Where does gold come from? - David Lunney

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

In medieval times,

У средњевековном периоду,

алхемичари су покушавали да постигну нешто наизглед недостижно -

alchemists tried to achieve the seemingly impossible.

They wanted to transform lowly lead into gleaming gold.

желели су да претворе неугледно олово у блиставо злато.

History portrays these people as aged eccentrics,

Историја описује ове људе као остареле ексцентрике;

but if only they'd known that their dreams were actually achievable.

да су само знали да су њихови снови достижни.

Заиста, данас можемо да произведемо злато на Земљи

Indeed, today we can manufacture gold on Earth

thanks to modern inventions

захваљујући модерним открићима

that those medieval alchemists missed by a few centuries.

који су ове средњовековне алхемичаре мимоишли за неколико векова.

But to understand how this precious metal

Међутим, да бисмо разумели како је овај драгоцени метал

became embedded in our planet to start with,

испрва постао део наше планете,

we have to gaze upwards at the stars.

морамо да се загледамо навише, у звезде.

Gold is extraterrestrial.

Злато не долази са Земље.

Instead of arising from the planet's rocky crust,

Уместо настанка у Земљиној стеновитој кори,

it was actually cooked up in space

оно се заправо „закувава“ у свемиру,

and is present on Earth because of cataclysmic stellar explosions

а на Земљи је присутно због катаклизмичних експлозија звезда

called supernovae.

под именом супернове.

Stars are mostly made up of hydrogen, the simplest and lightest element.

Звезде се углавном састоје од водоника, најједноставнијег и најлакшег елемента.

Огроман гравитациони притисак толике количине материјала

The enormous gravitational pressure of so much material

compresses and triggers nuclear fusion in the star's core.

сабија и покреће нуклеарну фузију у језгру звезде.

Овај процес ослобађа енергију из водоника,

This process releases energy from the hydrogen,

making the star shine.

чинећи да звезда сија.

Over many millions of years,

Током много милиона година,

fusion transforms hydrogen into heavier elements:

фузија претвара водоник у теже елементе:

helium, carbon, and oxygen,

хелијум, угљеник и кисеоник,

burning subsequent elements faster and faster to reach iron and nickel.

који сагоревају касније елементе све брже да би стигли до гвожђа и никла.

However, at that point nuclear fusion no longer releases enough energy,

Међутим, у том тренутку, нуклеарна фузија више не ослобађа довољно енергије,

and the pressure from the core peters out.

а притисак из језгра се губи.

The outer layers collapse into the center,

Спољашњи слојеви се урушавају у центар,

and bouncing back from this sudden injection of energy,

а звезда одскаче због овог изненадног прилива енергије

the star explodes forming a supernova.

и експлодира, формирајући супернову.

The extreme pressure of a collapsing star is so high,

Екстремни притисак звезде која се распада је толико висок

that subatomic protons and electrons are forced together in the core,

да су субатомски протони и електрони на силу заједно угурани у језгро,

формирајући неутроне.

forming neutrons.

Неутрони немају одбијајући електрични набој,

Neutrons have no repelling electric charge

so they're easily captured by the iron group elements.

па их лако хватају елементи из групе гвожђа.

Вишеструко хватање неурона омогућава стварање тежих елемената

Multiple neutron captures enable the formation of heavier elements

that a star under normal circumstances can't form,

које звезда у нормалним условима не може да створи,

from silver to gold,

из сребра у злато,

past lead and on to uranium.

преко олова до уранијума.

In extreme contrast to the million year transformation of hydrogen to helium,

Као потпуна супротност трансформацији водоника у хелијум

која траје милион година,

the creation of the heaviest elements in a supernova

стварање најтежих елемената током супернове

takes place in only seconds.

дешава се у само неколико секунди.

But what becomes of the gold after the explosion?

Али, шта се дешава са златом после експлозије?

The expanding supernova shockwave propels its elemental debris

Талас супернове који се шири покреће своје елементарне остатке

through the interstellar medium,

кроз међузвезданог посредника,

triggering a swirling dance of gas and dust

покрећући ковитлајући плес гаса и прашине,

који се згушњава у нове звезде и планете.

that condenses into new stars and planets.

Earth's gold was likely delivered this way

Злато на Земљи се вероватно изручује на овај начин

пре него што се обликује у жиле помоћу геотермалне активности.

before being kneaded into veins by geothermal activity.

Billions of years later, we now extract this precious product by mining it,

Милијардама година касније,

ми извлачимо овај драгоцен производ кроз ископавање руда,

an expensive process that's compounded by gold's rarity.

скуп процес који је створен због реткости злата.

Заправо, сво злато које смо ископали кроз историју

In fact, all of the gold that we've mined in history

could be piled into just three Olympic-size swimming pools,

може се нагомилати само у три олимпијска базена за пливање,

although this represents a lot of mass

иако ово представља велику количину

because gold is about 20 times denser than water.

јер је злато око 20 пута гушће од воде.

Дакле, да ли можемо да произведемо више ове робе у потражњи?

So, can we produce more of this coveted commodity?

Actually, yes.

Заправо, можемо.

Using particle accelerators, we can mimic the complex nuclear reactions

Користећи акцелераторе честица,

можемо да имитирамо сложене нуклеарне реакције

that create gold in stars.

које стварају злато у звездама.

But these machines can only construct gold atom by atom.

Ове машине, међутим, могу само да створе злато атом по атом.

So it would take almost the age of the universe to produce one gram

Дакле, био би нам потребан скоро животни век свемира

да произведемо један грам,

at a cost vastly exceeding the current value of gold.

уз трошкове који би у огромној мери превазишли тренутну вредност злата.

So that's not a very good solution.

Дакле, то није баш најбоље решење.

But if we were to reach a hypothetical point

Међутим, ако бисмо се бавили хипотетичким питањем

where we'd mined all of the Earth's buried gold,

где бисмо ископали сво закопано злато на Земљи,

there are other places we could look.

постоје друга места на којима бисмо га тражили.

The ocean holds an estimated 20 million tons of dissolved gold

Океан садржи, према процени, 20 милиона тона раствореног злата,

but at extremely miniscule concentrations making its recovery too costly at present.

али изузетно мала концентрација

чини да је његово вађење тренутно прескупо.

Можда ћемо једног дана видети златне грознице

Perhaps one day, we'll see gold rushes to tap the mineral wealth

због коришћења минералног богатства планета у нашем Сунчевом систему.

of the other planets of our solar system.

And who knows?

Ко зна?

Можда ће се у будућности нека супернова десити довољно близу

Maybe some future supernova will occur close enough

to shower us with its treasure

да нас преплави својим благом,

and hopefully not eradicate all life on Earth in the process.

а да за то време, надамо се, не избрише сав тренутни живот на Земљи.