Bjorn Lomborg: Global priorities bigger than climate change

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

What I'd like to talk about is really the biggest problems in the world.

Оно о чему бих желео да говорим су заиста највећи проблеми на свету.

Нећу говорити о „Скептичном борцу за заштиту животне средине“;

I'm not going to talk about "The Skeptical Environmentalist" --

probably that's also a good choice.

вероватно је и то добар избор.

(Laughter)

(Смех)

Ипак, говорићу о томе који су велики светски проблеми.

But I am going talk about: what are the big problems in the world?

Пре него што наставим, морам да затражим од сваког међу вама

And I must say, before I go on, I should ask every one of you

to try and get out pen and paper

да извади оловку и папир,

јер ћу затражити да ми помогнете да прегледамо како ми то радимо.

because I'm actually going to ask you to help me to look at how we do that.

Дакле, извадите своју оловку и папир.

So get out your pen and paper.

Суштина је да постоји много проблема на свету.

Bottom line is, there is a lot of problems out there in the world.

I'm just going to list some of them.

Набројаћу само неке од њих.

There are 800 million people starving.

Осамсто милиона људи гладује.

Има милијарду људи без чисте, пијаће воде.

There's a billion people without clean drinking water.

Две милијарде људи нема канализацију.

Two billion people without sanitation.

There are several million people dying of HIV and AIDS.

Неколико милиона људи умире због ХИВ-а и сиде.

The lists go on and on.

Листа се наставља унедоглед.

There's two billions of people who will be severely affected by climate change -- so on.

Две миллиарде људи ће озбиљно погодити климатске промене и тако даље.

There are many, many problems out there.

Постоји много, много проблема на свету.

In an ideal world, we would solve them all, but we don't.

У идеалном свету бисмо решили све проблеме, али то не чинимо.

We don't actually solve all problems.

Ми заправо не решавамо све проблеме.

And if we do not, the question I think we need to ask ourselves --

Ако то не чинимо, питање које себи треба да поставимо,

and that's why it's on the economy session -- is to say,

а зато се то налази у сесији о економији, је да кажемо,

ако не чинимо све ово, треба заиста да се запитамо

if we don't do all things, we really have to start asking ourselves,

which ones should we solve first?

које треба да решимо прво.

And that's the question I'd like to ask you.

То је питање које желим да вам поставим.

If we had say, 50 billion dollars over the next four years to spend

Ако бисмо, рецимо, имали да потрошимо

50 милијарди долара током наредне четири године

to do good in this world, where should we spend it?

да чинимо добро у свету, где би требало да их потрошимо?

We identified 10 of the biggest challenges in the world,

Идентификовали смо десет највећих проблема на свету,

and I will just briefly read them:

а само ћу их ишчитати:

климатске промене, заразне болести, сукоби, образовање,

climate change, communicable diseases, conflicts, education,

financial instability, governance and corruption,

финансијска нестабилност, влада и корупција,

malnutrition and hunger, population migration,

недовољна исхрана и глад, миграције становништва,

sanitation and water, and subsidies and trade barriers.

каализација и вода, субвенције и трговинске баријере.

We believe that these in many ways

Верујемо да ово у много чему

encompass the biggest problems in the world.

обухвата највеће светске проблеме.

The obvious question would be to ask,

Очигледно питање било би следеће:

what do you think are the biggest things?

шта мислите, који су проблеми највећи?

Where should we start on solving these problems?

Одакле треба да кренемо са решавањем ових проблема?

But that's a wrong problem to ask.

Међутим, то је погрешно постављен проблем.

That was actually the problem that was asked in Davos in January.

То је проблем који је изнет у Давосу у јануару,

али, наравно, јавља се проблем када затражите од људи

But of course, there's a problem in asking people to focus on problems.

да се фокусирају на проблеме,

Because we can't solve problems.

јер их не можемо решити.

Surely the biggest problem we have in the world is that we all die.

Сигурно је највећи проблем на свету то што сви умиремо,

али немамо технологију да то решимо, зар не?

But we don't have a technology to solve that, right?

So the point is not to prioritize problems,

Дакле, поента није одређивање приоритета међу проблемима,

but the point is to prioritize solutions to problems.

већ одређивање приоритета међу решењима проблема,

а то би било... наравно, ту постаје мало компликованије.

And that would be -- of course that gets a little more complicated.

За климатске промене би то био протокол из Кјота.

To climate change that would be like Kyoto.

За преносиве болести -

To communicable diseases, it might be health clinics or mosquito nets.

здравствене установе и мреже против комараца.

To conflicts, it would be U.N.'s peacekeeping forces, and so on.

За сукобе - Мировне снаге Уједнињених нација и тако даље.

The point that I would like to ask you to try to do,

Поента у вези са којом вам се обраћам

је да у само 30 секунди, а знам да је ово немогућ задатак,

is just in 30 seconds -- and I know this is in a sense

an impossible task -- write down what you think

запишете шта мислите да су највећи приоритети.

is probably some of the top priorities.

And also -- and that's, of course, where economics gets evil --

Такође, а то је, наравно, где економија постане зла,

to put down what are the things we should not do, first.

да напишете које су то ствари које не треба да урадимо, као прво.

What should be at the bottom of the list?

Шта треба да је на дну листе?

Молим вас, одвојите 30 секунди, разговарајте са својим суседом

Please, just take 30 seconds, perhaps talk to your neighbor,

и одредите шта би требало да су главни и најмање важни приоритети

and just figure out what should be the top priorities

and the bottom priorities of the solutions that we have

за решења која имамо на највеће светске проблеме.

to the world's biggest issues.

The amazing part of this process -- and of course, I mean,

Невероватни део овог процеса -

наравно, волео бих, имам само 18 минута,

I would love to -- I only have 18 minutes,

а већ сам вам дао знатан део времена, зар не?

I've already given you quite a substantial amount of my time, right?

I'd love to go into, and get you to think about this process,

Волео бих да се ближе позабавимо тиме

и да вас наведем да размишљате о овом процесу,

and that's actually what we did.

а то је оно што смо урадили.

And I also strongly encourage you,

Такође вас здушно охрабрујем,

а сигуран сам да ћемо о овоме дискутовати касније,

and I'm sure we'll also have these discussions afterwards,

to think about, how do we actually prioritize?

да размислите како заправо одређујемо приоритете.

Of course, you have to ask yourself,

Наравно, морате да се запитате

why on Earth was such a list never done before?

зашто, забога, никада пре није направљена ова листа.

And one reason is that prioritization is incredibly uncomfortable.

Један од разлога је да је одређивање приоритета невероватно непријатно.

Nobody wants to do this.

Нико не жели да ради ово.

Of course, every organization would love to be on the top of such a list.

Наравно, свака организација би волела да је на врху такве листе.

But every organization would also hate to be not on the top of the list.

Међутим, свака организација не би ни волела да не буде на врху листе.

And since there are many more not-number-one spots on the list

Пошто постоји много више ствари које нису на врху листе

него оних које јесу, савршено је јасно

than there is number ones, it makes perfect sense

not to want to do such a list.

зашто се не прави таква листа.

УН постоји већ скоро 60 година,

We've had the U.N. for almost 60 years,

yet we've never actually made a fundamental list

а ипак никада нисмо направили основну листу

of all the big things that we can do in the world,

великих ствари које можемо да радимо на свету

and said, which of them should we do first?

и запитали се које треба да решимо прве.

So it doesn't mean that we are not prioritizing --

То не значи да не одређујемо приоритете;

any decision is a prioritization, so of course we are still prioritizing,

свака одлука је одређивање приоритета, те, наравно, ми и даље то радимо,

if only implicitly -- and that's unlikely to be as good

макар и прећутно,

а то није добро као што би било када бисмо заправо одредили приоритете

as if we actually did the prioritization,

and went in and talked about it.

и разговарали о томе.

Предлажем да заправо кажемо

So what I'm proposing is really to say that we have,

for a very long time, had a situation when we've had a menu of choices.

да смо већ дуго времена имали ситуацију када смо имали избор могућности.

There are many, many things we can do out there,

Постоји много ствари које можемо урадити,

but we've not had the prices, nor the sizes.

али немамо висину трошкова, а ни величину.

We have not had an idea.

Нисмо имали представу.

Imagine going into a restaurant and getting this big menu card,

Замислите да одете у ресторан и добијете велики јеловник,

but you have no idea what the price is.

али не знате цене.

Знате, имате пицу, али немате представу колико кошта.

You know, you have a pizza; you've no idea what the price is.

It could be at one dollar; it could be 1,000 dollars.

Могла би бити један долар или хиљаду долара.

It could be a family-size pizza;

Могла би бити породична пица или мала пица, зар не?

it could be a very individual-size pizza, right?

We'd like to know these things.

Желели бисмо да знамо ове ствари.

Копенхашки консензус то покушава да уради,

And that is what the Copenhagen Consensus is really trying to do --

to try to put prices on these issues.

покушава да одреди трошкове за ове проблеме.

And so basically, this has been the Copenhagen Consensus' process.

У суштини, ово је процес Копенхашког концензуса.

We got 30 of the world's best economists, three in each area.

Имамо 30 најбољих светских економиста, по тројицу у сваком подручју.

Имамо 3 најбољих светских економиста који пишу о климатским променама.

So we have three of world's top economists write about climate change.

What can we do? What will be the cost

Шта можемо да учинимо?

Колики ће бити трошкови и какве ће бити користи од тога?

and what will be the benefit of that?

Likewise in communicable diseases.

Исто је и за заразне болести -

Three of the world's top experts saying, what can we do?

три врхунска светска стручњака се питају шта можемо да учинимо,

What would be the price?

колико би то коштало,

What should we do about it, and what will be the outcome?

шта бисмо могли да учинимо у вези са тим и шта би био резултат.

And so on.

И тако даље.

Then we had some of the world's top economists,

Затим су се врхунски светски економисти,

eight of the world's top economists, including three Nobel Laureates,

осам врхунских светских економиста, укључујући три Нобелова лауреата,

meet in Copenhagen in May 2004.

срели у Копенхагену у мају 2004. године.

We called them the "dream team."

Звали смо их „тим из снова“.

Старешине Универзитета у Кембриџу одлучиле су да их назову

The Cambridge University prefects decided to call them

the Real Madrid of economics.

економистима Реал Мадрида.

То заправо добро функционише у Европи, али не и овде.

That works very well in Europe, but it doesn't really work over here.

And what they basically did was come out with a prioritized list.

Они су у суштини направили листу приоритета.

And then you ask, why economists?

Онда се питате, зашто економисти?

And of course, I'm very happy you asked that question -- (Laughter) --

Веома ми је драго што сте поставили то питање (Смех)

because that's a very good question.

јер је то веома добро питање.

The point is, of course, if you want to know about malaria,

Поента је у томе да, ако желите да знате нешто о маларији,

you ask a malaria expert.

питате стручњака за маларију.

Ако желите да знате нешто о клими, питате климатолога.

If you want to know about climate, you ask a climatologist.

But if you want to know which of the two you should deal with first,

Међутим, ако желите да знате шта ћете од та два прво решавати,

you can't ask either of them, because that's not what they do.

не можете питати никога од њих јер то није оно што раде.

That is what economists do.

То раде економисти.

They prioritize.

Одређују приоритете.

They make that in some ways disgusting task of saying, which one should we do first,

Они извршавају у неку руку грозни задатак да одређују који је први на реду,

and which one should we do afterwards?

а који треба решити касније.

So this is the list, and this is the one I'd like to share with you.

Дакле, ово је листа и желим да је поделим са вама.

Of course, you can also see it on the website,

Можете је видети на веб-сајту

и причаћемо о томе још, сигуран сам, у току дана.

and we'll also talk about it more, I'm sure, as the day goes on.

They basically came up with a list where they said

У суштини су направили листу у којој су рекли

there were bad projects -- basically, projects

да су постојали лоши пројекти, у суштини, пројекти

where if you invest a dollar, you get less than a dollar back.

при којима уложите долар, а добијете мање од долара натраг.

Then there's fair projects, good projects and very good projects.

Затим, постоје фер пројекти, добри пројекти и веома добри пројекти.

Наравно, требало би да започнемо веома добар пројекат.

And of course, it's the very good projects we should start doing.

I'm going to go from backwards

Кренућу од последњег

да бисмо завршили са најбољим пројектом.

so that we end up with the best projects.

These were the bad projects.

Ово су били лоши пројекти.

As you might see the bottom of the list was climate change.

Као што можете да видите, на дну листе биле су климатске промене.

This offends a lot of people, and that's probably one of the things

Ово вређа пуно људи, а то је вероватно једна од ствари

за коју ће људи рећи да не треба да се вратим на то.

where people will say I shouldn't come back, either.

And I'd like to talk about that, because that's really curious.

Желео бих да причам о томе јер је заиста чудно.

Why is it it came up?

Зашто се ово јавило?

And I'll actually also try to get back to this

Заправо ћу покушати да се вратим на ово

because it's probably one of the things

јер је то вероватно једна од ствари

која се неће сложити са листом коју сте записали.

that we'll disagree with on the list that you wrote down.

The reason why they came up with saying that Kyoto --

Разлог зашто су се појавили и рекли да је Кјото,

or doing something more than Kyoto -- is a bad deal

или рад на нечему сличном њему, лоша ствар

is simply because it's very inefficient.

из простог разлога јер је неефикасна.

It's not saying that global warming is not happening.

Тиме се не тврди да се глобално загревање не дешава,

It's not saying that it's not a big problem.

нити да није велики проблем,

But it's saying that what we can do about it

али тврди се да је оно што можемо урадити поводом тога

is very little, at a very high cost.

веома мало уз велике трошкове.

What they basically show us, the average of all macroeconomic models,

Оно што нам у суштини показују, просек свих макроекономских модела,

is that Kyoto, if everyone agreed, would cost about 150 billion dollars a year.

је да би Кјото, ако би се сви сложили, коштао око 150 милијарди долара годишње.

That's a substantial amount of money.

То је значајна количина новца.

То је 2 или 3 пута више од глобалне развојне помоћи

That's two to three times the global development aid

that we give the Third World every year.

коју дајемо Трећем свету сваке године,

Yet it would do very little good.

а ипак, то би учинило мало доброг.

Сви модели су показали да би одложило глобално загревање

All models show it will postpone warming for about six years in 2100.

за око шест година 2100. године.

So the guy in Bangladesh who gets a flood in 2100 can wait until 2106.

Тако, момак у Бангладешу ког ће задесити поплава у 2100.

може да сачека до 2106. године,

Which is a little good, but not very much good.

што јесте мало добро, али не и пуно.

So the idea here really is to say, well, we've spent a lot of money doing a little good.

Идеја је да смо потрошили пуно новца радећи мало добрих ствари.

And just to give you a sense of reference,

Тек да вам приближим смисао,

Уједињене нације су процениле да бисмо за половину те суме,

the U.N. actually estimate that for half that amount,

for about 75 billion dollars a year,

за око 75 милијарди долара годишње,

we could solve all major basic problems in the world.

могли да решимо све главне проблеме на свету.

We could give clean drinking water, sanitation, basic healthcare

Могли бисмо да решимо питања пијаће воде, канализације,

здравствене заштите и образовања за свако људско биће на планети.

and education to every single human being on the planet.

So we have to ask ourselves, do we want to spend twice the amount

Морамо се запитати да ли желимо да потрошимо двоструко више

чинећи веома мало добрих ствари,

on doing very little good?

Or half the amount on doing an amazing amount of good?

или половину те суме и да урадимо невероватно пуно добрих ствари.

And that is really why it becomes a bad project.

Због тога, у ствари, настаје лош пројекат.

То не говори да, ако бисмо имали сав новац на свету,

It's not to say that if we had all the money in the world, we wouldn't want to do it.

не бисмо желели да то урадимо,

But it's to say, when we don't, it's just simply not our first priority.

већ да, ако немамо, то једноставно није наш највећи приоритет.

The fair projects -- notice I'm not going to comment on all these --

Фер пројекти, а нећу их све коментарисати,

but communicable diseases, scale of basic health services -- just made it,

већ само преносиве болести у оквиру основне здравствене заштите,

који су успели само зато што је оквир основне здравствене заштите сјајна ствар.

simply because, yes, scale of basic health services is a great thing.

It would do a lot of good, but it's also very, very costly.

То би учинило пуно добра, али је и веома скупо.

Again, what it tells us is suddenly

Поново, ово нам говори да изненада

we start thinking about both sides of the equation.

почињемо размишљати о обе стране једначине.

If you look at the good projects, a lot of sanitation and water projects came in.

Ако погледамо добре пројекте, ту спадају пројекти канализација и вода.

Again, sanitation and water is incredibly important,

Поново, канализација и вода су невероватно битни,

but it also costs a lot of infrastructure.

али је потребно уложити у пуно инфраструктуре.

So I'd like to show you the top four priorities

Зато желим да вам покажем прва четири приоритета

which should be at least the first ones that we deal with

који би требало да буду бар међу првима којима ћемо се бавити

when we talk about how we should deal with the problems in the world.

када причамо о бављењу светским проблемима.

The fourth best problem is malaria -- dealing with malaria.

Четврти најбољи проблем је маларија, бављење маларијом.

Маларија се јавља код око пар милиона људи који се заразе сваке године.

The incidence of malaria is about a couple of [million] people get infected every year.

It might even cost up towards a percentage point of GDP

То би могло достићи трошкове и до једног процента

бруто домаћег производа сваке године за нације које погађа.

every year for affected nations.

If we invested about 13 billion dollars over the next four years,

Ако бисмо уложили око 13 милијарди долара током следеће четири године,

we could bring that incidence down to half.

могли бисмо смањити њено јављање за половину.

We could avoid about 500,000 people dying,

Могли бисмо избећи смрт око 500 000 људи,

but perhaps more importantly, we could avoid about a [million] people

а што је можда и важније, могли бисмо избећи

да се око милијарда људи зарази сваке године.

getting infected every year.

We would significantly increase their ability

Значајно бисмо увећали њихову способност

to deal with many of the other problems that they have to deal with --

да се носе са многим другим проблемима којима морају да се баве -

of course, in the long run, also to deal with global warming.

наравно, на дуже стазе, да се баве и глобалним загревањем.

This third best one was free trade.

Трећи најбољи је слободна трговина.

У суштини, модел је показао да, ако бисмо добили слободну трговину,

Basically, the model showed that if we could get free trade,

and especially cut subsidies in the U.S. and Europe,

а поготово ако бисмо укинули субвенције у Америци и Европи,

we could basically enliven the global economy

могли бисмо оживети глобалну економију

до запањујуће цифре од око 2 400 милијарди долара по години,

to an astounding number of about 2,400 billion dollars a year,

half of which would accrue to the Third World.

од чега би половина припала Трећем свету.

Again, the point is to say that we could actually pull

Поново, поента је да заправо можемо извући

two to three hundred million people out of poverty,

две до три стотине милиона људи из сиромаштва,

very radically fast, in about two to five years.

драстично брзо, за око две до пет година.

That would be the third best thing we could do.

То би била трећа најбоља ствар коју можемо учинити.

The second best thing would be to focus on malnutrition.

Друга најбоља ствар била би усредсређивање на неухрањеност.

Не само неухрањеност генерално, већ постоји јефтин начин

Not just malnutrition in general, but there's a very cheap way

of dealing with malnutrition, namely, the lack of micronutrients.

суочавања са неухрањеношћу, или недостатком микронутријената.

Basically, about half of the world's population is lacking in

У основи, око половине светске популације пати од недостатка

iron, zinc, iodine and vitamin A.

гвожђа, цинка, јода и витамина А.

If we invest about 12 billion dollars,

Ако уложимо око 12 милијарди долара,

we could make a severe inroad into that problem.

могли бисмо дубоко заћи у тај проблем.

That would be the second best investment that we could do.

То би могло бити друго по реду најбоље улагање.

And the very best project would be to focus on HIV/AIDS.

Најбољи пројекат би био фокусирање на ХИВ или сиду.

Basically, if we invest 27 billion dollars over the next eight years,

У основи, ако уложимо 27 милијарди долара током следећих осам година,

we could avoid 28 new million cases of HIV/AIDS.

можемо избећи 28 милиона нових случајева ХИВ-а и сиде.

Again, what this does and what it focuses on is saying

Поново, ово чини и усредсређује се на то

there are two very different ways that we can deal with HIV/AIDS.

да постоји два различита начина да се суочимо са ХИВ-ом и сидом.

One is treatment; the other one is prevention.

Један је лечење, а други је превенција.

And again, in an ideal world, we would do both.

Поново, у идеалном свету бисмо радили обе ствари,

But in a world where we don't do either, or don't do it very well,

али у свету где не радимо ништа или то не радимо добро,

we have to at least ask ourselves where should we invest first.

морамо бар да се запитамо где прво треба да уложимо,

And treatment is much, much more expensive than prevention.

а лечење је много скупље од превенције.

So basically, what this focuses on is saying, we can do a lot more

У суштини, овде је фокус на тврдњи

да можемо много више улагањем у превенцију.

by investing in prevention.

У основи, за суму новца коју потрошимо,

Basically for the amount of money that we spend,

we can do X amount of good in treatment,

можемо урадити известан број добрих ствари код лечења

and 10 times as much good in prevention.

и 10 пута више у превенцији.

So again, what we focus on is prevention rather than treatment,

Дакле, поново се фокусирамо на превенцију уместо на лечење,

at first rate.

одмах на почетку.

What this really does is that it makes us think about our priorities.

Ово нас заиста тера да размислимо о нашим приоритетима.

I'd like to have you look at your priority list and say,

Желим да погледате своју листу приоритета и да кажете

did you get it right?

да ли сте је добро направили

или да ли је слична овоме што је изнето овде.

Or did you get close to what we came up with here?

Well, of course, one of the things is climate change again.

Па, наравно, једна од ствари су опет климатске промене.

Видим пуно људи који мисле

I find a lot of people find it very, very unlikely that we should do that.

да је мала вероватноћа да треба то да учинимо.

We should also do climate change,

Треба да се бавимо и климатским променама,

if for no other reason, simply because it's such a big problem.

ако ни због чега другог, онда због тога што је то велики проблем,

But of course, we don't do all problems.

али, наравно, не можемо се бавити свим проблемима.

Има много проблема на свету,

There are many problems out there in the world.

And what I want to make sure of is, if we actually focus on problems,

а желим да осигурам, ако се већ стварно фокусирамо на проблеме,

that we focus on the right ones.

да се фокусирамо на праве,

The ones where we can do a lot of good rather than a little good.

оне код којих можемо учинити много, уместо мало добрих ствари.

And I think, actually -- Thomas Schelling,

Мислим да је, заправо... Томас Шелинг,

one of the participants in the dream team, he put it very, very well.

један од учесника у тиму из снова је то веома лепо срочио.

One of things that people forget, is that in 100 years,

Једна од ствари коју људи заборављају је да ће за 100 година,

when we're talking about most of the climate change impacts will be,

када кажемо да ће се десити највише климатских промена,

people will be much, much richer.

људи бити много, много богатији.

Even the most pessimistic impact scenarios of the U.N.

Чак и најпесимистичнији сценарио УН-а са најгорим последицама

estimate that the average person in the developing world in 2100

процењује да ће просечна особа из света у развоју 2100. године

will be about as rich as we are today.

бити богата колико и ми данас.

Much more likely, they will be two to four times richer than we are.

Вероватније је да ће бити од 2 до 4 пута богатија од нас.

And of course, we'll be even richer than that.

Наравно, ми ћемо бити чак и богатији.

But the point is to say, when we talk about saving people,

Поента је да, када причамо о спашавању људи

or helping people in Bangladesh in 2100,

или о помагању људима у Бангладешу 2100. године,

не причамо о сиромашним становницима Бангладеша,

we're not talking about a poor Bangladeshi.

We're actually talking about a fairly rich Dutch guy.

већ о прилично богатом Холанђанину.

And so the real point, of course, is to say,

Стварна поента је, наравно, у томе

do we want to spend a lot of money helping a little,

да ли желимо да потрошимо пуно новца за пружање мало помоћи

100 years from now, a fairly rich Dutch guy?

за 100 година прилично богатом Холанђанину

Or do we want to help real poor people, right now, in Bangladesh,

или желимо да помогнемо сиромашним људима, сада, у Бангладешу,

who really need the help, and whom we can help very, very cheaply?

којима је стварно потребна помоћ, а којима можемо помоћи уз мало новца.

Or as Schelling put it, imagine if you were a rich -- as you will be --

Или, како је Шелинг то срочио,

замислите да сте богати, као што ћете бити,

a rich Chinese, a rich Bolivian, a rich Congolese, in 2100,

богати Кинез, Боливијац, Конгоанац у 2100. години

thinking back on 2005, and saying, "How odd that they cared so much

и да се осврћете на 2005. годину и кажете: „Чудно је што су толико бринули

about helping me a little bit through climate change,

да ми мало помогну због климатских промена,

and cared so fairly little about helping my grandfather

а толико мало бринули да помогну мом деди и прадеди,

and my great grandfather, whom they could have helped so much more,

којима су могли много више помоћи

and who needed the help so much more?"

и којима је помоћ била много потребнија.“

So I think that really does tell us why it is

Зато мислим да нам то стварно говори

зашто треба да доведемо у ред наше приоритете,

we need to get our priorities straight.

чак и ако то не одговара типичном начину на који сагледавамо проблем.

Even if it doesn't accord to the typical way we see this problem.

Of course, that's mainly because climate change has good pictures.

Наравно, то је углавном због тога што су климатске промене добро приказане.

Имамо, знате, „Дан након сутра“; то изгледа сјајно, зар не?

We have, you know, "The Day After Tomorrow" -- it looks great, right?

It's a good film in the sense that

То је добар филм у смислу да сигурно желим да га видим,

I certainly want to see it, right, but don't expect Emmerich

али не очекујте да ће Емерих

to cast Brad Pitt in his next movie

унајмити Бреда Пита да у следећем филму

гради пољски нужник у Танзанији или слично. (Смех)

digging latrines in Tanzania or something. (Laughter)

It just doesn't make for as much of a movie.

Од тога баш и не испадне нарочит филм.

So in many ways, I think of the Copenhagen Consensus

По много чему, сагледавам Копенхашки консензус

and the whole discussion of priorities

и целокупну дискусију о приоритетима

as a defense for boring problems.

као одбрану од досадних проблема.

To make sure that we realize it's not about making us feel good.

Тако ћемо осигурати да разумемо да није битно да се осећамо добро.

It's not about making things that have the most media attention,

Ово се не тиче тога да урадимо ствари које уживају највише медијске пажње,

већ одређивања места на којима можемо да урадимо највише добрих ствари.

but it's about making places where we can actually do the most good.

The other objections, I think, that are important to say,

Други приговор, који мислим да је битно поменути,

is that I'm somehow -- or we are somehow -- positing a false choice.

је да ја некако, или ми некако, правимо погрешан избор.

Of course, we should do all things,

Наравно, треба све ове ствари да радимо.

in an ideal world -- I would certainly agree.

У идеалном свету, сигурно бих се сложио са тим.

I think we should do all things, but we don't.

Мислим да треба да радимо на свим стварима, али то не чинимо.

In 1970, the developed world decided we were going to spend

Године 1970, развијени свет је одлучио да ћемо потрошити

twice as much as we did, right now, than in 1970, on the developing world.

два пута више тог тренутка, 1970. године, на свет у развоју.

Since then our aid has halved.

Отада се наша помоћ преполовила.

So it doesn't look like we're actually on the path

Не делује као да смо заправо на путу

of suddenly solving all big problems.

изненадног решавања свих проблема.

Likewise, people are also saying, but what about the Iraq war?

Исто тако, људи се питају и шта је са ратом у Ираку.

You know, we spend 100 billion dollars --

Потрошили смо 100 милијарди долара.

Зашто не потрошимо тај новац на добре ствари у свету?

why don't we spend that on doing good in the world?

I'm all for that.

Слажем се.

Ако неко од вас може да наговори Буша да то уради, одлично.

If any one of you guys can talk Bush into doing that, that's fine.

But the point, of course, is still to say,

Поента је, наравно,

да ако добијете додатних 100 милијарди долара,

if you get another 100 billion dollars,

we still want to spend that in the best possible way, don't we?

и даље желимо да их потрошимо на најбољи могући начин, зар не?

So the real issue here is to get ourselves back

Дакле, прави је проблем у томе да се осврнемо

and think about what are the right priorities.

и размислимо о правим приоритетима.

I should just mention briefly, is this really the right list that we got out?

Треба само да напоменем - да ли је ово права листа коју имамо?

You know, when you ask the world's best economists,

Знате, када питате најбоље светске економисте,

you inevitably end up asking old, white American men.

на крају неминовно завршите постављајући питање белим Американцима,

And they're not necessarily, you know,

а то није нужно, знате,

great ways of looking at the entire world.

сјајан начин да посматрате читав свет.

Тако смо позвали 80 младих људи из целог света

So we actually invited 80 young people from all over the world

to come and solve the same problem.

да дођу и реше исти проблем.

The only two requirements were that they were studying at the university,

Једини услови били су да су студенти на неком универзитету

and they spoke English.

и да говоре енглески.

The majority of them were, first, from developing countries.

Већина њих је била, као прво, из земаља у развоју.

They had all the same material but they could go vastly

Сви су имали исти материјал, али су могли да се баве питањима

outside the scope of discussion, and they certainly did,

далеко изван опсега дискусије, а то су и учинили,

to come up with their own lists.

да би створили сопствену листу.

Изненађујуће је да је листа била веома слична,

And the surprising thing was that the list was very similar --

with malnutrition and diseases at the top

са неухрањеношћу и болестима на врху,

а климатским променама на дну.

and climate change at the bottom.

Урадили смо ово много пута.

We've done this many other times.

Било је многих других семинара и студената и различитих ствари.

There's been many other seminars and university students, and different things.

They all come out with very much the same list.

Сви су они саставили прилично сличну листу,

And that gives me great hope, really, in saying that I do believe

а то ме испуњава надом, заиста, да кажем да верујем да постоји пут пред нама

that there is a path ahead to get us to start thinking about priorities,

који ће нас навести да размишљамо о приоритетима

and saying, what is the important thing in the world?

и да се запитамо шта је важно на свету.

Of course, in an ideal world, again we'd love to do everything.

У идеалном свету бисмо, опет, волели да можемо све урадити,

But if we don't do it, then we can start thinking about where should we start?

али ако то не учинимо, можемо да почнемо да размишљамо о томе одакле да кренемо?

I see the Copenhagen Consensus as a process.

Копенхашки консензус видим као процес.

We did it in 2004,

Учинили смо то 2004. године,

and we hope to assemble many more people,

а надамо се да ћемо окупити још много људи

getting much better information for 2008, 2012.

и да ћемо добити боље информације 2008, 2012. године,

Map out the right path for the world --

испланирати праве путеве за свет,

but also to start thinking about political triage.

али и почети да размишљамо о политичкој тријажи,

To start thinking about saying, "Let's do

о томе да кажемо:

not the things where we can do very little at a very high cost,

„Хајде да не радимо ствари које чине мало, а коштају пуно,

not the things that we don't know how to do,

ствари које не знамо како да урадимо,

but let's do the great things where we can do an enormous

већ хајде да урадимо сјајне ствари тамо где можемо учинити много доброг,

amount of good, at very low cost, right now."

уз мале трошкове, управо сада.“

At the end of the day, you can disagree

Напослетку се не морате сложити

with the discussion of how we actually prioritize these,

са дискусијом о томе како правимо приоритете,

but we have to be honest and frank about saying,

али морамо бити искрени и поштени и рећи да,

ако има ствари које можемо учинити, постоје и оне које не можемо.

if there's some things we do, there are other things we don't do.

Ако превише бринемо око неких ствари,

If we worry too much about some things,

не бринемо о неким другим.

we end by not worrying about other things.

Надам се да ће нам ово помоћи при бољем одређивању приоритета

So I hope this will help us make better priorities,

and think about how we better work for the world.

и размишљању о побољшању света.

Thank you.

Хвала вам.