Rufus Griscom and Alisa Volkman: It's time to explode 4 taboos of parenting

Prevodilac: Tanja Kostadinović Lektor: Ivana Korom

Alisa Volkman: So this is where our story begins --

Алиса Волкман: Овде наша прича почоње...

the dramatic moments of the birth

драматични тренуци рођења

of our first son, Declan.

нашег првог сина, Деклана.

Obviously a really profound moment,

Очигледно веома емотиван тренутак,

and it changed our lives in many ways.

који је променио наше животе на много начина.

It also changed our lives in many unexpected ways,

Такође је променио наше животе на много неочекиваних начина,

and those unexpected ways we later reflected on,

и ти неочекивани начини о којима смо касније размишљали,

that eventually spawned a business idea between the two of us,

су оно што је коначно испирисало нашу пословну идеју,

and a year later, we launched Babble,

и годину дана касније, започели смо ''Babble",

a website for parents.

интернет страницу за родитеље.

Rufus Griscom: Now I think of our story

Руфус Грисом: Сада мислим да је наша прича

as starting a few years earlier. AV: That's true.

почела неколико година раније. (АВ: Истина.)

RG: You may remember, we fell head over heels in love.

РГ: Можда се сећаш, заљубили смо се до ушију.

AV: We did.

АВ: Јесмо.

RG: We were at the time running a very different kind of website.

РГ: У то време смо водили једну веома другачију интернет страницу.

It was a website called Nerve.com,

Звала се Nerve.com,

the tagline of which was "literate smut."

која је била... чија је крилатица била ''писмена прљавштина''

It was in theory, and hopefully in practice,

То је био теоретски, а надамо се и у пракси,

a smart online magazine

интелигентан интернет магазин

about sex and culture.

о сексу и култури.

AV: That spawned a dating site.

АВ: То је изродило сајт за упознавање.

But you can understand the jokes that we get. Sex begets babies.

Али можете разумети шале на наш рачун. Секс прозводи бебе.

You follow instructions on Nerve and you should end up on Babble,

Следите упутства на сајту ''Nerve'' и требало би да завршите на ''Babble'',

which we did.

што се и нама десило.

And we might launch a geriatric site as our third. We'll see.

А можемо покенути и геријатријски сајт као трећи. Видећемо.

RG: But for us, the continuity between Nerve and Babble

РГ: Али за нас, континуитет између ''Nerve'' и ''Babble''

was not just the life stage thing,

није била само ствар животне фазе,

which is, of course, relevant,

што је наравно релевантно,

but it was really more about

више је имао везе

our desire to speak very honestly

са нашом жељом да веома искрено говоримо

about subjects that people have difficulty speaking honestly about.

о темама о којима људи тешко говоре отворено.

It seems to us that

Нама се чини

when people start dissembling, people start lying about things,

да када људи крену да се распадају, почињу да лажу о стварима,

that's when it gets really interesting.

и тада постаје веома интересантно,

That's a subject that we want to dive into.

то је тема којом хоћемо да се позабавимо.

And we've been surprised to find, as young parents,

И било смо изненађени када смо открили, као млади родитељи,

that there are almost more taboos around parenting

да скоро да има више табуа о родитељству

than there are around sex.

него о сексу.

AV: It's true. So like we said,

АВ: Истина је. И као што смо рекли,

the early years were really wonderful,

ране године су биле заиста дивне,

but they were also really difficult.

али су биле и веома тешке.

And we feel like some of that difficulty

И осећамо да је то делом

was because of this false advertisement around parenting.

проузроковано лажним маркетингом око родитељства.

(Laughter)

(Смех)

We subscribed to a lot of magazines, did our homework,

Претплатили смо се на многе часописе, урадили смо домаћи,

but really everywhere you look around, we were surrounded by images like this.

али заиста где год погледате, били смо окружени сликама као што је ова.

And we went into parenting

И ушли смо у родитељство

expecting our lives to look like this.

очекујући да ће нам овако изгледати живот.

The sun was always streaming in, and our children would never be crying.

Сунце би увек сијало и наша деца никад не би плакала.

I would always be perfectly coiffed and well rested,

Ја бих увек била савршено сређена и одморна.

and in fact, it was not like that at all.

А у суштни, уопште није било тако.

RG: When we lowered the glossy parenting magazine

РГ: Када би спустили луксузни магазин а родитеље

that we were looking at, with these beautiful images,

који смо гледали, са тим дивним сликама,

and looked at the scene in our actual living room,

и погледали сцену у нашој дневној соби,

it looked a little bit more like this.

она је изгледала отприлике овако.

These are our three sons.

Ово су наша три сина.

And of course, they're not always crying and screaming,

И наравно, они не плачу и не вриште непрестано.

but with three boys, there's a decent probability

Али са три дечака, прилично је вероватно

that at least one of them will not be comporting himself

да се бар један од њих неће понашати

exactly as he should.

баш како треба.

AV: Yes, you can see where the disconnect was happening for us.

АВ: Да, видите где се нама прекидао филм.

We really felt like what we went in expecting

Заиста смо осећали као да оно што смо очекивали

had nothing to do with what we were actually experiencing,

није имало никакве везе са оним што смо заиста проживљавали.

and so we decided we really wanted to give it to parents straight.

И тако смо одлучили да заиста желимо да искрено то представимо родитељима.

We really wanted to let them understand

Заиста смо желели да они схвате

what the realities of parenting were in an honest way.

шта су реалности родитељства на један искрен начин.

RG: So today, what we would love to do

РГ: Тако да данас, оно што желимо да урадимо

is share with you four parenting taboos.

је да поделимо са вама четири табуа о родитељству.

And of course, there are many more than four things

И наравно, има много више од четири ствари

you can't say about parenting,

које не смете да кажете у вези са родитељством.

but we would like to share with you today

Али желели би данас да поделимо са вама

four that are particularly relevant for us personally.

четири које су нама лично биле најрелевантније.

So the first, taboo number one:

Први, табу број један:

you can't say you didn't fall in love with your baby

не смете рећи да се нисте заљубили у своју бебу

in the very first minute.

истог тренутка.

I remember vividly, sitting there in the hospital.

Јасно се сећам, седео сам у болници.

We were in the process of giving birth to our first child.

Били смо у процесу рађања нашег првог детета.

AV: We, or I?

АВ: Ми или ја?

RG: I'm sorry.

РГ: Извини.

Misuse of the pronoun.

Погрешна заменица.

Alisa was very generously in the process

Алиса је веома великодушно била у процесу

of giving birth to our first child -- (AV: Thank you.)

рађања нашег првог сина... (АВ: Хвала ти.)

-- and I was there with a catcher's mitt.

... и ја сам био ту са рукавицом за хватање.

And I was there with my arms open.

И био сам тамо са раширеним рукама.

The nurse was coming at me

Сестра ми је пришла

with this beautiful, beautiful child,

са једним прелепим, прелепим дететом.

and I remember, as she was approaching me,

И сетио сам се, док ми је прилазила,

the voices of friends saying,

гласова пријатеља који су говорили:

"The moment they put the baby in your hands,

''Оног тренутка кад ставе бебу у твоје наручје,

you will feel a sense of love that will come over you

осетићеш љубав која те обузима

that is [on] an order of magnitude more powerful

снажнију од било чега

than anything you've ever experienced in your entire life."

што си икада искусио у свом животу.''

So I was bracing myself for the moment.

Тако да сам се спремао за тај тренутак.

The baby was coming,

Беба је стизала,

and I was ready for this Mack truck of love

и био сам спреман за шлепер љубави,

to just knock me off my feet.

да ме обори с ногу.

And instead, when the baby was placed in my hands,

А уместо тога, када је беба стављена у моје наручје,

it was an extraordinary moment.

био је то невероватан тренутак.

This picture is from literally a few seconds after

Ова слика је буквално од пар секунди касније

the baby was placed in my hands and I brought him over.

беба је стављена мени у наручје и ја сам је донео.

And you can see, our eyes were glistening.

И видите, наше очи су сијале.

I was overwhelmed with love and affection for my wife,

Био сам обузет љубављу према мојој жени,

with deep, deep gratitude

са дубоком, дубоком захвалношћу

that we had what appeared to be a healthy child.

што смо добили наизглед здраво дете.

And it was also, of course, surreal.

А било је и, наравно, надреално.

I mean, I had to check the tags and make sure.

Хоћу да кажем, морали смо да проверимо етикете да будемо сигурни.

I was incredulous, "Are you sure this is our child?"

Био сам у неверици: ''Да ли сте сигурни да је ово наше дете?''

And this was all quite remarkable.

И то је све било заиста невероватно.

But what I felt towards the child at that moment was deep affection,

Али оно што сам тада осећао према детету била је дубока наклоност,

but nothing like what I feel for him now, five years later.

ни изблиза ономе што данас осећам према њему, пет година касније.

And so we've done something here

И тако смо направили нешто овде

that is heretical.

што је јерес.

We have charted

Направили смо графикон

our love for our child over time.

наше љубави према нашем детету кроз време.

(Laughter)

(Смех)

This, as you know, is an act of heresy.

Ово је, као што знате, јеретички чин.

You're not allowed to chart love.

Не смете да мерите љубав.

The reason you're not allowed to chart love

Разлог зашто не смете да мерите љубав

is because we think of love as a binary thing.

је зато што сматрамо да је љубав бинарна.

You're either in love, or you're not in love.

Или сте заљубљени, или нисте.

You love, or you don't love.

Или волите, или не волите.

And I think the reality is that love is a process,

А по мени, у реалности, љубав је процес.

and I think the problem with thinking of love

И сматрам да је проблем у томе што сматрајући љубав

as something that's binary

нечим бинарним

is that it causes us

то нас чини

to be unduly concerned

безразложно забринутим

that love is fraudulent, or inadequate, or what have you.

да је наша љубав лажна, или недовољна, или шта већ.

And I think I'm speaking obviously here to the father's experience.

И сматрам да очигледно говорим из перспективе оца.

But I think a lot of men do go through this sense

Али мислим да мушкарци пролазе кроз тај осећај

in the early months, maybe their first year,

у првим месецима, можда у првој години,

that their emotional response is inadequate in some fashion.

да је њихов емотивни одговор неадекватан на неки начин.

AV: Well, I'm glad Rufus is bringing this up,

АВ: Па, драго ми је да је Руфус ово споменуо,

because you can notice where he dips in the first years

зато што можете приметити пад код њега у првим годинама

where I think I was doing most of the work.

где мислим да сам ја одрађивала највећи део посла.

But we like to joke,

Али волимо да се шалимо,

in the first few months of all of our children's lives,

у првих пар месеци у животима наше деце,

this is Uncle Rufus.

ово је ујка Руфус.

(Laughter)

(Смех)

RG: I'm a very affectionate uncle, very affectionate uncle.

РГ: Веома близак ујак, вома близак ујак.

AV: Yes, and I often joke with Rufus when he comes home

АВ: Да, и често се шалим да Руфусом када дође кући

that I'm not sure he would actually be able to find our child in a line-up

да нисам сигурна да би могао да препозна наше дете у групи

amongst other babies.

других беба.

So I actually threw a pop quiz here onto Rufus.

Тако да сам заиста направила квиз за Руфуса.

RG: Uh oh.

РГ: Ух ох.

AV: I don't want to embarrass him too much. But I am going to give him three seconds.

АВ: Не желим превише да га избламирам. Али даћу му три секунде.

RG: That is not fair. This is a trick question. He's not up there, is he?

РГ: То није фер. Ово је трик питање. Нема га овде, зар не?

AV: Our eight-week-old son is somewhere in here,

АВ: Наш син који има осам недеља је овде.

and I want to see if Rufus can actually quickly identify him.

И хоћу да видим да ли Руфус може брзо да га препозна.

RG: The far left. AV: No!

РГ: Први с лева. (АВ: Не!)

(Laughter)

(Смех)

RG: Cruel.

РГ: Сурово.

AV: Nothing more to be said.

АВ: Немам ништа да додам.

(Laughter)

(Смех)

I'll move on to taboo number two.

Прећићу на табу број два.

You can't talk about how lonely having a baby can be.

Не сме се разговарати о томе колико усамљени можете бити кад имате бебу.

I enjoyed being pregnant. I loved it.

Уживала сам у трудноћи; обожавала сам је.

I felt incredibly connected to the community around me.

Осећала сам се невиђено повезана са заједницом око мене.

I felt like everyone was participating in my pregnancy, all around me,

Осећала сам као да сви учествују у мојој трудноћи, свуда око мене,

tracking it down till the actual due-date.

пратећи је све до краја.

I felt like I was a vessel of the future of humanity.

Осећала сам се као колевка будућности човечанства.

That continued into the the hospital. It was really exhilarating.

То се наставило и у болници, било је заиста усхићујуће.

I was shower with gifts and flowers and visitors.

Била сам обасута поклонима и цвећем и посетиоцима.

It was a really wonderful experience,

Било је то заиста дивно искуство.

but when I got home,

Али када сам стигла кући,

I suddenly felt very disconnected

одједном сам се осетила вома искљученом

and suddenly shut in and shut out,

и одједном затвореном и изолованом.

and I was really surprised by those feelings.

И тај осећај ме је заиста изненадио.

I did expect it to be difficult,

Очекивала сам да ће бити тешко,

have sleepless nights, constant feedings,

неспавање, константно храњење,

but I did not expect the feelings

али нисам очекивала та осећања

of isolation and loneliness that I experienced,

изолације и усамљености које сам искусила.

and I was really surprised that no one had talked to me,

И била сма веома изненађена што ми нико није рекао

that I was going to be feeling this way.

да ћу се овако осећати.

And I called my sister

И позвала сам своју сестру

whom I'm very close to -- and had three children --

са којом сам веома блиска... и која има троје деце...

and I asked her, "Why didn't you tell me

и питала сам је: ''Зашто ми ниси рекла

I was going to be feeling this way,

да ћу се овако осећати,

that I was going to have these -- feeling incredibly isolated?"

да ћу имати ове... да ћу се осећати невероватно изоловано?''

And she said -- I'll never forget --

И рекла је... нећу то никада заборавити...

"It's just not something you want to say to a mother

''То није нешто што желиш да кажеш мајци

that's having a baby for the first time."

која ће добити своју прву бебу.''

RG: And of course, we think

РГ: И наравно, ми мислимо

it's precisely what you really should be saying

да је то управо оно што треба да кажете

to mothers who have kids for the first time.

мајци која ће први пут добити дете.

And that this, of course, one of the themes for us

И ово је, наравно, једна од наших тема

is that we think

ми сматрамо

that candor and brutal honesty

да је отвореност и брутална искреност

is critical to us collectively

од критичног значаја за нас колективно

being great parents.

како би били добри родитељи.

And it's hard not to think

И тешко је не помислити

that part of what leads to this sense of isolation

да је оно што делимично доводи до овог осећаја изолације

is our modern world.

наш модерни свет.

So Alisa's experience is not isolated.

Тако да Алисин осећај није усамљен.

So your 58 percent of mothers surveyed

Тако да је 58 процената испитаних мајки

report feelings of loneliness.

признало да има осећај усамљености.

Of those, 67 percent are most lonely

Од њих, 67 процената је било најусамљеније

when their kids are zero to five -- probably really zero to two.

када су њихова деца имала мање од пет година... вероватно заправо мање од две.

In the process of preparing this,

У процесу припреме за ово предавање,

we looked at how some other cultures around the world

истраживали смо како неке од других култура у свету

deal with this period of time,

излазе на крај са овим периодом,

because here in the Western world,

зато што овде на западу,

less than 50 percent of us live near our family members,

мање од 50 процената нас живи близу наших породица,

which I think is part of why this is such a tough period.

што је је по мени делимичан резлог што је ово тежак период.

So to take one example among many:

Узмите један пример од многих:

in Southern India

У јужној Индији

there's a practice known as jholabhari,

постоји обичај који се зове јолабхари,

in which the pregnant woman, when she's seven or eight months pregnant,

по коме се трудна жена, када дође у седми или осми месец,

moves in with her mother

сели код своје мајке

and goes through a series of rituals and ceremonies,

и пролази кроз серије ритуала и церемонија,

give birth and returns home to her nuclear family

порађа се и враћа кући својој нуклеарној породици

several months after the child is born.

неколико месеци након рођења детета.

And this is one of many ways

И ово је један од многих начина

that we think other cultures offset this kind of lonely period.

на који друге културе премошћавају овај на неки начин усамљенички период.

AV: So taboo number three:

АВ: Табу број три:

you can't talk about your miscarriage -- but today I'll talk about mine.

не можете разговарати о свом побачају... али ја ћу данас говорити о свом.

So after we had Declan,

Након што смо добили Деклана,

we kind of recalibrated our expectations.

ревидовали смо своја очекивања.

We thought we actually could go through this again

Сматрали смо да заиста можемо поново да прођемо кроз ово

and thought we knew what we would be up against.

и мислили смо да знамо шта нас чека.

And we were grateful that I was able to get pregnant,

И били смо захвални што сам успела да останем у другом стању.

and I soon learned that we were having a boy,

И ускоро смо сазнали да чекамо дечака.

and then when I was five months,

И када сам била у петом месецу,

we learned that we had lost our child.

сазнали смо да смо изгубили дете.

This is actually the last little image we have of him.

Ово је у ствари његов последњи мали снимак који имамо.

And it was obviously a very difficult time --

И то је очигледно био веома тежак период...

really painful.

веома болан.

As I was working through that mourning process,

И док сам пролазила кроз процес жаљења,

I was amazed that I didn't want to see anybody.

било ми је невероватно то што нисам желела никога да видим.

I really wanted to crawl into a hole,

Заиста сам желела да се завучем у рупу.

and I didn't really know how I was going

И нисам стварно знала како ћу

to work my way back into my surrounding community.

да се вратим у друштво које ме окружује.

And I realize, I think, the way I was feeling that way,

И схватила сам да сам то осећала

is on a really deep gut level,

у дубини душе,

I was feeling a lot of shame

осећала сам огроман стид...

and embarrassed, frankly,

срамоту, искрено...

that, in some respects, I had failed

да, на неки начин, нисам успела

at delivering what I'm genetically engineered to do.

да учиним оно за шта сам генетички предодређена.

And of course, it made me question,

И наравно, то ме је навело да се питам,

if I wasn't able to have another child,

да можда нисам способна да имам још једно дете,

what would that mean for my marriage,

и шта би то значило за мој брак,

and just me as a woman.

и за мене као жену.

So it was a very difficult time.

Тако да је то било вома тешко време.

As I started working through it more,

И како сам почела више да радим на томе,

I started climbing out of that hole and talking with other people.

почела сам да излазим из те рупе и да разговарам са људима.

I was really amazed

Била сам заиста изненађена

by all the stories that started flooding in.

свим причама које су почеле да навиру.

People I interacted with daily,

Људи са којима сам свакодневно долазила у контакт,

worked with, was friends with,

радила, дружила се,

family members that I had known a long time,

чланови породице које дуго познајем,

had never shared with me their own stories.

који никада нису поделили своје приче са мном.

And I just remember feeling all these stories came out of the woodwork,

И само се сећам како су све те приче кренуле да извиру ниоткуда.

and I felt like I happened upon

И осећала сам се као да сам набасала

this secret society of women that I now was a part of,

на тајно удружење жена чији сам сад била члан,

which was reassuring and also really concerning.

што је било утешно али и веома забрињавајуће.

And I think,

И мислим

miscarriage is an invisible loss.

да је побачај невидљиви губитак.

There's not really a lot of community support around it.

Нема много подршке заједнице.

There's really no ceremony,

Нема праве церемоније,

rituals, or rites.

ритуала или обреда.

And I think, with a death, you have a funeral, you celebrate the life,

Мислим, код смрти, имате сахране, славите живот,

and there's a lot of community support,

и има пуно социјалне подршке.

and it's something women don't have with miscarriage.

И то је оно што жене немају у случају побачаја.

RG: Which is too bad because, of course,

РГ: Што је штета, наравно,

it's a very common and very traumatic experience.

јер је то веома често и трауматично искуство.

Fifteen to 20 percent of all pregnancies result in miscarriage,

15 до 20 процената свих трудноћа се заврши побачајем.

and I find this astounding.

И за мене је то запањујуће.

In a survey, 74 percent of women said

У анкети, 74 процената жена је рекло да сматра

that miscarriage, they felt, was partly their fault, which is awful.

да је до спонтаног побачаја делимично дошло њиховом кривицом, што је ужасно.

And astoundingly, 22 percent

И запањујуће, 22 процената

said they would hide a miscarriage from their spouse.

су рекле да би сакриле побачај од свог партнера.

So taboo number four:

Табу број четири:

you can't say that your average happiness

не можете рећи да је ваш ''просечан ниво среће''

has declined since having a child.

опао од како сте добили дете.

The party line is that every single aspect of my life

Званично мишљење је да је сваки аспект мог живота

has just gotten dramatically better

постао драматично бољи

ever since I participated

од како сам учествовао

in the miracle that is childbirth and family.

у чуду рођења и породице.

I'll never forget, I remember vividly to this day,

Никада нећу заборавити, сећам се јасно и данас,

our first son, Declan, was nine months old,

наш први син, Деклан, је имао девет месеци,

and I was sitting there on the couch,

и седео сам на каучу и читао

and I was reading Daniel Gilbert's wonderful book, "Stumbling on Happiness."

дивну књигу Данијела Гилберта, ''Набасати на срећу''.

And I got about two-thirds of the way through,

И стигао сам скоро до две трећине,

and there was a chart on the right-hand side --

и на десној страни је био графикон...

on the right-hand page --

на десној страни...

that we've labeled here

који смо обележили овде као

"The Most Terrifying Chart Imaginable

''Најстрашнији могући графикон

for a New Parent."

за младе родитеље''

This chart is comprised of four completely independent studies.

Овај графикон је заснован на четири потпуно независне студије.

Basically, there's this precipitous drop

У суштини, постоји овај нагли пад

of marital satisfaction,

нивоа брачне среће,

which is closely aligned, we all know, with broader happiness,

која је у директној спрези, сви знамо, са животном срећом,

that doesn't rise again

који се више не подиже

until your first child goes to college.

док ваше прво дете не оде на факултет.

So I'm sitting here looking at the next two decades of my life,

И ја сам тако седео гледајући следећих 20 година мог живота,

this chasm of happiness

тај понор среће

that we're driving our proverbial convertible straight into.

ка коме смо усмерили наша метафоричка кола.

We were despondent.

Били смо разочарани.

AV: So you can imagine, I mean again, the first few months were difficult,

АВ: Тако да, можете да замислите, понављам, првих неколико месеци је

but we'd come out of it,

било тешко али то смо превазишли,

and were really shocked to see this study.

и били смо заиста шокирани када смо видели ову студију.

So we really wanted to take a deeper look at it

Тако да смо желели да је боље проучимо

in hopes that we would find a silver lining.

у нади да ћемо наћи неку ведрију страну.

RG: And that's when it's great to be running a website for parents,

РГ: И онда видите како је сјајно водити интернет страницу за

because we got this incredible reporter

родитеље, јер смо имали једну сјајну новинарку

to go and interview all the scientists

која је отишла и интервјуисала научнике

who conducted these four studies.

који су спровели ове четири студије.

We said, something is wrong here.

Рекли смо: ''Овде нешто није како треба.''

There's something missing from these studies.

Нешто је недостајало у оним студијама.

It can't possibly be that bad.

Немогуће да је толико лоше.

So Liz Mitchell did a wonderful job with this piece,

Тако је Лиз Мичел направила сјајан чланак.

and she interviewed four scientists,

И интервјуисала је четири научника,

and she also interviewed Daniel Gilbert,

као и Данијела Гилберта.

and we did indeed find a silver lining.

И заиста смо нашли ''ведрију страну''.

So this is our guess

Тако да је ово наша верзија

as to what this baseline of average happiness

како ниво просечне среће

arguably looks like throughout life.

може да изгледа кроз живот.

Average happiness is, of course, inadequate,

Просечна срећа је, наравно, неадекватан израз

because it doesn't speak

јер ништа не говори

to the moment-by-moment experience,

о искуству од тренутка до тренутка.

and so this is what we think it looks like

Тако да овако ми мислимо да изгледа

when you layer in

када убаците и

moment-to-moment experience.

искуство од тренутка до тренутка.

And so we all remember as children,

Сви се сећамо да кад смо били деца

the tiniest little thing -- and we see it on the faces of our children --

најмања ствар... а видимо то и на лицима наше деце...

the teeniest little thing

најмања ствар

can just rocket them to these heights

их може лансирати у висине

of just utter adulation,

највећег одушевљења,

and then the next teeniest little thing

и онда их следећа најмања ствар

can cause them just to plummet to the depths of despair.

може баицити у понор очајања.

And it's just extraordinary to watch, and we remember it ourselves.

И то је заиста интересантно гледати, а сећамо се и сами.

And then, of course, as you get older,

И онда, наравно, како одрастате,

it's almost like age is a form of lithium.

као да су године нека врста литијума.

As you get older, you become more stable.

Како одрастате, постајете стабилнији.

And part of what happens, I think, in your '20s and '30s,

Једна од ствари која се дешава у вашим 20-им и 30-им

is you start to learn to hedge your happiness.

је да почињете да ограничавате своју срећу.

You start to realize that

Почињете да схватате

"Hey, I could go to this live music event

''Хеј, могао бих да одем на овај концерт

and have an utterly transforming experience

и доживим нешто фундаментално

that will cover my entire body with goosebumps,

од чега ћу се цео најежити

but it's more likely that I'll feel claustrophobic

али вероватније је да ћу се осећати клаустрофобично

and I won't be able to get a beer.

и нећу моћи да дођем до пива.

So I'm not going to go.

Тако да нећу ићи.

I've got a good stereo at home. So, I'm not going to go."

Имам добар стерео уређај код куће. Нећу да идем.''

So your average happiness goes up,

Тако да ваша просечна срећа расте,

but you lose those transcendent moments.

али губите те трансценденталне тренутке.

AV: Yeah, and then you have your first child,

АВ: Да, и тада добијете своје прво дете.

and then you really resubmit yourself

И онда поново улазите у фазу

to these highs and lows --

тих успона и падова...

the highs being the first steps, the first smile,

при чему су успони први кораци, први осмех,

your child reading to you for the first time --

када вам ваше дете први пут чита...

the lows being, our house, any time from six to seven every night.

падови су наша кућа свакога дана између шест и седам.

But you realize you resubmit yourself

Али схватате и да сте се поново вратили у фазу када

to losing control in a really wonderful way,

губите контролу на најлепши начин,

which we think provides a lot of meaning to our lives

што мислим да нашем животу даје значење

and is quite gratifying.

и испуњава нас.

RG: And so in effect,

РГ: И као последица

we trade average happiness.

одричемо се ''просечне'' среће.

We trade the sort of security and safety

Мењамо осећај сигурности и безбедности

of a certain level of contentment

и осеђај задовољства

for these transcendent moments.

за те трансценденталне тренутке.

So where does that leave the two of us

И где то онда оставља нас двоје

as a family with our three little boys

као породицу, са наша три дечака

in the thick of all this?

у свему овоме?

There's another factor in our case.

У нашем случају постоји још један фактор.

We have violated yet another taboo

Срушили смо још један табу

in our own lives,

у нашим животима.

and this is a bonus taboo.

Ово је бонус табу.

AV: A quick bonus taboo for you, that we should not be working together,

АВ: Један кратки бонус табу за вас, да не би требало да радимо заједно,

especially with three children --

нарочито ако имамо троје деце...

and we are.

а ми радимо.

RG: And we had reservations about this on the front end.

РГ: Били смо мало резервисани у вези са овим на почетку.

Everybody knows, you should absolutely not work with your spouse.

Сви знају да никако не би требало да радите са својим супружником.

In fact, when we first went out to raise money to start Babble,

У ствари, када смо кренули да прикупљамо новац да започнемо "Babble",

the venture capitalists said,

инвеститори су рекли:

"We categorically don't invest

''Ми из принципа не инвестирамо

in companies founded by husbands and wives,

у компаније основане од стране супружника,

because there's an extra point of failure.

јер ту постоји додатни фактор неуспеха.

It's a bad idea. Don't do it."

То је лоша идеја. Немојте то да радите.''

And we obviously went forward. We did.

А ми смо очигледно то урадили. Јесмо.

We raised the money, and we're thrilled that we did,

Сакупили смо новац и одушевљени смо што смо успели,

because in this phase of one's life,

јер у овој фази живота

the incredibly scarce resource is time.

ресурс кога понестаје је време.

And if you're really passionate about what you do every day -- which we are --

И ако сте заиста посвећени ономе што радите свакодневно... као што смо ми...

and you're also passionate about your relationship,

и ако сте такође посвећени својој вези,

this is the only way we know how to do it.

онда ми знамо само један начин како то да изведемо.

And so the final question that we would ask is:

И тако је последње питање које желимо да поставимо:

can we collectively bend that happiness chart upwards?

да ли можемо колективно да закривимо овај графикон на горе?

It's great that we have these transcendent moments of joy,

Супер је што имамо ове трансценденталне тренутке радости,

but they're sometimes pretty quick.

али они су веома кратки.

And so how about that average baseline of happiness?

А шта ћемо са овом просечном линијом среће?

Can we move that up a little bit?

Можемо ли то мало да подигнемо?

AV: And we kind of feel that the happiness gap, which we talked about,

АВ: И ми сматрамо да је овај пад у срећи о коме смо говорили

is really the result of walking into parenting --

заправо резултат тога што у родитељство улазимо...

and really any long-term partnership for that matter --

као и у сваку дуготрајну везу уопште...

with the wrong expectations.

са погрешним очекивањима.

And if you have the right expectations and expectation management,

Ако имате реална очекивања и управљате њима,

we feel like it's going to be a pretty gratifying experience.

осећамо да ће то бити веома испуњујуће искуство.

RG: And so this is what --

РГ: И то је то...

And we think that a lot of parents,

И мислимо да много родитеља,

when you get in there -- in our case anyway --

када уђете у то... као што је то било и у нашем случају...

you pack your bags for a trip to Europe, and you're really excited to go.

спакујете кофере за пут у Европу, и веома сте узбуђени што идете.

Get out of the airplane,

Изађете из авиона,

it turns out you're trekking in Nepal.

и испостави се да пешачите кроз Непал.

And trekking in Nepal is an extraordinary experience,

И пешачење кроз Непал је невероватно искуство,

particularly if you pack your bags properly

нарочито ако сте спаковали пртљаг како треба

and you know what you're getting in for and you're psyched.

и знате у шта се упуштате и узбуђени сте.

So the point of all this for us today

Тако да је поента свега овога данас

is not just hopefully honesty for the sake of honesty,

не само искреност ради искрености, већ нада

but a hope that by being more honest and candid about these experiences,

да ћемо тиме што ћемо бити искренији и отворенији у вези са овим

that we can all collectively

искуствима, моћи сви колективно

bend that happiness baseline up a little bit.

закривити ову криву среће мало на горе.

RG + AV: Thank you.

РГ + АВ: Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)