Karen Tse: How to stop torture

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Radica Stojanović

In 1994, I walked into a prison in Cambodia,

Године 1994. ушла сам у један затвор у Камбоџи

and I met a 12-year-old boy

и упознала дванаестогодишњег дечака

who had been tortured

који је преживео тортуру

and was denied access to counsel.

и ускраћено му је право на саветника.

And as I looked into his eyes, I realized

Док сам гледала у његове очи, схватила сам

that for the hundreds of letters I had written

да поред хиљаде писама које сам написала

for political prisoners, that I would never have

за политичке затворенике, никада не бих

written a letter for him,

написала једно за њега,

because he was not a 12-year-old boy who

јер он није био дванаестогодишњак

had done something important for anybody.

који је за неког урадио нешто важно.

He was not a political prisoner.

Није био политички затвореник.

He was a 12-year-old boy who had

Био је дванаестогодишњак

stolen a bicycle.

који је украо бицикл.

What I also realized at that point was that

У том тренутку сам такође схватила

it was not only Cambodia, but

да није само Камбоџа, него

of the 113

од 113 земаља

developing countries that torture,

у развоју које практикују тортуру,

93 of these countries have all passed laws

њих 93 је донело законе

that say you have a right to a lawyer

који кажу да имате право на адвоката

and you have a right not to be tortured.

и право да не будете мучени.

And what I recognized was that there was an

Препознала сам

incredible window of opportunity for us

невероватну прилику да се ми,

as a world community to come together

као светска заједница, ујединимо

and end torture as an investigative tool.

и зауставимо тортуру као истражни метод.

We often think of torture as being

Често о тортури мислимо

political torture or reserved for

као о политичкој или резервисаној

just the worst, but, in fact,

само за најгоре, али уствари

95 percent of torture today

данас 95% тортуре

is not for political prisoners.

није намењено политичким затвореницима.

It is for people who are

Намењена је људима који се налазе

in broken-down legal systems,

у нефункционалним правним системима

and unfortunately because torture is

и нажалост, због тога што је

the cheapest form of investigation --

најјефтинији метод истраге -

it's cheaper than having a legal system,

јефтинија је од правног система,

cheaper than having a lawyer

јефтинија од адвоката

and early access to counsel --

и саветника -

it is what happens most of the time.

она се најчешће спроводи.

I believe today that it is possible for us

Верујем да, ако донесемо одлуку,

as a world community, if we make a decision,

могуће је да се, као светска заједница,

to come together and end torture

ујединимо и зауставимо тортуру

as an investigative tool in our lifetime,

као истражни метод нашег доба,

but it will require three things.

али то захтева три ствари.

First is the training, empowerment,

Прва је тренинг, оснаживање,

and connection of defenders worldwide.

повезаност међу браниоцима широм света.

The second is insuring that there is

Друга је да осигурамо постојање

systematic early access to counsel.

раног приступа правним саветницима.

And the third is commitment.

А трећа је обавезивање.

So in the year 2000,

Ја сам 2000. године

I began to wonder,

почела да се питам,

what if we came together?

шта ако бисмо се ујединили?

Could we do something

Да ли бисмо могли да учинимо

for these 93 countries?

нешто за ове 93 земље?

And I founded International Bridges to Justice

Основала сам Међународне мостове правде,

which has a specific mission of

чија је мисија заустављање

ending torture as an investigative tool

тортуре као истражног метода

and implementing due process rights

и примена права на правни процес

in the 93 countries by placing trained lawyers

у 93 земље, путем увођења обучених правника

at an early stage in police stations

у рану фазу у полицијске станице

and in courtrooms.

и суднице.

My first experiences, though, did come

Додуше, моје прво искуство

from Cambodia, and at the time I remember

долази из Камбоџе и сећам се да,

first coming to Cambodia and there were,

када сам први пут дошла тамо,

in 1994, still less than

1994. још увек је било

10 attorneys in the country because

мање од 10 адвоката у земљи

the Khmer Rouge had killed them all.

јер су убијени током владавине Црвених Кмера.

And even 20 years later, there was only

Чак 20 година касније било је само 10

10 lawyers in the country, so consequently

адвоката у земљи, па бисте тако

you'd walk into a prison and

ушетали у затвор и не само да бисте

not only would you meet 12-year-old boys,

видели дванаестогодишњег дечака,

you'd meet women and you'd say,

него и жене и питали бисте:

"Why are you here?" Women would say,

"Зашто сте овде?". Оне би рекле:

"Well I've been here for 10 years because

"Овде сам десет година јер је мој муж

my husband committed a crime, but they can't find him."

починио злочин, али не могу да га нађу."

So it's just a place where there was no rule of law.

То је место где није постојао закон.

The first group of defenders came together

Стигла је прва група бранилаца

and I still remember, as I was training, I said,

и док сам их обучавала, питала сам:

"Okay, what do you do for an investigation?"

"Океј, како вршите истрагу?"

And there was silence in the class, and finally

На часу је завладала тишина, а потом

one woman stood up, [inaudible name],

је једна жена устала

and she said "Khrew," which means "teacher."

и рекла: "Khrew", што значи "учитељ".

She said, "I have defended more than

Рекла је: "Бранила сам више од 100

a hundred people, and I've never had to do

људи и никада нисам морала

any investigation,

да вршим истрагу,

because they all come with confessions."

јер су сви долазили са признањима."

And we talked about, as a class, the fact that

Као разред потом смо разговарали

number one, the confessions

прво о томе да признања

might not be reliable, but number two,

не морају бити поуздана, а друго,

we did not want to encourage the police

нисмо желели да подстичемо полицију

to keep doing this, especially

да настави то да ради, посебно

as it was now against the law.

зато што је сад било противзаконито.

And it took a lot of courage for these

Овим браниоцима било је потребно

defenders to decide that they would

много храбрости да одлуче

begin to stand up and support each other

да се организују и међусобно подрже

in implementing these laws.

у примени ових закона.

And I still remember the first cases where

Још увек се сећам првих случајева

they came, all 25 together, she would

када је свих 25 дошло, она би устала,

stand up, and they were in the back, and

а остали су били назад, подржавали је

they would support her, and the judges kept

а судије су говориле

saying, "No, no, no, no, we're going to do things

"Не, не, не, наставићемо да радимо

the exact same way we've been doing them."

онако како смо до сада радили."

But one day the perfect case came, and it

Али једног дана је стигао савршен случај:

was a woman who was a vegetable seller,

жена која је продавала поврће

she was sitting outside of a house.

седећи испред своје куће.

She said she actually saw the person

Рекла је да је видела особу,

run out who she thinks stole

која је украла некакав накит,

whatever the jewelry was, but the police

како бежи, али је полиција дошла,

came, they got her, there was nothing on her.

ухватила је њу али ништа нису нашли.

She was pregnant at the time. She had

Тада је била трудна. Имала је

cigarette burns on her. She'd miscarried.

опекотине од цигарета. Побацила је.

And when they brought her case

И када је случај доведен

to the judge, for the first time he stood up

пред судију, по први пут је устао

and he said, "Yes, there's no evidence

и рекао: "Да, нема доказа

except for your torture confession

осим признања под тортуром

and you will be released."

и бићете ослобођени."

And the defenders began to take cases

Браниоци су почели да узимају

over and over again and

све више случајева и видећете,

you will see, they have step by step began

корак по корак су почели да мењају

to change the course of history in Cambodia.

ток камбоџанске историје.

But Cambodia is not alone.

Али Камбоџа није усамљени случај.

I used to think, well is it Cambodia?

Мислила сам, да ли је само Камбоџа?

Or is it other countries?

Или има и других земаља?

But it is in so many countries.

Али то се дешава у многим земљама.

In Burundi I walked into a prison and it wasn't

У Бурундију сам у затвору наишла

a 12-year-old boy, it was an 8-year-old boy

на дечака, не од 12, него од 8 година,

for stealing a mobile phone.

због крађе мобилног телефона.

Or a woman, I picked up her baby,

Или када сам узела бебу једне жене,

really cute baby, I said "Your baby is so cute."

преслатку бебу и рекла "Беба је тако слатка".

It wasn't a baby, she was three.

Није била беба, имала је три године.

And she said "Yeah, but she's why I'm here,"

Жена је рекла: "Да, због ње сам овде",

because she was accused of stealing

јер била је оптужена за крађу

two diapers and an iron for her baby and

две пелене и пегле и још увек

still had been in prison.

је била у затвору.

And when I walked up to the prison director,

Пришла сам управнику затвора

I said, "You've got to let her out.

и рекла: "Морате да је пустите.

A judge would let her out."

Судија би је ослободио."

And he said, "Okay, we can talk about it,

Он је рекао: "У реду, можемо разговарати о томе,

but look at my prison. Eighty percent

али погледајте затвор. 80 процената

of the two thousand people here

од 2000 људи овде нема адвоката.

are without a lawyer. What can we do?"

Шта можемо да урадимо?"

So lawyers began to courageously

Адвокати су почели храбро

stand up together to organize a system

да се удружују и организују систем

where they can take cases.

у ком могу да раде на случајевима.

But we realized that it's not only the training

Али схватили смо да није само обука

of the lawyers, but the connection

адвоката, него њихова повезаност

of the lawyers that makes a difference.

то што чини разлику.

For example, in Cambodia, it was that

На пример, у Камбоџи,

[inaudible name] did not go alone

[неразумљиво име] није била сама

but she had 24 lawyers with her

него је имала 24 адвоката поред себе

who stood up together. And in the same way,

који су се држали заједно. Исто тако,

in China, they always tell me,

кажу ми, у Кини

"It's like a fresh wind in the desert

"Кад се удружимо,

when we can come together."

то је као свеж ветар у пустињи."

Or in Zimbabwe, where I remember Innocent,

Или у Зимбабвеу, сећам се Иносента (Невин)

after coming out of a prison where everybody

када је изашао из затвора где су сви

stood up and said, "I've been here

устали и рекли: "Овде сам годину дана,

for one year, eight years, 12 years

осам година, 12 година

without a lawyer,"

без адвоката",

he came and we had a training together

он је дошао и имали смо обуку

and he said, "I have heard it said" --

и рекао је: "Чуо сам да се прича..." -

because he had heard people mumbling

јер је чуо да људи шапућу

and grumbling -- "I have heard it said that

и говоркају - "Чуо сам да се прича

we cannot help to create justice

да не можемо да створимо правду

because we do not have the resources."

јер немамо ресурсе."

And then he said, "But I want you to know

А потом је рекао: "Али желим да знаш

that the lack of resources

да недостатак ресурса

is never an excuse for injustice."

није изговор за неправду."

And with that, he successfully

Потом је успешно организовао

organized 68 lawyers who have been

68 адвоката који су

systematically taking the cases.

почели да прихватају случајеве.

The key that we see, though, is training

Ипак, кључ је у обуци

and then early access.

и у раном приступу адвокатима.

I was recently in Egypt, and was inspired

Недавно сам у Египту била надахнута

to meet with another group of lawyers,

да се сусретнем са још једном групом адвоката

and what they told me is that they said,

а они су ми рекли:

"Hey, look, we don't have police

"Види, сада нема полиције

on the streets now. The police are

на улицама. Полиција је један

one of the main reasons why we had

од главних разлога наше револуције.

the revolution. They were torturing everybody

Мучили су све,

all the time."

непрестано."

And I said, "But there's been tens of millions

Рекла сам: "Али десетине милиона

of dollars that have recently gone in

долара је недавно уложено

to the development of the legal system here.

у развој овдашњег правног система.

What's going on?"

Шта се дешава?"

I met with one of the development agencies,

Посетила сам једну од развојних агенција

and they were training prosecutors

која је обучавала тужиоце

and judges, which is the normal bias,

и судије, што је чест случај,

as opposed to defenders.

уместо браниоце.

And they showed me a manual which

Показали су ми приручник

actually was an excellent manual.

који је уствари био одличан.

I said, "I'm gonna copy this."

Рекла сам: "Копираћу ово."

It had everything in it. Lawyers can come

Све је било у њему. Адвокати могу

at the police station. It was perfect.

да дођу у полицију. Био је савршен.

Prosecutors were perfectly trained.

Тужиоци су савршено обучени.

But I said to them, "I just have one question,

Али рекла сам им: "Имам једно питање:

which is, by the time that everybody got to

док оптужени не стигну до тужиоца,

the prosecutor's office, what had happened to them?"

шта им се све деси?"

And after a pause, they said,

После паузе, рекли су:

"They had been tortured."

"Мучени су."

So the pieces are,

Дакле, делови мозаика су,

not only the training of the lawyers, but

не само обука адвоката,

us finding a way to systematically implement

него налажење начина за системску примену

early access to counsel, because they are

раног приступа правном саветнику, јер они

the safeguard in the system

су чувари у систему

for people who are being tortured.

за људе који су подвргнути мучењу.

And as I tell you this, I'm also aware of the

И док вам ово говорим, свесна сам

fact that it sounds like, "Oh, okay, it sounds

да то звучи као "У реду, звучи као да

like we could do it, but can we really do it?"

можемо да урадимо, али да ли заиста можемо?"

Because it sounds big.

Јер звучи велико.

And there are many reasons why I believe it's possible.

Ја верујем да је то могуће, из много разлога.

The first reason is the people on the ground

Први разлог су људи на терену

who find ways of creating miracles

који проналазе начине да учине чуда

because of their commitment.

зато што су се обавезали.

It's not only Innocent, who I told you about

То није само Иносент из Зимбабвеа,

in Zimbabwe, but defenders all over the world

ког сам поменула, него и браниоци широм света

who are looking for these pieces.

који траже ове ствари.

We have a program called JusticeMakers,

Имамо програм по имену "JusticeMakers"

and we realized there are people that are

и схватили смо да има храбрих људи

courageous and want to do things, but

који желе нешто да ураде,

how can we support them?

али како да их подржимо?

So it's an online contest where it's only

То је онлајн такмичење где је

five thousand dollars if you come up with

награда само 500$ ако смислите

and innovative way of implementing justice.

иновативан начин за примењивање правде.

And there are 30 JusticeMakers

Постоји 30 "JusticeMakers"

throughout the world, from Sri Lanka

широм света, од Шри Ланке

to Swaziland to the DRC, who with

и Свазиленда, до ДР Конго, који са

five thousand dollars do amazing things,

500 долара чине невероватне ствари

through SMS programs,

путем СМС програма,

through paralegal programs,

путем паралегалних програма,

through whatever they can do.

на све могуће начине.

And it's not only these JusticeMakers,

Нису то само "JusticeMakers"

but people we courageously see

него и људи који храбро

figure out who their networks are

проналазе своје мреже

and how they can move it forward.

и начине да се повежу.

So in China, for instance, great laws

На пример у Кини су одлични закони

came out where it says police cannot

проистекли из тога што полиција

torture people or they will be punished.

не сме да мучи људе јер ће бити кажњена.

And I was sitting side by side with one of our

Седела сам поред једног од наших

very courageous lawyers, and said,

храбрих адвоката и питала:

"How can we get this out? How can we

"Како ово да разгласимо? Како

make sure that this is implemented?

да осигурамо да се ово примењује?

This is fantastic." And he said to me,

Ово је фантастично." А он ми је рекао:

"Well, do you have money?" And I said,

"Да ли имате новца?" Рекла сам: "Не".

"No." And he said, "That's okay,

"То је у реду", рекао је,

we can still figure it out."

"ипак можемо нешто смислити."

And on December 4, he organized

И 4. децембра организовао је

three thousand members

три хиљаде чланова

of the Youth Communist League,

Омладинске комунистичке лиге

from 14 of the top law schools,

из 14 најбољих правних школа

who organized themselves, developed

који су се организовали, одштампали

posters with the new laws, and went

постере са новим законима и ишли

to the police stations and began what he says

по полицијским станицама и започели,

is a non-violent legal revolution

како он каже, ненасилну правну револуцију

to protect citizen rights.

за заштиту права грађана.

So I talked about the fact that we need

Говорила сам о томе да је потребно

to train and support defenders.

да обучимо и подржимо браниоце.

We need to systematically implement

Морамо на системском нивоу да

early access to counsel.

уведемо рани приступ правном саветнику.

But the third and most important thing is that

Али трећа и најважнија ствар

we make a commitment to this.

је да се обавежемо на то.

And people often say to me, "You know,

Људи ми често кажу: "Знаш,

this is great, but it's wildly idealistic.

ово је супер, али веома идеалистично.

Never going to happen."

Неће се никад десити."

And the reason that I think that

Ја мислим да су те речи занимљиве

those words are interesting is because

зато што су исте такве речи

those were the same kinds of words

коришћене за људе

that were used for people who decided

који су одлучили да зауставе

they would end slavery, or end apartheid.

ропство или апартхејд.

It began with a small group of people

Почело је са малом групом људи

who decided they would commit.

која је одлучила да се посвети.

Now, there's one of our favorite poems

Имамо омиљену песму

from the defenders, which they share

међу браниоцима, коју они

from each other, is:

међусобно деле:

"Take courage friends, the road is often long,

"Будите храбри, пријатељи, пут је често дуг

the path is never clear,

и никада није јасан

and the stakes are very high,

и улози су велики,

but deep down, you are not alone."

али у дубини, ви нисте сами."

And I believe that if we can come together

Верујем да, ако се удружимо као

as a world community to support not only

светска заједница да подржимо

defenders, but also everyone in the system

не само браниоце, него све у систему

who is looking towards it,

који су заједно у овоме,

we can end torture as an investigative tool.

можемо зауставити тортуру као истражни метод.

I end always, because I'm sure the questions are --

Сигурна сам да има питања -

and I'd be happy to talk to you

и радо ћу са вама разговарати -

at any point -- "But what can I really do?"

завршавам са "Али шта могу ја да учиним?"

Well, I would say this. First of all,

Па, рекла бих да прво,

you know what you can do. But second of all,

знате шта можете да учините. Друго,

I would leave you with the story of Vishna,

оставићу вас са причом о Вишни

who actually was my inspiration

који је био моја инспирација

for starting International Bridges to Justice.

да оснујем "Међународне мостове правде".

Vishna was a 4-year-old boy when I met him

Вишна је имао 4 године кад сам га упознала

who was born in a Cambodian prison

и рођен је у камбоџанском затвору

in Kandal Province. But because he was

у провинцији Кандал. Сви су га волели,

born in the prison, everybody loved him,

баш зато што је рођен у затвору,

including the guards, so he was the only one

укључујући стражаре, па је био једини

who was allowed to come

коме је било дозвољено

in and out of the bars.

да се свуда креће.

So, you know, there's bars. And by the time

Знате, постоје решетке.

that Vishna was getting bigger,

Како је Вишна растао,

which means what gets bigger? Your head gets bigger.

шта се повећава? Глава.

So he would come to the first bar,

Дошао би до прве решетке,

the second bar and then the third bar,

па до друге па треће,

and then really slowly move his head

а онда би полако померио главу

so he could fit through, and come back,

како би се провукао, па би се вратио,

third, second, first. And he would

трећа, друга, прва. Ухватио би ме

grab my pinkie, because what he wanted

за мали прст, јер је сваког дана желео

to do every day is he wanted to go visit.

да иде у посете.

You know, he never quite made it to

Није успевао да стигне

all of them every day, but he wanted to visit

до свих у току дана, али је желео да посети

all 156 prisoners. And I would lift him,

свих 156 затвореника. Подигла бих га,

and he would put his fingers through.

а он би протурио свој прст.

Or if they were dark cells, it was like iron

Или ако су ћелије биле тамне

corrugated, and he would put his fingers through.

или имале гвоздене плоче, он би протурио своје прсте.

And most of the prisoners said that he was

Већина затвореника је рекла да је он

their greatest joy and their sunshine, and they

њихова највећа радост и зрак сунца и

looked forward to him. And I was like,

радовали су му се. Мислим,

here's Vishna. He's a 4-year-old boy.

ето Вишне. Четворогодишњег дечака.

He was born in a prison with almost nothing,

Рођеног у затвору без ичега,

no material goods, but he had a sense of

без материјалних ствари, али имао

his own heroic journey, which I believe

је свест о свом херојском путу,

we are all born into. He said,

а верујем да га сви имамо. Рекао је:

"Probably I can't do everything.

"Вероватно не могу да урадим све.

But I'm one. I can do something.

Али ја сам један. Могу нешто.

And I will do the one thing that I can do."

И радићу једну ствар коју могу."

So I thank you for having the prophetic

Хвала вам што имате пророчку машту

imagination to imagine the shaping

да замислите обликовање

of a new world with us together,

новог света заједно с нама

and invite you into this journey with us.

и позивам вас да нам се придружите.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)