Sugata Mitra: Can kids teach themselves?

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sandra Gojic

I have a tough job to do.

Преда мном је тежак посао.

You know, when I looked at the profile of the audience here,

Знате, када сам погледао профил овдашње публике,

with their connotations and design, in all its forms,

са својим значењима и дизајном, у свим својим облицима,

и са толико људи који раде

and with so much and so many people working

on collaborative and networks, and so on, that I wanted to tell you,

на сарадњи и мрежама, итд, да сам желео да вам кажем,

I wanted to build an argument for primary education

желео сам да говорим о основном образовању

in a very specific context.

у једном веома специфичном контексту.

In order to do that in 20 minutes, I have to bring out four ideas --

Да бих то урадио у 20 минута, морам да изнесем четири идеје -

it's like four pieces of a puzzle.

као четири дела слагалице.

And if I succeed in doing that,

И ако у томе успем,

maybe you would go back with the thought

можда ћете отићи са мишљу

that you could build on, and perhaps help me do my work.

да можете да градите на томе и можда да ми помогнете.

The first piece of the puzzle is remoteness

Први део слагалице је удаљеност

and the quality of education.

и квалитет образовања.

Now, by remoteness, I mean two or three different kinds of things.

Сад, под удаљеношћу подразумевам три различите ствари.

Of course, remoteness in its normal sense, which means

Наравно, удаљеност у свом нормалном смислу, што значи

that as you go further and further away

да, што сте даље и даље

од неког урбаног центра, стижете у удаљеније делове.

from an urban center, you get to remoter areas.

What happens to education?

Шта се дешава са образовањем?

The second, or a different kind of remoteness

Друга или другачија врста удаљености

is that within the large metropolitan areas all over the world,

је да у оквиру великих градских зона широм света,

you have pockets, like slums, or shantytowns, or poorer areas,

имате џепове, као што су сиротињски делови

или картон насеља или сиромашнији делови,

which are socially and economically remote

који су друштвено и економски удаљени

from the rest of the city, so it's us and them.

од остатка града, па имамо нас и њих.

What happens to education in that context?

Шта се са образовањем дешава у ком контексту?

So keep both of those ideas of remoteness.

Задржите обе ове идеје о удаљености.

Погађали смо. Погађали смо да школе у удаљеним крајевима

We made a guess. The guess was that schools in remote areas

do not have good enough teachers.

немају довољно добре учитеље.

If they do have, they cannot retain those teachers.

Ако их имају, не могу да их задрже;

They do not have good enough infrastructure.

немају довољно добру инфраструктуру.

And if they had some infrastructure,

И ако је имају,

they have difficulty maintaining it.

имају тешкоћа са одржавањем.

But I wanted to check if this is true. So what I did last year was

Али желео сам да проверим да ли је ово истина.

Прошле године сам изнајмио ауто, погледао на "Гуглу",

we hired a car, looked up on Google,

found a route into northern India from New Delhi

пронашао пут у северну Индију из Њу Делхија

which, you know, which did not cross any big cities

који не пролази кроз неки велики град

or any big metropolitan centers. Drove out about 300 kilometers,

или велики градски центар.

Возио сам око 300км и где год бисмо нашли школу,

and wherever we found a school, administered a set of standard tests,

спровели смо сет стандардних тестова

and then took those test results and plotted them on a graph.

и онда резултате тих тестова пренели на график.

The graph was interesting, although you need to consider it carefully.

График је интересантан, али морате пажљиво да га тумачите.

I mean, this is a very small sample; you should not generalize from it.

Мислим, ово је веома мали узорак; немојте да генерализујете.

But it was quite obvious, quite clear,

Али било је прилично очигледно, прилично јасно

that for this particular route that I had taken,

да на овој конкретној рути којом сам ишао,

the remoter the school was, the worse its results seemed to be.

што је школа била удаљенија, резултати су изгледали гори.

That seemed a little damning,

Изгледало је као клетва

and I tried to correlate it with things like infrastructure,

и покушао сам да то повежем са на пример инфраструктуром,

or with the availability of electricity, and things like that.

или доступношћу струје и таквих ствари.

To my surprise, it did not correlate.

На моје изненађење, није било корелације.

It did not correlate with the size of classrooms.

Није корелирало са величином учионица.

It did not correlate with the quality of the infrastructure.

Није корелирало са квалитетом инфраструктуре.

It did not correlate with the poverty levels. It did not correlate.

Није корелирало са нивоима сиромаштва. Није корелирало.

But what happened was that when I administered a questionnaire

Али десило се да,

када сам применио упитник на сваку од тих школа,

to each of these schools, with one single question for the teachers -- which was,

са једним јединим питањем за наставнике,

"Would you like to move to an urban, metropolitan area?" --

а то је да ли бисте волели да се преселите у урбани, градски центар?

69 percent of them said yes. And as you can see from that,

69% њих је рекло "да", и као што видите из тога,

they say yes just a little bit out of Delhi,

кажу "да" само недалеко од Делхија,

and they say no when you hit the rich suburbs of Delhi --

а кажу "не" кад стигнете до богатих предграђа Делхија -

because, you know, those are relatively better off areas --

јер, знате, то су бољестојеће области.

and then from 200 kilometers out of Delhi, the answer is consistently yes.

И онда, 200км изван Делхија, одговор је доследно "да".

I would imagine that a teacher who comes or walks into class

Мислим да учитељ, који долази или пешачи до школе

every day thinking that, I wish I was in some other school,

сваког дана мислећи, желео бих да сам у некој другој школи,

probably has a deep impact on what happens to the results.

вероватно има дубок утицај на оно што се дешава са резултатима.

So it looked as though teacher motivation and teacher migration

Тако је изгледало да је мотивација и миграција наставника

was a powerfully correlated thing with what was happening in primary schools,

ствар која снажно корелира са оним што се дешава у основним школама,

as opposed to whether the children have enough to eat,

насупрот томе да ли деца имају довољно да једу

and whether they are packed tightly into classrooms

и да ли су нагурани у учионицама и слично.

and that sort of thing. It appears that way.

Тако изгледа.

When you take education and technology, then I find in the literature that,

Када узмете образовну технологију, налазим у литератури да,

you know, things like websites, collaborative environments --

знате, ствари попут вебсајтова, заједничких окружења,

you've been listening to all that in the morning --

слушате о свему томе целог јутра -

it's always piloted first in the best schools, the best urban schools,

се увек прво испробавају у најбољим школама,

најбољим градским школама

and, according to me, biases the result.

и мислим да је резултат тога пристрасност.

The literature -- one part of it, the scientific literature --

Литература - један део, научна литература,

consistently blames ET as being over-hyped and under-performing.

каже да је образовна технологија прецењена и незадовољавајућа.

The teachers always say, well, it's fine, but it's too expensive for what it does.

Наставници увек кажу, па добро је, али превише скупо за оно што ради.

Because it's being piloted in a school where the students are already getting,

Јер се испробава у некој школи где ученици већ добијају,

let's say, 80 percent of whatever they could do.

рецимо 80% онога што могу да ураде.

You put in this new super-duper technology, and now they get 83 percent.

Кад убаците ту нову супер технологију, имају 83%.

So the principal looks at it and says,

Онда директор то погледа и каже, 3% за 300.000 долара?

3 percent for 300,000 dollars? Forget it.

Заборавите.

If you took the same technology and piloted it into one of those remote schools,

Да узмете исту технологију и испробате је у једној од тих удаљених школа

where the score was 30 percent, and, let's say, took that up to 40 percent --

где је постигнуће 30% и рецимо да га подигнете на 40%,

that will be a completely different thing.

то би била потпуно другачија ствар.

So the relative change that ET, Educational Technology, would make,

Дакле релативна промена коју ОТ, образовна технологија, можете донети

would be far greater at the bottom of the pyramid than at the top,

била би много значајнија на дну пирамиде него на врху,

but we seem to be doing it the other way about.

али изгледа да ми то радимо обрнуто.

So I came to this conclusion that ET should reach

Ја сам закључио да би ОТ требало

the underprivileged first, not the other way about.

прво да стигне до маргинализованих, а не обрнуто.

And finally came the question of, how do you tackle teacher perception?

И коначно ту је и питање како заокупити перцепцију наставника?

Whenever you go to a teacher and show them some technology,

када год одете до наставника и покажете им неку технологију

the teacher's first reaction is,

њихова прва реакција је,

you cannot replace a teacher with a machine -- it's impossible.

не можете заменити наставника машином - немогуће је.

I don't know why it's impossible, but, even for a moment,

Не знам зашто је то немогуће, али чак и тренутак

if you did assume that it's impossible -- I have a quotation from Sir Arthur C. Clarke,

да претпоставимо да је немогуће - имам један цитат Сер Артура Кларка,

the science fiction writer whom I met in Colombo,

писца научне фантастике кога сам упознао у Коломбу,

and he said something which completely solves this problem.

рекао је нешто што потпуно решава овај проблем.

He said a teacher than can be replaced by a machine, should be.

Рекао је да наставник који може бити замењен машином и треба да буде замењен.

So, you know, it puts the teacher into a tough bind, you have to think.

Када размислите, то ставља наставника у тешку позицију.

Anyway, so I'm proposing that an alternative primary education,

У сваком случају, предлажем да је алтернативно основно образовање,

whatever alternative you want, is required where schools don't exist,

било која алтернатива, неопходно тамо где школе не постоје,

where schools are not good enough, where teachers are not available

где школе нису довољно добре, где наставници нису доступни

or where teachers are not good enough, for whatever reason.

или где из било код разлога наставници нису довољно добри.

If you happen to live in a part of the world where none of this applies,

Ако живите у делу света на који се ово не односи,

then you don't need an alternative education.

онда вам није потребно алтернативно образовање.

So far I haven't come across such an area, except for one case. I won't name the area,

До сада се нисам сусрео са таквом облашћу, осим једном.

Нећу именовати, али негде у свету људи су рекли, ми немамо тај проблем,

but somewhere in the world people said, we don't have this problem,

because we have perfect teachers and perfect schools.

јер имамо савршене наставнике и савршене школе.

There are such areas, but -- anyway, I'd never heard that anywhere else.

Постоје таква места, али - у сваком случају,

нисам чуо то нигде другде.

I'm going to talk about children and self-organization,

Говорићу о деци и само-организацији

and a set of experiments which sort of led to this idea

и скупу експеримената који су довели до ове идеје

of what might an alternative education be like.

о томе какво може бити алтернативно образовање.

They're called the hole-in-the-wall experiments.

То су експерименти који се зову рупа-у-зиду.

I'll have to really rush through this. They're a set of experiments.

Морам брзо да пређем ово. То је серија експеримената.

The first one was done in New Delhi in 1999.

Први је урађен у Њу Делхију 1999.

And what we did over there was pretty much simple.

Урадили смо нешто прилично једноставно.

I had an office in those days which bordered a slum, an urban slum,

У то време имао сам канцеларију

која се граничила са градским сиромашним насељем,

so there was a dividing wall between our office and the urban slum.

тако да је постојала зид који дели канцеларију и то насеље.

They cut a hole inside that wall --

Просечена је рупа у зиду -

which is how it has got the name hole-in-the-wall --

тако је настало име рупа-у-зиду -

and put a pretty powerful PC into that hole, sort of embedded into the wall

у коју је стављен прилично моћан рачунар, углављен у зид

so that its monitor was sticking out at the other end,

тако да је монитор излазио на други крај,

a touchpad similarly embedded into the wall,

контрола на додир исто је углављена у зид,

put it on high-speed Internet, put the Internet Explorer there,

прикључен интернет велике брзине, инсталиран "Internet Explorer",

put it on Altavista.com -- in those days -- and just left it there.

као и "Altavista.com" - у то време - и само остављен тако.

And this is what we saw.

И ово сам видео.

So that was my office in IIT. Here's the hole-in-the-wall.

Дакле то је била моја канцеларија.

Ту је рупа-у-зиду.

About eight hours later, we found this kid.

Око осам сати касније пронашли смо овог малишана.

To the right is this eight-year-old child who --

Са десне стране је овај осмогодишњак који -

и с његове леве стране је једна шестогодишња девојчица

and to his left is a six-year-old girl, who is not very tall.

која није баш висока.

And what he was doing was, he was teaching her to browse.

А он ју је учио да претражује интернет.

So it sort of raised more questions than it answered.

То је поставило више питања него што је дало одговора.

Is this real? Does the language matter,

Да ли је ово стварно?

because he's not supposed to know English?

Да ли језик има утицаја, јер он не би требало да зна енглески?

Will the computer last, or will they break it and steal it

Да ли ће компјутер трајати или ће га неко поломити, украсти -

-- and did anyone teach them?

и да ли их је неко научио?

The last question is what everybody said, but you know,

На последње питање су сви рекли, али знате,

I mean, they must have poked their head over the wall

мислим, мора да су провирили преко зида

and asked the people in your office,

и питали људе из твоје канцеларије

can you show me how to do it, and then somebody taught him.

да им покажу како се ради и неко га је научио.

So I took the experiment out of Delhi and repeated it,

Тако сам преселио експеримент из Делхија и поновио га,

this time in a city called Shivpuri in the center of India,

овог пута у граду Чифпури у центру Индије,

where I was assured that nobody had ever taught anybody anything.

где сам био сигуран да нико никад никог није научио ничему.

(Laughter)

(Смех)

So it was a warm day, and the hole in the wall

Био је топао дан, а рупа-у-зиду била је на оронулој, старој згради.

was on that decrepit old building. This is the first kid who came there;

Ово је прво дете које је дошло;

he later on turned out to be a 13-year-old school dropout.

касније се испоставило да је тринаестогодишњак који је напустио школу.

He came there and he started to fiddle around with the touchpad.

Дошао је и почео да петља око контроле на додир.

Very quickly, he noticed that when he moves his finger on the touchpad

Веома брзо је приметио да када на њему помера прст,

something moves on the screen --

нешто се на екрану помера -

and later on he told me, "I have never seen a television

и касније ми је рекао, никада нисам видео телевизор

where you can do something."

на ком можете нешто да радите.

So he figured that out. It took him over two minutes

Дакле "провалио" је то.

Требало му је преко 2 минута да схвати да он нешто ради телевизору.

to figure out that he was doing things to the television.

And then, as he was doing that, he made an accidental click

И онда, док је то радио, случајно је кликнуо,

by hitting the touchpad -- you'll see him do that.

ударивши овај контролер - видећете како то ради.

He did that, and the Internet Explorer changed page.

Урадио је то и страница на "Internet Explorer"-у се променила.

Eight minutes later, he looked from his hand to the screen,

Осам минута касније, погледао је са шаке на екран

and he was browsing: he was going back and forth.

и претраживао је: ишао је напред и назад.

When that happened, he started calling all the neighborhood children,

Када се то догодило, почео је да дозива комшијску децу,

like, children would come and see what's happening over here.

деца би дошла и видела шта се ту дешава.

And by the evening of that day, 70 children were all browsing.

До вечери тога дана, седамдесеторо деце је претраживало нет.

So eight minutes and an embedded computer

Дакле осам минута и причвршћен компјутер

seemed to be all that we needed there.

је све што нам је тамо било потребно.

So we thought that this is what was happening:

Мислили смо да се дешава следеће:

that children in groups can self-instruct themselves

да деца у групама могу да се сама подучавају

to use a computer and the Internet. But under what circumstances?

да користе компјутер и интернет.

Али под каквим околностима?

At this time there was a -- the main question was about English.

У то време било је - главно питање било је око енглеског.

People said, you know, you really ought to have this in Indian languages.

Људи су рекли, знате, требало би стварно да имате ово на индијским језицима,

So I said, have what, shall I translate the Internet

па сам рекао, шта, да ли треба да преведем интернет

into some Indian language? That's not possible.

на неки од индијских језика?

То је немогуће.

So, it has to be the other way about.

Дакле мора бити обрнуто.

But let's see, how do the children tackle the English language?

Али да видимо, како деца савладавају енглески?

I took the experiment out to northeastern India,

Пренео сам експеримент у североисточну Индију,

to a village called Madantusi,

у село Мадантуси

where, for some reason, there was no English teacher,

где, из неког разлога, није постојао наставник енглеског

so the children had not learned English at all.

па деца уопште нису учила енглески.

And I built a similar hole-in-the-wall.

И направио сам сличну рупу-у-зиду.

One big difference in the villages, as opposed to the urban slums:

Са једном великом разликом у селу, у односу на градске сламове:

there were more girls than boys who came to the kiosk.

више девојчица него дечака је дошло до киоска.

In the urban slums, the girls tend to stay away.

У градским сламовима, девојчице се држе по страни.

I left the computer there with lots of CDs -- I didn't have any Internet --

Оставио сам рачунар са гомилом дискова - није било интернета -

and came back three months later.

и вратио сам се након три месеца.

So when I came back there, I found these two kids,

Када сам се вратио, затекао сам ово двоје деце,

eight- and 12-year-olds, who were playing a game on the computer.

осмогодишњака и дванаестогодишњака, како играју игру.

And as soon as they saw me they said,

И чим су ме видели рекли су,

"We need a faster processor and a better mouse."

треба нам бржи процесор и бољи миш.

(Laughter)

(Смех)

I was real surprised.

Био сам стварно изненађен.

You know, how on earth did they know all this?

Знате, како су, забога, знали све ово?

And they said, "Well, we've picked it up from the CDs."

И рекли су да су научили са дискова.

So I said, "But how did you understand what's going on over there?"

Рекао сам, али како сте разумели шта се ту догађа?

So they said, "Well, you've left this machine

Рекли су, па, оставили сте ову машину

which talks only in English, so we had to learn English."

само са енглеским језиком, па смо морали да научимо енглески.

So then I measured, and they were using 200 English words with each other

Измерио сам, користили су 200 енглеских речи међу собом -

-- mispronounced, but correct usage --

погрешно их изговарали, али правилно користили -

words like exit, stop, find, save, that kind of thing,

речи као exit, stop, file, save, такве ствари,

not only to do with the computer but in their day-to-day conversations.

не само у вези са компјутером него и у дневним разговорима.

So, Madantusi seemed to show that language is not a barrier;

Мадантуси је показао да језик није препрека;

in fact they may be able to teach themselves the language

у ствари, можда могу да се науче језику

if they really wanted to.

ако заиста то желе.

Finally, I got some funding to try this experiment out

Коначно сам добио нека средства да испробам ово

to see if these results are replicable, if they happen everywhere else.

и видим да ли се резултати понављају; да ли ће се дестити још негде.

India is a good place to do such an experiment in,

Индија је добро место за овакав експеримент

because we have all the ethnic diversities, all the -- you know,

јер имамо доста етничких разноврсности - знате,

the genetic diversity, all the racial diversities,

генетске разноврсности, расне

and also all the socio-economic diversities.

и социо-економске разноврсности.

So, I could actually choose samples to cover a cross section

Тако сам могао да бирам узорак и да покријем пресек

that would cover practically the whole world.

који би обухватио практично цео свет.

So I did this for almost five years, and this experiment

Радио сам ово скоро пет година и овај експеримент

really took us all the way across the length and breadth of India.

нас је стварно одвео уздуж и попреко Индије.

This is the Himalayas. Up in the north, very cold.

Ово су Хималаји. На северу је веома хладно.

I also had to check or invent an engineering design

Такође сам морао да пројектујем конструкцију

which would survive outdoors, and I was using regular, normal PCs,

која би преживела напољу, а користио сам нормалан PC,

so I needed different climates, for which India is also great,

и биле су ми потребне разне климе, за шта је такође

because we have very cold, very hot, and so on.

Индија одлична јер постоји веома хладно, веома топло итд.

This is the desert to the west. Near the Pakistan border.

Ово је пустиња на западу,

близу границе са Пакистаном.

And you see here a little clip of -- one of these villages --

Овде видите одломак - једно од ових села -

the first thing that these children did was to find a website

прва ствар коју су ова деца урадила, пронашла су сајт

to teach themselves the English alphabet.

како би се научила енглеској абецеди.

Then to central India -- very warm, moist, fishing villages,

Онда централна Индија - веома топло, влага, рибарска села

where humidity is a very big killer of electronics.

где влажност убија електронске уређаје.

So we had to solve all the problems we had

Такође смо морали да решимо све проблеме

without air conditioning and with very poor power,

без климатизације и са врло слабом струјом,

so most of the solutions that came out used little blasts of air

па већина ових решења обухвата коришћење малих вентилатора

put at the right places to keep the machines running.

постављених на право место како би машине радиле.

I want to just cut this short. We did this over and over again.

Желим да скратим ово. Понављали смо ово.

This sequence is also nice. This is a small child, a six-year-old,

Овај део је исто леп.

Мало дете, шестогодишњак,

telling his eldest sister what to do.

говори својој старијој сестри шта да ради.

And this happens very often with these computers,

Ово се често дешава са овим компјутерима,

that the younger children are found teaching the older ones.

видимо како млађа деца уче ону старију.

What did we find? We found that six- to 13-year-olds can self-instruct

Шта смо сазнали?

Увидели смо да деца од 6 до 13 година могу

in a connected environment,

да се сама подучавају у повезаној околини,

irrespective of anything that we could measure.

независно од било чега што меримо.

So if they have access to the computer, they will teach themselves, including intelligence.

Дакле, ако имају приступ рачунару, учиће, развијати интелигенцију.

I couldn't find a single correlation with anything, but it had to be in groups.

Нисам пронашао никакву корелацију, али то мора бити у групама.

And that may be of great, you know, interest to this group,

И то може бити од значаја, знате, за ову групу,

because all of you are talking about groups.

јер сви ви причате о групама.

So here was the power of what a group of children can do,

Дакле постоји моћ коју има група деце

if you lift the adult intervention.

ако елиминишемо интервенцију одраслих.

Just a quick idea of the measurements.

Само укратко о бројевима.

We took standard statistical techniques, so I'm going to not talk about that.

Користили смо стандардне статистичке технике,

па нећу о томе говорити.

But we got a clean learning curve,

Али добили смо чисту криву учења,

almost exactly the same as what you would get in a school.

скоро једнаку као што бисте добили у школи.

I'll leave it at that,

Остаћу на томе,

because, I mean, it sort of says it all, doesn't it?

јер то некако довољно говори, зар не?

What could they learn to do?

Шта су могли да науче да раде?

Basic Windows functions, browsing, painting, chatting and email,

Основне функције "Windows"-a, претраживање, цртање, ћаскање и имејл,

games and educational material, music downloads, playing video.

игре и образовни материјал, скидање музике, пуштање филма.

In short, what all of us do.

Укратко, оно што сви ми радимо.

And over 300 children will become computer literate

И преко 300 деце ће постати рачунарски писмено

and be able to do all of these things in six months with one computer.

и моћи ће да користи све ове ствари за 6 месеци, са једним рачунаром.

So, how do they do that?

И како то раде?

If you calculated the actual time of access,

Ако израчунате време приступа,

it would work out to minutes per day,

свело би се на минуте по дану,

so that's not how it's happening.

дакле не дешава се тако.

What you have, actually, is there is one child operating the computer.

У ствари, једно дете управља рачунаром.

And surrounding him are usually three other children,

И обично га окружује троје друге деце

who are advising him on what they should do.

која му саветују шта би требало да раде.

If you test them, all four will get the same scores in whatever you ask them.

Ако их тестирате, сво четворо ће имати исте резултате, без обзира шта их питате.

Around these four are usually a group of about 16 children,

Око ових четворо је обично група од око шеснаесторо деце

who are also advising, usually wrongly,

која такође саветују, обично погрешно,

about everything that's going on on the computer.

у вези са свим што се дешава на рачунару.

And all of them also will clear a test given on that subject.

И сви они ће такође положити тест на ту тему.

So they are learning as much by watching as they learn by doing.

Дакле подједнако уче гледањем као и док раде.

It seems counter-intuitive to adult learning,

То изгледа супротно учењу одраслих,

but remember, eight-year-olds live in a society

али упамтите, осмогодишњаци живе у друштву

where most of the time they are told, don't do this,

где им се већином времена говори, немој ово,

you know, don't touch the whiskey bottle.

знате, не дирај флашу са вискијем.

So what does the eight-year-old do?

И шта осмогодишњак ради?

He observes very carefully how a whiskey bottle should be touched.

Веома пажљиво посматра како се додирује флаша са вискијем.

And if you tested him,

И да га тестирате,

he would answer every question correctly on that topic.

веома тачно би одговорио на свако питање на ову тему.

So, they seem to be able to acquire very quickly.

Они, дакле, усвајају веома брзо.

So what was the conclusion over the six years of work?

И који је био закључак кроз шест година рада?

It was that primary education can happen on its own,

Тај да се основно образовање може десити само,

or parts of it can happen on its own.

или неки његови делови.

It does not have to be imposed from the top downwards.

Не мора бити наметнуто са врха.

It could perhaps be a self-organizing system, so that was

То можда може бити само-организован систем -

и то је други део који сам желео да вам кажем,

the second bit that I wanted to tell you,

that children can self-organize and attain an educational objective.

да деца могу да се сама организују и испуне образовни циљ.

The third piece was on values, and again, to put it very briefly,

Трећи део се односио на вредности, и опет, укратко,

I conducted a test over 500 children spread across all over India,

тестирао сам преко 500 деце широм Индије

and asked them -- I gave them about 68 different

и дао сам им око 68 различитих

values-oriented questions and simply asked them their opinions.

питања о вредностима и само тражио њихово мишљење.

We got all sorts of opinions. Yes, no or I don't know.

Добили смо свакаква мишљења. Да, не, или не знам.

I simply took those questions where I got 50 percent yeses and 50 percent noes --

Узео сам питања на која сам добио 50% да и 50% не

so I was able to get a collection of 16 such statements.

и скупио сам 16 таквих изјава.

These were areas where the children were clearly confused,

То су биле области где су деца била очигледно збуњена,

because half said yes and half said no.

јер је пола рекло "да", а пола "не".

A typical example being, "Sometimes it is necessary to tell lies."

Типичан пример, ”понекад је неопходно лагати”.

They don't have a way to determine which way to answer this question;

Немају начин да одреде како да одговоре на то питање;

perhaps none of us do.

можда нико од нас нема.

So I leave you with this third question.

Остављам вас са трећим питањем.

Can technology alter the acquisition of values?

Да ли технологија може да измени усвајање вредности?

Finally, self-organizing systems,

На крају, само-организовани системи,

about which, again, I won't say too much

о којима опет нећу говорити много

because you've been hearing all about it.

јер пуно слушате о њима.

Natural systems are all self-organizing:

Природни системи су сви само-организујући:

galaxies, molecules, cells, organisms, societies --

галаксије, молекули, ћелије, организми, друштва -

except for the debate about an intelligent designer.

осим у дебати о интелигентном креатору.

But at this point in time, as far as science goes,

Али у овом тренутку, што се науке тиче,

it's self-organization.

он је само-организујући.

But other examples are traffic jams, stock market, society

Али други примери су саобраћајне гужве, берза, друштво

and disaster recovery, terrorism and insurgency.

и опоравак од катастрофа, тероризам и побуне.

And you know about the Internet-based self-organizing systems.

А познати су вам и само-организујући системи на интернету.

So here are my four sentences then.

Дакле ево моје четири реченице.

Remoteness affects the quality of education.

Удаљеност утиче на квалитет образовања.

Educational technology should be introduced into remote areas first,

Образовна технологија би прво требало да се уведе

у удаљене области, а у остале касније.

and other areas later.

Values are acquired; doctrine and dogma are imposed --

Вредности се стичу; доктирна и догма се намећу -

the two opposing mechanisms.

два супротстављена механизма.

And learning is most likely a self-organizing system.

А учење је највероватније само-организујући систем.

If you put all the four together, then it gives -- according to me --

Ако све четири ставите заједно, онда имамо - по мени -

it gives us a goal, a vision, for educational technology.

имамо циљ, визију образовне технологије.

An educational technology and pedagogy that is digital, automatic,

Образовна технологија и педагогија које су дигиталне, аутоматске,

fault-tolerant, minimally invasive, connected and self-organized.

толеришу грешке, минимално инвазивне, повезане, само-организоване.

As educationists, we have never asked for technology; we keep borrowing it.

Као едукатори, ми никада не тражимо технологију; позајмљујемо је.

PowerPoint is supposed to be considered a great educational technology,

"PowerPoint" се сматра за изузетну образовну технологију,

but it was not meant for education, it was meant for making boardroom presentations.

али није намењен образовању, намењен је конференцијским презентацијама.

We borrowed it. Video conferencing. The personal computer itself.

Позајмили смо га. Видео конференција. Сам персонални рачунар.

I think it's time that the educationists made their own specs,

Мислим да је време да едукатори направе своје наочаре,

and I have such a set of specs. This is a brief look at that.

и ја имам један такав пар.

Ово је кратак поглед на то.

And such a set of specs should produce the technology

И један такав пар наочара би требало да направи технологију

to address remoteness, values and violence.

која обраћа пажњу на удаљеност, вредности и насиље.

So I thought I'd give it a name -- why don't we call it "outdoctrination."

Мислио сам да му дам име - зашто се не би звао "од-доктринација".

And could this be a goal for educational technology in the future?

Да ли ово може бити циљ за образовну технологију будућности,

So I want to leave that as a thought with you.

желим да оставим вама на размишљање.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)