Aparna Rao: Art that craves your attention

Prevodilac: Vesna Savić Lektor: Miloš Milosavljević

Hi. So today, I'd like to share some works in progress.

Здраво. Данас ћу вам представити дела на којима радимо.

Since we are still realizing these works,

Пошто их још увек стварамо,

we are largely working within the realm

и даље смо у царству

of intuition and mystery, still.

интуиције и мистерије.

So I'm going to try and describe

Покушаћу да вам опишем

some of the experiences that we're looking for

које доживљаје очекујемо

through each of the works.

с којим делом.

So the first work is called the Imperial Monochromes.

Прво дело се зове Империјални монохроми.

A viewer sort of unsuspectingly walks into the room,

Када посматрач неочекивано уђе у просторију,

and catches a glimpse of these panels

уочи ове хаотично организоване

in a messy composition on the wall.

плоче на зиду.

Within seconds, as if the panels have noticed

У магновењу, плоче као да опазе

the presence of the viewer,

присуство посматрача,

they appear to panic and sort of get into

успаниче се

a strict symmetry.

и симетрично се поређају.

(Laughter)

(Смех)

So this is the sketch of the two states.

Ово су нацрти та два стања.

One is total chaos. The other is absolute order.

На првом је апсолутни хаос. На другом савршени ред.

And we were interested in seeing how little change

Занимало нас је колико мала промена треба да буде

it takes to move from one state to the other state.

да би се прешло из једног стања у друго.

This also reminded us of two very different pictorial traditions.

То нас је подсетило и на две суштински различите традиције у сликарству.

One is the altar tablets of the 15th century,

Прва су олтари с краја 15. века (десно),

and the other is about 100 years ago,

а друга, стара око 100 година (лево),

Malevich's abstract compositions.

Малевичеве апстрактне композиције.

So I'm just going to take you to a video.

Показаћу вам снимак.

To give you a sense of scale,

Да бисте схватили размере,

the largest panel is about two meters high.

треба да знате да је највећа плоча висока око 2м.

That's about this much. And the smallest one is an A4.

То је отприлике оволико. А најмања је А4 формата.

So a viewer enters the space,

Када посматрач уђе у просторију,

and they snap to attention.

плоче се построје.

And after a while, if the viewer continues

После неког времена, ако посматрач

to remain in the space,

остане у просторији,

the panels will sort of become immune

плоче ће постати имуне

to the presence of the viewer

на његово присуство

and become lax and autonomous again,

и опет ће се опустити и осамосталити,

until they sort of sense a presence in the room or a movement,

док поново не осете присуство или покрет у просторији,

when they will again snap to attention.

када ће се опет постројити.

(Laughter)

(Смех)

So here it appears as if it's the viewer

Чини се као да посматрач

that's sort of instigating the sense of order among the panels,

подстиче осећај за поредак код плоча,

but it could also be the other way around,

али може се десити и обрнуто,

that the panels are so stuck within

да плоче које су заглављене

their preconditioned behaviors

у предусловљеном понашању

that they sort of thrust the viewer with the role of a tyrant.

посматрачу просто наметну улогу тиранина.

So this brings me to a quieter, small work

То ме доводи то мирнијег, мањег дела

called Handheld.

које се зове Рукохват.

The viewer sees a piece of paper

Посматрач види лист папира

that's mounted on the far end of the wall,

који је удаљен од њега и виси на зиду,

but when you go closer, you see that it's a blank

али када се приближи, види празан папир

A4, or a letter-sized piece of paper,

формата А4 или формата папира за писма,

that's held on either side

који с обе стране држе

by two small hands

две ручице

that appear to be carved with a great deal

које су детаљно и пажљиво изрезбарене

of attention and care from a small block of wood.

из малог комада дрвета.

The viewer also sees that this entire sculpture

Посматрач такође види да се цела скулптура

is sort of moving very slightly,

благо помера,

as if these two hands are trying

као да те две руке покушавају

to hold the paper very still

да мирно држе папир

for a long period of time,

дуже време, (Смех)

and somehow are not managing to.

али им баш не успева.

So this instability in the movement

Ти нестабилни покрети

very closely resembles the unsteady nature

врло подсећају на немирну природу

of images seen through a handheld camera.

слика које видимо кроз камеру коју држимо у рукама.

So here I'm going to show you two tandem clips.

Показаћу вам два снимка.

One is through a still camera

Један је снимљен камером на постољу

and the other is through a handheld camera.

док је код другог камера била у рукама.

And you immediately see how the unsteady nature

Одмах схватите да немирна природа

of the video suggests the presence

снимка сугерише присуство

of an observer and a subjective point of view.

посматрача и субјективне тачке гледишта.

So we've just removed the camera

Ми смо само уклонили камеру

and transferred that movement onto the panel.

и тај покрет пребацили на наше дело.

So here's a video.

Ево и снимка.

You have to imagine the other hand. It's not there yet.

Замислите да је ту и друга рука.

But to us, we're sort of trying to evoke

Покушавамо да изазовемо

a self-effacing gesture, as if there's a little person

скромни гест, као да је нека мала особа

with outstretched arms

са раширеним ручицама

behind this enormous piece of paper.

иза тог огромног листа папира.

That sort of likens it to the amount of strain

Као да улаже велики напор

to be at the service of the observer and present

да буде на услузи посматрачу и представи

this piece of paper very delicately to the viewer

овај лист папира на врло деликатан начин особи

in front of them.

која стоји пред њим.

The next work is Decoy.

Следеће дело је Мамац.

This is a cardboard model, so the object

Ово је картонски модел,

is about as tall as I am.

а предмет је отприлике моје висине.

It has a rounded body, two arms,

Тело му је округло, има две руке

and a very tall, head-like antenna,

и високу антену у облику главе

and its sole purpose is to attract attention towards itself.

и служи да привуче пажњу на себе.

So when a viewer passes by,

Када посматрач прође поред њега,

it sort of tilts from side to side,

он почне да се клати

and moves its arms more and more frantically

и махнито помера руке све брже

as the person gets closer.

како се особа приближава.

So here is the first test scenario.

Ово је први сценарио.

You see the two movements integrated,

Видите та два покрета у исто време,

and the object seems to be employing

а предмет као да улаже

its entire being in this expression of desperation.

цело своје биће у изражавање очајања.

But the idea is that once it's got the person's attention,

Идеја је да, када привуче пажњу,

it's no longer interested, and it looks for the next person whose attention to get.

онда престане да буде заинтересовано, и тражи пажњу друге особе.

(Laughter)

(Смех)

So this is the final fabricated body of the Decoy.

Ово је завршна верзија Мамца.

It appears to be mass-manufactured

Изгледа као масовни производ,

like it came out of a factory

као да је изашао из фабрике,

like vacuum cleaners and washing machines.

попут усисивача и машина за прање веша.

Because we are always working

Пошто увек радимо

from a very personal space,

из неког личног простора,

we like how this consumer aesthetic

допада нам се како естетика конзумеризма

sort of depersonalizes the object

обезличава предмет

and gives us a bit of distance

и ставља нас на дистанцу

in its appearance, at least.

барем што се тиче његовог изгледа.

And so to us this is a kind of sinister being

Овај предмет нам је некако злокобан.

which is trying to distract you from the things

Он покушава да вам одвуче пажњу са ствари

that actually need your attention,

које је заиста завређују,

but it could also be a figure that needs a lot of help.

али такође може бити и предмет коме заиста треба помоћ.

The next work is an object,

Следеће дело су Тапшачи,

that's also a kind of sound instrument.

предмет који је нека врста музичког инструмента.

In the shape of an amphitheater

Има облик амфитеатра

that's scaled to the size of an audience

који је смањен на величину публике

as perceived from somebody from the stage.

из перспективе некога са сцене.

So from where I'm standing,

Одавде где ја стојим,

each of you appears to be this big,

свако од вас се чини овако малим

and the audience sort of takes the entire

и публика заузима

field of my vision.

цело моје видно поље.

Seated in this audience are 996 small figures.

У публици је 996 фигурица.

They're mechanically enabled to clap

Оне имају механичку способност да

of their own free will.

самовољно тапшу.

This means that each of them can decide

То значи да свака од њих може да одлучи

if and when they want to clap,

када и да ли уопште хоће да тапше,

how hard, for how long,

колико јако и колико дуго,

how they want to be influenced by those around them or influence others,

колико жели да остале утичу на њу или она на њих

and if they want to contribute to innovation.

и да ли желе да дају допринос новини.

So when the viewer steps in front of the audience,

Када посматрач стане пред ту публику,

there will be a response.

десиће се нека реакција.

It could be a few claps or a strong applause,

Неколико тапшаја или јак аплауз.

and then nothing happens until the viewer

Онда се ништа не догађа, све док посматрач

leaves the stage, and again the audience will respond.

не напусти сцену, када публика опет реагује.

It could be anything from a few feeble claps

То може бити пар слабих тапшаја

from members in the audience,

чланова публике

or it could be a very loud ovation.

или гласне овације.

So to us, I think we're really looking

Сматрамо да у ствари

at an audience as its own object

публику доживљавамо као посебан предмет

or its own organism

или посебан организам

that's also got a sort of musical-like quality to it,

који има одређене музичке особине,

an instrument.

као неки инструмент.

So the viewer can play it

Тако да посматрач може да га свира

by eliciting quite complex and varied,

изазивањем комплексних и различитих

nuanced musical or sound patterns,

нијанси музичких или гласовних шаблона,

but cannot really provoke the audience

али не може да код публике изазове

into any particular kind of response.

никакву одређену реакцију.

So there's a sense of judgment and capriciousness

У питању је процена, хировитост

and uneasiness involved.

и нелагода.

It also has an alluring and trap-like quality to it.

A такође поседује привлачност и заводљивост.

So here if you see we're quite excited about

Узбуђени смо због

the image of the head splitting to form the two hands.

слике главе која се раздваја и формира две шаке.

So here's a small visual animation,

Ево мале анимације:

as if the two sides of the brain are sort of clashing

као да две половине мозга ударају

against each other to kind of make sense

једна о другу, покушавајући да дочарају

of the duality and the tension.

осећај дуалности и тензије.

And here is a prototype.

А ево и прототипа.

So we can't wait to be engulfed by 996 of them.

Једва чекамо да нас преплави 996 oваквих.

Okay, this is the last work. It's called the Framerunners.

Ово је последње дело. Зове се Тркачи кроз рамове.

It comes out of the idea of a window.

Инспирација је била у прозорима.

This is an actual window in our studio,

Ово је прави прозор у нашем студију

and as you can see, it's made up of three

и као што видите, састављен је из

different thicknesses of wooden sections.

три дрвена одељка различите дебљине.

So we used the same window vocabulary

Користили смо особине тог прозора

to construct our own frame or grid

да направимо наш оквир или мрежу

that's suspended in the room and that can

која виси у просторији и која се

be viewed from two sides.

може посматрати с обе стране.

This grid is inhabited by a tribe of small figures.

У оквиру је чопор фигурица.

They're also made up of three different sizes,

Фигурице су у три величине,

as if to suggest a kind of perspective

што сугерише перспективу

or landscape on the single plain.

пејзажа у једној равни.

Each of these figures can also run backward

Свака фигурица може да трчи

and forward in the track

напред-назад на свом путу

and hide behind two adjacent tracks.

и да се сакрије иза два оближња стубића.

So in contrast to this very tight grid,

Као супротност том крутом оквиру,

we wanted to give these figures a very comical

хтели смо да им дамо комичне

and slapstick-like quality,

особине, попут урнебесне комедије,

as if a puppeteer has taken them

као да их луткар узима

and physically animated them down the path.

и физички покреће по путањи.

So we like the idea of these figures

Свиђа нам се идеја да те фигурице

sort of skipping along

скакућу около

like they're oblivious and carefree

као да су спокојне,

and happy-go-lucky and content,

безбрижне и срећне

until they sort of sense a movement from the viewer

док не осете покрет посматрача

and they will hide behind the fastest wall.

и сакрију се иза најближег зида.

So to us, this work also presents its own contradiction.

Ово дело као да само себи противречи.

These figures are sort of entrapped

Фигурице су заробљене

within this very strong grid,

унутар крутог оквира,

which is like a prison, but also a fortress,

који је као затвор, али и тврђава,

because it allows them to be oblivious

јер им допушта да буду спокојне,

and naive and carefree and quite oblivious

наивне и безбрижне и да забораве на

of the external world.

спољни свет.

So all these real life qualities that I talk about

Те особине стварног света о којима причам

are sort of translated to a very specific

се преносе на конкретни

technical configuration,

технички састав

and we were very lucky to collaborate

и срећни смо што сарађујемо

with ETH Zurich to develop the first prototype.

с Техничким универзитетом у Цириху на развоју првог прототипа.

So you see they extracted the motion cogs

Они су узели покретне делове

from our animations and created a wiggle

из наших анимација и направили су точкић

that integrated the head-bobbing movement

који се помера горе-доле

and the back-and-forth movement.

и напред-назад.

So it's really quite small.

Врло је мали.

You can see it can fit into the palm of my hand.

Може ми стати у шаку.

So imagine our excitement when we saw it

Замислите само колико смо узбуђени били када смо га видели

really working in the studio, and here it is.

како заиста ради у студију. И ево га.

(Laughter)

(Смех)

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)