Abraham Verghese: A doctor's touch

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Jelena Nedjic

A few months ago,

Пре неколико месеци

a 40 year-old woman came to an emergency room

на ургентно одељење болнице у крају

in a hospital close to where I live,

где живим, доведена је четрдесетогодишња жена,

and she was brought in confused.

била је збуњена када је стигла.

Her blood pressure was an alarming

Крвни притисак је био алармантно

230 over 170.

повишен на 230 са 170.

Within a few minutes, she went into cardiac collapse.

У року од неколико минута доживела је срчани удар.

She was resuscitated, stabilized,

Реанимирана је, стабилизована,

whisked over to a CAT scan suite

пребачена на компјутерску томографију

right next to the emergency room,

одмах до ургентног одељења,

because they were concerned about blood clots in the lung.

јер су били забринути због угрушака крви у плућном крилу.

And the CAT scan revealed

Компјутерска томографија

no blood clots in the lung,

није открила згрушану крв у плућима,

but it showed bilateral, visible, palpable breast masses,

него обостране, видљиве, опипљиве масе у грудима,

breast tumors,

туморе дојке

that had metastasized widely

који су метастазирали

all over the body.

по целом њеном телу.

And the real tragedy was, if you look through her records,

Ако погледате њен медицински картон,

she had been seen

трагично је било то што је

in four or five other health care institutions

била прегледана у четири или пет

in the preceding two years.

других институција претходних година.

Four or five opportunities

Било је четири или пет прилика

to see the breast masses, touch the breast mass,

да се уоче и осете масе у грудима,

intervene at a much earlier stage

да се интервенише у много ранијој фази

than when we saw her.

него кад смо је ми примили.

Ladies and gentlemen,

Даме и господо,

that is not an unusual story.

ово није неуобичајена прича.

Unfortunately, it happens all the time.

Нажалост, стално се дешава.

I joke, but I only half joke,

Само донекле се шалим, али

that if you come to one of our hospitals missing a limb,

да дођете у једну од наших болница без екстремитета,

no one will believe you till they get a CAT scan, MRI

нико вам неће поверовати док не урадите томографију,

or orthopedic consult.

МРИ или ортопедски преглед.

I am not a Luddite.

Нисам Лудита.

I teach at Stanford.

Предајем на Стенфорду.

I'm a physician practicing with cutting-edge technology.

Ја сам лекар који ради са савременом технологијом.

But I'd like to make the case to you

Али у наредних седамнаест минута

in the next 17 minutes

желим да вас убедим да,

that when we shortcut the physical exam,

када прескочимо физички преглед,

when we lean towards ordering tests

када тежимо томе да радимо тестове

instead of talking to and examining the patient,

уместо да разговарамо и прегледамо пацијента,

we not only overlook simple diagnoses

онда не само да превиђамо једноставне дијагнозе

that can be diagnosed at a treatable, early stage,

у почетним, излечивим фазама,

but we're losing much more than that.

него губимо и више од тога.

We're losing a ritual.

Губимо један ритуал.

We're losing a ritual that I believe is transformative, transcendent,

Мислим да тај ритуал може да нас преобрази, узвиси,

and is at the heart

и налази се у сржи

of the patient-physician relationship.

односа лекар-пацијент.

This may actually be heresy to say this at TED,

Можда је јерес ово рећи на TED конференцији,

but I'd like to introduce you

али желим да вам представим

to the most important innovation,

по мени најважнији изум

I think, in medicine

у медицини,

to come in the next 10 years,

у наредних десет година,

and that is the power of the human hand --

а то је моћ људске руке -

to touch, to comfort, to diagnose

да додирне, утеши, дијагностикује,

and to bring about treatment.

да донесе излечење.

I'd like to introduce you first to this person

Прво желим да вас упознам са овом особом,

whose image you may or may not recognize.

чију слику можда препознајете.

This is Sir Arthur Conan Doyle.

Ово је Сер Артур Конан Дојл.

Since we're in Edinburgh, I'm a big fan of Conan Doyle.

Пошто смо у Единбургу, ја веома волим Конана Дојла.

You might not know that Conan Doyle went to medical school

Можда не знате да је он похађао медицинску

here in Edinburgh,

школу овде у Единбургу,

and his character, Sherlock Holmes,

а његов лик, Шерлок Холмс,

was inspired by Sir Joseph Bell.

настао је према Сер Џозефу Белу.

Joseph Bell was an extraordinary teacher by all accounts.

Џозеф Бел је био изузетан учитељ, на много нивоа.

And Conan Doyle, writing about Bell,

И Конан Дојл је, пишући о Белу,

described the following exchange

описао следећу интеракцију

between Bell and his students.

између Бела и његових студената.

So picture Bell sitting in the outpatient department,

Замислите Бела како седи у амбуланти,

students all around him,

окружен студентима,

patients signing up in the emergency room

а пацијенти стижу у ургентно одељење,

and being registered and being brought in.

примају их и доводе на преглед.

And a woman comes in with a child,

Улази једна жена са дететом

and Conan Doyle describes the following exchange.

и Конан Дојл описује следећи разговор.

The woman says, "Good Morning."

Жена каже: "Добро јутро."

Bell says, "What sort of crossing did you have

Бел пита: "Какав је био пут трајектом

on the ferry from Burntisland?"

из Бурнтајленда?"

She says, "It was good."

Она одговара: "Добар."

And he says, "What did you do with the other child?"

А он пита: "А где вам је друго дете?"

She says, "I left him with my sister at Leith."

Она каже: "Оставила сам га код сестре у Литу."

And he says,

Потом он пита:

"And did you take the shortcut down Inverleith Row

"Да ли сте ишли пречицом кроз Инверлеј пролаз

to get here to the infirmary?"

да бисте стигли до амбуланте?"

She says, "I did."

Она одговара: "Јесам."

And he says, "Would you still be working at the linoleum factory?"

"Да ли још увек радите у фабрици линолеума?"

And she says, "I am."

Она каже: "Да."

And Bell then goes on to explain to the students.

А Бел онда објашњава студентима.

He says, "You see, when she said, 'Good morning,'

Каже: "Видите, кад је рекла "Добро јутро",

I picked up her Fife accent.

чуо сам акценат из Фајфа.

And the nearest ferry crossing from Fife is from Burntisland.

А најближи трајектни прелаз из Фајфа је из Бурнтајленда.

And so she must have taken the ferry over.

Мора да је ишла тим трајектом.

You notice that the coat she's carrying

Видите да је капут који носи

is too small for the child who is with her,

премали за дете које је с њом,

and therefore, she started out the journey with two children,

стога је путовање почела са два детета,

but dropped one off along the way.

али је једно оставила негде успут.

You notice the clay on the soles of her feet.

Приметите глину на ђоновима њених ципела.

Such red clay is not found within a hundred miles of Edinburgh,

Таква црвена глина се не може наћи у близини Единбурга,

except in the botanical gardens.

осим у ботаничкој башти.

And therefore, she took a short cut down Inverleith Row

Значи, она је ишла пречицом кроз Инверлеј

to arrive here.

да би стигла овде.

And finally, she has a dermatitis

И коначно, има дерматитис

on the fingers of her right hand,

на прстима десне руке,

a dermatitis that is unique

дерматитис који је јединствен

to the linoleum factory workers in Burntisland."

за раднике у фабрици линолеума у Бурнтајленду."

And when Bell actually strips the patient,

А када се пацијенткиња свуче

begins to examine the patient,

и Бел почне да је прегледа,

you can only imagine how much more he would discern.

можете замислити колико још ствари може да открије.

And as a teacher of medicine, as a student myself,

Као професора медицине и као ученика,

I was so inspired by that story.

та прича ме је веома инспирисала.

But you might not realize

Али можда не схватате да је

that our ability to look into the body

наша способност да погледамо тело

in this simple way, using our senses,

на овај једноставан начин, користећи чула,

is quite recent.

прилично нов.

The picture I'm showing you is of Leopold Auenbrugger

Ово је слика Леополда Ауенбругера

who, in the late 1700s,

који је у касном осамнаестом веку

discovered percussion.

открио перкусију (мед.).

And the story is that Leopold Auenbrugger

Леополд Ауенбругер

was the son of an innkeeper.

је био син гостионичара.

And his father used to go down into the basement

Његов отац је силазио у подрум

to tap on the sides of casks of wine

и лупкао о бурад с вином

to determine how much wine was left

како би утврдио колико га је остало

and whether to reorder.

и да ли треба да поручи још.

And so when Auenbrugger became a physician,

Када је Ауенбругер постао лекар,

he began to do the same thing.

почео је да чини исту ствар.

He began to tap on the chests of his patients,

Куцкао би по грудима својих пацијената,

on their abdomens.

по њиховим стомацима.

And basically everything we know about percussion,

И скоро све што знамо о перкусији,

which you can think of as an ultrasound of its day --

која ја била ултразвук тог доба -

organ enlargement, fluid around the heart, fluid in the lungs,

увећање органа, течност око срца, у плућима,

abdominal changes --

абдоминалне промене -

all of this he described in this wonderful manuscript

све то је он описао у дивном рукопису

"Inventum Novum," "New Invention,"

"Inventum Novum", "Нови изум",

which would have disappeared into obscurity,

који би пао у заборав, да није било

except for the fact that this physician, Corvisart,

овог лекара, Корвисара,

a famous French physician --

чувеног француског лекара -

famous only because he was physician to this gentleman --

чувен је само по томе што је био лекар овог господина -

Corvisart repopularized and reintroduced the work.

он је поново представио и популаризовао овај рад.

And it was followed a year or two later

Годину, две дана касније,

by Laennec discovering the stethoscope.

Ленек је изумео стетоскоп.

Laennec, it is said, was walking in the streets of Paris

Прича се да је Ленек шетао париским улицама

and saw two children playing with a stick.

и видео двоје деце како се играју са штапом.

One was scratching at the end of the stick,

Једно дете је гребало један крај штапа,

another child listened at the other end.

а друго је слушало на другом крају.

And Laennec thought this would be a wonderful way

И Ленек је помислио да је ово изврстан начин

to listen to the chest or listen to the abdomen

да се послуша грудни кош или стомак,

using what he called "the cylinder."

коришћењем онога што је звао "цилиндар".

Later he renamed it the stethoscope.

Касније му је дао име стетоскоп.

And that is how stethoscope and auscultation was born.

Тако су рођени стетоскоп и аускултација (ослушкивање).

So within a few years,

У року од неколико година,

in the late 1800s, early 1900s,

крајем деветнаестог и почетком двадесетог века,

all of a sudden,

одједном је бербер-хирург

the barber surgeon had given way

уступио место лекару

to the physician who was trying to make a diagnosis.

који је покушавао да постави дијагнозу.

If you'll recall, prior to that time,

Ако се сећате, пре тога бисте,

no matter what ailed you, you went to see the barber surgeon

какав год проблем имали, ишли код бербера-хирурга

who wound up cupping you,

који би применио терапију врућим чашама,

bleeding you, purging you.

пуштао вам крв, прочистио би вас.

And, oh yes, if you wanted,

И да, ако желите он би вас

he would give you a haircut -- short on the sides, long in the back --

и подшишао - кратко са стране, дуже позади -

and pull your tooth while he was at it.

и извадио би вам зуб, о истом трошку.

He made no attempt at diagnosis.

Није покушавао да постави дијагнозу.

In fact, some of you might well know

Заправо, неки од вас можда знају

that the barber pole, the red and white stripes,

да црвене и беле пруге берберског штапа

represents the blood bandages of the barber surgeon,

представљају крваве завоје бербера-хирурга,

and the receptacles on either end

а посуде на оба краја представљају

represent the pots in which the blood was collected.

посуде у којима је скупљана крв.

But the arrival of auscultation and percussion

Али проналазак аускултације и перкусије

represented a sea change,

представљао је велику промену,

a moment when physicians were beginning to look inside the body.

тренутак кад су лекари почели да гледају унутар тела.

And this particular painting, I think,

Мислим да ова конкретна слика

represents the pinnacle, the peak, of that clinical era.

представља врхунац тог клиничког доба.

This is a very famous painting:

То је веома позната слика:

"The Doctor" by Luke Fildes.

"Лекар", од Лука Филдса.

Luke Fildes was commissioned to paint this by Tate,

Тејт је тражио од Лука Филдса да наслика ово,

who then established the Tate Gallery.

а потом је основао "Тејт" галерију.

And Tate asked Fildes to paint a painting

Тејт је од Филдса тражио да слика

of social importance.

слике од друштвеног значаја.

And it's interesting that Fildes picked this topic.

Занимљиво је да је Филдс изабрао ову тему.

Fildes' oldest son, Philip,

Његов најстарији син, Филип,

died at the age of nine on Christmas Eve

умро је са девет година, после кратке болести,

after a brief illness.

на Бадње вече.

And Fildes was so taken by the physician

Филдса је очарао лекар који је

who held vigil at the bedside for two, three nights,

бдео над синовљевом постељом две, три ноћи,

that he decided that he would try and depict

и одлучио је да покуша да дочара

the physician in our time --

лекара свог времена -

almost a tribute to this physician.

то је као посвета лекару.

And hence the painting "The Doctor," a very famous painting.

Тако је настала веома позната слика "Лекар".

It's been on calendars, postage stamps in many different countries.

У многим земљама се нашла на календарима, поштанским маркама.

I've often wondered, what would Fildes have done

Често сам се питао шта би Филдс урадио

had he been asked to paint this painting

да му је тражено да наслика ово

in the modern era,

у модерном добу,

in the year 2011?

у години 2011.?

Would he have substituted a computer screen

Да ли би на месту пацијента

for where he had the patient?

насликао компјутер?

I've gotten into some trouble in Silicon Valley

Упао сам у невоље у Силицијумској Долини

for saying that the patient in the bed

када сам рекао да је пацијент у кревету

has almost become an icon

скоро постао само слика

for the real patient who's in the computer.

правог пацијента који се налази у компјутеру.

I've actually coined a term for that entity in the computer.

Осмислио сам реч за то биће у компјутеру.

I call it the iPatient.

Зовем га иПацијент.

The iPatient is getting wonderful care all across America.

Он добија изврсну негу широм Америке.

The real patient often wonders,

Прави пацијент се некада запита

where is everyone?

где су сви?

When are they going to come by and explain things to me?

Када ће доћи и објаснити ми ствари?

Who's in charge?

Ко је одговоран?

There's a real disjunction between the patient's perception

Постоји велико неслагање између перцепције пацијента

and our own perceptions as physicians of the best medical care.

и лекара о томе како треба да изгледа најбоља нега.

I want to show you a picture

Желим да вам покажем

of what rounds looked like

како су изгледале визите

when I was in training.

када сам ја био на обуци.

The focus was around the patient.

Фокус је био на пацијенту.

We went from bed to bed. The attending physician was in charge.

Ишли смо од кревета до кревета. Дежурни лекар је био главни.

Too often these days,

Данас, визите често

rounds look very much like this,

највише личе на ово,

where the discussion is taking place

где се дискусија одвија

in a room far away from the patient.

у соби далеко од пацијента.

The discussion is all about images on the computer, data.

Дискусија се води о сликама на компјутеру, о подацима.

And the one critical piece missing

А битан део који недостаје

is that of the patient.

је пацијент.

Now I've been influenced in this thinking

На моје размишљање су утицале

by two anecdotes that I want to share with you.

две анегдоте које желим да поделим са вама.

One had to do with a friend of mine who had a breast cancer,

Прва је о једној пријатељици која је имала рак дојке,

had a small breast cancer detected --

пронађен јој је мали рак дојке -

had her lumpectomy in the town in which I lived.

који је извађен у граду у ком сам живео.

This is when I was in Texas.

Тада сам био у Тексасу.

And she then spent a lot of time researching

Потом је провела много времена истражујући,

to find the best cancer center in the world

тражећи најбољу клинику за рак у свету,

to get her subsequent care.

за своје касније лечење.

And she found the place and decided to go there, went there.

Нашла је једно место и одлучила да тамо оде.

Which is why I was surprised a few months later

Зато сам се и изненадио, неколико месеци касније,

to see her back in our own town,

када сам је опет видео у нашем граду,

getting her subsequent care with her private oncologist.

на постоперативном лечењу код приватног онколога.

And I pressed her, and I asked her,

Инсистирао сам и питао је:

"Why did you come back and get your care here?"

"Зашто си се вратила на лечење овде?"

And she was reluctant to tell me.

Није била вољна да ми одговори.

She said, "The cancer center was wonderful.

Рекла је: "Тај центар је био диван.

It had a beautiful facility,

Има дивне просторије,

giant atrium, valet parking,

велики атријум, особље за паркинг,

a piano that played itself,

клавир који сам свира,

a concierge that took you around from here to there.

рецепционера који те води тамо-овамо.

But," she said,

Али", рекла је,

"but they did not touch my breasts."

"нису ми додирнули груди."

Now you and I could argue

Ви и ја можемо да тврдимо да

that they probably did not need to touch her breasts.

они можда нису ни морали да јој додирну груди.

They had her scanned inside out.

Скенирали су је изнутра и споља.

They understood her breast cancer at the molecular level;

Разумели су њен рак на молекуларном нивоу,

they had no need to touch her breasts.

није било потребе да јој додирују груди.

But to her, it mattered deeply.

Али њој је то много значило.

It was enough for her to make the decision

То јој је било довољно да се одлучи

to get her subsequent care with her private oncologist

за постоперативну негу код приватног онколога

who, every time she went,

који је, сваки пут кад би дошла,

examined both breasts including the axillary tail,

прегледао обе дојке, укључујући пазушне јаме,

examined her axilla carefully,

прегледао пазухе врло пажљиво,

examined her cervical region, her inguinal region,

грлић материце, препоне,

did a thorough exam.

радио је детаљан преглед.

And to her, that spoke of a kind of attentiveness that she needed.

Њој је то био знак да добија негу која јој је потребна.

I was very influenced by that anecdote.

Та анегдота је имала велики утицај на мене.

I was also influenced by another experience that I had,

Још једно искуство је на мене имало утицаја,

again, when I was in Texas, before I moved to Stanford.

такође кад сам био у Тексасу, пре селидбе у Стенфорд.

I had a reputation

Био сам познат по интересовању

as being interested in patients

за пацијенте који су

with chronic fatigue.

патили од хроничног умора.

This is not a reputation you would wish on your worst enemy.

Ово је репутација коју не бисте пожелели ни најгорем непријатељу,

I say that because these are difficult patients.

јер су то тешки пацијенти.

They have often been rejected by their families,

Њихове породице их често одбацују,

have had bad experiences with medical care

имали су лоша искуства са медицинском негом

and they come to you fully prepared

и долазе вам потпуно припремљени

for you to join the long list of people

да вас додају дугој листи људи

who's about to disappoint them.

који ће их разочарати.

And I learned very early on with my first patient

Веома брзо сам, са својим првим пацијентом,

that I could not do justice

научио да не могу да услужим

to this very complicated patient

таквог веома компликованог пацијента

with all the records they were bringing

са свим подацима које доноси

in a new patient visit of 45 minutes.

на првом прегледу у трајању од 45 минута.

There was just no way.

Није било могуће.

And if I tried, I'd disappoint them.

Ако бих пробао, разочарао бих их.

And so I hit on this method

Започео сам метод у ком бих

where I invited the patient

позвао пацијента да током

to tell me the story for their entire first visit,

целе прве посете исприча своју причу

and I tried not to interrupt them.

и покушавао сам да га не прекидам.

We know the average American physician

Знамо да просечни амерички лекар

interrupts their patient in 14 seconds.

прекида пацијента на сваких 14 секунди.

And if I ever get to heaven,

Ако икада доспем у рај,

it will be because I held my piece for 45 minutes

биће то зато што сам се уздржао 45 минута

and did not interrupt my patient.

и нисам прекидао пацијента.

I then scheduled the physical exam for two weeks hence,

Потом сам заказао физички преглед кроз две недеље

and when the patient came for the physical,

и када би пацијент дошао, могао сам

I was able to do a thorough physical,

да урадим детаљан преглед

because I had nothing else to do.

јер нисам имаo ништа друго да радим.

I like to think that I do a thorough physical exam,

Волим да мислим како радим детаљан преглед,

but because the whole visit was now about the physical,

али пошто сам га сада радио током целе посете,

I could do an extraordinarily thorough exam.

могао је да буде изузетно детаљан.

And I remember my very first patient in that series

Сећам се да је први пацијент из тог низа

continued to tell me more history

наставио да ми даје још података

during what was meant to be the physical exam visit.

током онога што је требало да буде само преглед.

And I began my ritual.

Започео сам свој ритуал.

I always begin with the pulse,

Увек почињем са пулсом,

then I examine the hands, then I look at the nail beds,

онда прегледам руке, гледам корен ноктију,

then I slide my hand up to the epitrochlear node,

потом опипавам лимфне жлезде,

and I was into my ritual.

и волео сам тај ритуал.

And when my ritual began,

Дакле, када сам почео,

this very voluble patient

овај веома причљиви пацијент

began to quiet down.

је почео да се стишава.

And I remember having a very eerie sense

Сећам се да сам имао језив осећај

that the patient and I

да смо пацијент и ја

had slipped back into a primitive ritual

упали у неки примитивни ритуал

in which I had a role

у коме смо и он и ја

and the patient had a role.

имали своје улоге.

And when I was done,

И када сам завршио,

the patient said to me with some awe,

пацијент ми је са неким дивљењем рекао:

"I have never been examined like this before."

"Никад ме нико није овако прегледао."

Now if that were true,

Ако је то истина,

it's a true condemnation of our health care system,

то је права осуда нашег здравственог система,

because they had been seen in other places.

јер су их прегледали и други лекари.

I then proceeded to tell the patient,

Потом, кад се пацијент обукао,

once the patient was dressed,

ја бих му говорио стандардне

the standard things that the person must have heard in other institutions,

ствари које је вероватно чуо у другим институцијама:

which is, "This is not in your head.

"Ово нисте измислили.

This is real.

Ово је стварно.

The good news, it's not cancer, it's not tuberculosis,

Добра вест: није рак, није туберкулоза,

it's not coccidioidomycosis or some obscure fungal infection.

није нека чудна гљивична инфекција.

The bad news is we don't know exactly what's causing this,

Лоша вест: не знамо тачно шта је узрок,

but here's what you should do, here's what we should do."

али ево шта би требало Ви и ми да урадимо."

And I would lay out all the standard treatment options

И представио бих све стандардне третмане

that the patient had heard elsewhere.

за које је пацијент чуо и на другим местима.

And I always felt

Увек сам осећао да

that if my patient gave up the quest

ако је мој пацијент одустао од потраге

for the magic doctor, the magic treatment

за магичним лекаром и леком

and began with me on a course towards wellness,

и потом кренуо са мном на пут опоравка,

it was because I had earned the right

то је било зато што сам заслужио

to tell them these things

право да им то све кажем,

by virtue of the examination.

због прегледа који сам радио.

Something of importance had transpired in the exchange.

Нешто важно се десило у тој интеракцији.

I took this to my colleagues

Својим колегама антрополозима

at Stanford in anthropology

на Стенфорду

and told them the same story.

сам испричао исту причу.

And they immediately said to me,

Одмах су ми рекли:

"Well you are describing a classic ritual."

"Описујеш класични ритуал."

And they helped me understand

Помогли су ми да схватим

that rituals are all about transformation.

да се у ритуалима ради о трансформацији.

We marry, for example,

На пример, венчавамо се

with great pomp and ceremony and expense

уз велику помпу и церемонију и трошак,

to signal our departure

како бисмо нагласили одлазак

from a life of solitude and misery and loneliness

из изолованог, јадног и усамљеног живота

to one of eternal bliss.

у живот вечног благостања.

I'm not sure why you're laughing.

Не знам зашто се смејете.

That was the original intent, was it not?

То је била оригинална намера, зар не?

We signal transitions of power

Са ритуалима наглашавамо

with rituals.

прелазе моћи.

We signal the passage of a life with rituals.

Ритуалима наглашавамо пролазак живота.

Rituals are terribly important.

Ритуали су изузетно важни.

They're all about transformation.

Они у потпуности говоре о трансформацији.

Well I would submit to you

Рекао бих

that the ritual

да је ритуал у ком

of one individual coming to another

једна особа долази код друге

and telling them things

и говори јој ствари

that they would not tell their preacher or rabbi,

које не би рекла свештенику или рабину

and then, incredibly on top of that,

и потом, поврх свега

disrobing and allowing touch --

се скида и дозвољава додир -

I would submit to you that that is a ritual of exceeding importance.

рекао бих да је то ритуал од изузетне важности.

And if you shortchange that ritual

И ако скратите тај ритуал

by not undressing the patient,

тиме што нећете свући пацијента,

by listening with your stethoscope on top of the nightgown,

што ћете га послушати преко одеће,

by not doing a complete exam,

тиме што нећете урадити потпуни преглед,

you have bypassed on the opportunity

промаћи ће вам прилика

to seal the patient-physician relationship.

да учврстите однос пацијент-лекар.

I am a writer,

Ја сам писац и желим да завршим

and I want to close by reading you a short passage that I wrote

читањем једног кратког пасуса који сам написао,

that has to do very much with this scene.

а који има много везе са овом сценом.

I'm an infectious disease physician,

Ја сам лекар за инфективне болести,

and in the early days of HIV, before we had our medications,

и у раним данима ХИВ-а, пре лекова,

I presided over so many scenes like this.

присуствовао сам многим оваквим сценама.

I remember, every time I went to a patient's deathbed,

Сваки пут кад бих дошао до пацијентове самртничке постеље,

whether in the hospital or at home,

било да је био код куће или у болници,

I remember my sense of failure --

сећам се да сам осећао неуспех -

the feeling of I don't know what I have to say;

осећај да не знам шта да кажем;

I don't know what I can say;

не знам шта могу да кажем;

I don't know what I'm supposed to do.

не знам шта би требало да радим.

And out of that sense of failure,

И сећам се да сам, из тог

I remember, I would always examine the patient.

осећања неуспеха, увек прегледао пацијенте.

I would pull down the eyelids.

Спустио бих им капке.

I would look at the tongue.

Погледао бих језик.

I would percuss the chest. I would listen to the heart.

Куцнуо бих по грудима. Послушао бих срце.

I would feel the abdomen.

Испипао бих стомак.

I remember so many patients,

Сећам се многих пацијената,

their names still vivid on my tongue,

знам њихова имена,

their faces still so clear.

њихова лица јасно видим.

I remember so many huge, hollowed out, haunted eyes

Сећам се толико огромних, празних, забринутих очију

staring up at me as I performed this ritual.

како ме гледају док изводим тај ритуал.

And then the next day,

А следећег дана бих дошао

I would come, and I would do it again.

и све бих поновио.

And I wanted to read you this one closing passage

Желим да вам прочитам последњи пасус

about one patient.

о једном пацијенту.

"I recall one patient

"Сећам се једног пацијента

who was at that point

који је тада био

no more than a skeleton

скоро костур

encased in shrinking skin,

обавијен кожом која пропада,

unable to speak,

није могао да говори,

his mouth crusted with candida

уста су му била у ранама

that was resistant to the usual medications.

које су одолевале уобичајеним лековима.

When he saw me

Када ме је видео,

on what turned out to be his last hours on this earth,

испоставило се у својим последњим сатима,

his hands moved as if in slow motion.

његове шаке су се кретале као у успореном снимку.

And as I wondered what he was up to,

Док сам се питао шта жели,

his stick fingers made their way

његови штапићасти прсти попели

up to his pajama shirt,

су се до његове пиџаме,

fumbling with his buttons.

петљали су око дугмади.

I realized that he was wanting

Схватио сам да је желео

to expose his wicker-basket chest to me.

да ми покаже своје кошчате груди.

It was an offering, an invitation.

Била је то понуда, позив.

I did not decline.

Нисам одбио.

I percussed. I palpated. I listened to the chest.

Куцнуо сам. Додирнуо сам. Послушао груди.

I think he surely must have known by then

Мислим да је тада већ знао

that it was vital for me

да је то мени важно

just as it was necessary for him.

баш колико је и њему потребно.

Neither of us could skip this ritual,

Ниједан од нас није могао да прескочи ритуал

which had nothing to do with detecting rales in the lung,

који није имао везе са налажењем шума у плућима

or finding the gallop rhythm of heart failure.

или неправилног срчаног ритма.

No, this ritual was about the one message

Не, овај ритуал садржи једну поруку

that physicians have needed to convey to their patients.

коју лекари морају да пренесу пацијентима.

Although, God knows, of late, in our hubris,

Мада, Бог зна, због нашег поноса,

we seem to have drifted away.

изгледа да смо залутали.

We seem to have forgotten --

Изгледа да смо заборавили -

as though, with the explosion of knowledge,

као да смо, уз експлозију знања

the whole human genome mapped out at our feet,

и цео мапирани људски геном пред собом

we are lulled into inattention,

сви упали у непажњу,

forgetting that the ritual is cathartic to the physician,

заборављајући да је ритуал катарзичан за лекара,

necessary for the patient --

неопходан пацијенту -

forgetting that the ritual has meaning

заборављајући да тај ритуал има значење

and a singular message to convey to the patient.

и једну поруку коју преноси пацијенту.

And the message, which I didn't fully understand then,

А порука, коју тада нисам у потпуности разумео,

even as I delivered it,

чак и кад сам је преносио,

and which I understand better now is this:

али коју сада боље разумем, је следећа:

I will always, always, always be there.

Ја ћу увек, увек, увек бити ту.

I will see you through this.

Проћи ћу са тобом кроз ово.

I will never abandon you.

Никада те нећу напустити.

I will be with you through the end."

Бићу са тобом на самом крају."

Thank you very much.

Много вам хвала.

(Applause)

(аплауз)