The clues to a great story | Andrew Stanton | TED

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Jelena Nedjic

A tourist is backpacking

Туриста путује

through the highlands of Scotland,

кроз брда Шкотске

and he stops at a pub to get a drink.

и сврати у неки паб на пиће.

And the only people in there is a bartender

Једини људи унутра су бармен

and an old man nursing a beer.

и старац који грли криглу пива.

And he orders a pint, and they sit in silence for a while.

Туриста наручује криглу и неко време седе у тишини.

And suddenly the old man turns to him and goes,

Одједном, старац се окреће ка њему:

"You see this bar?

"Видиш овај шанк?

I built this bar with my bare hands

Направио сам га голим рукама

from the finest wood in the county.

од најбољег дрвета у околини.

Gave it more love and care than my own child.

Волео га више од сопственог детета.

But do they call me MacGregor the bar builder? No."

И да ли ме зову МекГрегор, столар? Не."

Points out the window.

Покаже кроз прозор.

"You see that stone wall out there?

"Видиш онај камени зид тамо?

I built that stone wall with my bare hands.

Изградио сам га голим рукама.

Found every stone, placed them just so through the rain and the cold.

Нашао сваки камен, градио га по киши и хладноћи.

But do they call me MacGregor the stone wall builder? No."

И да ли ме зову МекГрегор, зидар? Не."

Points out the window.

Показује кроз други прозор.

"You see that pier on the lake out there?

"Видиш пристан, тамо на језеру?

I built that pier with my bare hands.

Саградио сам га голим рукама.

Drove the pilings against the tide of the sand, plank by plank.

Стуб по стуб сам забио у песак, борећи се са плимом.

But do they call me MacGregor the pier builder? No.

И да ли ме зову МекГрегор, градитељ пристаништа? Не.

But you fuck one goat ... "

Али ако појебеш једну козу..."

(Laughter)

(смех)

Storytelling --

Приповедање -

(Laughter)

(смех)

is joke telling.

је причање вицева.

It's knowing your punchline,

Морате знати главну фору,

your ending,

знати крај, знати да све

knowing that everything you're saying, from the first sentence to the last,

што говорите, од прве до последње реченице

is leading to a singular goal,

води ка једином циљу

and ideally confirming some truth

и у идеалном случају потврђује неку истину

that deepens our understandings

која продубљује наше разумевање

of who we are as human beings.

тога ко смо, као људска бића.

We all love stories.

Сви волимо приче.

We're born for them.

Рођени смо за њих.

Stories affirm who we are.

Оне нас потврђују.

We all want affirmations that our lives have meaning.

Сви желимо потврду да наши животи имају смисла.

And nothing does a greater affirmation

А најбољу потврду добијамо

than when we connect through stories.

повезивањем путем прича.

It can cross the barriers of time,

Оне могу да премосте време,

past, present and future,

прошлост, садашњност и будућност,

and allow us to experience

и дозвољавају нам да искусимо

the similarities between ourselves

међусобне сличности и видимо

and through others, real and imagined.

очима других, стварних или измишљених.

The children's television host Mr. Rogers

Аутор и водитељ дечије ТВ емисије, господин Роџерс

always carried in his wallet

је у свом новчанику увек носио

a quote from a social worker

цитат социјалног радника, који каже:

that said, "Frankly, there isn't anyone you couldn't learn to love

"Искрено, свакога можете заволети

once you've heard their story."

кад чујете његову причу".

And the way I like to interpret that

Ја то волим да протумачим

is probably the greatest story commandment,

као највећу заповест приповедања,

which is "Make me care" --

а то је: "Заинтересуј ме" -

please, emotionally,

молим те, емоционално,

intellectually, aesthetically,

интелектуално, естетски,

just make me care.

само ме заинтересуј.

We all know what it's like to not care.

Сви знамо како је бити незаинтересован.

You've gone through hundreds of TV channels,

Прелазите стотине ТВ канала,

just switching channel after channel,

пребацујући с једног на други

and then suddenly you actually stop on one.

и онда изненада стајете на једном.

It's already halfway over,

Већ је пола програма прошло, али

but something's caught you and you're drawn in and you care.

нешто вас је привукло и заинтересовало.

That's not by chance,

То није случајно,

that's by design.

то је осмишљено.

So it got me thinking, what if I told you my history was story,

Помислио сам, шта ако бих вам рекао да је моја историја прича,

how I was born for it,

како сам рођен за њу,

how I learned along the way this subject matter?

како сам успут научио о томе?

And to make it more interesting,

И да би било занимљивије,

we'll start from the ending

почећу од краја

and we'll go to the beginning.

како бих дошао до почетка.

And so if I were going to give you the ending of this story,

Кад бих вам испричао крај приче,

it would go something like this:

он би звучао отприлике овако:

And that's what ultimately led me

И то ме је коначно довело до тога

to speaking to you here at TED

да пред вама на TED-у

about story.

говорим о причи.

And the most current story lesson that I've had

Последња лекција коју сам научио о причи

was completing the film I've just done

је завршавање једног

this year in 2012.

филма, ове 2012. године.

The film is "John Carter." It's based on a book called "The Princess of Mars,"

То је "Џон Картер", према књизи "Принцеза Марса"

which was written by Edgar Rice Burroughs.

коју је написао Едгар Рајс Бороуз.

And Edgar Rice Burroughs actually put himself

Он је себи доделио улогу

as a character inside this movie, and as the narrator.

једног од ликова и наратора.

And he's summoned by his rich uncle, John Carter, to his mansion

Њега у своју вилу позива Џон Картер, богати ујак,

with a telegram saying, "See me at once."

телеграмом који каже "Дођи сместа."

But once he gets there,

Али кад стигне, сазнаје

he's found out that his uncle has mysteriously passed away

да је ујак мистериозно умро и да је

and been entombed in a mausoleum on the property.

сахрањен у маузолеју на имању.

(Video) Butler: You won't find a keyhole.

(Видео) Батлер: Нећете наћи кључаоницу.

Thing only opens from the inside.

Ово се отвара само изнутра.

He insisted,

Инсистирао је да не буде

no embalming, no open coffin,

балзамовања, отварања ковчега

no funeral.

нити сахране.

You don't acquire the kind of wealth your uncle commanded

Не стичете богатство какво је имао Ваш ујак

by being like the rest of us, huh?

ако сте као један од нас, ха?

Come, let's go inside.

Хајде, идемо унутра.

AS: What this scene is doing, and it did in the book,

ЕС: Ова сцена, као и у књизи,

is it's fundamentally making a promise.

у основи даје обећање.

It's making a promise to you

Обећава вам да вас ова прича

that this story will lead somewhere that's worth your time.

води негде и да је то вредно вашег времена.

And that's what all good stories should do at the beginning, is they should give you a promise.

То би требало да све приче раде на почетку, да обећавају

You could do it an infinite amount of ways.

То се може урадити на небројено начина.

Sometimes it's as simple as "Once upon a time ... "

Понекад је једноставно као "Било једном...".

These Carter books always had Edgar Rice Burroughs as a narrator in it.

Едгар Рајс Буроуз је увек био наратор у Картеровим књигама.

And I always thought it was such a fantastic device.

Мислио сам да је то фантастично.

It's like a guy inviting you around the campfire,

Као да вас неко позива око ватре

or somebody in a bar saying, "Here, let me tell you a story.

или неко у кафани каже: "Испричаћу ти нешто.

It didn't happen to me, it happened to somebody else,

Није се десило мени, него неком другом,

but it's going to be worth your time."

али вреди чути."

A well told promise

Добро дато обећање

is like a pebble being pulled back in a slingshot

је као каменчић бачен праћком,

and propels you forward through the story

који вас муњевито води кроз

to the end.

причу, до краја.

In 2008,

Године 2008. сам

I pushed all the theories that I had on story at the time

сам све теорије које сам имао о причи

to the limits of my understanding on this project.

довео до граница свог разумевања овим пројектом.

(Video) (Mechanical Sounds)

(Видео) (Механички звуци)

♫ And that is all ♫

♫ То је све ♫

♫ that love's about ♫

♫ што љубав јесте ♫

♫ And we'll recall ♫

♫ И сећаћемо се ♫

♫ when time runs out ♫

♫ кад прође време ♫

♫ That it only ♫

♫ да једино ♫

(Laughter)

(смех)

AS: Storytelling without dialogue.

ЕС: Приповедање без дијалога.

It's the purest form of cinematic storytelling.

То је најчистија форма филмског приповедања.

It's the most inclusive approach you can take.

То је најобухватнији приступ који можете имати.

It confirmed something I really had a hunch on,

То је потврдило осећај који сам имао,

is that the audience

а то је да публика

actually wants to work for their meal.

жели да заради свој оброк.

They just don't want to know that they're doing that.

Само не желе да знају да то раде.

That's your job as a storyteller,

Ваш посао, као приповедача,

is to hide the fact

је да сакријете чињеницу

that you're making them work for their meal.

да их терате да зараде свој оброк.

We're born problem solvers.

Рођени смо да решавамо проблеме.

We're compelled to deduce

Привлачи нас да решавамо

and to deduct,

и закључујемо

because that's what we do in real life.

јер то радимо у стварном животу.

It's this well-organized absence of information

Привлачи нас добро организован

that draws us in.

недостатак информација.

There's a reason that we're all attracted to an infant or a puppy.

Постоји разлог зашто нас привлаче бебе или штенци.

It's not just that they're damn cute;

Не само зато што су слатки до бола;

it's because they can't completely express

него зато што не могу потпуно да изразе

what they're thinking and what their intentions are.

своја размишљања или намере.

And it's like a magnet.

То је као магнет.

We can't stop ourselves

Не можемо да се уздржимо

from wanting to complete the sentence and fill it in.

од завршавања реченице.

I first started

Први пут сам почео да схватам

really understanding this storytelling device

овај механизам приповедања када сам

when I was writing with Bob Peterson on "Finding Nemo."

са Бобом Питерсом радио "У потрази за Немом".

And we would call this the unifying theory of two plus two.

То смо звали уједињујућа теорија збира 2 и 2.

Make the audience put things together.

Нека публика склопи коцкице.

Don't give them four,

Немојте им дати четири,

give them two plus two.

дајте им 2 плус 2.

The elements you provide and the order you place them in

Елементи које дајете и њихов редослед

is crucial to whether you succeed or fail at engaging the audience.

су кључни за успех у ангажовању публике.

Editors and screenwriters have known this all along.

Монтажери и сценаристи одувек то знају.

It's the invisible application

Нашу пажњу на причи

that holds our attention to story.

задржава неприметан напор.

I don't mean to make it sound

Не желим да поручим да

like this is an actual exact science, it's not.

је то егзактна наука, јер није.

That's what's so special about stories,

Оно што је посебно у вези с причама

they're not a widget, they aren't exact.

је да нису справице, нису прецизне.

Stories are inevitable, if they're good,

Ако су добре, приче су неизбежне,

but they're not predictable.

али нису предвидиве.

I took a seminar in this year

Ове године сам ишао на семинар

with an acting teacher named Judith Weston.

код професорке глуме Џудит Вестон.

And I learned a key insight to character.

Научио сам кључни увид у карактер.

She believed that all well-drawn characters

Она верује да сви добро осмишљени

have a spine.

ликови имају некакву основу.

And the idea is that the character has an inner motor,

Идеја је да карактер има унутрашњи покретач,

a dominant, unconscious goal that they're striving for,

доминанти, несвесни циљ коме тежи,

an itch that they can't scratch.

потребу коју не може да задовољи.

She gave a wonderful example of Michael Corleone,

Дала је диван пример Мајкла Корлеонеа,

Al Pacino's character in "The Godfather,"

Ал Паћиновог лика из "Кума",

and that probably his spine

коме је вероватно тежња

was to please his father.

да задовољи свог оца.

And it's something that always drove all his choices.

То је увек било у основи његових избора.

Even after his father died,

Чак и кад му је отац умро,

he was still trying to scratch that itch.

он је покушавао да задовољи ту потребу.

I took to this like a duck to water.

Уронио сам у то као патка у воду.

Wall-E's was to find the beauty.

Волијева тежња је да нађе лепоту.

Marlin's, the father in "Finding Nemo,"

Отац Марлин, у "У потрази за Немом",

was to prevent harm.

жели да спречи невоље.

And Woody's was to do what was best for his child.

А Вуди жели да уради оно најбоље за своје дете.

And these spines don't always drive you to make the best choices.

Ове тежње не воде увек најбољим изборима.

Sometimes you can make some horrible choices with them.

Понекад можете донети неке ужасне одлуке.

I'm really blessed to be a parent,

Благословен сам родитељством,

and watching my children grow, I really firmly believe

и гледајући своју децу како расту, чврсто верујем

that you're born with a temperament and you're wired a certain way,

да се рађате са темпераментом и одређеним особинама

and you don't have any say about it,

и ништа се ту не питате

and there's no changing it.

и не можете то променити.

All you can do is learn to recognize it

Можете само да научите да

and own it.

то препознате и прихватите.

And some of us are born with temperaments that are positive,

Неки од нас су рођени са позитивним темпераментом,

some are negative.

неки са негативним.

But a major threshold is passed

Али кад довољно сазрите

when you mature enough

да схватите шта вас покреће

to acknowledge what drives you

и почнете тиме да управљате,

and to take the wheel and steer it.

прешли сте велики праг.

As parents, you're always learning who your children are.

Као родитељи, увек учите ко су вам деца.

They're learning who they are.

Они уче о томе ко су.

And you're still learning who you are.

А још увек учите и ко сте ви.

So we're all learning all the time.

Сви све време учимо.

And that's why change is fundamental in story.

Зато је промена важна за причу.

If things go static, stories die,

Ако ствари мирују, приче умиру

because life is never static.

јер живот никад не мирује.

In 1998,

1998. сам завршио

I had finished writing "Toy Story" and "A Bug's Life"

писање "Приче о играчкама" и "Живот бубе"

and I was completely hooked on screenwriting.

и потпуно сам се навукао на писање сценарија.

So I wanted to become much better at it and learn anything I could.

Желео сам да постанем много бољи и научим све што могу.

So I researched everything I possibly could.

Истраживао сам све што сам могао.

And I finally came across this fantastic quote

Коначно сам наишао на фантастичан цитат

by a British playwright, William Archer:

британског драматурга, Вилијама Арчера:

"Drama is anticipation

"Драма је ишчекивање

mingled with uncertainty."

помешано са несигурношћу".

It's an incredibly insightful definition.

То је веома мудра дефиниција.

When you're telling a story,

Да ли креирате ишчекивање,

have you constructed anticipation?

док причате причу?

In the short-term, have you made me want to know

Да ли сте ме, за кратко време, навели

what will happen next?

да желим да знам шта следи?

But more importantly,

Али још важније је

have you made me want to know

да ли сте ме навели да

how it will all conclude in the long-term?

желим да знам како ће се завршити?

Have you constructed honest conflicts

Да ли сте направили истинске конфликте

with truth that creates doubt

са истином који стварају сумњу

in what the outcome might be?

у могући исход?

An example would be in "Finding Nemo,"

Пример у "У потрази за Немом",

in the short tension, you were always worried,

на кратке стазе сте забринути

would Dory's short-term memory

да ли ће Дори, због свог кратког памћења

make her forget whatever she was being told by Marlin.

заборавити све што јој Марлин говори.

But under that was this global tension

Али испод тога влада општа напетост,

of will we ever find Nemo

да ли ћемо икад пронаћи Нема

in this huge, vast ocean?

у том огромном океану?

In our earliest days at Pixar,

У својим раним данима у Пиксару,

before we truly understood the invisible workings of story,

пре него што смо разумели невидљиве механизме приче,

we were simply a group of guys just going on our gut, going on our instincts.

били смо момци који реагују инстинктивно.

And it's interesting to see

Занимљиво је видети

how that led us places

како нас је то одвело на места

that were actually pretty good.

која су заправо била прилично добра.

You've got to remember that in this time of year,

Морате запамтити да се тада,

1993,

1993. сматрало

what was considered a successful animated picture

да је добар анимирани филм

was "The Little Mermaid," "Beauty and the Beast,"

"Мала сирена", "Лепотица и звер",

"Aladdin," "Lion King."

"Аладин", "Краљ лавова".

So when we pitched "Toy Story" to Tom Hanks for the first time,

Када смо први пут представили "Причу о играчкама" Тому Хенксу,

he walked in and he said,

ушао је и рекао,

"You don't want me to sing, do you?"

"Не желите ваљда да певам?"

And I thought that epitomized perfectly

Мислим да је то савршено осликавало оно

what everybody thought animation had to be at the time.

што су сви тада мислили да анимација мора бити.

But we really wanted to prove

Али ми смо стварно желели да докажемо

that you could tell stories completely different in animation.

да се у анимацији може приповедати потпуно другачије.

We didn't have any influence then,

Тада нисмо били утицајни,

so we had a little secret list of rules

па смо имали тајну листу правила

that we kept to ourselves.

коју смо држали за себе.

And they were: No songs,

Она су била: нема певања,

no "I want" moment,

нема "Желим" момената,

no happy village,

нема срећног села,

no love story.

нема љубавне приче.

And the irony is that, in the first year,

Иронија је да, прве године

our story was not working at all

наша прича уопште није успевала

and Disney was panicking.

и Дизни је био у паници.

So they privately got advice

Приватно су добили савет

from a famous lyricist, who I won't name,

од познатог лиричара, ког нећу именовати,

and he faxed them some suggestions.

а који им је послао неке предлоге.

And we got a hold of that fax.

Ми смо дошли до таг факса,

And the fax said,

а у њему је писало:

there should be songs,

"требало би да буде песама,

there should be an "I want" song,

да буде "Желим" песма,

there should be a happy village song,

песма о срећном селу,

there should be a love story

љубавна прича

and there should be a villain.

и требало би да постоји зликовац.

And thank goodness

Хвала богу што смо тада били

we were just too young, rebellious and contrarian at the time.

превише млади, бунтовни и другачији.

That just gave us more determination

То нас је само учврстило у одлуци

to prove that you could build a better story.

да докажемо да се може направити боља прича.

And a year after that, we did conquer it.

Годину дана касније, успели смо.

And it just went to prove

Тиме смо доказали

that storytelling has guidelines,

да приповедање има упутства,

not hard, fast rules.

а не чврста правила.

Another fundamental thing we learned

Друга основна ствар коју смо научили

was about liking your main character.

је да волимо свог главног лика.

And we had naively thought,

Наивно смо мислили да Вуди,

well Woody in "Toy Story" has to become selfless at the end,

у "Причи о играчкама", мора на крају да постане

so you've got to start from someplace.

несебичан и да мора од негде да се почне.

So let's make him selfish. And this is what you get.

Направили смо да буде себичан и добили ово:

(Voice Over) Woody: What do you think you're doing?

(Синхронизација) Вуди: Шта то радите?

Off the bed.

Силазите с кревета.

Hey, off the bed!

Хеј, силазите с кревета!

Mr. Potato Head: You going to make us, Woody?

Гдин Кромпироглави: Како ћеш нас натерати, Вуди?

Woody: No, he is.

Вуди: Не, он ће вас натерати.

Slinky? Slink ... Slinky!

Слинки? Слинки... Слинки!

Get up here and do your job.

Пењи се овамо и ради свој посао.

Are you deaf?

Јеси глув?

I said, take care of them.

Рекао сам да их средиш.

Slinky: I'm sorry, Woody,

Слинки: Извини, Вуди,

but I have to agree with them.

али слажем се с њима.

I don't think what you did was right.

Мислим да ниси добро поступио.

Woody: What? Am I hearing correctly?

Вуди: Шта? Да ли добро чујем?

You don't think I was right?

Мислиш да нисам био у праву?

Who said your job was to think, Spring Wiener?

Ко је рекао да треба да мислиш, Опруго Кобасица?

AS: So how do you make a selfish character likable?

ЕС: Како да ваш себични лик буде пријемчив?

We realized, you can make him kind,

Схватили смо да може да буде љубазан,

generous, funny, considerate,

дарежљив, забаван, увиђаван,

as long as one condition is met for him,

све док испуњава један услов,

is that he stays the top toy.

а то је да буде главна играчка.

And that's what it really is,

Он то и представља,

is that we all live life conditionally.

сви живимо живот под неким условом.

We're all willing to play by the rules and follow things along,

Желимо да играмо по правилима и како треба,

as long as certain conditions are met.

уколико су испуњени неки услови.

After that, all bets are off.

После тога, ништа не важи.

And before I'd even decided to make storytelling my career,

Сада увиђам кључне ствари које су ми се десиле у младости,

I can now see key things that happened in my youth

пре него што сам одлучио да се бавим приповедањем,

that really sort of opened my eyes

а које су ми донекле отвориле очи

to certain things about story.

за неке ствари у вези са причом.

In 1986, I truly understood the notion

1986. сам уистину разумео идеју

of story having a theme.

да прича треба да има тему.

And that was the year that they restored and re-released

Те године је прерађен и поново објављен

"Lawrence of Arabia."

"Лоренс од Арабије".

And I saw that thing seven times in one month.

Гледао сам га седам пута за месец дана.

I couldn't get enough of it.

Нисам могао да се заситим.

I could just tell there was a grand design under it --

Знао сам да је добро смишљен -

in every shot, every scene, every line.

сваки кадар, свака сцена, реченица.

Yet, on the surface it just seemed

Али на површини је деловало

to be depicting his historical lineage

да приказује историјски

of what went on.

след догађаја.

Yet, there was something more being said. What exactly was it?

Ипак, говорило се нешто више. Шта је то било?

And it wasn't until, on one of my later viewings,

У једном од каснијих гледања,

that the veil was lifted

вео се подигао у сцени

and it was in a scene where he's walked across the Sinai Desert

када он шета кроз синајску пустињу

and he's reached the Suez Canal,

и стиже до Суецког канала,

and I suddenly got it.

и тада сам схватио.

(Video) Boy: Hey! Hey! Hey! Hey!

(Видео) Дечак: Хеј! Хеј! Хеј! Хеј!

Cyclist: Who are you?

Мотоциклиста: Ко сте ви?

Who are you?

Ко сте?

AS: That was the theme: Who are you?

ЕС: То је била тема: ко сте ви?

Here were all these seemingly disparate

Имамо све те наизглед различите

events and dialogues

догађаје и дијалоге

that just were chronologically telling the history of him,

који хронолошки причају причу о њему

but underneath it was a constant,

али испод свега је константа,

a guideline, a road map.

водиља, мапа пута.

Everything Lawrence did in that movie

Све што Лоренс у филму ради

was an attempt for him to figure out where his place was in the world.

је покушај да пронађе своје место у свету.

A strong theme is always running through

Кроз добро причану причу

a well-told story.

увек се прожима јака тематика.

When I was five,

Са пет година

I was introduced to possibly the most major ingredient

сам упознао можда најважнији састојак

that I feel a story should have,

који прича мора да има,

but is rarely invoked.

а који се ретко користи.

And this is what my mother took me to when I was five.

Када сам имао пет година, мама ме је водила да гледам ово.

(Video) Thumper: Come on. It's all right.

(Видео) Тампер: Хајде. У реду је.

Look.

Види.

The water's stiff.

Вода је чврста.

Bambi: Yippee!

Бамби: Јупиии!

Thumper: Some fun,

Тампер: Забавно је,

huh, Bambi?

зар не, Бамби?

Come on. Get up.

Хајде. Устани.

Like this.

Овако.

Ha ha. No, no, no.

Хаха. Не, не, не.

AS: I walked out of there

ЕС: Изашао сам из биоскопа

wide-eyed with wonder.

широм отворених очију од чуда.

And that's what I think the magic ingredient is,

Мислим да је то магични састојак,

the secret sauce,

тајни сос:

is can you invoke wonder.

изазивање радозналости.

Wonder is honest, it's completely innocent.

Радозналост је искрена, потпуно невина.

It can't be artificially evoked.

Не можете је вештачки изазвати.

For me, there's no greater ability

За мене, нема веће способности

than the gift of another human being giving you that feeling --

од дара друге особе да вам поклони то осећање -

to hold them still just for a brief moment in their day

да умирите људе у једном трену њиховог дана

and have them surrender to wonder.

и натерате их да се препусте радозналости.

When it's tapped, the affirmation of being alive,

Потврда да сте живи

it reaches you almost to a cellular level.

прожима вас до сржи.

And when an artist does that to another artist,

Када један уметник то уради другом,

it's like you're compelled to pass it on.

као да сте приморани да наставите.

It's like a dormant command

Као заповест, која је спавала у вама

that suddenly is activated in you, like a call to Devil's Tower.

и сад је активирана, као позив на ходочашће.

Do unto others what's been done to you.

Радите другима оно што сте ви доживели.

The best stories infuse wonder.

Најбоље приче подстичу радозналост.

When I was four years old,

Јасно се сећам,

I have a vivid memory

када сам имао четири године,

of finding two pinpoint scars on my ankle

пронашао сам два малена ожиљка на чланку

and asking my dad what they were.

и питао сам оца шта је то.

And he said I had a matching pair like that on my head,

А он је рекао да имам исте такве на глави

but I couldn't see them because of my hair.

али не могу да их видим због косе.

And he explained that when I was born,

Објаснио ми је да сам

I was born premature,

рођен прерано,

that I came out much too early,

превише рано сам дошао на свет

and I wasn't fully baked;

и нисам био потпуно спреман;

I was very, very sick.

био сам веома болестан.

And when the doctor took a look at this yellow kid with black teeth,

И када је лекар погледао жуто дете с црним зубима,

he looked straight at my mom and said,

погледао је моју маму и рекао јој

"He's not going to live."

"Неће преживети".

And I was in the hospital for months.

Месецима сам био у болници.

And many blood transfusions later,

После много трансфузија крви,

I lived,

преживео сам

and that made me special.

и то ме је учинило посебним.

I don't know if I really believe that.

Не знам да ли баш верујем у то.

I don't know if my parents really believe that,

Не знам да ли моји родитељи верују,

but I didn't want to prove them wrong.

али нисам желео да их разуверим.

Whatever I ended up being good at,

У чему год да сам добар,

I would strive to be worthy of the second chance I was given.

доказивао сам да сам вредан друге шансе коју сам добио.

(Video) (Crying)

(Видео) (Плакање)

Marlin: There, there, there.

Марлин: У реду је.

It's okay, daddy's here.

У реду је, тата је ту.

Daddy's got you.

Тата те чува.

I promise,

Обећавам, Немо,

I will never let anything happen to you, Nemo.

никада нећу дозволити да ти се нешто деси.

AS: And that's the first story lesson I ever learned.

ЕС: То је прва лекција о причи коју сам научио.

Use what you know. Draw from it.

Користи оно што знаш. Црпи из тога.

It doesn't always mean plot or fact.

То није увек заплет или чињеница.

It means capturing a truth from your experiencing it,

То је представљање истине из искуства,

expressing values you personally feel

изражавање вредности које лично осећате

deep down in your core.

дубоко у својој сржи.

And that's what ultimately led me to speaking to you

И то је оно што ме је довело

here at TEDTalk today.

да говорим данас на TED-у.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)