било питати и одговорити на 36 питања

and to have chosen to love someone so generous and kind and fun

и одлучити да волим некога толико великодушног, љубазног и забавног

and to have broadcast that choice in the biggest newspaper in America.

и објавити тај избор у најпродаванијим новинама у Америци.

But what I have done instead is turn my relationship

Међутим, уместо тога, ја сам претворила своју везу

into the kind of myth I don't quite believe in.

у мит у који не верујем.

And what I want, what perhaps I will spend my life wanting,

Желим, а то је вероватно оно што ћу желети целог живота,

is for that myth to be true.

да је тај мит тачан.

I want the happy ending implied by the title to my article,

Желим срећан завршетак који се сугерише у наслову мог чланка,

which is, incidentally,

који је, случајно,

the only part of the article that I didn't actually write.

једини део чланка који нисам заиста и написала.

(Laughter)

(Смех)

But what I have instead is the chance to make the choice to love someone,

Међутим, уместо тога имам шансу да одаберем да волим некога

and the hope that he will choose to love me back,

и наду да ће изабрати да и он мене воли,

and it is terrifying,

а то је застрашујуће,

but that's the deal with love.

али тако ствари стоје када је љубав у питању.

Thank you.

Хвала вам.