Rory Stewart: Time to end the war in Afghanistan

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Tatjana Jevdjic

The question today is not:

Питање данас није:

Why did we invade Afghanistan?

зашто смо извршили инвазију на Авганистан?

The question is:

Питање је:

why are we still in Afghanistan

зашто смо, деценију касније,

one decade later?

још увек у Авганистану?

Why are we spending

Зашто трошимо

$135 billion?

135 милијарди долара?

Why have we got 130,000 troops on the ground?

Зашто имамо 130 000 војника на терену?

Why were more people killed

Зашто је више људи убијено

last month

прошлог, него било ког

than in any preceding month

претходног месеца

of this conflict?

током овог конфликта?

How has this happened?

Како је дошло до тога?

The last 20 years

Последњих 20 година

has been the age of intervention,

су биле године интервенције,

and Afghanistan is simply one act

а Авганистан је само један чин

in a five-act tragedy.

у трагедији од 5 чинова.

We came out of the end of the Cold War

Из Хладног рата смо изашли

in despair.

очајни.

We faced Rwanda;

Суочили смо се са Руандом;

we faced Bosnia,

суочили смо се са Босном,

and then we rediscovered our confidence.

а онда смо поново открили самопоуздање.

In the third act, we went into Bosnia and Kosovo

У трећем чину отишли смо у Босну и Косово

and we seemed to succeed.

и чинило се да смо успели.

In the fourth act, with our hubris,

У четвртом чину, арогантно,

our overconfidence developing,

претераног самопуздања,

we invaded Iraq and Afghanistan,

извршили смо инвазију на Ирак и Авганистан,

and in the fifth act,

а у петом чину

we plunged into a humiliating mess.

потонули смо у понижавајућу збрку.

So the question is: What are we doing?

Питање је, дакле: шта то радимо?

Why are we still stuck in Afghanistan?

Зашто смо и даље заглављени у Авганистану?

And the answer, of course,

Наравно, одговор

that we keep being given

који стално добијамо

is as follows:

је следећи:

we're told that we went into Afghanistan

речено нам је да смо у Авганистан отишли

because of 9/11,

због 11. септембра,

and that we remain there

а тамо остајемо јер

because the Taliban poses an existential threat

Талибани представљају егзистенцијалну претњу

to global security.

глобалној безбедности.

In the words of President Obama,

Речима председника Обаме:

"If the Taliban take over again,

"Ако Талибани опет завладају,

they will invite back Al-Qaeda,

позваће Ал-Каиду назад,

who will try to kill as many of our people

а она ће покушати да убије

as they possibly can."

што више може наших људи.”

The story that we're told

Испиричали су нам да је

is that there was a "light footprint" initially --

у почетку постојао мирни приступ,

in other words, that we ended up in a situation

другим речима, завршили смо у ситуацији

where we didn't have enough troops,

где нисмо имали довољно војника,

we didn't have enough resources,

нисмо имали довољно ресурса,

that Afghans were frustrated --

Авганистанци су били фрустрирани...

they felt there wasn't enough progress

мислили су да нема довољно напретка,

and economic development and security,

економског развоја и сигурности,

and therefore the Taliban came back --

и зато су се Талибани вратили...

that we responded in 2005 and 2006

на шта смо ми 2005. и 2006. одговорили

with troop deployments,

размештањем трупа,

but we still didn't put enough troops on the ground.

али и даље их нема довољно на терену.

And that it wasn't until 2009,

Тек 2009.,

when President Obama signed off on a surge,

кад је председник Обама пристао на пораст,

that we finally had,

коначно смо имали,

in the words of Secretary Clinton,

речима секретарке Клинтон:

"the strategy, the leadership and the resources."

“стратегију, вођство и ресурсе” .

So, as the president now reassures us,

Дакле, као што нас председник уверава,

we are on track to achieve our goals.

на путу смо да достигнемо своје циљеве.

All of this is wrong.

Све ово је погрешно.

Every one of those statements is wrong.

Свака од тих изјава је погрешна.

Afghanistan does not

Авганистан не представља

pose an existential threat

егзистенцијалну претњу

to global security.

глобалној безбедности.

It is extremely unlikely

Мало је вероватно

the Taliban would ever be able to take over the country --

да би Талибани икад могли поново да преузму земљу --

extremely unlikely they'd be able to seize Kabul.

крајње невероватно да би могли да заузму Кабул.

They simply don't have a conventional military option.

Они једноставно немају конвенционалну војску.

And even if they were able to do so, even if I'm wrong,

Чак и да грешим, чак и кад би могли то да ураде,

it's extremely unlikely

мало је вероватно

the Taliban would invite back Al-Qaeda.

да би Талибани позвали назад Ал-Каиду.

From the Taliban's point of view,

Са њиховог становишта,

that was their number one mistake last time.

то им је била највећа грешка прошли пут.

If they hadn't invited back Al-Qaeda,

Да нису вратили Ал-Каиду,

they would still be in power today.

данас би и даље били на власти.

And even if I'm wrong about those two things,

Чак и ако грешим у вези са тим,

even if they were able to take back the country,

чак и да могу поново да завладају земљом,

even if they were to invite back Al-Qaeda,

и да могу да врате Ал-Каиду,

it's extremely unlikely

мало је вероватно

that Al-Qaeda would significantly enhance

да би Ал-Каида значајно побољшала

its ability to harm the United States

своју способност да науди Сједињеним Државама

or harm Europe.

или Европи.

Because this isn't the 1990s anymore.

Јер ово више нису деведесете.

If the Al-Qaeda base

Када би база Ал-Каиде

was to be established near Ghazni,

била успостављена у близини Газнија,

we would hit them very hard,

кренули бисмо на њих снажно

and it would be very, very difficult

и Талибанима би било

for the Taliban to protect them.

веома, веома тешко да их заштите.

Furthermore, it's simply not true

Поред тога, једноставно није истина

that what went wrong in Afghanistan

да је у Авганистану подбацио

is the light footprint.

миран приступ.

In my experience, in fact,

Заправо, из мог искуства,

the light footprint was extremely helpful.

тај приступ је био веома користан.

And these troops that we brought in --

Трупе које смо довели --

it's a great picture of David Beckham

ово је одлична фотографија Дејвида Бекама

there on the sub-machine gun --

за аутоматском пушком -

made the situation worse, not better.

су погоршале ситуацију, а не побољшале.

When I walked across Afghanistan

Када сам, у зиму 2001-2002.

in the winter of 2001-2002,

обилазио Авганистан,

what I saw was scenes like this.

виђао сам овакве сцене.

A girl, if you're lucky,

Девојчица, ако има среће,

in the corner of a dark room --

у углу тамне собе --

lucky to be able to look at the Koran.

срећна што може да проучава Куран.

But in those early days

Али у тим првим данима,

when we're told we didn't have enough troops and enough resources,

кад су нам говорили да немамо довољно војника и ресурса,

we made a lot of progress in Afghanistan.

много смо напредовали у Авганистану.

Within a few months,

У року од неколико месеци,

there were two and a half million more girls in school.

2,5 милиона девојчица је пошло у школу.

In Sangin where I was sick in 2002,

У Сангину, где сам 2002. био болестан,

the nearest health clinic

најближа амбуланта

was within three days walk.

је била удаљена 3 дана хода.

Today, there are 14 health clinics

Данас само у тој регији

in that area alone.

има 14 здравствених установа.

There was amazing improvements.

Десила су се невероватна побољшања.

We went from almost no Afghans

За време Талибана скоро ниједан

having mobile telephones during the Taliban

Авганистанац није имао мобилни,

to a situation where, almost overnight,

а сада, скоро преко ноћи,

three million Afghans had mobile telephones.

три милиона Авганистанаца имају мобилне.

And we had progress in the free media.

Напредовали су и слободни медији.

We had progress in elections --

Дошло је до напретка у изборима --

all of this with the so-called light footprint.

све ово уз помоћ тзв. мирног приступа.

But when we began to bring more money,

Али кад смо почели да доносимо више новца,

when we began to invest more resources,

да улажемо више ресурса,

things got worse, not better. How?

ствари су постале горе, не боље. Зашто?

Well first see, if you put 125 billion dollars a year

Видите, ако уложите 125 милијарди долара

into a country like Afghanistan

у земљу као што је Авганистан,

where the entire revenue of the Afghan state

у којој је приход целе државе

is one billion dollars a year,

једна милијарда долара годишње,

you drown everything.

све угушите.

It's not simply corruption and waste

Не стварате само

that you create;

корупцију и расипање;

you essentially replace the priorities of the Afghan government,

ви суштински мењате приоритете авганистанске владе,

the elected Afghan government,

изабране владе,

with the micromanaging tendencies

тенденцијама микроменаџмента

of foreigners on short tours

странаца на кратким мисијама,

with their own priorities.

који имају сопствене приоритете.

And the same is true for the troops.

Исто важи и за војску.

When I walked across Afghanistan,

Када сам обилазио Авганистан,

I stayed with people like this.

одседао бих код оваквих људи.

This is Commandant Haji Malem Mohsin Khan of Kamenj.

Ово је командант Хаџи Малем Мосин Кан Каменџи.

Commandant Haji Malem Mohsin Khan of Kamenj was a great host.

Он је био одличан домаћин.

He was very generous,

Веома гостопримљив,

like many of the Afghans I stayed with.

као многи Авганистанци код којих сам одседао.

But he was also considerably more conservative,

Али је био и значајно конзервативнији,

considerably more anti-foreign,

више против странаца,

considerably more Islamist

више исламистички настројен

than we'd like to acknowledge.

него што бисмо желели да признамо.

This man, for example, Mullah Mustafa,

На пример, овај човек, Мула Мустафа,

tried to shoot me.

је покушао да ме убије.

And the reason I'm looking a little bit perplexed in this photograph

Разлог зашто на овој фотографији делујем збуњено

is I was somewhat frightened,

је тај што сам био уплашен,

and I was too afraid on this occasion

и пошто сам сат времена трчао кроз пустињу,

to ask him, having run for an hour through the desert

и нашао уточиште у овој кући,

and taken refuge in this house,

плашио сам се да га питам

why he had turned up and wanted to have his photograph taken with me.

зашто се појавио и желео да се фотографише са мном.

But 18 months later, I asked him

Али после годину и по дана

why he had tried to shoot me.

питао сам га зашто је покушао да ме убије.

And Mullah Mustafa -- he's the man with the pen and paper --

И Мула Мустафа - он је овај са папиром и оловком -

explained that the man sitting immediately to the left as you look at the photograph,

је објаснио да се са човеком кога на фотографији видите са леве стране,

Nadir Shah

Надиром Шахом,

had bet him that he couldn't hit me.

кладио да може да ме погоди.

Now this is not to say

То не говори да је Авганистан

Afghanistan is a place full of people like Mullah Mustafa.

место пуно људи као што је Мула Мустафа.

It's not; it's a wonderful place

Није; то је дивно место

full of incredible energy and intelligence.

пуно невероватне енергије и интелигенције.

But it is a place

Али то јесте место

where the putting-in of the troops

где је слање војске

has increased the violence rather than decreased it.

повећало насиље, уместо да га смањи.

2005, Anthony Fitzherbert,

2005. Ентони Фицхерберт,

an agricultural engineer,

пољопривредни инжењер,

could travel through Helmand,

могао је да путује кроз Хелманд,

could stay in Nad Ali, Sangin and Ghoresh,

да остане у Над Алију, Сангину и Горешу,

which are now the names of villages where fighting is taking place.

а то су сад имена села где се одвијају борбе.

Today, he could never do that.

Данас то никако не би могао.

So the idea that we deployed the troops

Погрешна је идеја

to respond to the Taliban insurgency

да смо распоредили трупе како бисмо

is mistaken.

одговорили на талибанску побуну.

Rather than preceding the insurgency,

Уместо претходног постојања побуне,

the Taliban followed the troop deployment,

Талибани су пратили стационирање трупа,

and as far as I'm concerned,

и ако мене питате,

the troop deployment caused their return.

долазак трупа их је навео да се врате.

Now is this a new idea?

Да ли је ово нова идеја?

No, there have been any number of people

Не, много је људи

saying this over the last seven years.

говорило исто последњих седам година.

I ran a center at Harvard

Од 2008. до 2010.

from 2008 to 2010,

водио сам центар на Харварду,

and there were people like Michael Semple there

тамо је било људи као што је Мајкл Семпл,

who speak Afghan languages fluently,

који течно говоре авганистанске језике,

who've traveled to almost every district in the country.

који су пропутовали скоро све делове земље.

Andrew Wilder, for example,

Ендру Вајлдер, на пример,

born on the Pakistan-Iranian border,

рођен на пакистанско-иранској граници,

served his whole life

целог живота је радио

in Pakistan and Afghanistan.

у Пакистану и Авганистану.

Paul Fishstein who began working there in 1978 --

Пол Фишстајн који је тамо почео да ради 1978. --

worked for Save the Children,

радио је за “Спасимо децу”,

ran the Afghan research and evaluation unit.

водио је авганистанску јединицу за истраживање и планирање.

These are people

То су људи који су

who were able to say consistently

могли сложно да кажу

that the increase in development aid

да је повећање помоћи за развој

was making Afghanistan less secure, not more secure --

чинило Авганистан мање, а не више сигурним --

that the counter-insurgency strategy

да стратегија против побуњеника

was not working and would not work.

није функционисала и не може функционисати.

And yet, nobody listened to them.

Ипак, нико их није слушао.

Instead,

Уместо тога,

there was a litany of astonishing optimism.

постојала је литанија невероватног оптимизма.

Beginning in 2004,

Од 2004.

every general came in saying,

сваки генерал је дошао на положај говорећи:

"I've inherited a dismal situation,

"Затекао сам лошу ситуацију

but finally I have the right resources and the correct strategy,

али коначно имам добре ресурсе и исправну стратегију

which will deliver,"

који ће обезбедити”,

in General Barno's word in 2004,

по речима генерала Барноа 2004.,

the "decisive year."

"годину одлуке".

Well guess what? It didn't.

Па погађајте? Није дало резултата.

But it wasn't sufficient to prevent General Abuzaid saying

Али то није било довољно да спречи генерала Абузаида

that he had the strategy and the resources

да каже да има добру стратегију и ресусрсе

to deliver, in 2005,

да обезбеди, 2005.,

the "decisive year."

"годину одлуке".

Or General David Richards to come in 2006

Или генерала Дејвида Ричардса да 2006.

and say he had the strategy and the resources

каже како има стратегију и ресурсе

to deliver the "crunch year."

да то буде "коначна година".

Or in 2007,

Или 2007.,

the Norwegian deputy foreign minister, Espen Eide,

да норвешки заменик министра иностраних послова, Еспен Еиде

to say that that would deliver the "decisive year."

каже како ће то бити "година одлуке".

Or in 2008, Major General Champoux

Или 2008. генерал-мајор Шампо

to come in and say he would deliver the "decisive year."

је изјавио да ће он обезбедити “годину одлуке”.

Or in 2009, my great friend,

Или 2009., мој велики пријатељ,

General Stanley McChrystal,

генерал Стенли МекКристал,

who said that he was "knee-deep in the decisive year."

који је рекао да је "дубоко у години одлуке".

Or in 2010,

Или 2010.

the U.K. foreign secretary, David Miliband,

када је секретар спољних послова Велике Британије

who said that at last we would deliver the "decisive year."

Дејвид Милибанд рекао да смо у "години одлуке".

And you'll be delighted to hear in 2011, today,

Бићете одушевљени да чујете да нас данас, 2011.,

that Guido Westerwelle, the German foreign minister,

немачки министар спољних послова, Гвидо Вестервеле

assures us that we are in the "decisive year."

уверава да смо у "години одлуке".

(Applause)

(Аплауз)

How do we allow

Како дозвољавамо

any of this to happen?

да се ове ствари дешавају?

Well the answer, of course, is,

Одговор је, наравно,

if you spend 125 billion or 130 billion

да ако потрошите 125 или 130 милијарди

dollars a year in a country,

долара годишње на неку земљу,

you co-opt almost everybody.

неутралишете скоро свакога.

Even the aid agencies,

Чак и агенције за помоћ,

who begin to receive an enormous amount of money

које почињу да добијају огромне количине новца

from the U.S. and the European governments

од САД и европских влада,

to build schools and clinics,

како би градиле школе и клинике,

are somewhat disinclined

нису вољне да

to challenge the idea

доведу у питање идеју

that Afghanistan is an existential threat

да је Авганистан егзистенцијална претња

to global security.

глобалној безбедности.

They're worried, in other words,

Другим речима, забринуте су

that if anybody believes that it wasn't such a threat --

да ако неко не верује да је претња -

Oxfam, Save the Children

"Оксфам", "Спасимо децу"

wouldn't get the money

не би добиле новац

to build their hospitals and schools.

за изградњу болница и школа.

It's also very difficult to confront a general

Такође је веома тешко

with medals on his chest.

супротставити се генералу са медаљама на грудима.

It's very difficult for a politician,

Веома је тешко политичару,

because you're afraid that many lives have been lost in vain.

јер се бојите да су многи животи узалуд изгубљени.

You feel deep, deep guilt.

Осећате дубоку, дубоку кривицу.

You exaggerate your fears,

Претерујете у страховањима

and you're terrified about the humiliation

и ужаснути сте понижењем

of defeat.

пораза.

What is the solution to this?

Шта је решење за ово?

Well the solution to this

Решење је

is we need to find a way

да морамо да пронађемо начин

that people like Michael Semple, or those other people,

да људи као Мајкл Семпл или они други људи,

who are telling the truth, who know the country,

који говоре истину, који познају земљу,

who've spent 30 years on the ground --

који су провели тамо 30 година -

and most importantly of all,

и најважније од свега,

the missing component of this --

оно што овде недостаје -

Afghans themselves,

сами Авганистанци,

who understand what is going on.

који разумеју шта се дешава.

We need to somehow get their message

Морамо некако њихову поруку

to the policymakers.

да пренесемо политичарима.

And this is very difficult to do

Ово је веома тешко,

because of our structures.

због наших структура.

The first thing we need to change

Прво што би требало да променимо

is the structures of our government.

су структуре наше владе.

Very, very sadly,

Веома је тужно да

our foreign services, the United Nations,

наше службе иностраних послова, Уједињене нације,

the military in these countries

војска у тим земљама

have very little idea of what's going on.

не знају много о томе шта се дешава.

The average British soldier is on a tour of only six months;

Просечни британски војник је на мисији само 6 месеци;

Italian soldiers, on tours of four months;

италијански војници 4 месеца;

the American military, on tours of 12 months.

амерички војници по 12 месеци.

Diplomats are locked in embassy compounds.

Дипломате су затворене у амбасадама.

When they go out, they travel in these curious armored vehicles

Кад изађу, путују у овим необичним оклопним возилима,

with these somewhat threatening security teams

са тим донекле претећим обезбеђењем,

who ready 24 hours in advance

које је спремно 24 сата унапред

who say you can only stay on the ground for an hour.

и каже вам да можете остати на терену само сат времена.

In the British embassy in Afghanistan

У британској амбасади у Авганистану

in 2008,

у којој има 350 људи,

an embassy of 350 people,

2008. је било само троје

there were only three people who could speak Dari,

који добро говоре Дари,

the main language of Afghanistan, at a decent level.

главни језик у Авганистану.

And there was not a single Pashto speaker.

Нико није знао Пашто језик.

In the Afghan section in London

У авганистанском сектору у Лондону,

responsible for governing Afghan policy on the ground,

задуженим за авганистанску политику на терену,

I was told last year

прошле године ми је речено

that there was not a single staff member

да не постоји ниједан члан особља

of the foreign office in that section

тог сектора министарства спољних послова

who had ever served

који је некад радио

on a posting in Afghanistan.

на некој позицији у Авганистану.

So we need to change that institutional culture.

Дакле, морамо да променимо институционалну културу.

And I could make the same points about the United States

Исто бих могао да тврдим за САД

and the United Nations.

и Уједињене нације.

Secondly, we need to aim off of the optimism of the generals.

Друго, морамо да смањимо оптимизам генерала.

We need to make sure that we're a little bit suspicious,

Да будемо сигурни да смо мало сумњичави,

that we understand that optimism

да разумемо да је оптимизам

is in the DNA of the military,

у сржи војске,

that we don't respond to it

да не одговарамо на њега

with quite as much alacrity.

са толико спремности.

And thirdly, we need to have some humility.

И треће, морамо имати мало скромности.

We need to begin from the position

Морамо да кренемо са свешћу

that our knowledge, our power,

да су наше знање, наша моћ,

our legitimacy

и наша легитимност

is limited.

ограничене.

This doesn't mean

То не значи да је

that intervention around the world is a disaster.

интервенција било где у свету пропаст.

It isn't.

Није.

Bosnia and Kosovo

Босна и Косово

were signal successes,

били су почетни успеси,

great successes.

велики успеси.

Today when you go to Bosnia

Када данас одете у Босну,

it is almost impossible to believe

скоро је немогуће поверовати

that what we saw in the early 1990s happened.

у догађаје које смо виђали почетком деведесетих.

It's almost impossible to believe the progress we've made

Скоро је немогуће поверовати у напредак

since 1994.

који смо остварили од 1994.

Refugee return,

Повратак избеглица,

which the United Nations High Commission for Refugees

који је Висока комисија за избеглице Уједињених нација

thought would be extremely unlikely,

сматрала мало вероватним,

has largely happened.

се углавном десио.

A million properties have been returned.

Милион поседа је враћено.

Borders between the Bosniak territory

Границе између бошњачке

and the Bosnian-Serb territory have calmed down.

и босанско-српске територије су мирне.

The national army has shrunk.

Национална војска је смањена.

The crime rates in Bosnia today

Стопе криминала у Босни су данас

are lower than they are in Sweden.

мање него у Шведској.

This has been done

Ово је постигнуто невероватним

by an incredible, principled effort

принципијелним напором

by the international community,

међународне заједнице

and, of course, above all,

и наравно, изнад свега,

by Bosnians themselves.

самих Босанаца.

But you need to look at context.

Али морате сагледати контекст.

And this is what we've lost in Afghanistan and Iraq.

А то смо у Ираку и Авганистану изгубили.

You need to understand that in those places

Морате разумети да је тамо

what really mattered

заиста била значајна

was, firstly, the role of Tudman and Milosevic

прво, улога Туђмана и Милошевића

in coming to the agreement,

у постизању споразума,

and then the fact those men went,

а затим чињеница да су ти људи отишли,

that the regional situation improved,

да се регионална ситуација побољшала,

that the European Union could offer Bosnia

да је европска унија могла Босни да понуди

something extraordinary:

нешто изузетно:

the chance to be part

шансу да буде део

of a new thing, a new club,

нечег новог, новог клуба,

a chance to join something bigger.

да се придружи нечему већем.

And finally, we need to understand that in Bosnia and Kosovo,

И коначно, морамо схватити да је тајна

a lot of the secret of what we did,

онога што смо радили у Босни и на Косову,

a lot of the secret of our success,

тајна нашег успеха,

was our humility --

била наша скромност --

was the tentative nature of our engagement.

опрезна природа наше интервенције.

We criticized people a lot in Bosnia

Много смо критиковали људе у Босни

for being quite slow to take on war criminals.

због спорости у изручивању ратних оптуженика.

We criticized them

Критиковали смо их

for being quite slow to return refugees.

што споро враћају избеглице.

But that slowness, that caution,

Али та спорост, тај опрез,

the fact that President Clinton initially said

чињеница да је председник Клинтон на почетку рекао

that American troops would only be deployed for a year,

да ће амерички војници бити тамо само годину дана,

turned out to be a strength,

преокренула се у нашу предност

and it helped us to put our priorities right.

и помогла нам да исправно поставимо приоритете.

One of the saddest things

Једна од најтужнијих ствари

about our involvement in Afghanistan

наше укључености у Авганистану

is that we've got our priorities out of sync.

је та да нам приоритети нису усклађени.

We're not matching our resources to our priorities.

Нисмо усагласили ресурсе и приоритете.

Because if what we're interested in is terrorism,

Јер ако смо заинтересовани за тероризам,

Pakistan is far more important than Afghanistan.

Пакистан је много важнији од Авганистана.

If what we're interested in is regional stability,

Ако смо заинтересовани за регионалну стабилност,

Egypt is far more important.

много је важнији Египат.

If what we're worried about is poverty and development,

Ако смо забринути за сиромаштво и развој,

sub-Saharan Africa is far more important.

много је важнија под-сахарска Африка.

This doesn't mean that Afghanistan doesn't matter,

То не значи да Авганистан није важан,

but that it's one of 40 countries in the world

него да је једна од 40 земаља у свету

with which we need to engage.

којима морамо да се бавимо.

So if I can finish with a metaphor for intervention,

Ако могу да завршим са метафором за интервенцију,

what we need to think of

морамо да размишљамо о нечему

is something like mountain rescue.

као што је спасавање на планини.

Why mountain rescue?

Зашто баш то?

Because when people talk about intervention,

Јер кад људи говоре о интервенцији,

they imagine that some scientific theory --

замишљају неку научну теорију -

the Rand Corporation goes around

да Ранд корпорација иде наоколо

counting 43 previous insurgencies

бројећи претходне 43 побуне,

producing mathematical formula

израчунавајући математичку формулу

saying you need one trained counter-insurgent

и говорећи да је потребан један обучени контра-побуњеник

for every 20 members of the population.

на сваких 20 чланова популације.

This is the wrong way of looking at it.

То је погрешан начин размишљања.

You need to look at it in the way that you look at mountain rescue.

Морате на то гледати као на спасавање на планини.

When you're doing mountain rescue,

Када сте у тој ситуацији,

you don't take a doctorate in mountain rescue,

не радите докторат из спасавања,

you look for somebody who knows the terrain.

већ тражите неког ко познаје терен.

It's about context.

Битан је контекст.

You understand that you can prepare,

Знате да се можете припремити,

but the amount of preparation you can do

али количина припрема

is limited --

је ограничена -

you can take some water, you can have a map,

можете понети нешто воде, можете имати мапу,

you can have a pack.

можете имати ранац.

But what really matters

Али заправо су важне

is two kinds of problems --

две врсте проблема -

problems that occur on the mountain

проблеми који настају на планини,

which you couldn't anticipate,

које не можете да очекујете,

such as, for example, ice on a slope,

као на пример лед на падини,

but which you can get around,

али које можете да заобиђете,

and problems which you couldn't anticipate

и проблеми које не можете да очекујете

and which you can't get around,

и које не можете да заобиђете,

like a sudden blizzard or an avalanche

као што је изненадна мећава или лавина

or a change in the weather.

или промена временских услова.

And the key to this

Кључ за то је

is a guide who has been on that mountain,

водич који је био на тој планини,

in every temperature,

по свакој температури,

at every period --

у свако време -

a guide who, above all,

водич који, изнад свега,

knows when to turn back,

зна када да се врати,

who doesn't press on relentlessly

који не наставља упорно

when conditions turn against them.

када се услови окрену против њега.

What we look for

Оно што тражимо

in firemen, in climbers, in policemen,

од ватрогасаца, планинара, полицајаца,

and what we should look for in intervention,

и што би требало да тражимо у интервенцији,

is intelligent risk takers --

су они који интелигентно ризикују -

not people who plunge blind off a cliff,

не људи који на слепо скачу са литице,

not people who jump into a burning room,

не људи који улећу у собе у пламену,

but who weigh their risks,

него они који процењују ризике

weigh their responsibilities.

и одговорности.

Because the worst thing we have done in Afghanistan

Јер најгоре што смо урадили у Авганистану

is this idea

је идеја

that failure is not an option.

да неуспех није опција.

It makes failure invisible,

То чини неуспех невидљивим,

inconceivable and inevitable.

незамисливим и неизбежним.

And if we can resist

И ако можемо да одолимо

this crazy slogan,

том лудом слогану,

we shall discover --

открићемо --

in Egypt, in Syria, in Libya,

у Египту, у Сирији, у Либији

and anywhere else we go in the world --

и било где у свету да одемо -

that if we can often do much less than we pretend,

да често, ако урадимо мање него што се усуђујемо,

we can do much more than we fear.

можемо да урадимо више него што страхујемо.

Thank you very much.

Хвала вам много.

(Applause)

(Аплауз)

Thank you. Thank you very much.

Хвала. Хвала много.

Thank you. Thank you very much.

Хвала. Хвала много.

Thank you. Thank you. Thank you.

Хвала вам. Хвала.

(Applause)

(Аплауз)

Thank you.

Хвала.

Thank you. Thank you.

Хвала.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)

Bruno Giussani: Rory, you mentioned Libya at the end.

Бруно Ђузани: Рори, на крају сте поменули Либију.

Just briefly, what's your take on the current events there

Само укратко, шта мислите о тренутним

and the intervention?

тамошњим догађајима и интервенцији?

Rory Stewart: Okay, I think Libya poses the classic problem.

Рори Стјуарт: Мислим да Либија представља класичан проблем.

The problem in Libya

Проблем у Либији је

is that we are always pushing for the black or white.

што увек инсистирамо на црном или белом.

We imagine there are only two choices:

Мислимо да постоје само две могућности:

either full engagement and troop deployment

потпуно ангажовање и распоређивање трупа

or total isolation.

или потпуна изолација.

And we are always being tempted up to our neck.

И увек смо доведени у велико искушење.

We put our toes in and we go up to our neck.

Кренемо опрезно, онда упаднемо дубоко.

What we should have done in Libya

У Либији је требало

is we should have stuck to the U.N. resolution.

да се држимо резолуције Уједињених нација.

We should have limited ourselves very, very strictly

Требало је строго да се ограничимо

to the protection of the civilian population in Benghazi.

на заштиту цивилне популације у Бенгазију.

We could have done that.

То смо могли да урадимо.

We set up a no-fly zone within 48 hours

У року од 48 сати смо успоставили зону забране летења

because Gaddafi had no planes

и током тих 48 сати

within 48 hours.

Гадафи није имао авионе.

Instead of which, we've allowed ourselves to be tempted

Уместо тога, дозволили смо себи да

towards regime change.

се бавимо променом режима.

In doing so, we've destroyed our credibility with the Security Council,

Радећи то, уништили смо свој кредибилитет код Савета безбедности,

which means it's very difficult

што значи да је веома тешко

to get a resolution on Syria,

добити резолуцију о Сирији,

and we're setting ourselves up again for failure.

и опет се припремамо за неуспех.

Once more, humility,

Понављам, уз скромност,

limits, honesty,

ограничења, искреност

realistic expectations

и реална очекивања,

and we could have achieved something to be proud of.

постигли бисмо нешто на шта бисмо били поносни.

BG: Rory, thank you very much.

БЂ: Рори, много Вам хвала.

RS: Thank you. (BG: Thank you.)

РС: Хвала Вама. (БЂ: Хвала)