Why do we, like, hesitate when we, um, speak? - Lorenzo García-Amaya

Prevodilac: Luka Stojanović Lektor: Milenka Okuka

For as long as we’ve had language, some people have tried to control it.

Откако имамо језик, неки су покушали да га регулишу.

And some of the most frequent targets of this communication regulation

А неке од најчешћих мета овог регулисања комуникације

are the ums, ers, and likes that pepper our conversations.

су узречице овај, онај, ето, па којима је наш говор прожет.

Ancient Greek and Latin texts warned against speaking with hesitation,

Старогрчки и латински текстови су нас упозоравали на говор с премишљањем,

modern schools have tried to ban the offending terms,

савремене школе су покушале да их забране,

and renowned linguist Noam Chomsky dismissed these expressions as “errors”

а чувени лингвиста Ноам Чомски је ове изразе одбацио као “грешке”

irrelevant to language.

које су небитне за језик.

Historically, these speech components had been lumped

Раније су се ови елементи говора сврставали

into the broader bucket of “disfluencies”—

у широку категорију “дисфлуентности“—

linguistic fillers which distract from useful speech.

језичких додатака који одвраћају пажњу од корисног говора.

However, none of this controversy has made these so-called disfluencies less common.

Међутим, ниједна од ових контроверзи није учинила да се дисфлуентности прореде.

They continue to occur roughly 2 to 3 times per minute in natural speech.

Оне се отприлике појављују два до три пута по минуту током спонтаног говора.

And different versions of them can be found in almost every language,

А различите варијанте се могу пронаћи у скоро сваком језику,

including sign language.

па и у знаковном језику.

So are ums and uhs just a habit we can’t break?

Значи ли то да су поштапалице само навика коју не можемо да прекинемо?

Or is there more to them than meets the ear?

Или у њима има нечег вишег него што нам се чини?

To answer this question, it helps to compare these speech components

Да бисмо нашли одговор, корисно је да упоредимо ове језичке елементе

to other words we use in everyday life.

са осталим речима које свакодневно користимо.

While a written word might have multiple definitions,

Писана реч може да има више дефиниција,

we can usually determine its intended meaning through context.

али обично се њено намеравано значење одређује помоћу контекста.

In speech however, a word can take on additional layers of meaning.

Но, у говору једна реч може да има више слојева значења.

Tone of voice, the relationship between speakers,

Боја гласа, однос између говорника

and expectations of where a conversation will go

и очекивања о даљем току разговора

can imbue even words that seem like filler with vital information.

могу чак и речима које се чине као сувишне дати битне информације.

This is where “um” and “uh” come in.

Управо ту на сцену ступају “овај” и “ето.”

Or “eh” and “ehm,” “tutoa” and “öö,” “eto” and “ano.”

Или “eh” и “ehm”, “tutoa” и “öö“, “eto и “ano.”

Linguists call these filled pauses, which are a kind of hesitation phenomenon.

Лингвисити их зову испуњеним паузама, и јављају се као застајкивање.

And these seemingly insignificant interruptions

Ови наизглед безначајни прекиди

are actually quite meaningful in spoken communication.

су заправо веома значајни за комуникацију уживо.

For example, while a silent pause might be interpreted

На пример, док нема пауза може да се протумачи

as a sign for others to start speaking,

као знак другој особи да започне причу,

a filled pause can signal that you’re not finished yet.

исупњена пауза може бити сигнал да још нисте завршили.

Hesitation phenomena can buy time for your speech to catch up with your thoughts,

Застајкивање може да вам купи време док не поравнате говор и мисли,

or to fish out the right word for a situation.

или да нађете праву реч за ситуацију.

And they don’t just benefit the speaker—

Нису корисне само говорнику—

a filled pause lets your listeners know an important word is on the way.

испуњена пауза може обавестити слушаоце да ће ускоро чути важну реч.

Linguists have even found that people are more likely

Лингвисти су чак открили да ће људи

to remember a word if it comes after a hesitation.

пре запамтити реч ако се чује након застајкивања.

Hesitation phenomena aren’t the only parts of speech

Застајкивања не чине само врсте речи

that take on new meaning during dialogue.

које кроз дијалог добијају нова значења.

Words and phrases such as “like,” “well” or “you know”

Речи као што су “типа“, “па” и “знаш”

function as discourse markers,

имају функцију дискурсних маркера,

ignoring their literal meaning to convey something about the sentence

пошто занемаривањем дословног значења оне преносе информације о реченици

in which they appear.

у којој се јављају.

Discourse markers direct the flow of conversation,

Дискурсни маркери одређују ток разговора,

and some studies suggest that conscientious speakers

а неке студије сугеришу да савесни говорници

use more of these phrases to ensure everyone is being heard and understood.

користе више ових фраза да би их сви чули и разумели.

For example, starting a sentence with “Look...”

На пример, ако започнемо реченицу са: “Видиш...”,

can indicate your attitude and help you gauge the listener’s agreement.

може да ода наш став и помогне нам да проценимо да ли се слушалац слаже.

“I mean” can signal that you’re about to elaborate on something.

“Мислим” може да буде сигнал да ћемо управо нешто да објаснимо.

And the dreaded “like” can perform many functions,

И оно застрашујуће “типа” може имати више функција,

such as establishing a loose connection between thoughts,

као што су ограничена веза између мисли,

or introducing someone else's words or actions.

и упознавање са туђом речју или делом.

These markers give people a real-time view into your thought process

Ови маркери људима омогућавају живи пренос вашег размишљања

and help listeners follow, interpret, and predict what you’re trying to say.

и помажу слушаоцима да прате, тумаче и предвиде оно што говорите.

Discourse markers and hesitation phenomena

Дискурсни маркери и застајкивања

aren’t just useful for understanding language—

нису само корисни за разумевање језика—

they help us learn it too.

помажу нам и да га научимо.

In 2011, a study showed toddlers common and uncommon objects

У студији из 2011. године, бебама су приказани познати и непознати предмети

alongside a recording referring to one of the items.

праћени снимком који указује на један од предмета.

When a later recording asked them to identify the uncommon object,

Када су их касније замолили да препознају непознати предмет,

toddlers performed better if that instruction contained a filled pause.

бебе су имале бољи учинак ако је било испуњене паузе у инструкцији.

This may mean that filled pauses cue toddlers to expect novel words,

То можда значи да су испуњене паузе сигнал бебама да очекују нове речи,

and help them connect new words to new objects.

и помажу им да повежу нове речи са новим предметима.

For adolescents and adults learning a second language,

За адолесценте и одрасле који уче страни језик,

filled pauses smooth out awkward early conversations.

испуњене паузе олакшавају непријатност ране конверзације.

And once they’re more confident,

А када се опусте,

the second-language learner can signal their newfound fluency

ученици могу показати да сада течно говоре страни језик

by using the appropriate hesitation phenomenon.

коришћењем одговарајућих застајкивања.

Because, contrary to popular belief,

Супротно распрострањеном веровању,

the use of filled pauses doesn't decrease with mastery of a language.

коришћење исупњених пауза се не смањује како савладавамо језик.

Just because hesitation phenomena and discourse markers

Сама чињеница да су застајкивање и дискурсни маркери

are a natural part of communication doesn’t mean they’re always appropriate.

природни део комуникације не значи да су увек прикладни.

Outside of writing dialogue, they serve no purpose in most formal writing.

Изузимајући писани дијалог, ове појаве готово немају улогу у формалном дискурсу.

And in some contexts, the stigma these social cues carry

А у неким контекстима, стигма која прати ове друштвене назнаке

can work against the speaker.

може штетити говорнику.

But in most conversations, these seemingly senseless sounds

Али у већини разговора, ови наизглед бесмислени звукови

can convey a world of meaning.

могу да пренесу читав свет значења.