David Perry: Will videogames become better than life?

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sandra Gojic

I grew up in Northern Ireland, right up in the

Одрастао сам у Северној Ирској, баш

very, very north end of it there,

на самом северу

where it's absolutely freezing cold.

где је апсолутно ледено хладно.

This was me running around in the back garden mid-summer.

Ово сам ја, трчим у дворишту усред лета.

(Laughter)

(смех)

I couldn't pick a career.

Нисам знао чиме ћу се бавити.

In Ireland the obvious choice is the military,

У Ирској је очигледан избор војска,

but to be honest it actually kind of sucks.

али да будем искрен, прилично је без везе.

(Laughter)

(смех)

My mother wanted me to be a dentist.

Мама је хтела да будем зубар.

But the problem was that people kept blowing everything up.

Али проблем је био што су људи све дизали у ваздух.

So I actually went to school in Belfast,

Ишао сам у школу у Белфасту,

which was where all the action happened.

где се сва акција дешавала.

And this was a pretty common sight.

Ово је био прилично уобичајен призор.

The school I went to was pretty boring.

Моја школа је била прилично досадна.

They forced us to learn things like Latin.

Терали су нас да учимо латински.

The school teachers weren't having much fun,

Наставници се нису много забављали,

the sports were very dirty or very painful.

спортови су били или много прљави или много болни.

So I cleverly chose rowing, which I got very good at.

Ја сам паметно одабрао веслање, у чему сам био веома добар.

And I was actually rowing for my school here

Веслао сам за своју школу до тог

until this fateful day, and I flipped over right in front

судбоносног дана, када сам се преврнуо

of the entire school.

пред целом школом.

And that was the finishing post right there.

А овде је био крај маршуте.

(Laughter)

(смех)

So this was extremely embarrassing.

То је било ужасно посрамљујуће.

But our school at that time got a grant from the government,

Али наша школа је тада добила донацију од владе

and they got an incredible computer -- the research machine 3DZ --

и купили су невероватан рачунар, машину за истраживање 3DZ,

and they left the programming manuals lying around.

а оставили су упутство за програмирање поред.

And so students like myself with nothing to do,

Ми који ништа нисмо радили

we would learn how to program it.

бисмо учили како да је програмирамо.

Also around this time, at home,

У исто то време, код куће,

this was the computer that people were buying.

ово је био рачунар који су људи куповали.

It was called the Sinclair ZX80. This was a 1K computer,

Звао се "Sinclair ZX80", имао је 1 килобајт меморије

and you'd buy your programs on cassette tape.

а програме бисте куповали на касетама.

Actually I'm just going to pause for one second,

Зауставићу се овде на тренутак,

because I heard that there's a prerequisite to speak here at TED --

јер чуо сам да постоји предуслов да бисте говорили на TED-у -

you had to have a picture of yourself from the old days with big hair.

морате имати слику себе из дана када сте имали велику косу.

So I brought a picture with big hair.

Па сам и донео слику с великом косом.

(Laughter).

(смех)

I just want to get that out of the way.

Желим да то скинем с дневног реда.

So after the Sinclair ZX80 came along the very cleverly named

После "Sinclair ZX80", стигао је веома

Sinclair ZX81.

мудро названи "Sinclair ZX81".

(Laughter)

(смех)

And -- you see the picture at the bottom?

И - видите слику у дну?

There's a picture of a guy doing homework with his son.

Слика лика који ради домаћи са својим сином.

That's what they thought they had built it for.

Мислили су да је томе намењен.

The reality is we got the programming manual

Заправо, ми смо имали приручник за програмирање

and we started making games for it.

и почели смо да правимо игре за њега.

We were programming in BASIC,

Програмирали смо у језику "BASIC",

which is a pretty awful language for games,

који је прилично лош за игре

so we ended up learning Assembly language

па смо морали да научимо језик "Assembly"

so we could really take control of the hardware.

да бисмо стварно преузели контролу над хардвером.

This is the guy that invented it, Sir Clive Sinclair,

Ово је човек који га је осмислио, Сер Клајв Синклер,

and he's showing his machine.

који показује своју машину.

You had this same thing in America,

Исто ово је постојало у Америци,

it was called the Timex Sinclair1000.

звало се "Timex Sinclair1000".

To play a game in those days you had to have an imagination

Да бисте играли игру, оних дана је требало да имате

to believe that you were really playing "Battlestar Galactica."

маште да бисте поверовали да стварно играте "Battlestar Galactica".

The graphics were just horrible.

Графика је била ужасна.

You had to have an even better imagination to play this game,

За игру "Death Rider" вам је била потребна

"Death Rider."

још боља машта.

But of course the scientists couldn't help themselves.

Али научници нису могли да се уздрже, наравно.

They started making their own video games.

Почели су да праве своје игре.

This is one of my favorite ones here, where they have rabbit breeding,

Ово је једна од мојих омиљених, где се одгаја зец,

so males choose the lucky rabbit.

па мушкарци бирају срећног зеку.

It was around this time we went from 1K to 16K,

Било је то у време кад смо прешли са 1 на 16 килобајта,

which was quite the leap.

што је био приличан скок.

And if you're wondering how much 16K is,

А ако се питате колико је то,

this eBay logo here is 16K.

овај "eBay" лого има 16 килобајта.

And in that amount of memory someone programmed

Неко је у тој количини меморије програмирао

a full flight simulation program.

читав програм симулације летења.

And that's what it looked like.

То је изгледало овако.

I spent ages flying this flight simulator,

Годинама сам летео у овом симулатору

and I honestly believed I could fly airplanes by the end of it.

и заиста сам на крају веровао да бих могао да управљам авионима.

Here's Clive Sinclair now launching his color computer.

Овде Клајв Синклер лансира свој рачунар у боји.

He's recognized as being the father of video games in Europe.

Говоре да је отац видео игара у Европи.

He's a multi-millionaire, and I think that's why he's

Он је мултимилионер, мислим да се

smiling in this photograph.

због тога на овој слици смеје.

So I went on for the next 20 years or so

Наредних 20 и нешто година сам

making a lot of different games.

правио много различитих игара.

Some of the highlights were things like "The Terminator,"

Неке од познатих су биле "The Terminator",

"Aladdin," the "Teenage Mutant Hero Turtles."

"Aladdin," и "Teenage Mutant Hero Turtles."

Because I was from the United Kingdom,

Био сам из Велике Британије, а

they thought the word ninja was a little too mean for children,

тамо су мислили да је реч нинџа прегруба за децу,

so they decided to call it hero instead.

па су одлучили да их зову хероји.

I personally preferred the Spanish version,

Мени се више допадала шпанска верзија,

which was "Tortugas Ninja."

која је била "Tortugas Ninja".

That was much better.

То је било много боље.

(Laughter)

(смех)

Then the last game I did was based on trying to get the video game industry

Последња игра коју сам направио заснована је на покушају да се индустрија

and Hollywood to actually work together on something --

игара и Холивуд удруже у нечему,

instead of licensing from each other, to actually work.

уместо што само узимају лиценце, и да раде заједно.

Now, Chris did ask me to bring some statistics with me,

Крис ми је тражио да донесем неке статистичке

so I've done that.

податке, па сам их донео.

The video game industry in 2005 became a 29 billion dollar business.

Индустрија видео игара је у 2005. постала посао вредан 29 милијарди дилара.

It grows every year.

Сваке године расте.

Last year was the biggest year.

Прошла година је била најуспешнија до сад.

By 2008, we're going to kick the butt of the music industry.

До 2008. ћемо испрашити музичку индустрију.

By 2010, we're going to hit 42 billion.

До 2010. ћемо достићи 42 милијарде.

43 percent of gamers are female.

43% играча су женског пола.

So there's a lot more female gamers than people are really aware.

Има много више женских играча него што људи мисле.

The average age of gamers?

Просечне године играча?

Well, obviously it's for children, right?

Па, очигледно су игре за децу, зар не?

Well, no, actually it's 30 years old.

Па, не, просек је 30 година.

And interestingly, the people who buy the most games are 37.

Интересантно је да људи који највише купују игре имају 37 година.

So 37 is our target audience.

Дакле 37 је наша циљна група.

All video games are violent.

Све игре су насилне.

Of course the newspapers love to beat on this.

Наравно да новине обожавају да пишу ово.

But 83 percent of games don't have any mature content whatsoever,

Али 83% игара уопште не садржи никакав садржај за одрасле,

so it's just not true.

тако да то није уопште истина.

Online gaming statistics.

Подаци о играма на нету.

I brought some stuff on "World of Warcraft." It's 5.5 million players.

Донео сам неке податке о "World of Warcraft", има 5.5 милиона играча.

It makes about 80 million bucks a month in subscriptions.

Од претплата зарађује око 80 милиона долара месечно.

It costs 50 bucks just to install it on your computer,

Само да га инсталирате кошта вас 50 долара,

making the publisher about another 275 million.

чиме издавач заради још неких 275 милиона.

The game costs about 80 million dollars to make,

Израда игре кошта око 80 милиона долара,

so basically it pays for itself in about a month.

тако да уствари сама себе исплати за неких месец дана.

A player in a game called "Project Entropia"

Један играч игре "Project Entropia" је

actually bought his own island for 26,500 dollars.

купио сопствено острво за 26.500 долара.

You have to remember that this is not a real island.

Морате запамтити да то није право острво.

He didn't actually buy anything, just some data.

Није уистину купио ништа, само неке податке.

But he got great terms on it.

Али добио је одличне услове.

This purchase included mining and hunting rights,

Куповина је укључивала права на лов и рударство,

ownership of all land on the island, and a castle

поседовање све земље на острву и један

with no furniture included.

замак без намештаја.

(Laughter)

(смех)

This market is now estimated at over 800 million dollars annually.

Процењује се да ово тржиште вреди преко 800 милиона долара годишње.

And what's interesting about it is the market was actually created

Интересантно је да су га створили

by the gamers themselves.

сами играчи.

They found clever ways to trade items

Пронашли су паметне начине да размењују предмете

and to sell their accounts to each other

и да продају своје налоге једни другима

so that they could make money while they were playing their games.

како би зарадили новац играјући своје игре.

I dove onto eBay a couple of days ago

Пре пар дана сам отишао на "eBay" само

just to see what was gong on, typed in World of Warcraft, got 6,000 items.

да видим шта се дешава, укуцао "World of Warcraft" и добио 6000 предмета.

I liked this one the best:

Овај ми се највише свидео.

a level 60 Warlock with lots of epics for 174,000 dollars.

"Ворлок" нивоа 60 са много ретких предмета, за 174.000$.

It's like that guy obviously had some pain while making it.

Тај лик се баш намучио док је дотле стигао.

So as far as popularity of games,

Кад смо већ код популарности игара,

what do you think these people are doing here?

шта мислите да раде ови људи овде?

It turns out they're actually in Hollywood Bowl in Los Angeles

Они се налазе у "Hollywood Bowl" сали у Лос Анђелесу

listening to the L.A. Philharmonic playing video game music.

и слушају Филхармонију која свира музику из игара.

That's what the show looks like.

Тако то изгледа.

You would expect it to be cheesy, but it's not.

Очекивали бисте да је отрцано, али није.

It's very, very epic and a very beautiful concert.

Веома је епско и концерт је предиван.

And the people that went there absolutely loved it.

Људи који су били тамо били су одушевљени.

What do you think these people are doing?

Шта мислите да ови раде?

They're actually bringing their computers so they can play games

Они доносе своје рачунаре како би играли

against each other.

игре једни против других.

And this is happening in every city around the world.

То се дешава у сваком граду широм света.

This is happening in your local cities too,

Дешава се и у вашим локалним местима,

you're probably just not aware of it.

само можда нисте свесни.

Now, Chris told me that you had a timeline video a few years ago

Крис ми је рекао да сте пре неколико година гледали видео

here just to show how video game graphics have been improving.

који је показао како се графика видео игара развијала.

I wanted to update that video and give you a new look at it.

Желео сам га да га ажурирам и да га поново пустим.

But what I want you to do is to try to understand it.

Али желим да покушате да га разумете.

We're on this curve, and the graphics are getting

Налазимо се на прекретници, а графика

so ridiculously better.

постаје ненормално добра.

And I'm going to show you up to maybe 2007.

Показаћу вам можда до 2007.

But I want you to try and think about what games could look like

Али желим да покушате да замислите како ће игре

10 years from now.

изгледати за 10 година.

So we're going to start that video.

Пустићемо тај видео.

Video: Throughout human history people have played games.

Видео: Кроз историју, људи су увек играли игре.

As man's intellect and technology have evolved

Како се интелект и технологија развијају,

so too have the games he plays.

развијају се и игре које човек игра.

(Music)

(музика)

(Applause)

(аплауз)

David Perry: The thing again I want you to think about is,

Дејвид Пери: Желим да опет размислите о томе

don't look at these graphics and think of that's the way it is.

да ствари нису такве какве изгледају у овој графици.

Think about that's where we are right now,

Помислите да смо ту тренутно,

and the curve that we're on means that this is going to continue

али се налазимо на прекретници и то значи да

to get better.

ће се ствари побољшавати.

This is an example of the kind of graphics you need to be able to draw

Ово је графика какву би требало да умете да направите

if you wanted to get a job in the video game industry today.

ако желите да се данас запослите у индустрији игара.

You need to be really an incredible artist.

Морате бити заиста невероватан уметник.

And once we get enough of those guys, we're going to want

И кад будемо имали довољно таквих, желећемо

more fantasy artists that can create places

више уметника који могу да нам створе места

we've never been to before, or characters that

на којима никада нисмо били или ликове

we've just never seen before.

које никада пре нисмо видели.

So the obvious thing for me to talk about today is graphics and audio.

Очигледно је да данас говорим о графици и звуку.

But if you were to go to a game developers conference,

Али ако бисте отишли на конференцију дизајнера игара,

what they're all talking about is emotion, purpose,

они говоре о емоцијама, сврси,

meaning, understanding and feeling.

значењу, разумевању и осећању.

You'll hear about talks like, can a video game make you cry?

Чућете да причају о томе да ли игра може да вас расплаче?

And these are the kind of topics we really actually care about.

То су теме до којих нам је заиста стало.

I came across a student who's absolutely excellent

Наишао сам на студента који је изврстан у

at expressing himself, and this student agreed

изражавању и он се сложио

that he would not show his video to anybody until

да никоме неће показати свој филм

you here at TED had seen it.

док га ви овде на TED-у не видите.

So I'd like to play this video.

Желео бих да пустим тај филм.

So this is a student's opinion on what his experience of games are.

Ово је мишљење једног студента о његовом искуству са играма.

Video: I, like many of you, live somewhere between

Видео: Ја, као и већина вас, живим негде између

reality and video games.

реалности и видео игара.

Some part of me -- a true living, breathing person --

Један део мене - истинска жива особа која дише -

has become programmed, electronic and virtual.

постао је програмиран, електронски и виртуелaн.

The boundary of my brain that divides real from fantasy

Граница у мом мозгу која одваја реалност од фантазије

has finally begun to crumble.

коначно је почела да се руши.

I'm a video game addict and this is my story.

Ја сам зависник од видео игара и ово је моја прича.

(Music)

(музика)

In the year of my birth

Када сам се родио

the Nintendo Entertainment System also went into development.

"Nintendo Entertainment System" је такође почео да се развија.

I played in the backyard, learned to read,

Играо сам се у дворишту, учио да читам,

and even ate some of my vegetables.

чак сам јео и нешто од поврћа.

Most of my childhood was spent playing with Legos.

Већину детињства провео сам играјући се са "Лего" коцкама.

But as was the case for most of my generation,

Али као и многи моје генерације,

I spent a lot of time in front of the TV.

проводио сам доста времена пред ТВ-ом.

Mr. Rogers, Walt Disney, Nick Junior,

Господин Роџерс, Волт Дизни, Ник Млађи

and roughly half a million commercials have undoubtedly

и око пола милиона реклама је несумњиво

left their mark on me.

имало утицаја на мене.

When my parents bought my sister and I our first Nintendo,

Када су родитељи сестри и мени купили први "Нинтендо",

whatever inherent addictive quality this early interactive

какве год адиктивне особине да је имала ова

electronic entertainment possessed quickly took hold of me.

рана електронска забава, брзо су ме освојиле.

At some point something clicked.

У једном тренутку, нешто је кликнуло.

(Music)

(музика)

With the combination of simple, interactive stories

Комбинацијом једноставних, интерактивних прича

and the warmth of the TV set, my simple 16-bit Nintendo

и топлине ТВ-а, моје једноставни шеснаестобитни "Нинтендо"

became more than just an escape.

је постао више од обичног бега.

It became an alternate existence, my virtual reality.

Постао је алтернативни живот, моја виртуелна стварност.

(Music)

(музика)

I'm a video game addict, and it's not because of

Ја сам зависник од видео игара и то не зато

a certain number of hours I have spent playing,

што сам провео одређени број сати играјући их,

or nights I have gone without sleep to finish the next level.

или због непроспаваних ноћи јер сам завршавао наредни ниво.

It is because I have had life-altering experiences in virtual space,

То је зато што у виртуелном простору имам искуства која мењају живот,

and video games had begun to erode my own understanding

а видео игре су почеле да урушавају моје разумевање

of what is real and what is not.

тога шта је реално, а шта не.

I'm addicted, because even though I know I'm losing my grip on reality,

Навучен сам јер, иако знам да губим додир са стварношћу,

I still crave more.

ја желим још.

(Music)

(музика)

From an early age I learned to invest myself emotionally

Од малих ногу сам научио да се емотивно дајем

in what unfolded before me on screen.

у оно што се дешава на екрану преда мном.

Today, after 20 years of watching TV geared to make me emotional,

Данас, после 20 година гледања ТВ-а који ме је чинио емотивним,

even a decent insurance commercial can bring tears to my eyes.

чак и пристојна реклама за осигурање може да ме расплаче.

I am just one of a new generation that is growing up.

Ја сам један из нове генерације која одраста.

A generation who may experience much more meaning

Генерације која ће можда искусити много више смисла

through video games than they will through the real world.

кроз видео игре него што би кроз реални свет.

Video games are nearing an evolutionary leap,

Видео игре се ближе еволутивном скоку,

a point where game worlds will look and feel just as real

тренутку када ће светови из игара изгледати једнако реално

as the films we see in theatres, or the news we watch on TV.

као филмови које гледамо у биоскопу или вести на ТВ-у.

And while my sense of free will in these virtual worlds

И док је мој осећај слободне воље и даље ограничен

may still be limited, what I do learn applies to my real life.

у тим виртуелним световима, оно што учим примењујем у животу.

Play enough video games and eventually you will

Одиграјте довољно игара и на крају ћете

really believe you can snowboard, fly a plane,

стварно веровати да знате да возите авион или "сноуборд",

drive a nine-second quarter mile, or kill a man.

да возите изузетно брзо или да убијете човека.

I know I can.

Знам да ја могу.

Unlike any pop culture phenomenon before it,

За разлику од било ког феномена популрне културе,

video games actually allow us to become part of the machine.

видео игре нам дозвољавају да постанемо део машине.

They allow us to sublimate into the culture of interactive,

Дозвољавају сублимацију у култури интерактивне,

downloaded, streaming, HD reality.

"даунлодоване", уживо преношене реалности високе резолуције.

We are interacting with our entertainment.

У интеракцији смо са својом забавом.

I have come to expect this level of interaction.

Очекујем тај ниво интеракције.

Without it, the problems faced in the real world --

Без тога, проблемима с којима се суочавамо у стварном свету -

poverty, war, disease and genocide -- lack the levity they should.

сиромаштву, рату, зарази и геноциду - недостаје лакомисленост.

Their importance blends into the sensationalized drama

Њихов значај се стапа са сензационалистичком

of prime time TV.

драмом ударног ТВ програма.

But the beauty of video games today lies not in the lifelike graphics,

Али лепота данашњих игара није само у живој графици,

the vibrating joysticks or virtual surround sound.

вибрирајућем џојстику или "surround" звуку.

It lies in that these games are beginning to make me emotional.

Лепота је у томе што оне почињу да ме чине емотивним.

I have fought in wars, feared for my own survival,

Борио сам се у ратовима, бојао се за свој опстанак,

watched my cohorts die on beaches and woods that look and feel

гледао како моје трупе гину на плажама и у шумама које делују

more real than any textbook or any news story.

много реалније него неки уџбеници или вести.

The people who create these games are smart.

Људи који праве ове игре су паметни.

They know what makes me scared, excited, panicked, proud or sad.

Знају шта ме плаши, због чега се осећам узбуђено, поносно, тужно или у паници.

Then they use these emotions to dimensionalize the worlds they create.

Потом користе те емоције да димензионишу светове које праве.

A well-designed video game will seamlessly

Добро дизајнирана игра ће неприметно

weave the user into the fabric of the virtual experience.

уткати корисника у материјал виртуелног искуства.

As one becomes more experienced

Како искуство расте, свест

the awareness of physical control melts away.

о физичкој контроли се топи.

I know what I want and I do it.

Знам шта желим и то и радим.

No buttons to push, no triggers to pull, just me and the game.

Нема дугмића, нема окидача, само ја и игра.

My fate and the fate of the world around me lie inside my hands.

Моја и судбина света око мене леже у мојим рукама.

I know violent video games make my mother worry.

Знам да моја мама брине због насилних игара.

What troubles me is not that video game violence

Оно што ме брине није то што насиље у играма

is becoming more and more like real life violence,

постаје све више налик реалном насиљу,

but that real life violence is starting to look more and more

него што реално насиље све више

like a video game.

личи на видео игру.

(Music)

(музика)

These are all troubles outside of myself.

Све су ово невоље изван мене.

I, however, have a problem very close to home.

Међутим, ја имам један проблем близак кући.

Something has happened to my brain.

Нешто се десило моме мозгу.

(Music)

(музика)

Perhaps there is a single part of our brain that holds

Можда постоји један део мозга који садржи

all of our gut instincts, the things we know to do

све наше инстинкте, ствари које знамо да урадимо

before we even think.

пре него што и промислимо.

While some of these instincts may be innate, most are learned,

Док су неки од тих инстиката урођени, многи су научени

and all of them are hardwired into our brains.

а сви они су умрежени у нашем мозгу.

These instincts are essential for survival in both real and virtual worlds.

Они су важни за преживљавање у правом и виртуелном свету.

Only in recent years has the technology behind video games

Тек последњих година је технологија видео игара

allowed for a true overlap in stimuli.

дозволила истинско преклапање стимулуса.

As gamers we are now living by the same laws of physics

Као играчи, ми сада живимо по истим законима физике

in the same cities and doing many of the same things

у истим градовима и радимо много истих ствари

we once did in real life, only virtually.

у виртуелном животу, које смо некад радили у стварном.

Consider this --

Размислите о овоме -

my real life car has about 25,000 miles on it.

мој стварни ауто прешао је око 40.000 километара.

In all my driving games, I've driven a total of 31,459 miles.

У свим мојим играма вожње прешао сам укупно 50.334км.

To some degree I've learned how to drive from the game.

Донекле сам научио да возим кроз игре.

The sensory cues are very similar.

Осећајно, веома је слично.

It's a funny feeling when you have spent more time

Чудан је осећај када проведете више времена

doing something on the TV than you have in real life.

радећи нешто на ТВ-у него у реалности.

When I am driving down a road at sunset all I can think is,

Када се возим путем у залазак сунца, мислим само

this is almost as beautiful as my games are.

како је ово лепо скоро као у мојим играма.

For my virtual worlds are perfect.

Јер моји виртуелни светови су савршени.

More beautiful and rich than the real world around us.

Лепши и богатији него стваран свет око нас.

I'm not sure what the implications of my experience are,

Нисам сигуран какве су импликације мог искуства,

but the potential for using realistic video game stimuli in repetition

али ме плаши потенцијал понављаног коришћења реалистичних стимулуса

on a vast number of loyal participants is frightening to me.

из видео игара на лојалним корисницима.

Today I believe Big Brother would find much more success

Мислим да би данас Велики Брат имао више успеха

brainwashing the masses with video games

да испира мозак масама видео играма,

rather than just simply TVs.

а не само телевизијом.

Video games are fun, engaging, and leave your brain

Видео игре су забавне, окупирајуће и чине ваш мозак

completely vulnerable to re-programming.

потпуно осетљивим за поново програмирање.

But maybe brainwashing isn't always bad.

Али можда испирање мозга није увек лоше.

Imagine a game that teaches us to respect each other,

Замислите игру која нас учи поштовању,

or helps us to understand the problems we're all facing

или помаже да разумемо проблеме с којима се суочавамо

in the real world.

у реалном свету.

There is a potential to do good as well.

Постоји и потенцијал да се чини добро.

It is critical, as these virtual worlds continue to mirror

Како ови светови настављају да одсликавају

the real world we live in, that game developers realize

реални свет у ком живимо, важно је да дизајнери игара

that they have tremendous responsibilities before them.

схвате да пред собом имају огромну одговорност.

I'm not sure what the future of video games holds

Нисам сигуран шта будућност видео игара

for our civilization.

носи нашој цивилизацији.

But as virtual and real world experiences increasingly overlap

Али како се искуства реалног и виртуелног света све више преклапају

there is a greater and greater potential for other people

све је већа и већа могућност да се и други

to feel the same way I do.

осећају овако као ја.

What I have only recently come to realize

Тек недавно сам схватио да

is that beyond the graphics, sound, game play and emotion

се иза графике, звука, начина игре и емоције

it is the power to break down reality that is so fascinating

крије моћ рашчлањивања реалности, која

and addictive to me.

ми је толико фасцинирајућа и адиктивна.

I know that I am losing my grip.

Знам да губим тло под ногама.

Part of me is just waiting to let go.

Део мене само чека да се пусти.

I know though, that no matter how amazing video games may become,

Ипак знам да, колико год невероватне да постану видео игре

or how flat the real world may seem to us,

или колико год раван стваран свет изгледао,

that we must stay aware of what our games are teaching us

морамо остати свесни онога чему нас игре уче

and how they leave us feeling when we finally do unplug.

и осећаја који нам остављају када се коначно искључимо.

(Applause)

(аплауз)

DP: Wow.

ДП: Вау!

(Applause)

(аплауз)

I found that video very, very thought provoking,

ДП: Мислим да је овај филм веома, веома провокативан

and that's why I wanted to bring it here for you guys to see.

и зато сам желео да га донесем овде да га ви видите.

And what was interesting about it is the obvious choice

Занимљиво је да је мој очигледан избор

for me to talk about was graphics and audio.

био да причам о графици и звуку.

But as you heard, Michael talked about all these other elements as well.

Али као што сте чули, Мајкл је причао и о свим тим другим елементима.

Video games give an awful lot of other things too,

Видео игре пружају многе друге ствари

and that's why people get so addicted.

и зато су људи толико навучени.

The most important one being fun.

Најважнија је забава.

The name of this track is "The Magic To Come."

Назив ове нумере је "The Magic To Come".

Who is that going to come from?

Одакле ће она доћи?

Is it going to come from the best directors in the world

Да ли ће доћи од најбољих режисера

as we thought it probably would?

као што смо мислили?

I don't think so.

Не верујем.

I think it's going to come from the children who are growing up now

Мислим да ће доћи од деце која сада одрастају

that aren't stuck with all of the stuff that we remember from the past.

и нису заглављена са свим стварима које памтимо из прошлости.

They're going to do it their way, using the tools that we've created.

Урадиће то на свој начин, алатима које смо ми направили.

The same with students or highly creative people,

Исто је са студентима и врло креативним људима,

writers and people like that.

писцима и сличнима.

As far as colleges go, there's about 350 colleges around the world

Што се факултета тиче, има око 350 факултета широм света

teaching video game courses.

који имају курсеве о видео играма.

That means there's literally thousands of new ideas.

То значи да буквално има на хиљаде нових идеја.

Some of the ideas are really dreadful and some of them are great.

Неке од њих су стварно ужасне, а неке су супер.

There's nothing worse than having to listen to someone

Нема ништа горе од слушања неког

try and pitch you a really bad video game idea.

ко жели да вам прода стварно лошу идеју за игру.

(Laughter)

(смех)

Chris Anderson: You're off, you're off. That's it.

Крис Андерсон: Готов си, готов си. То је то.

He's out of time.

Нема више времена.

DP: I've just got a little tiny bit more if you'll indulge me.

ДП: Имам само још мало, ако ћеш ми удовољити.

CA: Go ahead. I'm going to stay right here though.

КА: Хајде. Мада ћу ја остати овде.

(Laughter)

(смех)

DP: This is just a cool shot, because this is students coming to school after class.

Ово је кул слика јер студенти долазе у школу после часова.

The school is closed; they're coming back at midnight

Школа је затворена, враћају се у поноћ

because they want to pitch their video game ideas.

јер желе да представе своје идеје за игре.

I'm sitting at the front of the class,

Ја седим пред разредом.

and they're actually pitching their ideas.

а они представљају своје идеје.

So it's hard to get students to come back to class,

Тешко је приволети студенте да се врате на час,

but it is possible.

али је могуће.

This is my daughter, her name's Emma, she's 17 months old.

Ово је моја ћерка, Ема, има 17 месеци.

And I've been asking myself, what is Emma going to experience

Питао сам се, шта ће Ема искусити

in the video game world?

у свету видео игара?

And as I've shown here, we have the audience.

Као што сам овде показао, имамо публику.

She's never going to know a world where you can't press a button

Она никада неће знати за свет где не можете притиснути тастер

and have millions of people ready to play.

и имати милионе играча спремних на игру.

You know, we have the technology.

Знате, имамо технологију.

She's never going to know a world where the graphics just aren't

Никада неће познавати свет у ком графика није

stunning and really immersive.

изузетна и свеобухватна.

And as the student video showed, we can impact and move.

И како је овај филм показао, можемо утицати и померати ствари.

She's never going to know a world where video games

Она неће познавати свет у ком видео игре

aren't incredibly emotional and will probably make her cry.

нису невероватно емоционалне и које ће вас вероватно расплакати.

I just hope she likes video games.

Само се надам да ће волети игре.

(Laughter)

(смех)

So, my closing thought.

Да завршим.

Games on the surface seem simple entertainment,

На површини, игре изгледају као једноставна забава

but for those that like to look a little deeper,

али за оне који воле да гледају мало дубље,

the new paradigm of video games could open entirely new frontiers

нова парадигма видео игара може отворити нове хоризонте

to creative minds that like to think big.

за креативне умове који воле да размишљају о великим стварима.

Where better to challenge those minds than here at TED?

Постоји ли боље место од TED-а за изазов тих умова?

Thank you.

Хвала вам.

Chris Anderson: David Perry. That was awesome.

Крис Андерсон: Дејвид Пери. То је било сјајно.