Where good ideas come from | Steven Johnson

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sandra Gojic

Fifty-two minutes ago, I took this picture about 10 blocks from here.

Пре само неколико минута усликао сам ово

отприлике 10 блокова одавде.

This is the Grand Café here in Oxford.

Ово је "Гранд кафе", овде у Оксфорду.

I took this picture

Фотографисао сам ово јер је ово

because this turns out to be the first coffeehouse to open in England,

прва кафана

отворена у Енглеској 1650.

in 1650.

That's its great claim to fame.

По томе је најпознатија.

And I wanted to show it to you,

Желео сам да вам је покажем,

not because I want to give you the Starbucks tour

не да бих вас спровео кроз кафане

of historic England --

старе Енглеске,

(Laughter)

већ зато што је

but rather because the English coffeehouse was crucial

енглеска кафетерија била од значаја

to the development and spread of one of the great intellectual flowerings

за развој и ширење једног од

највећих интелектуалних процвата у последњих 500 година,

of the last 500 years,

који данас зовемо Просветитељство.

what we now call the Enlightenment.

And the coffeehouse played such a big role in the birth of the Enlightenment

А кафетерија је играла тако значајну улогу

у његовом настанку,

in part because of what people were drinking there.

делом због онога што су људи тамо пили.

Јер, пре него што су се кафа

Because, before the spread of coffee and tea through British culture,

и чај раширили британском културом,

what people drank -- both elite and mass folks drank --

људи су пили - елита, као и обичан народ -

day in and day out, from dawn until dusk,

даноноћно, од сумрака до свитања,

was alcohol.

алкохол.

Alcohol was the daytime beverage of choice.

Алкохол је био дневно пиће по избору.

You would drink a little beer with breakfast

Попили бисте мало пива уз доручак, мало вина уз ручак,

and have a little wine at lunch,

a little gin, particularly around 1650,

мало џина - посебно око 1650. -

and top it off with a little beer and wine at the end of the day.

и завршили бисте дан са мало пива и вина.

То је био здрав избор, је л' тако,

That was the healthy choice, because the water wasn't safe to drink.

јер вода није била безбедна за пиће.

And so, effectively, until the rise of the coffeehouse,

И тако, до успеха кафетерије,

you had an entire population that was effectively drunk all day.

читава популација

је заправо по цео дан пила.

(Laughter)

And you can imagine what that would be like in your own life --

И можете замислити како би то изгледало у вашим животима -

знам да је некима од вас већ тако -

and I know this is true of some of you -- if you were drinking all day --

да пијете по цео дан,

(Laughter)

and then you switched from a depressant to a stimulant in your life.

и онда пређете са депресаната на стимулансе,

имали бисте боље идеје.

You would have better ideas.

You would be sharper and more alert.

Били бисте прецизнији и буднији.

So it's not an accident that a great flowering of innovation happened

Тако да се велики процват иновација није случајно десио

кад је Енглеска прешла на чај и кафу.

as England switched to tea and coffee.

But the other thing that makes the coffeehouse important

Али друга ствар због која је кафана битна

is the architecture of the space.

је архитектура простора.

It was a space where people would get together,

То је било место где би се окупљали

from different backgrounds, different fields of expertise,

људи различитог порекла,

различитих професија и размењивали.

and share.

It was a space, as Matt Ridley talked about, where ideas could have sex.

То је било место, као што је Мет Ридли причао, где су идеје могле да имају секс.

То је, у неком смислу, био њихов брачни кревет.

This was their conjugal bed, in a sense; ideas would get together there.

Тамо би се идеје сусретале.

And an astonishing number of innovations from this period

И запањујућ број иновација из овог периода

have a coffeehouse somewhere in their story.

негде у својој историји има кафетерију.

Последњих пет година много сам

I've been spending a lot of time thinking about coffeehouses

for the last five years

размишљао о кафетеријама,

because I've been kind of on this quest

јер упустио сам се у потрагу

за одговором на питање

to investigate this question of where good ideas come from.

одакле долазе добре идеје.

What are the environments that lead to unusual levels of innovation,

Каква окружења доводе до

необичних нивоа иновације,

необичних нивоа креативности?

unusual levels of creativity?

What's the kind of environmental -- what is the space of creativity?

Какво је окружење -

какав је простор креативности?

And what I've done is,

Оно што сам урадио је да сам

I've looked at both environments like the coffeehouse,

гледао окружења као што су кафетерије;

гледао сам медијска окружења, као што је Интернет,

I've looked at media environments like the World Wide Web,

која су необично иновативна;

that have been extraordinarily innovative;

вратио сам се на историју првих градова;

I've gone back to the history of the first cities;

окренуо сам се биолошким окружењима,

I've even gone to biological environments, like coral reefs and rain forests,

као што су корални гребени или прашуме,

који укључују необичне нивое биолошке иновације;

that involve unusual levels of biological innovation.

And what I've been looking for is shared patterns,

и тражио сам заједничке шаблоне,

signature behavior that shows up again and again

некакво истоветно понашање које се

изнова и изнова јавља у овим срединама.

in all of these environments.

Are there recurring patterns that we can learn from,

Да ли постоје репетитивне шеме из којих можемо учити,

that we can take and apply to our own lives

које можемо преузети и применити на сопствене животе,

or our own organizations or our own environments

или на своје организације,

или на наша окружења, да буду иновативнија и креативнија?

to make them more creative and innovative?

И мислим да сам нашао неколико.

And I think I've found a few.

But what you have to do to make sense of this

Али да би све ово имало смисла

and to really understand these principles is,

и да бисте заиста разумели ове принципе,

you have to do away with

морате да се изборите

the way in which our conventional metaphors and language steers us

са много начина на које нас наше конвенционалне метафоре и језик

усмеравају ка

towards certain concepts of idea creation.

одређеним концептима стварања идеја.

We have this very rich vocabulary to describe moments of inspiration.

Речник нам је богат изразима

за описивање тренутака инспирације.

Имамо тренутке увида,

We have the "flash" of insight,

the "stroke" of insight,

"падање на памет",

we have "epiphanies,"

имамо просветљења, имамо "еурека!" тренутке,

we have eureka moments,

we have the "light bulb" moments, right?

имамо "паљење сијалице", је л' тако?

All of these concepts, as rhetorically florid as they are,

Сви ови концепти,

колико год раскошни били,

share this basic assumption,

деле основну претпоставку,

which is that an idea is a single thing.

а то је да је идеја појединачна ствар,

It's something that happens often in a wonderful, illuminating moment.

нешто што се често јавља

у предивном тренутку просветљења.

But, in fact, what I would argue and what you really need to begin with

Међутим, заступам мишљење, и с тим би требало почети,

да је идеја једна мрежа

is this idea that an idea is a network on the most elemental level.

у свом најосновнијем облику.

I mean, this is what is happening inside your brain.

Мислим, ово се дешава унутар вашег мозга.

An idea -- a new idea -- is a new network of neurons

Идеја, нова идеја, је мрежа неурона

firing in sync with each other inside your brain.

који се заједно пале унутар вашег мозга.

It's a new configuration that has never formed before.

То је нова веза која се до сада није формирала.

And the question is: How do you get your brain into environments

Питање је: како довести мозак у окружења

where these new networks are going to be more likely to form?

у којима ће се овакве нове мреже формирати?

And it turns out that, in fact, the network patterns of the outside world

Испоставља се да, уствари, неке врсте мрежа из спољног света

опонашају многе мрежне шеме

mimic a lot of the network patterns of the internal world of a human brain.

унутрашњег света људског мозга.

So the metaphor I'd like to use,

Метафору коју бих желео да искористим

могу да узмем

I can take from a story of a great idea that's quite recent --

из приче о једној скорашњој одличној идеји -

a lot more recent than the 1650s.

скоријој од 1650.

A wonderful guy named Timothy Prestero

Један изузетан момак по имену Тимоти Престеро,

has an organization called Design That Matters.

има организацију која се зове "Значајан Дизајн".

They decided to tackle this really pressing problem

Они су одлучили да се ухвате у коштац са хитним проблемом

of the terrible problems we have with infant mortality rates

који имамо у вези са стопом смртности новорођенчади

in the developing world.

у земљама у развоју.

One of the things that's very frustrating about this

Једна од веома фрустрирајућих ствари у вези с овим је

is that we know by getting modern neonatal incubators into any context,

што знамо да ћемо, постављањем инкубатора

било где, одржати

if we can keep premature babies warm, basically -- it's very simple --

превремено рођене бебе у топлоти - то је веома просто -

we can halve infant mortality rates in those environments.

и можемо преполовити смртност новорођенчади у тим срединама.

So the technology is there.

Дакле, технологија постоји.

These are standard in all the industrialized worlds.

Ови су стандардни у развијеним земљама.

The problem is, if you buy a $40,000 incubator,

Проблем је у томе, ако купите инкубатор од 40.000$

and you send it off to a midsized village in Africa,

и пошаљете га

у неко афричко село средње величине,

it will work great for a year or two years,

он ће одлично радити годину, две године,

and then something will go wrong and it will break,

и онда ће се нешто покварити,

and it will remain broken forever,

и заувек ће остати покварен

because you don't have a whole system of spare parts,

јер не постоји систем резервних делова

and you don't have the on-the-ground expertise

и не постоје стручно оспособљени људи

to fix this $40,000 piece of equipment.

да поправе опрему од 40.000$.

So you end up having this problem where you spend all this money

Тако остајете с проблемом трошења силног новца

на помоћ и напредну технологију у овим земљама,

getting aid and all these advanced electronics to these countries,

да би све било бескорисно.

and it ends up being useless.

Престеро и његов тим су одлучили

So what Prestero and his team decided to do

да погледају около и виде: који су то

was to look around and see: What are the abundant resources

обилни ресурси у овим земљама?

in these developing world contexts?

And what they noticed was,

Приметили су да тамо нема много видео рекордера,

they don't have a lot of DVRs, they don't have a lot of microwaves,

нема много микро-таласних рерни,

but they seem to do a pretty good job of keeping their cars on the road.

али изгледа да им добро иде одржавање кола у возном стању.

There's a Toyota 4Runner on the street in all these places.

На улицама свих ових места

постоји по један "Toyota Forerunner".

They seem to have the expertise to keep cars working.

Изгледа да су стручни у одржавању аутомобила.

So they started to think,

Тако су они размишљали,

"Could we build a neonatal incubator

"Можемо ли да направимо инкубатор

that's built entirely out of automobile parts?"

у потпуности од делова аутомобила?"

And this is what they came up with.

Ово је производ њиховог рада.

It's called the NeoNurture device.

Зове се "неонегујућа справа".

From the outside, it looks like a normal little thing

Споља изгледа као нормална, мала ствар

you'd find in a modern Western hospital.

коју бисте видели у модерној, западњачкој болници.

Изнутра је сав од аутомобилских делова.

In the inside, it's all car parts.

It's got a fan, it's got headlights for warmth,

Има вентилатор, има светла за одржавање топлоте,

има звонце са врата као аларм.

it's got door chimes for alarm,

it runs off a car battery.

Ради на аутомобилски акумулатор.

And so all you need is the spare parts from your Toyota

Све што вам је потребно су резервни делови за "Тојоту"

и знање о поправљању фарова,

and the ability to fix a headlight,

и можете да поправите ово чудо.

and you can repair this thing.

Now that's a great idea,

Е сад, то је одлична идеја, али желео бих да кажем да је,

but I'd like to say that, in fact,

this is a great metaphor for the way ideas happen.

уствари, ово одлична метафора за начин на који се идеје стварају.

We like to think our breakthrough ideas, you know,

Волимо да мислимо да су наше револуционарне идеје

као тај нови инкубатор од 40.000$,

are like that $40,000, brand-new incubator,

врхунац технологије,

state-of-the-art technology.

But more often than not, they're cobbled together

али чешће су оне склепане

from whatever parts that happen to be around nearby.

од свакаквих делова који су се нашли около.

Узимамо идеје других људи,

We take ideas from other people,

људи од којих смо учили, од оних на које налетимо у кафани,

people we've learned from, people we run into in the coffee shop,

и лепимо их у нове облике, стварамо нешто ново.

and we stitch them together into new forms and we create something new.

Тако се праве иновације дешавају.

That's really where innovation happens.

And that means we have to change some of our models

То значи да морамо да променимо нека од схватања

of what innovation and deep thinking really looks like, right?

тога како изгледају иновације и дубоко размишљање.

I mean, this is one vision of it.

Мислим, ово је једна визија тога.

Another is Newton and the apple, when Newton was at Cambridge.

Друга је Њутн и јабука, кад је Њутн био на Кембриџу.

This is a statue from Oxford.

Ова статуа је из Оксфорда.

You know, you're sitting there, thinking a deep thought,

Знате, седите и дубоко размишљате,

јабука вам падне са дрвета и смислите теорију гравитације.

the apple falls from the tree, and you have the theory of gravity.

Уствари, места која су кроз историју доводила до иновација,

In fact, the spaces that have historically led to innovation tend to look like this.

изгледала су некако овако.

This is Hogarth's famous painting of a kind of political dinner at a tavern,

Ово је позната Хогартова слика некакве политичке вечере у таверни,

али овако су кафетерије изгледале у то време.

but this is what the coffee shops looked like back then.

This is the kind of chaotic environment where ideas were likely to come together,

Ово је то хаотично окружење

у ком су се идеје сретале,

where people were likely to have new, interesting, unpredictable collisions,

где су људи доживљавали

нове, занимљиве, непредвидиве сусрете - људи различитог порекла.

people from different backgrounds.

So if we're trying to build organizations that are more innovative,

Дакле, ако желимо да направимо иновативније организације,

морамо да правимо просторе који, зачудо, мало више личе на овај.

we have to build spaces that, strangely enough, look a bit more like this.

Овако би требало да изгледа ваша канцеларија,

This is what your office should look like, it's part of my message here.

то је део моје поруке.

Један од проблема у вези с тим је

And one of the problems with this is that, when you research this field,

да су људи - кад истражујете мало -

people are notoriously unreliable

људи су ужасно непоуздани,

when they actually self-report on where they have their own good ideas,

када говоре о томе

одакле им њихове добре идеје,

or their history of their best ideas.

или историја њихових најбољих идеја.

And a few years ago, a wonderful researcher named Kevin Dunbar

И пре неколико година, један одличан истраживач Кевин Данбар

је одлучио да иде около

decided to go around and basically do the Big Brother approach

и приступом "Велики брат"

to figuring out where good ideas come from.

проучава одакле долазе добре идеје.

He went to a bunch of science labs around the world

Ишао је по гомилама научних лабораторија широм света

and videotaped everyone as they were doing every little bit of their job:

и снимао све људе

док су радили и најмањи део свог посла.

when they were sitting in front of the microscope,

Када су седели пред микроскопом,

when they were talking to colleagues at the watercooler ...

када су причали с колегама поред апарата за воду, све то.

Снимио је све те разговоре

And he recorded all these conversations

и покушао да установи где су се најважније

and tried to figure out where the most important ideas happened.

идеје јављале.

And when we think about the classic image of the scientist in the lab,

И кад помислимо на класичну слику научника у лабораторији,

we have this image -- you know, they're poring over the microscope,

видимо га како се нагиње над микроскопом,

and they see something in the tissue sample,

и види нешто у узорку ткива.

and -- "Eureka!" -- they've got the idea.

И "О, еурека!" добије идеју.

What happened, actually, when Dunbar looked at the tape,

Кад је Данбар погледао траку, видео је да

is that, in fact, almost all of the important breakthrough ideas

уствари, се скоро ниједна од важних нових идеја

did not happen alone in the lab, in front of the microscope.

није јавила сама у лабораторији, пред микроскопом.

They happened at the conference table at the weekly lab meeting,

Јавиле су се за конференцијским столом,

на недељним састанцима,

when everybody got together and shared their latest data and findings,

кад би се сви окупили и поделили своје скорашње податке и налазе,

oftentimes when people shared the mistakes they were having,

често и када су људи саопштавали грешке које су правили,

шум у сигналу који су откривали.

the error, the noise in the signal they were discovering.

И нешто у вези са том средином -

And something about that environment --

and I've started calling it the "liquid network,"

почео сам да је зовем "течно окружење",

where you have lots of different ideas that are together,

где имате много различитих идеја,

different backgrounds, different interests,

различитих порекла, интереса,

jostling with each other, bouncing off each other --

који се гурају и одбијају једни од других -

то окружење је, уствари,

that environment is, in fact, the environment that leads to innovation.

окружење које доводи до иновације.

The other problem that people have is,

Други проблем је тај да људи

they like to condense their stories of innovation

воле да згусну своје приче о иновацији

down to shorter time frames.

у краће временске секвенце.

So they want to tell the story of the eureka moment.

Желе да испричају причу о "еурека!" моменту.

They want to say, "There I was, I was standing there,

Желе да кажу, "Седео сам тамо,

and I had it all, suddenly, clear in my head."

и одједном ми се све разбистрило."

But, in fact, if you go back and look at the historical record,

Међутим, ако се вратите на историјске податке,

it turns out that a lot of important ideas have very long incubation periods.

испоставља се да много добрих идеја

има дуг период инкубације.

I call this the "slow hunch."

Ово зовем "спори увид".

We've heard a lot recently about hunch and instinct

У последње време пуно слушамо

о слутњама и инстинкту,

and blink-like sudden moments of clarity,

изненадним кратким тренуцима јасноће,

међутим, много добрих идеја

but, in fact, a lot of great ideas linger on, sometimes for decades,

се некада деценијама, развлачи

у малим мозговима људи.

in the back of people's minds.

They have a feeling that there's an interesting problem,

Имају осећај да постоји занимљив проблем,

али још увек немају алате да га открију.

but they don't quite have the tools yet to discover them.

Проводе силно време радећи на неким проблемима,

They spend all this time working on certain problems,

but there's another thing lingering there that they're interested in,

али постоји још нешто што

их занима, али не могу да реше.

but can't quite solve.

Дарвин је одличан пример овога.

Darwin is a great example of this.

Darwin himself, in his autobiography,

Сам Дарвин, у својој аутобиографији

tells the story of coming up with the idea for natural selection

прича како је идеја

природне селекције

as a classic eureka moment.

била класичан "еурека!" моменат.

He's in his study, it's October of 1838,

У својој радној соби,

октобра 1838. он седи

and he's reading Malthus, actually, on population.

и чита Малтусово дело о популацији.

And all of a sudden,

И наједном, основни

the basic algorithm of natural selection kind of pops into his head,

алгоритам природне селекције му као пада на памет,

and he says, "Ah, at last, I had a theory with which to work."

и каже, "Ах, коначно, добио сам теорију на којој могу да радим".

That's in his autobiography.

То стоји у његовој аутобиографији.

About a decade or two ago,

Пре неких деценију-две,

a wonderful scholar named Howard Gruber

један диван научник Хауард Грубер је поново

went back and looked at Darwin's notebooks from this period.

прегледао Дарвинове белешке из тог периода.

Darwin kept these copious notebooks,

Дарвин је водио опширне белешке

where he wrote down every little idea he had, every little hunch.

где је записивао сваку и најмању идеју, осећај.

And what Gruber found was that Darwin had the full theory of natural selection

А Грубер је пронашао

да је Дарвин имао целу теорију природне селекције

for months and months and months

месецима и месецима и месецима

before he had his alleged epiphany reading Malthus in October of 1838.

пре свог наводног просветљења,

док је читао Малтуса 1838.

There are passages where you can read it,

Постоје пасуси где то можете прочитати

and you think you're reading from a Darwin textbook,

и мислите да читате из Дарвиновог уџбеника,

from the period before he has his epiphany.

из времена пре доживљавања тог просветљења.

And so what you realize is that Darwin, in a sense,

Значи онда схватате да је Дарвин, донекле

had the idea, he had the concept,

имао идеју, имао је концепт,

but was unable to fully think it yet.

али није могао да га до краја промисли.

And that is, actually, how great ideas often happen --

И тако се заправо велике идеје често јављају;

they fade into view over long periods of time.

избледе из сећања дуг временски период.

Now the challenge for all of us is:

Изазов за све нас је:

How do you create environments

како креирати окружења која

that allow these ideas to have this long half-life?

омогућавају овим идејама да имају дуг полуживот?

It's hard to go to your boss and say,

Не можете отићи код шефа и рећи,

"I have an excellent idea for our organization.

"Имам одличну идеју за нашу организацију.

It will be useful in 2020."

Биће корисна 2020.

(Laughter)

"Could you just give me some time to do that?"

Можете ли ми дати мало времена да радим на њој?"

Пар компанија, као "Гугл",

Now a couple of companies like Google have innovation time off, 20 percent time.

имају 20% слободног времена за иновације,

In a sense, those are hunch-cultivating mechanisms in an organization.

то је механизам у организацији који покреће те предосећаје.

То је кључна ствар.

But that's a key thing.

And the other thing is to allow those hunches

А друга ствар је дозволити да се ти предосећаји

to connect with other people's hunches;

повежу да предосећајима других људи; то се често дешава.

that's what often happens.

You have half of an idea, somebody else has the other half,

Имате половину идеје, неко други има другу половину,

и ако се налазите у правој средини,

and if you're in the right environment,

оне се претворе у нешто веће од суме својих делова.

they turn into something larger than the sum of their parts.

Дакле, на неки начин,

So in a sense,

често говоримо о значају

we often talk about the value of protecting intellectual property --

заштите интелектуалне својине,

you know, building barricades,

знате, градимо барикаде,

having secretive R and D labs, patenting everything that we have

имамо тајне истраживачке лабораторије, патентирамо све,

so that those ideas will remain valuable,

како би те идеје остале вредне,

and people will be incentivized to come up with more ideas,

а људи мотивисани да смисле нове идеје

и култура ће бити иновативнија.

and the culture will be more innovative.

But I think there's a case to be made

Али мислим да је важно рећи

that we should spend at least as much time, if not more,

да би требало да проводимо барем толико, ако не и више,

valuing the premise of connecting ideas

времена вреднујући повезивање идеја

and not just protecting them.

а не само њихово чување.

And I'll leave you with this story,

Завршићу са једном причом

which I think captures a lot of these values.

за коју мислим да обухвата све ове вредности,

It's just a wonderful tale of innovation, and how it happens in unlikely ways.

и дивна је прича о иновацији и

како се она дешава на разне начине.

It's October of 1957,

Октобар је 1957.,

and Sputnik has just launched.

управо је лансиран "Спутњик",

And we're in Laurel, Maryland,

а ми смо у Лорелу, Мериленд,

at the Applied Physics Lab associated with Johns Hopkins University.

у лабораторији за примењену физику,

која ради са Џонс Хопкинс универзитетом.

Понедељак је ујутру,

It's Monday morning,

and the news has just broken about this satellite

и управо смо чули вест о том сателиту

који кружи око планете.

that's now orbiting the planet.

And, of course, this is nerd heaven, right?

Тамо је, наравно, био рај за штребере.

There are all these physics geeks who are there,

Сви ти штребери физике мисле,

thinking, "Oh my gosh! This is incredible. I can't believe this has happened."

"О мој бого! Ово је невероватно. Не могу да верујем да се дешава."

Двојица међу њима,

And two of them, two twentysomething researchers at the APL,

два двадесетогодишњака из лабораторије за физику,

are there at the cafeteria table,

седе за столом у кафетерији

having an informal conversation with a bunch of their colleagues.

и неформално ћаскају са гомилом својих колега.

And these two guys are named Guier and Weiffenbach.

Ова двојица се зову Гајер и Вајфенбах.

They start talking, and one of them says,

Почну да причају, један од њих ће,

"Hey, has anybody tried to listen for this thing?

"Хеј, је л' неко пробао да слуша ту ствар?

There's this, you know, man-made satellite up there in outer space

Људи су направили сателит, који је у свемиру,

који очито емитује некакав сигнал.

that's obviously broadcasting some kind of signal.

Вероватно бисмо могли да га чујемо, ако пробамо."

We could probably hear it, if we tune in."

So they ask around to a couple of their colleagues,

Распитају се около код пар колега,

и сви кажу, "Не, нисам се сетио тога.

and everybody's like, "No, I hadn't thought of doing that.

То је занимљива идеја."

That's an interesting idea."

Испоставља се да је Вајфенбах стручњак

And it turns out Weiffenbach is kind of an expert in microwave reception,

за пријем микроталаса,

and he's got a little antenna set up with an amplifier in his office.

и има ту малу антену са

појачивачем у својој канцеларији.

So Guier and Weiffenbach go back to Weiffenbach's office,

Гајер и Вајфенбах се враћају у Вајфенбахову канцеларију

and they start noodling around -- "hacking," as we might call it now.

и почињу да чепркају около - да хакују, како бисмо данас рекли.

После пар сати заиста хватају сигнал,

And after a couple of hours, they start picking up the signal,

јер су Руси направили да

because the Soviets made Sputnik very easy to track;

"Спутњик" буде једноставан за праћење.

it was right at 20 MHz, so you could pick it up really easily,

Био је на 20 мегахерца, могао је лако да се прати,

because they were afraid people would think it was a hoax, basically,

јер мислили су да ће људи помислити да је све превара.

Тако су направили да се лако пронађе.

so they made it really easy to find.

Дакле, та два момка седе тамо и слушају тај сигнал,

So these guys are sitting there, listening to this signal,

и људи почињу да долазе у ту канцеларију и говоре,

and people start coming into the office and saying,

"Уу, то је баш кул. Могу да чујем? Јуу, то је супер."

"That's pretty cool. Can I hear?"

And before long, they think, "Jeez, this is kind of historic.

И ускоро, помишљају, "Бого, па ово је историјски моменат.

We may be the first people in the United States listening to this.

Ми смо можда први људи у САД који ово слушају.

Требало би да снимимо."

We should record it."

So they bring in this big, clunky analog tape recorder

И онда доносе тај велики, незграпни аналогни рекордер,

и почињу да снимају та кратка пиштања.

and start recording these little bleep, bleeps.

And they start writing down the date stamp, time stamps

И записују датуме, време, за

for each little bleep that they record.

свако пиштање које сниме.

And then they start thinking,

И почињу да размишљају, "Бого, примећујемо

"Well, gosh, we're noticing small little frequency variations here.

мале варијације у фреквенцији.

We could probably calculate the speed that the satellite is traveling

Вероватно бисмо могли да израчунамо брзину

којом тај сателит путује,

if we do a little basic math here using the Doppler effect."

ако применимо основну математику

користећи Доплеров ефекат."

And they played around with it a little bit more

Онда су се још мало играли са тим,

разговарали са пар колега

and talked to a couple of their colleagues who had other specialties.

који су били специјализовани за друге ствари.

И рекли су, "Бого, знате, мислимо

And they said, "You know,

we could actually look at the slope of the Doppler effect

да бисмо могли да уз помоћ нагиба Доплеровог ефекта

to figure out the points at which the satellite is closest to our antenna

прорачунамо тачке у којима је

сателит најближи нашој антени

and the points at which it's furthest away.

и тачке у којима је најудаљенији од ње.

That's pretty cool."

То је баш кул."

Eventually, they get permission -- this is all a little side project

И коначно, добијају дозволу -

ово је све био пројекат са стране, није био у званичном опису посла.

that hadn't been officially part of their job description --

they get permission to use the new UNIVAC computer

Добили су дозволу да користе нови "UNIVAC" рачунар који

that takes up an entire room that they'd just gotten at the APL.

је био нов у лабораторији, који заузима читаву просторију.

And they run some more of the numbers,

Прорачунали су још неке бројеве, и после око четири недеље

and at the end of about three or four weeks,

су мапирали тачну путању

turns out they have mapped the exact trajectory

of this satellite around the Earth,

овог сателита око Земље,

just from listening to this one little signal,

само слушајући тај мали сигнал,

going off on this little side hunch that they'd been inspired to do

пратећи ту споредну идеју којом су били инспирисани

over lunch one morning.

за доручком једног јутра.

A couple weeks later, their boss, Frank McClure,

Пар недеља касније, њихов шеф, Френк Мек Клур,

pulls them into the room and says,

позива их у канцеларију и каже,

"Hey, you guys, I have to ask you something

"Хеј, момци, морам да вас питам

about that project you were working on.

нешто у вези с тим пројектом.

You've figured out an unknown location

Израчунали сте непознату локацију

једног сателита који кружи око планете

of a satellite orbiting the planet from a known location on the ground.

са познате локације на земљи.

Да ли можете да урадите обрнуто?

Could you go the other way?

Could you figure out an unknown location on the ground

Можете ли да сазнате непознату локацију на тлу,

ако знате локацију сателита?"

if you knew the location of the satellite?"

And they thought about it and they said,

Промислили су о томе, и рекли,

"Well, I guess maybe you could. Let's run the numbers here."

"Па, мислим да бисмо могли. Проверићемо бројеве."

So they went back and thought about it

Отишли су и размислили о томе.

and came back and said, "Actually, it'll be easier."

Онда су се вратили и рекли, "Уствари, то ће бити лакше."

А он је рекао, "О, то је одлично.

And he said, "Oh, that's great,

because, see, I have these new nuclear submarines"

Јер, видите, имам ове нове нуклеарне подморнице

(Laughter)

које правим.

"that I'm building.

And it's really hard to figure out how to get your missile

И стварно је тешко израчунати како да пројектил

so that it will land right on top of Moscow

слети тачно на Москву, ако

if you don't know where the submarine is in the middle of the Pacific Ocean.

не знате где се подморница налази усред Тихог океана.

Размишљамо да лансирамо гомилу сателита

So we're thinking we could throw up a bunch of satellites

and use it to track our submarines

и користимо их да пратимо подморнице

and figure out their location in the middle of the ocean.

и прорачунамо њихово место усред океана.

Можете ли то да решите?"

Could you work on that problem?"

And that's how GPS was born.

И тако се родио "GPS".

30 година касније,

Thirty years later,

Ronald Reagan, actually, opened it up and made it an open platform

Роналд Реган је од тога направио отворену платформу

that anybody could build upon,

коју свако може да надограђује,

and anybody could come along and build new technology

и свако може да направи нову технологију

that would create and innovate on top of this open platform,

која ће донети нешто ново

на основу ове платформе,

left it open for anyone to do pretty much anything they wanted with it.

која је остављена слободна

да људи раде шта желе с њом.

And now, I guarantee you, certainly half of this room, if not more,

И сада, гарантујем вам да

тренутно сигурно половина вас, ако не више,

има једну справицу у свом џепу

has a device sitting in their pocket right now

која комуницира са једним од тих сателита из свемира.

that is talking to one of these satellites in outer space.

И кладим се да је неко, ако не више вас,

And I bet you one of you, if not more,

has used said device and said satellite system

користио поменуту справу и поменути систем сателита

to locate a nearby coffeehouse somewhere in the last --

да пронађе најближу кафетерију негде у последњих -

(смех)

(Laughter)

in the last day or last week, right?

у току последњег дана или прошле недеље, је л' тако?

(Applause)

(аплауз)

По мом мишљењу, то је

And that, I think,

is a great case study, a great lesson

одлична студија случаја, одлична лекција

in the power -- the marvelous, unplanned, emergent, unpredictable power --

о моћи, о величанственој, непланској,

случајној, непредвидивој моћи

of open innovative systems.

слободних система иновација.

When you build them right,

Када их исправно правите, они ће отићи у потпуно новим правцима

they will be led to completely new directions

о којима творци нису уопште сањали.

the creators never even dreamed of.

Мислим, имате те момке

I mean, here you have these guys

who basically thought they were just following this hunch,

који су мислили да само прате неки осећај,

ту малу страст коју су имали.

this little passion that had developed,

онда су мислили да се боре у Хладном рату,

then they thought they were fighting the Cold War,

а испоставља се да само помажу некоме

and then, it turns out, they're just helping somebody find a soy latte.

да пронађе соја лате кафу.

(смех)

(Laughter)

That is how innovation happens.

Тако се иновације догађају.

Chance favors the connected mind.

Случај погодује повезаном уму.

Thank you very much.

Много вам хвала.

(Applause)

(аплауз)