How languages evolve - Alex Gendler

Како језици еволуирају - Алекс Џендлер (Alex Gendler)

Prevodilac: Vesna Savić Lektor: Mile Živković

In the biblical story of the Tower of Babel,

Према библијској причи о Вавилонској кули,

all of humanity once spoke a single language

читаво човечанство је некада говорило једним језиком,

until they suddenly split into many groups

све док се није одједном поделило на много група

unable to understand each other.

које се међусобно не разумеју.

We don't really know if such an original language ever existed,

Не зна се са сигурношћу да ли је тај изворни језик заиста постојао,

but we do know that the thousands of languages existing today

али се зна да хиљаде језика који данас постоје

can be traced back to a much smaller number.

потичу од много мањег броја.

So how did we end up with so many?

Како је на крају настало оволико језика?

In the early days of human migration,

Када су миграције тек почеле,

the world was much less populated.

свет је био много ређе насељен.

Groups of people that shared a single language and culture

Групе људи које су говориле исти језик и припадале истој култури

often split into smaller tribes,

често су се раздвајале у мања племена,

going separate ways in search of fresh game and fertile land.

која су ишла на различите стране у потрази за плоднијим земљиштем.

As they migrated and settled in new places,

Током миграција и настањивања на новим просторима,

they became isolated from one another

племена су постајала изолована једна од других

and developed in different ways.

и другачије су се развијала.

Centuries of living in different conditions,

Векови проведени у другачијим условима,

eating different food

другачија храна

and encountering different neighbors

и сусретање с другачијим суседима

turned similar dialects with varied pronunciation and vocabulary

претворили су сличне дијалекте с различитим изговором и речником

into radically different languages,

у потпуно другачије језике,

continuing to divide as populations grew and spread out further.

који су наставили да се деле како је и популација расла и ширила се.

Like genealogists, modern linguists try to map this process

Као и генеалози, савремени лингвисти покушавају да мапирају тај процес

by tracing multiple languages back as far as they can

праћењем многих језика све до њиховог заједничког претка -

to their common ancestor, or protolanguage.

прајезика.

A group of all languages related in this way is called a language family,

Група свих тако повезаних језика назива се породицом језика,

which can contain many branches and sub-families.

која може садржати много грана и подпородица.

So how do we determine whether languages are related in the first place?

Како се одређује повезаност језика?

Similar sounding words don't tell us much.

Речи које слично звуче не говоре много.

They could be false cognates or just directly borrowed terms

То пре могу бити лажни когнати или директне позајмљенице,

rather than derived from a common root.

неголи речи изведене из истог корена.

Grammar and syntax are a more reliable guide,

Граматика и синтакса су поузданија водиља,

as well as basic vocabulary,

као и основни вокабулар,

such as pronouns, numbers or kinship terms,

попут заменица, бројева и чланова породице,

that's less likely to be borrowed.

за које је мање вероватно да су позајмљени.

By systematically comparing these features

Систематским поређењем тих одлика

and looking for regular patterns of sound changes

и тражењем регуларних гласовних промена

and correspondences between languages,

и кореспонденције међу језицима,

linguists can determine relationships,

лингвисти могу да одреде везе,

trace specific steps in their evolution

да уђу у траг корака у еволуцији,

and even reconstruct earlier languages with no written records.

и чак реконструишу незаписане прајезике.

Linguistics can even reveal other important historical clues,

Лингвисти чак могу да открију и друге историјске трагове,

such as determining the geographic origins and lifestyles of ancient peoples

попут одређивања географског порекла и начина живота древних народа,

based on which of their words were native,

на основу тога које су њихове изворне,

and which were borrowed.

а које позајмљене речи.

There are two main problems linguists face

У изградњи језичких породичних стабала,

when constructing these language family trees.

лингвисти се суочавају с два проблема.

One is that there is no clear way of deciding

Прво, не постоји јасан начин одређивања

where the branches at the bottom should end, that is,

где се гране при дну завршавају,

which dialects should be considered separate languages or vice versa.

тј. који се дијалекти сматрају самосталним језицима, и обрнуто.

Chinese is classified as a single language,

Кинески је сврстан у самосталан језик,

but its dialects vary to the point of being mutually unintelligible,

али његови дијалекти варирају толико да се међусобно не могу споразумевати,

while speakers of Spanish and Portuguese

док се говорници шпанског и португалског

can often understand each other.

често могу међусобно разумети.

Languages actually spoken by living people

Живи језици нису тако јасно

do not exist in neatly divided categories,

подељени на категорије,

but tend to transition gradually,

већ се постепено мењају,

crossing borders and classifications.

превазилазе границе и поделе.

Often the difference between languages and dialects

Често је разлика између језика и дијалекта

is a matter of changing political and national considerations,

пре ствар политичких промена и националних разматрања,

rather than any linguistic features.

него што је лингвистичко обележје.

This is why the answer to, "How many languages are there?"

Због тога одговор на питање колико језика има на свету

can be anywhere between 3,000 and 8,000,

може бити: између 3.000 и 8.000,

depending on who's counting.

у зависности од тога ко броји.

The other problem is that the farther we move back in time

Други проблем је то што даље идемо кроз време

towards the top of the tree,

ка врху стабла,

the less evidence we have about the languages there.

наилазимо на све мање доказа о језицима.

The current division of major language families

Тренутна подела на велике породице језика

represents the limit at which relationships can be established

представља границу по којој се везе могу успоставити

with reasonable certainty,

са јасном сигурношћу.

meaning that languages of different families

То би значило да језици из различитих породица

are presumed not to be related on any level.

нису повезани ни на ком нивоу.

But this may change.

Али, то се може променити.

While many proposals for higher level relationships --

Док многи предлози о односима на вишим нивоима -

or super families -- are speculative,

или вишим породицама - имају основа,

some have been widely accepted

неки су широко прихваћени,

and others are being considered,

док су други узети у разматрање,

especially for native languages with small speaker populations

посебно они који се тичу урођеничких језика с малим бројем говорника

that have not been extensively studied.

и који нису довољно проучени.

We may never be able to determine how language came about,

Можда никад нећемо успети да одредимо како је језик настао

or whether all human languages did in fact have a common ancestor

или да ли људски језици заиста потичу од заједничког претка

scattered through the babel of migration.

који се даље раздвојио многобројним миграцијама.

But the next time you hear a foreign language, pay attention.

Зато обратите пажњу када наредни пут чујете неки страни језик.

It may not be as foreign as you think.

Можда неће бити тако стран.