Wisdom from great writers on every year of life | Joshua Prager

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

I'm turning 44 next month,

Следећег месеца пуним 44 године,

and I have the sense that 44 is going to be a very good year,

а имам осећај да ће 44. година бити заиста добра,

a year of fulfillment, realization.

година испуњења, остварења.

I have that sense,

Имам тај осећај

not because of anything particular in store for me,

не зато што ме нешто посебно чека,

but because I read it would be a good year

већ зато што сам читао да ће то бити добра година

in a 1968 book by Norman Mailer.

у књизи Нормана Мејлера из 1968. године.

"He felt his own age, forty-four ..."

„Осетио је да су његове године, четрдесет четири…“,

wrote Mailer in "The Armies of the Night,"

написао је Мејлер у „Војскама ноћи“,

"... felt as if he were a solid embodiment

„...осетио је као да је право отелотворење

of bone, muscle, heart, mind, and sentiment to be a man,

костију, мишића, срца, ума, осећања бити мушкарац,

as if he had arrived."

као да је пристигао.“

Yes, I know Mailer wasn't writing about me.

Да, знам да Мејлер није писао о мени,

But I also know that he was;

али знам и да јесте,

for all of us -- you, me, the subject of his book,

јер сви ми, ви, ја, главни лик из књиге,

age more or less in step,

старимо више или мање успут,

proceed from birth along the same great sequence:

почевши од рођења, истим сјајним редоследом,

through the wonders and confinements of childhood;

кроз чуда и ограничења детињства,

the emancipations and frustrations of adolescence;

еманципацију и фрустрације адолесценције,

the empowerments and millstones of adulthood;

оснаживања и прекретнице одраслог доба,

the recognitions and resignations of old age.

признања и повлачења старости.

There are patterns to life,

Постоје животни обрасци

and they are shared.

и они су нам заједнички.

As Thomas Mann wrote: "It will happen to me as to them."

Као што је Томас Ман написао: „Десиће се мени, као и њима.“

We don't simply live these patterns.

Не само да проживљавамо ове обрасце.

We record them, too.

Бележимо их, такође.

We write them down in books, where they become narratives

Записујемо их у књигама, у којима постају приче

that we can then read and recognize.

које затим читамо и препознајемо.

Books tell us who we've been,

Књиге нам говоре ко смо били,

who we are, who we will be, too.

ко смо сада и ко ћемо постати, такође.

So they have for millennia.

Чине то хиљадама година.

As James Salter wrote,

Као што је Џејмс Солтер написао:

"Life passes into pages if it passes into anything."

„Живот прелази на странице, ако уопште прелази у нешто.“

And so six years ago, a thought leapt to mind:

Тако ми је пре шест година синула мисао да,

if life passed into pages, there were, somewhere,

ако живот прелази на странице, постоје негде и одломци

passages written about every age.

написани о сваком животном добу.

If I could find them, I could assemble them into a narrative.

Ако их нађем, могао бих да их спојим у причу.

I could assemble them into a life,

Могао бих да их спојим у живот,

a long life, a hundred-year life,

дуг, стогодишњи живот,

the entirety of that same great sequence

свеукупност истог сјајног низа

through which the luckiest among us pass.

кроз који најсрећнији међу нама прођу.

I was then 37 years old,

У то време сам имао 37 година;

"an age of discretion," wrote William Trevor.

„године слободе одлучивања“ написао је Вилијам Тревор.

I was prone to meditating on time and age.

Био сам склон размишљању о времену и старости.

An illness in the family and later an injury to me

Болест у породици, а касније и моја повреда

had long made clear that growing old could not be assumed.

су јасно ставиле до знања да се старење не може узети здраво за готово.

And besides, growing old only postponed the inevitable,

Поред тога, старење је само одлагало неизбежно,

time seeing through what circumstance did not.

време је сагледавало оно што околности нису.

It was all a bit disheartening.

Све је то било мало обесхрабрујуће.

A list, though, would last.

Списак је, међутим, опстајао.

To chronicle a life year by vulnerable year

Бележење живота годину за рањивом годином

would be to clasp and to ground what was fleeting,

значило би обухватање и утемељивање онога што је пролазно,

would be to provide myself and others a glimpse into the future,

било би за мене и друге обезбеђивање погледа у будућност,

whether we made it there or not.

било да стигнемо до ње или не.

And when I then began to compile my list, I was quickly obsessed,

Када сам почео да састављам своју листу, убрзо сам постао опседнут,

searching pages and pages for ages and ages.

тражећи године и године на страницама и страницама.

Here we were at every annual step through our first hundred years.

Ево нас на сваком годишњем кораку кроз својих првих стотину година.

"Twenty-seven ... a time of sudden revelations,"

„Двадесет седам... период изненадних откровења“,

"sixty-two, ... of subtle diminishments."

„шездесет две... суптилних пропадања“.

I was mindful, of course, that such insights were relative.

Имао сам на уму, наравно, да су таква схватања релативна.

For starters, we now live longer, and so age more slowly.

За почетак, сада живимо дуже, те тако старимо спорије.

Christopher Isherwood used the phrase "the yellow leaf"

Кристофер Ишервуд је користио фразу „жути лист“

to describe a man at 53,

да би описао човека у 53. години,

only one century after Lord Byron used it to describe himself at 36.

само један век након што ју је Лорд Бајрон искористио да опише себе са 36. година.

(Laughter)

(Смех)

I was mindful, too, that life can swing wildly and unpredictably

Имао сам на уму, такође, да живот може да се преокрене дивље и непредвидиво

from one year to the next,

из године у годину

and that people may experience the same age differently.

и да људи могу да доживе исте године различито.

But even so, as the list coalesced,

Међутим, чак и тада, док се листа обједињавала,

so, too, on the page, clear as the reflection in the mirror,

тако се, такође, на страници, јасно као одраз у огледалу,

did the life that I had been living:

обједињавао живот којим сам живео,

finding at 20 that "... one is less and less sure of who one is;"

откривајући да је са 20 година „човек све мање сигуран ко је“,

emerging at 30 from the "... wasteland of preparation into active life;"

израњајући у 30. години из „пустоши припреме у активан живот“,

learning at 40 "... to close softly the doors to rooms

схватајући са 40 година „да тихо затвори врата соба

[I would] not be coming back to."

у које се неће вратити.“

There I was.

Ту сам био.

Of course, there we all are.

Наравно, ту смо сви.

Milton Glaser, the great graphic designer

Милтон Глејзер, сјајан графички дизајнер

whose beautiful visualizations you see here,

чију предивну визуализацију видите овде,

and who today is 85 --

а који данас има 85 година,

all those years "... a ripening and an apotheosis," wrote Nabokov --

све ове године „сазревања и апотеозе“, написао је Набоков,

noted to me that, like art and like color,

показале су ми да нам, као и уметност и боје,

literature helps us to remember what we've experienced.

књижевност помаже да запамтимо оно што смо доживели.

And indeed, when I shared the list with my grandfather,

Заиста, када сам поделио списак са својим дедом,

he nodded in recognition.

он је климнуо главом у знак одобравања.

He was then 95 and soon to die,

Тада је имао 95 година и био је близу смрти,

which, wrote Roberto Bolaño,

што је, написао је Роберто Болањо,

"... is the same as never dying."

„исто као и никада не умрети“.

And looking back, he said to me that, yes,

Када се осврнем, рекао ми је, да,

Proust was right that at 22, we are sure we will not die,

Пруст је био у праву да смо са 22 године сигурни да нећемо умрети,

just as a thanatologist named Edwin Shneidman was right

као што је танатолог под именом Едвин Шнајдман био у праву

that at 90, we are sure we will.

да ћемо са 90 сигурно умрети.

It had happened to him,

Десило се њему,

as to them.

као и њима.

Now the list is done:

Сада је списак готов;

a hundred years.

стотину година.

And looking back over it,

Ако се осврнемо на све то,

I know that I am not done.

знам да ја нисам завршио.

I still have my life to live,

И даље имам живот који треба проживети,

still have many more pages to pass into.

и даље треба да прођем кроз много страница.

And mindful of Mailer,

Са Мајлером на уму,

I await 44.

чекам 44. годину.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)