Why we make bad decisions | Dan Gilbert

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Sandra Gojic

We all make decisions every day; we want to know

Сваки дан сви доносимо одлуке; желимо да знамо

what the right thing is to do -- in domains from the financial

шта је исправно учинити - на пољима финансија,

to the gastronomic to the professional to the romantic.

гастрономије, професије, љубави.

And surely, if somebody could really tell us how to do

И засигурно, када би неко могао да нам каже како

exactly the right thing at all possible times,

да урадимо најбољу ствар у сваком тренутку,

that would be a tremendous gift.

то би био изузетан дар.

It turns out that, in fact, the world was given this gift in 1738

Испоставља се заправо, да је 1738., свет добио овај дар

by a Dutch polymath named Daniel Bernoulli.

од једног свестраног Холанђанина, Данијела Бернулија.

And what I want to talk to you about today is what that gift is,

Данас желим да вам говорим о томе шта је тај дар,

and I also want to explain to you why it is

и такође желим да вам објасним зашто

that it hasn't made a damn bit of difference.

то уопште није направило никакву разлику.

Now, this is Bernoulli's gift. This is a direct quote.

Сад, ово је Бернулијев поклон. Ово је буквалан цитат.

And if it looks like Greek to you, it's because, well, it's Greek.

И ако вам изгледа као грчки, па то је зато што и јесте грчки.

But the simple English translation -- much less precise,

Једноставан енглески превод - много мање прецизан,

but it captures the gist of what Bernoulli had to say -- was this:

али дочарава суштину онога што је Бернули имао да каже - каже:

The expected value of any of our actions --

Очекивана вредност било које наше активности -

that is, the goodness that we can count on getting --

тј добробит коју очекујемо да добијемо -

is the product of two simple things:

је производ две једноставне ствари:

the odds that this action will allow us to gain something,

вероватноће да ћемо том активношћу нешто добити,

and the value of that gain to us.

и вредности коју тај добитак има за нас.

In a sense, what Bernoulli was saying is,

На неки начин, оно што Бернули каже је да,

if we can estimate and multiply these two things,

ако можемо да проценимо и умножимо ове две ствари,

we will always know precisely how we should behave.

увек би требало тачно да знамо како да се понашамо.

Now, this simple equation, even for those of you

Ова једноставна једначина, чак и за оне од вас

who don't like equations, is something that you're quite used to.

који не воле једначине, је нешто на шта сте навикли.

Here's an example: if I were to tell you, let's play

Ево примера: кад бих вам рекао, хајде да се играмо

a little coin toss game, and I'm going to flip a coin,

бацања новчића, бацићу новчић

and if it comes up heads, I'm going to pay you 10 dollars,

и ако падне "глава" даћу вам 10 долара,

but you have to pay four dollars for the privilege of playing with me,

али да бисте уопште играли морате платити четири долара,

most of you would say, sure, I'll take that bet. Because you know

већина вас би рекла, наравно, прихватам. Јер знате да

that the odds of you winning are one half, the gain if you do is 10 dollars,

имате 50% шансе да добијете, ако добијете освајате 10 долара,

that multiplies to five, and that's more

то се умножава до пет, а то је више

than I'm charging you to play. So, the answer is, yes.

него што вам наплаћујем да бисте играли. Дакле, одговор је да.

This is what statisticians technically call a damn fine bet.

То је оно што статистичари називају проклето добром опкладом.

Now, the idea is simple when we're applying it to coin tosses,

Та идеја је проста кад је примењујемо на бацање новчића,

but in fact, it's not very simple in everyday life.

али заправо није баш проста у свакодневном животу.

People are horrible at estimating both of these things,

Људи су ужасни у процењивању обе ове ствари,

and that's what I want to talk to you about today.

и то је оно о чему желим да вам говорим данас.

There are two kinds of errors people make when trying to decide

Постоје две грешке које људи чине када покушавају да одлуче

what the right thing is to do, and those are

шта је исправно учинити, а то су

errors in estimating the odds that they're going to succeed,

грешке у процени вероватноће да ће успети

and errors in estimating the value of their own success.

и грешке у процени вредности сопственог успеха.

Now, let me talk about the first one first.

Прво ћу причати о првој.

Calculating odds would seem to be something rather easy:

Прорачунавање вероватноће изгледа као нешто једноставно:

there are six sides to a die, two sides to a coin, 52 cards in a deck.

коцка има 6 страна, новчић две, 52 карте у шпилу.

You all know what the likelihood is of pulling the ace of spades

Сви знате које су шансе да извучете пик кеца

or of flipping a heads.

или да окренете "главу".

But as it turns out, this is not a very easy idea to apply

Али испоставља се да није баш једноставно ово

in everyday life. That's why Americans spend more --

применити свакодневно. Зато Американци више троше -

I should say, lose more -- gambling

боље речено, губе више - коцкајући се,

than on all other forms of entertainment combined.

него кроз све друге врсте забаве заједно.

The reason is, this isn't how people do odds.

Разлог је што људи не рачунају вероватноћу на овај начин.

The way people figure odds

Начин на који то раде

requires that we first talk a bit about pigs.

захтева да прво мало говоримо о свињама.

Now, the question I'm going to put to you is whether you think

Сад, питаћу вас да ли мислите

there are more dogs or pigs on leashes

да има више паса или свиња на повоцима,

observed in any particular day in Oxford.

било ког просечног дана у Оксфорду.

And of course, you all know that the answer is dogs.

Наравно, сви знате да је одговор: паса.

And the way that you know that the answer is dogs is

А тај одговор знате зато што

you quickly reviewed in memory the times

сте брзо "прочешљали" у сећању

you've seen dogs and pigs on leashes.

колико пута сте видели псе и свиње на повоцима.

It was very easy to remember seeing dogs,

Веома је лако сетити се паса,

not so easy to remember pigs. And each one of you assumed

а свиња мало теже. И сви до једног сте помислили

that if dogs on leashes came more quickly to your mind,

да, ако сте се пре сетили паса,

then dogs on leashes are more probable.

онда су пси на повоцима вероватнији.

That's not a bad rule of thumb, except when it is.

То није лоше правило, осим кад је лоше.

So, for example, here's a word puzzle.

На пример, ево једне језичке питалице.

Are there more four-letter English words

Да ли у енглеском има више четворословних речи

with R in the third place or R in the first place?

са словом Р на трећем, или на првом месту?

Well, you check memory very briefly, make a quick scan,

Па, брзо проверавате сећање, брзо скенирате,

and it's awfully easy to say to yourself, Ring, Rang, Rung,

и веома је лако рећи "Ring, Rang, Rung",

and very hard to say to yourself, Pare, Park: they come more slowly.

а веома тешко рећи Пар, Парк: оне се спорије јављају.

But in fact, there are many more words in the English language

Међутим, у енглеском има много више речи

with R in the third than the first place.

са словом Р на трећем, него на првом месту.

The reason words with R in the third place come slowly to your mind

Разлог зашто вам речи са словом Р на трећем месту спорије падају на памет,

isn't because they're improbable, unlikely or infrequent.

није тај да су оне мање вероватне, неизвесне или ретке.

It's because the mind recalls words by their first letter.

То је зато што мозак памти речи према првом слову.

You kind of shout out the sound, S -- and the word comes.

Некако узвикнете звук, С - и реч се појави.

It's like the dictionary;

То је као речник;

it's hard to look things up by the third letter.

тешко је трагати за речима према трећем слову.

So, this is an example of how this idea that

Значи, ово је пример те идеје да нам

the quickness with which things come to mind

брзина којом нам ствари падају на памет

can give you a sense of their probability --

може дати осећај њихове вероватноће -

how this idea could lead you astray. It's not just puzzles, though.

како вас ова идеја може завести. Додуше, тога нема само у питалицама.

For example, when Americans are asked to estimate the odds

На пример, када Американце упитате да одреде вероватноћу

that they will die in a variety of interesting ways --

да ће умрети на неки од разних занимљивих начина -

these are estimates of number of deaths per year

ово су процене броја смртних случајева годишње

per 200 million U.S. citizens.

на 200 милиона америчких грађана.

And these are just ordinary people like yourselves who are asked

То су само обични људи као ви, упитани да погоде

to guess how many people die from tornado, fireworks, asthma, drowning, etc.

колико људи умре од торнада, ватромета, астме, дављења итд.

Compare these to the actual numbers.

Упоредите ово са стварним бројевима.

Now, you see a very interesting pattern here, which is first of all,

Сад, овде видите веома интересантан шаблон, а то је, прво,

two things are vastly over-estimated, namely tornadoes and fireworks.

да су две ствари ужасно прецењене, торнадо и ватромети;

Two things are vastly underestimated:

две су ужасно подцењене:

dying by drowning and dying by asthma. Why?

смрт услед дављења и астме. Зашто?

When was the last time that you picked up a newspaper

Када сте поселдњи пут у новинама

and the headline was, "Boy dies of Asthma?"

видели наслов "Дечак умро од астме"?

It's not interesting because it's so common.

То није занимљиво јер је уобичајено.

It's very easy for all of us to bring to mind instances

Свима нам је веома лако да се сетимо примера

of news stories or newsreels where we've seen

новинских извештаја или репортажа које смо видели

tornadoes devastating cities, or some poor schmuck

о торнаду који је уништио градове, или о неком јаднику

who's blown his hands off with a firework on the Fourth of July.

који је разнео своје шаке неким ватрометом за Дан независности.

Drownings and asthma deaths don't get much coverage.

Дављења и смрти услед астме не добијају публицитет.

They don't come quickly to mind, and as a result,

Не падају нам на памет брзо и услед тога

we vastly underestimate them.

их ужасно подцењујемо.

Indeed, this is kind of like the Sesame Street game

Заиста, ово је као игра из серије "Sesame Street",

of "Which thing doesn't belong?" And you're right to say

"Који предмет не припада?". И у праву сте

it's the swimming pool that doesn't belong, because the swimming pool

када кажете да је то базен, јер базен је

is the only thing on this slide that's actually very dangerous.

једина ствар на овом слајду која је заиста веома опасна.

The way that more of you are likely to die than the combination

Више вас би умрло у њему, него услед комбинације

of all three of the others that you see on the slide.

све три остале ствари које видите на слајду.

The lottery is an excellent example, of course -- an excellent test-case

Лутрија је, наравно, одличан пример - одличан тест

of people's ability to compute probabilities.

људске способности за процену вероватноће.

And economists -- forgive me, for those of you who play the lottery --

А економисти - опростите ми ви који играте лутрију -

but economists, at least among themselves, refer to the lottery

али економисти, барем међу собом, кажу да је лутрија

as a stupidity tax, because the odds of getting any payoff

такса на глупост, јер је вероватноћа враћања

by investing your money in a lottery ticket

новца уложеног у лутријски тикет

are approximately equivalent to flushing the money

приближно једнака бацању новца

directly down the toilet -- which, by the way,

директно у клозетску шољу - што, успут,

doesn't require that you actually go to the store and buy anything.

не захтева да одете до продавнице и купите нешто.

Why in the world would anybody ever play the lottery?

Зашто би, забога, било ко уопште играо лото?

Well, there are many answers, but one answer surely is,

Па, постоји много одговора, а један од њих је

we see a lot of winners. Right? When this couple wins the lottery,

да видимо много добитника. Је л' тако? Када овај пар добије на лутрији

or Ed McMahon shows up at your door with this giant check --

или се Ед Мек Мејхон појави на вашим вратима са овим огромним чеком -

how the hell do you cash things that size, I don't know.

како дођавола уновчити толики чек, немам појма.

We see this on TV; we read about it in the paper.

Ово гледамо на ТВ-у: читамо о томе у новинама.

When was the last time that you saw extensive interviews

Када сте последњи пут видели дугачке интервјуе

with everybody who lost?

са свима који су изгубили?

Indeed, if we required that television stations run

Стварно, када бисмо захтевали да телевизије пуштају

a 30-second interview with each loser

интервјуе од 30 секунди са свима који су изгубили,

every time they interview a winner, the 100 million losers

сваки пут кад интервјуишу добитника, требало

in the last lottery would require nine-and-a-half years

би нам девет ипо година неподељене пажње

of your undivided attention just to watch them say,

само да погледамо тих 100 милиона губитника како кажу,

"Me? I lost." "Me? I lost."

"Ја? Изгубио сам." "Ја? Изгубио сам."

Now, if you watch nine-and-a-half years of television --

Сад, кад бисте гледали телевизију девет ипо година -

no sleep, no potty breaks -- and you saw loss after loss after loss,

без сна, без паузе за тоалет - и видели губитак, за губитком, за губитком,

and then at the end there's 30 seconds of, "and I won,"

и на крају видели 30 секунди "Добио сам",

the likelihood that you would play the lottery is very small.

вероватноћа да бисте играли лото била би веома мала.

Look, I can prove this to you: here's a little lottery.

Видите, могу да вам докажем: ево мало лутрије.

There's 10 tickets in this lottery.

Овде има 10 тикета.

Nine of them have been sold to these individuals.

Девет је продато овим људима.

It costs you a dollar to buy the ticket and, if you win,

Куповина тикета вас кошта долар, а ако добијете,

you get 20 bucks. Is this a good bet?

освајате 20 долара. Је л' то добра прилика?

Well, Bernoulli tells us it is.

Па, Бернули нам каже да јесте:

The expected value of this lottery is two dollars;

очекивана вредност ове лутрије је 2 долара;

this is a lottery in which you should invest your money.

ово је лутрија у коју би требало уложити.

And most people say, "OK, I'll play."

И већина каже, "ОК, играћу".

Now, a slightly different version of this lottery:

А сада мало другачија верзија истог:

imagine that the nine tickets are all owned

замислите да ових девет тикета

by one fat guy named Leroy.

поседује један дебељко по имену Лирој.

Leroy has nine tickets; there's one left.

Лирој има девет тикета; остао је један.

Do you want it? Most people won't play this lottery.

Да ли га желите? Већина људи неће ово играти.

Now, you can see the odds of winning haven't changed,

Сад, видите да се вероватноћа добитка није променила,

but it's now fantastically easy to imagine who's going to win.

али је невероватно лако замислити ко ће освојити.

It's easy to see Leroy getting the check, right?

Лако је видети да Лирој добија чек, зар не?

You can't say to yourself, "I'm as likely to win as anybody,"

Не можете себи рећи, "Имам једнаке шансе као сви",

because you're not as likely to win as Leroy.

јер немате толико шансе као Лирој.

The fact that all those tickets are owned by one guy

Чињеница да један лик поседује све оне тикете

changes your decision to play,

мења вашу одлуку о игрању,

even though it does nothing whatsoever to the odds.

иако уопште ништа не мења на вероватноћи.

Now, estimating odds, as difficult as it may seem, is a piece of cake

Процена вероватноће, колико год тешка изгледала, је проста к'о пасуљ,

compared to trying to estimate value:

у поређењу са покушајем да се процени вредност:

trying to say what something is worth, how much we'll enjoy it,

покушај да кажемо колико нешто вреди, колико ћемо у томе уживати,

how much pleasure it will give us.

колико ће нам задовољства донети.

I want to talk now about errors in value.

Сада желим да причам о грешкама у вредности.

How much is this Big Mac worth? Is it worth 25 dollars?

Колико вреди овај "Биг Мек"? Да ли вреди 25 долара?

Most of you have the intuition that it's not --

Већина вас инстинктивно вреује да не вреди -

you wouldn't pay that for it.

не бисте га толико платили.

But in fact, to decide whether a Big Mac is worth 25 dollars requires

Уствари, да бисте одлучили да ли "Биг Мек" вреди 25 долара,

that you ask one, and only one question, which is:

захтева да поставите једно једино питање, а то је:

What else can I do with 25 dollars?

Шта још могу да урадим са 25 долара?

If you've ever gotten on one of those long-haul flights to Australia

Ако сте икада путовали оним дугим летовима за Аустралију

and realized that they're not going to serve you any food,

и схватили да се храна неће послуживати,

but somebody in the row in front of you has just opened

али неко у реду испред вас је управо отворио

the McDonald's bag, and the smell of golden arches

кесу из "МекДоналдса", и мирис златних облика

is wafting over the seat, you think,

лебди преко седишта, помишљате

I can't do anything else with this 25 dollars for 16 hours.

не могу да урадим ништа са ових 25 долара следећих 16 сати.

I can't even set it on fire -- they took my cigarette lighter!

Не могу ни да их запалим - одузели су ми упаљач!

Suddenly, 25 dollars for a Big Mac might be a good deal.

Одједном, 25 долара за један "Биг Мек" делује као добар улог.

On the other hand, if you're visiting an underdeveloped country,

С друге стране, ако сте у посети неразвијеној земљи,

and 25 dollars buys you a gourmet meal, it's exorbitant for a Big Mac.

и за 25 долара можете да купите цело јело, онда је то превише за "Биг Мек".

Why were you all sure that the answer to the question was no,

Зашто сте сви били сигурни да је одговор на то питање "не",

before I'd even told you anything about the context?

пре него што сам вам уопште испричао контекст?

Because most of you compared the price of this Big Mac

Јер је већина вас упоредила цену тог "Биг Мека"

to the price you're used to paying. Rather than asking,

са ценом коју сте навикли да плаћате. Уместо да се запитате,

"What else can I do with my money," comparing this investment

"Шта још могу да урадим с тим новцем?", поредећи ту инвестицију

to other possible investments, you compared to the past.

са другим могућим инвестицијама, упоредили сте је са прошлошћу.

And this is a systematic error people make.

То је систематска грешка коју људи праве.

What you knew is, you paid three dollars in the past; 25 is outrageous.

Ви знате да сте у прошлости плаћали три долара; 25 је нечувено.

This is an error, and I can prove it to you by showing

Ово је грешка, и могу вам то доказати, тако што ћу

the kinds of irrationalities to which it leads.

вам показати до каквих ирационалности доводи.

For example, this is, of course,

На пример, ово је наравно

one of the most delicious tricks in marketing,

један од најбољих маркетиншких трикова,

is to say something used to be higher,

рећи да је нешто коштало више,

and suddenly it seems like a very good deal.

и одједном изгледа као веома добра прилика.

When people are asked about these two different jobs:

Када људе упитате о ова два различита посла:

a job where you make 60K, then 50K, then 40K,

о послу где зарађујете 60.000, па 50, па 40,

a job where you're getting a salary cut each year,

посао где вам се сваке године смањује плата,

and one in which you're getting a salary increase,

и о послу где добијате повишење плате,

people like the second job better than the first, despite the fact

људи више воле други посао, упркос чињеници

they're all told they make much less money. Why?

да им је речено да мање зарађују. Зашто?

Because they had the sense that declining wages are worse

Јер имали су осећај да је смањење плате горе

than rising wages, even when the total amount of wages is higher

од повећања плате, чак и кад је укупан износ плате већи

in the declining period. Here's another nice example.

у периоду пада. Ево још једног лепог примера.

Here's a $2,000 Hawaiian vacation package; it's now on sale for 1,600.

Имамо пакет аранжман на Хавајима за 2000 долара; сада је на снижењу за 1600.

Assuming you wanted to go to Hawaii, would you buy this package?

Претпоставимо да желите да идете на Хаваје, да ли бисте уплатили ово?

Most people say they would. Here's a slightly different story:

Већина људи каже да би. Ево мало другачије приче:

$2,000 Hawaiian vacation package is now on sale for 700 dollars,

одмор на Хавајима који је био 2000 сада је 700 долара,

so you decide to mull it over for a week.

али ви одлучите да размислите о томе недељу дана.

By the time you get to the ticket agency, the best fares are gone --

Када се вратите у туристичку агенцију, најбољих цена више нема -

the package now costs 1,500. Would you buy it? Most people say, no.

аранжман сада кошта 1500. Да ли бисте узели? Већина каже, не.

Why? Because it used to cost 700, and there's no way I'm paying 1,500

Зашто? Јер је коштао 700, нема шансе да дам 1500

for something that was 700 last week.

за нешто што је прошле недељо било 700.

This tendency to compare to the past

Тенденција да упоређују са прошлошћу,

is causing people to pass up the better deal. In other words,

чини да људи пропуштају најбоље прилике. Другим речима,

a good deal that used to be a great deal is not nearly as good

добра прилика која је била одлична прилика, није ни близу добра

as an awful deal that was once a horrible deal.

као лоша прилика која је некад била ужасна.

Here's another example of how comparing to the past

Ево још једног примера како поређење са прошлошћу

can befuddle our decisions.

може да нас збуни у доношењу одлука.

Imagine that you're going to the theater.

Замислите да идете у позориште.

You're on your way to the theater.

На путу сте до позоришта.

In your wallet you have a ticket, for which you paid 20 dollars.

У новчанику имате карту, коју сте платили 20 долара.

You also have a 20-dollar bill.

Имате и једну новчаницу од 20 долара.

When you arrive at the theater,

Када стигнете до позоришта,

you discover that somewhere along the way you've lost the ticket.

откривате да сте негде успут изгубили карту.

Would you spend your remaining money on replacing it?

Да ли бисте потрошили преостали новац да купите другу?

Most people answer, no.

Већина људина одговара да не би.

Now, let's just change one thing in this scenario.

Хајде сада да променимо једну ствар у овом сценарију.

You're on your way to the theater,

Кренули сте у позориште,

and in your wallet you have two 20-dollar bills.

а у новчанику имате две новчанице од 20 долара.

When you arrive you discover you've lost one of them.

Када стигнете, откривате да сте једну изгубили.

Would you spend your remaining 20 dollars on a ticket?

Да ли бисте потрошили преосталих 20 долара на карту?

Well, of course, I went to the theater to see the play.

Па наравно: дошао сам у позориште да видим представу.

What does the loss of 20 dollars along the way have to do?

Какве везе с тим има губитак 20 долара?

Now, just in case you're not getting it,

Сад, у случају да нисте скапирали,

here's a schematic of what happened, OK?

ево шеме онога што се десило, ок?

(Laughter)

(смех)

Along the way, you lost something.

Успут сте нешто изгубили.

In both cases, it was a piece of paper.

У оба случаја ради се о комаду папира.

In one case, it had a U.S. president on it; in the other case it didn't.

Један на себи има слику једног председника; други нема.

What the hell difference should it make?

Каква је, дођавола, разлика?

The difference is that when you lost the ticket you say to yourself,

Разлика је у томе што, када сте изгубили карту, кажете себи

I'm not paying twice for the same thing.

нећу два пута да плаћам за исту ствар.

You compare the cost of the play now -- 40 dollars --

Сада поредите цену представе - 40 долара -

to the cost that it used to have -- 20 dollars -- and you say it's a bad deal.

са ценом коју је имала пре - 20 долара - и закључујете да је то лош пазар.

Comparing with the past causes many of the problems

Поређење са прошлошћу узрокује многе од проблема

that behavioral economists and psychologists identify

које бихејвиорални економисти и психолози идентификују

in people's attempts to assign value.

у покушајима људи да припишу вредност.

But even when we compare with the possible, instead of the past,

Али чак и када поредимо са могућим, уместо са прошлим,

we still make certain kinds of mistakes.

и даље правимо одређене грешке.

And I'm going to show you one or two of them.

Показаћу вам једну или две.

One of the things we know about comparison:

Једна ствар коју знамо о поређењу:

that when we compare one thing to the other, it changes its value.

када поредимо једну ствар са другом, она мења вредност.

So in 1992, this fellow, George Bush, for those of us who were

Дакле, 1992. овај момак, Џорџ Буш, за оне од нас

kind of on the liberal side of the political spectrum,

који смо били на либералној страни политичког спректра,

didn't seem like such a great guy.

није деловао као баш добар момак.

Suddenly, we're almost longing for him to return.

Одједном, скоро да жудимо за његовим повратком.

(Laughter)

(смех)

The comparison changes how we evaluate him.

Поређење мења то како га вреднујемо.

Now, retailers knew this long before anybody else did, of course,

Сад, трговци су наравно знали ово пре свих,

and they use this wisdom to help you --

и користе ову мудрост да вам помогну -

spare you the undue burden of money.

да вас поштеде непотребног терета новца.

And so a retailer, if you were to go into a wine shop

Да треба да одете у вински подрум

and you had to buy a bottle of wine,

и купите вино,

and you see them here for eight, 27 and 33 dollars, what would you do?

и видите боце по цени од 8, 27, и 33 долара, шта бисте учинили?

Most people don't want the most expensive,

Већина људи не жели најскупље,

they don't want the least expensive.

не желе најјевтиније.

So, they will opt for the item in the middle.

Тако ће се одлучити за производ у средини.

If you're a smart retailer, then, you will put a very expensive item

Ако сте паметан трговац, на полицу ћете ставити веома

that nobody will ever buy on the shelf,

скуп производ који нико не жели да купи,

because suddenly the $33 wine doesn't look as expensive in comparison.

јер одједном вино за 33 долара не делује тако скупо, у поређењу с другим.

So I'm telling you something you already knew:

Говорим вам нешто што већ знате:

namely, that comparison changes the value of things.

а то је да поређење мења вредност ствари.

Here's why that's a problem:

Ево због чега је то проблем:

the problem is that when you get that $33 bottle of wine home,

проблем је што, када то вино од 33 долара донесете кући,

it won't matter what it used to be sitting on the shelf next to.

више није битно поред чега је стајало на полици.

The comparisons we make when we are appraising value,

Поређења које правимо када додељујемо вредност,

where we're trying to estimate how much we'll like things,

када покушавамо да проценимо колико ће нам се допасти ствари,

are not the same comparisons we'll be making when we consume them.

нису иста као она која ћемо правити кад их будемо користили.

This problem of shifting comparisons can bedevil

Овај проблем са померањем поређења може да осујети

our attempts to make rational decisions.

наше покушаје да доносимо рационалне одлуке.

Let me just give you an example.

Даћу вам један пример.

I have to show you something from my own lab, so let me sneak this in.

Морам да вам покажем нешто из моје лабораторије, па ћу да провучем ово.

These are subjects coming to an experiment to be asked

Ово су субјекти који долазе на експеримент да их питамо

the simplest of all questions:

најједноставније од свих питања:

How much will you enjoy eating potato chips one minute from now?

Колико ћете, кроз један минут, уживати у једењу чипса?

They're sitting in a room with potato chips in front of them.

Седе у соби са чипсом пред собом.

For some of the subjects, sitting in the far corner of a room

За неке субјекте, у удаљеном углу собе налази се

is a box of Godiva chocolates, and for others is a can of Spam.

кутија "Годива" чоколада, а за друге конзерва готовог јела.

In fact, these items that are sitting in the room change

Заправо, ови предмети у угловима собе мењају

how much the subjects think they're going to enjoy the potato chips.

субјектово мишљење о томе колико ће уживати у чипсу.

Namely, those who are looking at Spam

Наиме, они који гледају у готову храну

think potato chips are going to be quite tasty;

мисле да ће чипс бити прилично укусан;

those who are looking at Godiva chocolate

они који гледају у чоколаде

think they won't be nearly so tasty.

мисле да неће ни близу бити толико укусан.

Of course, what happens when they eat the potato chips?

Наравно, шта се дешава када поједу чипс?

Well, look, you didn't need a psychologist to tell you that

Па, видите, није вам потребан психолог да вам каже

when you have a mouthful of greasy, salty, crispy, delicious snacks,

да, кад су вам уста пуна масне, слане, крцкаве, укусне грицкалице,

what's sitting in the corner of the room

оно што се налази у другом крају собе

makes not a damn bit of difference to your gustatory experience.

ни најмање не утиче на ваше гастрономско искуство.

Nonetheless, their predictions are perverted by a comparison

Осим тога, њихова предвиђања су искварена поређењем

that then does not carry through and change their experience.

које се не испуњава и не мења њихово искусво.

You've all experienced this yourself, even if you've never come

Сви сте ово искусили, чак иако никада нисте

into our lab to eat potato chips. So here's a question:

дошли у нашу лабораторију да једете чипс, па вас питам:

You want to buy a car stereo.

Желите да купите музички уређај за кола.

The dealer near your house sells this particular stereo for 200 dollars,

У комшилуку можете наћи један овај уређај за 200 долара,

but if you drive across town, you can get it for 100 bucks.

али на другом крају града можете га наћи за 100.

So would you drive to get 50 percent off, saving 100 dollars?

Да ли бисте отишли, да бисте га добили упола цене, да уштедите 100$?

Most people say they would.

Већина каже да би.

They can't imagine buying it for twice the price

Не могу да замисле да га купе по дуплој цени,

when, with one trip across town, they can get it for half off.

када, вожњом на други крај града, могу да га добију упола цене.

Now, let's imagine instead you wanted to buy a car that had a stereo,

Сад, замислимо да, уместо тога, желите да купите ауто са озвучењем,

and the dealer near your house had it for 31,000.

и у комшилуку кошта 31.000.

But if you drove across town, you could get it for 30,900.

Али на другом крају града га можете купити за 30.900.

Would you drive to get it? At this point, 0.003 savings -- the 100 dollars.

Да ли бисте ишли да га купите? У овом случају 0.003 уштеде - 100$.

Most people say, no, I'm going to schlep across town

Већина каже, не, нећу да се цимам на други крај града

to save 100 bucks on the purchase of a car?

да уштедим 100 долара на куповини кола?

This kind of thinking drives economists crazy, and it should.

Овакво размишљање излуђује економисте, али и треба.

Because this 100 dollars that you save -- hello! --

Јер тих 100 долара које уштедите - хеј! -

doesn't know where it came from.

нема појма одакле је дошло.

It doesn't know what you saved it on.

Не зна на чему сте их уштедели.

When you go to buy groceries with it, it doesn't go,

Када њима купујете намирнице, не каже

I'm the money saved on the car stereo, or,

ја сам новац уштеђен на звучницима за ауто, или

I'm the dumb money saved on the car. It's money.

ја сам глупи новац уштеђен на колима. То је новац.

And if a drive across town is worth 100 bucks, it's worth 100 bucks

И ако је вожња на други крај вредна 100 долара, вредна је толико

no matter what you're saving it on. People don't think that way.

без обзира на чему сте уштедели. Људи не размишљају на тај начин.

That's why they don't know whether their mutual fund manager

Зато не знају да ли њихов менаџер фонда

is taking 0.1 percent or 0.15 percent of their investment,

узима 0.1% или 0.15% на њиховим инвестицијама,

but they clip coupons to save one dollar off of toothpaste.

али исецају купоне да би уштедели долар на пасти за зубе.

Now, you can see, this is the problem of shifting comparisons,

Видите, то је проблем промене поређења,

because what you're doing is, you're comparing the 100 bucks

јер ви поредите тих 100 долара

to the purchase that you're making,

са куповином коју обављате,

but when you go to spend that money you won't be making that comparison.

али када одете да тај новац потрошите, нећете га поредити.

You've all had this experience.

Сви сте ово искусили.

If you're an American, for example, you've probably traveled in France.

Ако сте Американац, вероватно сте, на пример, путовали у Француску.

And at some point you may have met a couple

У неком тренутку сте можда упознали неки пар

from your own hometown, and you thought,

из свог родног града, и помислили

"Oh, my God, these people are so warm. They're so nice to me.

"О боже, ови људи су тако пријатни. Баш су добри према мени.

I mean, compared to all these people who hate me

Мислим, у поређењу са свим оним људима који ме мрзе

when I try to speak their language and hate me more when I don't,

када покушам да говорим њихов језик и још више кад не говорим,

these people are just wonderful." And so you tour France with them,

ови људи су фантастични." Онда обилазите Француску с њима,

and then you get home and you invite them over for dinner,

а кад стигнете кући позовете их на вечеру

and what do you find?

и шта откријете?

Compared to your regular friends,

У поређењу са вашим сталним пријатељима,

they are boring and dull, right? Because in this new context,

ови су досадни и смарајући, је л' тако? Јер у том новом контексту,

the comparison is very, very different. In fact, you find yourself

поређење је веома, веома другачије. Уствари, схватите

disliking them enough almost to qualify for French citizenship.

да их не волите толико да сте скоро постали Француз.

Now, you have exactly the same problem when you shop for a stereo.

Е сад, имате скоро исти проблем када купујете радио за кола.

You go to the stereo store, you see two sets of speakers --

Одете у продавницу, видите два комплета звучника -

these big, boxy, monoliths, and these little, sleek speakers,

ти велики, кутијасти блокови и ови мали, згодни звучници,

and you play them, and you go, you know, I do hear a difference:

и пробате их и мислите, чујем разлику:

the big ones sound a little better.

ови већи звуче мало боље.

And so you buy them, and you bring them home,

Купите их и донесете кући

and you entirely violate the décor of your house.

и потпуно уништите декор свог стана.

And the problem, of course, is that this comparison you made in the store

Проблем је, наравно, у томе што то поређење које сте направили у продавници

is a comparison you'll never make again.

нећете више никада направити.

What are the odds that years later you'll turn on the stereo and go,

Какве су шансе да ћете их годинама касније укључити и помислити

"Sounds so much better than those little ones,"

"Звуче много боље него они мали",

which you can't even remember hearing.

којих се уопште не сећате.

The problem of shifting comparisons is even more difficult

Проблем са променом поређења је тежи

when these choices are arrayed over time.

када се избори нанижу у времену.

People have a lot of trouble making decisions

Људима је тешко да донесу одлуке

about things that will happen at different points in time.

у вези са стварима које ће се десити у различито време.

And what psychologists and behavioral economists have discovered

А психолози и бихејвиорални економисти су открили

is that by and large people use two simple rules.

да људи углавном користе два једноставна правила.

So let me give you one very easy problem, a second very easy problem

Даћу вам један једноставан проблем, други једноставан проблем

and then a third, hard, problem.

и потом трећи, тежак проблем.

Here's the first easy problem:

Ево првог једноставног проблема:

You can have 60 dollars now or 50 dollars now. Which would you prefer?

Можете добити 60 или 50 долара сада. Шта вам је драже?

This is what we call a one-item IQ test, OK?

Ово се зове IQ тест са једном ставком, океј?

All of us, I hope, prefer more money, and the reason is,

Свима је, надам се, дражи већи износ, јер

we believe more is better than less.

верујемо да је више боље него мање.

Here's the second problem:

Ево другог проблема:

You can have 60 dollars today or 60 dollars in a month. Which would you prefer?

Можете добити 60 долара сада или 60 долара за месец дана. Шта ћете узети?

Again, an easy decision,

Опет, једноставна одлука,

because we all know that now is better than later.

јер знамо да је сада боље него касније.

What's hard in our decision-making is when these two rules conflict.

Оно што је тешко код одлучивања је када се ова правила сударе.

For example, when you're offered 50 dollars now or 60 dollars in a month.

На пример, када вам понуде 50 долара сада или 60 за месец дана.

This typifies a lot of situations in life in which you will gain

Ово је типичан пример ситуација из живота када добијате

by waiting, but you have to be patient.

чекањем, али морате бити стрпљиви.

What do we know? What do people do in these kinds of situations?

Шта знамо? Шта људи раде у оваквим ситуацијама?

Well, by and large people are enormously impatient.

Па, већином су људи ужасно нестрпљиви.

That is, they require interest rates in the hundred

То јест, захтевају камате у стотинама или

or thousands of percents in order to delay gratification

хиљадама процената да би одложили задовољство

and wait until next month for the extra 10 dollars.

и сачекали до следећег месеца за додатних 10 долара.

Maybe that isn't so remarkable, but what is remarkable is

Можда то и није толико изузетно, али изузетно је

how easy it is to make this impatience go away by simply changing

то колико је лако одагнати ово нестрпљење једноставном променом

when the delivery of these monetary units will happen.

времена исплате ових износа.

Imagine that you can have 50 dollars in a year -- that's 12 months --

Замислите да можете добити 50 долара за годину дана - то је 12 месеци -

or 60 dollars in 13 months.

или 60 долара за 13 месеци.

What do we find now?

Шта сада видимо?

People are gladly willing to wait: as long as they're waiting 12,

Људи су ради да сачекају: кад већ чекају 12 месеци,

they might as well wait 13.

могу да чекају и 13.

What makes this dynamic inconsistency happen?

Због чега се ова недоследност јавља?

Comparison. Troubling comparison. Let me show you.

Поређење. Узнемиравајуће поређење. Показаћу вам.

This is just a graph showing the results that I just suggested

Ово је график који показује резултате које сам мислио

you would show if I gave you time to respond, which is,

да ћете остварити ако вам дам времена, то јест,

people find that the subjective value of 50 is higher

људи налазе да је субјективна вредност од 50 већа

than the subjective value of 60 when they'll be delivered in now

него субјективна вредност од 60, када их добијају сада

or one month, respectively -- a 30-day delay --

или за месец дана - 30 дана касније -

but they show the reverse pattern when you push the entire decision

али показују обрнут образац када целокупну одлуку померите

off into the future a year.

за годину дана у будућност.

Now, why in the world do you get this pattern of results?

Зашто, забога, добијамо овакве резултате?

These guys can tell us.

Ови момци нам могу рећи.

What you see here are two lads,

Овде видите два момка,

one of them larger than the other: the fireman and the fiddler.

један је већи од другог: ватрогасац и виолиниста.

They are going to recede towards the vanishing point in the horizon,

Они ће се померати до тачке кад се не виде више,

and I want you to notice two things.

и желим да приметите две ствари.

At no point will the fireman look taller than the fiddler. No point.

Ни у једном тренутку ватрогасац неће изгледати виши од виолинисте. Ни у једном.

However, the difference between them seems to be getting smaller.

Међутим, изгледа као да се разлика међу њима смањује.

First it's an inch in your view, then it's a quarter-inch,

Прво вам изгледа као 2,5цм, потом као 1,5 центиметар,

then a half-inch, and then finally they go off the edge of the earth.

онда као један и онда коначно нестану с лица земље.

Here are the results of what I just showed you.

Ево резултата тога што сам вам управо показао.

This is the subjective height --

Ово је субјективна висина -

the height you saw of these guys at various points.

висина ових момака коју сте видели, у различитим моментима.

And I want you to see that two things are true.

Желим да видите да су две ствари тачне.

One, the farther away they are, the smaller they look;

Прва, што су даље, изгледају мањи;

and two, the fireman is always bigger than the fiddler.

и друга, ватрогасац је увек виши од виолинисте.

But watch what happens when we make some of them disappear. Right.

Али погледајте шта се дешава ако неки од њих нестану. Тако је.

At a very close distance, the fiddler looks taller than the fireman,

Кад су веома близу, виолиниста делује виши од ватрогасца,

but at a far distance

али у великој даљини

their normal, their true, relations are preserved.

њихов нормалан, прави однос је сачуван.

As Plato said, what space is to size, time is to value.

Као што је Платон рекао, за вредност је време исто што и простор за величину.

These are the results of the hard problem I gave you:

Ово су резултати тешког проблема који сам вам дао:

60 now or 50 in a month?

60 сада или 50 за месец дана?

And these are subjective values,

А ово су субјективне вредности,

and what you can see is, our two rules are preserved.

и можете да видите да су наша два правила сачувана.

People always think more is better than less:

Људи увек мисле да је више боље него мање:

60 is always better than 50,

60 је увек боље него 50;

and they always think now is better than later:

и увек мисле да је сада боље него касније:

the bars on this side are higher than the bars on this side.

супци са ове стране су виши него са оне стране.

Watch what happens when we drop some out.

Посматрајте шта се дешава када неке изоставимо.

Suddenly we have the dynamic inconsistency that puzzled us.

Одједном имамо принцип недоследности који нас је збуњивао.

We have the tendency for people to go for 50 dollars now

Имамо тенденцију да људи узму 50 долара сада

over waiting a month, but not if that decision is far in the future.

уместо да чекају месец дана, али не и кад је та одлука далеко у будућности.

Notice something interesting that this implies -- namely, that

Приметите да то имплицира нешто занимљиво - наиме, кад

when people get to the future, they will change their minds.

људи доспеју у будућност, промениће мишљење.

That is, as that month 12 approaches, you will say,

То јест, како се приближава тај 12. месец, рећи ћете,

what was I thinking, waiting an extra month for 60 dollars?

о чему сам размишљао, да чекам још месец дана за 60 долара?

I'll take the 50 dollars now.

Узећу 50 долара сада.

Well, the question with which I'd like to end is this:

Па, желим да завршим са следећим питањем:

If we're so damn stupid, how did we get to the moon?

ако смо тако проклето глупи, како смо стигли на месец?

Because I could go on for about two hours with evidence

Јер могао бих да наставим још два сата са доказима

of people's inability to estimate odds and inability to estimate value.

људске неспособности за процењивање вероватноће и вредности.

The answer to this question, I think, is an answer you've already heard

Мислим да сте одговор на ово питање већ чули

in some of the talks, and I dare say you will hear again:

у неким предавањима, и усуђујем се да кажем да ћете га опет чути:

namely, that our brains were evolved for a very different world

наиме, наш мозак се развио за много другачији свет

than the one in which we are living.

од оног у ком живимо.

They were evolved for a world

Развијен је за свет

in which people lived in very small groups,

у ком су људи живели у врло малим групама,

rarely met anybody who was terribly different from themselves,

ретко сретали неког ко се много разликује од њих,

had rather short lives in which there were few choices

краће живели и имали мање избора

and the highest priority was to eat and mate today.

и приоритет је био да се једе и пари данас.

Bernoulli's gift, Bernoulli's little formula, allows us, it tells us

Бернулијев поклон, та мала формула, дозвољава нам и говори

how we should think in a world for which nature never designed us.

како би требало да размишљамо у свету за који нисмо створени.

That explains why we are so bad at using it, but it also explains

То објашњава зашто смо у томе лоши, али објашњава и

why it is so terribly important that we become good, fast.

зашто је тако битно да постанемо добри, брзо.

We are the only species on this planet

Ми смо једина врста на овој планети

that has ever held its own fate in its hands.

која има своју судбину у својим рукама.

We have no significant predators,

Нисмо ничији плен,

we're the masters of our physical environment;

ми смо владари сопствене физичке околине;

the things that normally cause species to become extinct

ствари због којих врсте обично изумиру

are no longer any threat to us.

нам нису више претња.

The only thing -- the only thing -- that can destroy us and doom us

Једина ствар - једина ствар - која нас може уништити и упропастити

are our own decisions.

су наше сопствене одлуке.

If we're not here in 10,000 years, it's going to be because

Ако нас не буде за 10.000 година, биће то зато што

we could not take advantage of the gift given to us

нисмо могли да искористимо дар који нам је дао

by a young Dutch fellow in 1738,

млади Холанђанин 1738.,

because we underestimated the odds of our future pains

јер смо подценили вероватноћу својих будућих патњи

and overestimated the value of our present pleasures.

и преценили вредност својих садашњих ужитака.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)

Chris Anderson: That was remarkable.

Крис Андерсон: То је било изузетно.

We have time for some questions for Dan Gilbert. One and two.

Имамо времена за питања за Дена Гилберта. Један и два.

Bill Lyell: Would you say that this mechanism

Бил Лијел: Да ли бисте рекли да је тај механизам

is in part how terrorism actually works to frighten us,

делимично разлог што нас тероризам толико плаши

and is there some way that we could counteract that?

и постоји ли неки начин да се томе супротставимо?

Dan Gilbert: I actually was consulting recently

Ден Гилберт: Недавно сам разговарао са

with the Department of Homeland Security, which generally believes

секретаријатом унутрашње безбедности, које верује

that American security dollars should go to making borders safer.

да би новац за безбедност требало ићи на обезбеђење граница.

I tried to point out to them that terrorism was a name

Покушао сам да им објасним да је тероризам име

based on people's psychological reaction to a set of events,

засновано на људској реакцији на скуп догађаја,

and that if they were concerned about terrorism they might ask

и да би, ако су забринути због тероризма, могли да питају

what causes terror and how can we stop people from being terrified,

шта узрокује страх и како да људи престану да се боје,

rather than -- not rather than, but in addition to

пре него - не пре, али поред тога што би

stopping the atrocities that we're all concerned about.

спречавали ужасе због којих смо сви забринути.

Surely the kinds of play that at least American media give to --

Засигурно те догађаје које бар амерички медији представљају -

and forgive me, but in raw numbers these are very tiny accidents.

опростићете, али у бројевима, то су мале незгоде.

We already know, for example, in the United States,

Већ знамо, на пример, у Сједињеним Државама

more people have died as a result of not taking airplanes --

је више људи умрло због нелетења авионом -

because they were scared -- and driving on highways,

јер су се плашили - и вожње аутопутем,

than were killed in 9/11. OK?

него што их је погинуло 11.09. Ок?

If I told you that there was a plague

Кад бих вам рекао да постоји куга

that was going to kill 15,000 Americans next year,

која ће убити 15.000 Американаца следеће године,

you might be alarmed if you didn't find out it was the flu.

можда бисте се узнемирили да не знате да је то грип.

These are small-scale accidents, and we should be wondering

То су несреће мале размере и требало би да се запитамо

whether they should get the kind of play,

да ли оне заслужују такво опхођење,

the kind of coverage, that they do.

такву пажњу коју добијају.

Surely that causes people to overestimate the likelihood

То сигурно наводи људе да прецене вероватноћу

that they'll be hurt in these various ways,

да ће бити повређени на те разне начине,

and gives power to the very people who want to frighten us.

и даје моћ људима који желе да нас уплаше.

CA: Dan, I'd like to hear more on this. So, you're saying

КА: Ден, желим да чујем више о томе. Значи, говорите

that our response to terror is, I mean, it's a form of mental bug?

да је наша реакција на терор нека врста менталног квара?

Talk more about it.

Реците више о томе.

DG: It's out-sized. I mean, look.

ДГ: То је предувано. Мислим, видите.

If Australia disappears tomorrow,

Да Аустралија сутра нестане,

terror is probably the right response.

ужас је вероватно одговарајућа реакција.

That's an awful large lot of very nice people. On the other hand,

То је ужасно много веома финих људи. С друге стране,

when a bus blows up and 30 people are killed,

када 30 људи погине у експлозизи аутобуса,

more people than that were killed

више људи од тога погине

by not using their seatbelts in the same country.

јер не везује појасеве, у истој земљи.

Is terror the right response?

Да ли је ужас одговарајућа реакција?

CA: What causes the bug? Is it the drama of the event --

КА: Шта узрокује тај квар? Да ли је то драматичност догађаја -

that it's so spectacular?

јер је тако спектакуларан?

Is it the fact that it's an intentional attack by, quote, outsiders?

Или због тога што је то намерни напад "споља"?

What is it?

Шта је у питању?

DG: Yes. It's a number of things, and you hit on several of them.

ДГ: Да. У питању је много ствари, погодили сте неколико.

First, it's a human agent trying to kill us --

Прво, људско биће покушава да нас убије -

it's not a tree falling on us by accident.

а не дрво које случајно пада на нас.

Second, these are enemies who may want to strike and hurt us again.

Друго, то су непријатељи који можда желе поново да нападну и повреде.

People are being killed for no reason instead of good reason --

Људи се убијају без разлога, уместо с добрим разлогом -

as if there's good reason, but sometimes people think there are.

као да постоји добар разлог, али некад људи мисле да постоји.

So there are a number of things that together

Значи постоји много ствари које чине да ово

make this seem like a fantastic event, but let's not play down

изгледа као фантастичан догађај, али не занемаримо чињеницу

the fact that newspapers sell when people see something in it

да се новине продају када људи у њима виде нешто

they want to read. So there's a large role here played by the media,

што желе да читају. Значи медији играју велику улогу,

who want these things to be

они желе да ствари буду

as spectacular as they possibly can.

што спектакуларније.

CA: I mean, what would it take to persuade our culture to downplay it?

КА: Шта је потребно да убедимо људе да не претерују?

DG: Well, go to Israel. You know,

ДГ: Па, идите у Израел. Знате,

go to Israel. And a mall blows up,

идите у Израел. Тржни центар експлодира,

and then everybody's unhappy about it, and an hour-and-a-half later --

и сви су несрећни због тога, и сат ипо касније -

at least when I was there, and I was 150 feet from the mall

барем кад сам ја био тамо, и био сам 50м од тржног центра

when it blew up -- I went back to my hotel

кад је експлодирао - вратио сам се у хотел

and the wedding that was planned was still going on.

и венчање које је било планирано и даље је трајало.

And as the Israeli mother said,

Једна израелска мајка је рекла,

she said, "We never let them win by stopping weddings."

"Никада им не дозвољавамо да прекидом венчања победе."

I mean, this is a society that has learned --

Мислим, то друштво је научило -

and there are others too -- that has learned to live

а постоје и друга - научило да живи

with a certain amount of terrorism and not be quite as upset by it,

са одређеном количином тероризма и да се не потресају превише,

shall I say, as those of us who have not had many terror attacks.

да кажем, као ми који нисмо имали много терористичких напада.

CA: But is there a rational fear that actually,

КА: Али постоји ли рационалан страх, уствари,

the reason we're frightened about this is because we think that

бојимо се тога јер мислимо да

the Big One is to come?

ће Велики да се деси.

DG: Yes, of course. So, if we knew that this was the worst attack

ДГ: Да, наравно.Дакле, да знамо да је ово најгори могући

there would ever be, there might be more and more buses of 30 people --

напад, можда би било све више аутобуса са 30 људи -

we would probably not be nearly so frightened.

вероватно не бисмо били толико уплашени.

I don't want to say -- please, I'm going to get quoted somewhere

Не желим да кажем - молим вас, негде ће ме цитирати

as saying, "Terrorism is fine and we shouldn't be so distressed."

као "Тероризам је у реду и не би требало да се бринемо".

That's not my point at all.

То није уопште моја поента.

What I'm saying is that, surely, rationally,

Говорим да, наравно, рационално,

our distress about things that happen, about threats,

наша реакција на ствари које се дешавају, претње,

should be roughly proportional to the size of those threats

требало би да буде пропорционална величини

and threats to come.

тих и претњи које следе.

I think in the case of terrorism, it isn't.

Мислим да то није тако у случају тероризма.

And many of the things we've heard about from our speakers today --

И много ствари које смо чули од данашњих говорника -

how many people do you know got up and said,

колико људи знате да је устало и рекло,

Poverty! I can't believe what poverty is doing to us.

Сиромаштво! Не верујем шта нам сиромаштво чини.

People get up in the morning; they don't care about poverty.

Људи устају ујутру; није их брига за сиромаштво.

It's not making headlines, it's not making news, it's not flashy.

Тога нема у насловима; нема у вестима; није блештаво.

There are no guns going off.

Не чују се пуцњи.

I mean, if you had to solve one of these problems, Chris,

Мислим, Крис, да морате да решите један проблем,

which would you solve? Terrorism or poverty?

који би то био? Тероризам или сиромаштво?

(Laughter)

(смех)

(Applause)

(аплауз)

That's a tough one.

То је тешко.

CA: There's no question.

КА: Нема сумње.

Poverty, by an order of magnitude, a huge order of magnitude,

Сиромаштво, према реду величина,

unless someone can show that there's, you know,

осим ако неко не каже, знате,

terrorists with a nuke are really likely to come.

долазе терористи са нуклеарком.

The latest I've read, seen, thought

Према ономе што сам читао, видео,

is that it's incredibly hard for them to do that.

веома им је тешко да то изведу.

If that turns out to be wrong, we all look silly,

Ако се испостави да није тачно, онда смо сви глупи,

but with poverty it's a bit --

а са сиромаштвом је -

DG: Even if that were true, still more people die from poverty.

ДГ: Чак и да је то тачно, ипак више људи умире од сиромаштва.

CA: We've evolved to get all excited

КА: Дошли смо до тога да се узбуђујемо

about these dramatic attacks. Is that because in the past,

око тих драматичних напада. Да ли је то зато што у прошлости,

in the ancient past, we just didn't understand things like disease

давној прошлости, нисмо разумели болести

and systems that cause poverty and so forth,

и системе који узрокују сиромаштво итд,

and so it made no sense for us as a species to put any energy

и није било смисла да као врста улажемо енергију

into worrying about those things?

у бригу о таквим ставрима?

People died; so be it.

Људи су умирали; тако је како је.

But if you got attacked, that was something you could do something about.

Али ако вас нападну, нешто можете да учините.

And so we evolved these responses.

Тако смо развили ове одговоре.

Is that what happened?

Да ли се то десило?

DG: Well, you know, the people who are most skeptical

ДГ: Па, знате, највећи скептици

about leaping to evolutionary explanations for everything

у вези са еволуционим објашњењем свега

are the evolutionary psychologists themselves.

су управо еволуциони психолози.

My guess is that there's nothing quite that specific

Ја претпостављам да не постоји ништа посебно

in our evolutionary past. But rather, if you're looking for

у нашој еволутивној прошлости. Али радије, ако желите

an evolutionary explanation, you might say

еволуционо објашњење, можете рећи

that most organisms are neo-phobic -- that is, they're a little scared

да је већина организама нео-фобична - тј помало се боје

of stuff that's new and different.

ствари које су нове и необичне.

And there's a good reason to be,

И за то постоји добар разлог,

because old stuff didn't eat you. Right?

јер вас старе ствари нису јеле. Је л'тако?

Any animal you see that you've seen before is less likely

Свака животиња коју сте раније видели мање је

to be a predator than one that you've never seen before.

опасна него нека коју још нисте видели.

So, you know, when a school bus is blown up and we've never seen this before,

Тако да, када експлодира школски аутобус, а то никада нисмо видели,

our general tendency is to orient towards

активира се наша општа тенденција

that which is new and novel is activated.

да се орјентишемо ка новом и необичном.

I don't think it's quite as specific a mechanism

Мислим да то није баш толико специфичан механизам

as the one you alluded to, but maybe a more fundamental one underlying it.

као што сте мислили, можда је фундаменталнији.

Jay Walker: You know, economists love to talk about

Џеј Вокер: Знате, економисти воле да говоре

the stupidity of people who buy lottery tickets. But I suspect

о глупости оних људи који играју лото. Али мислим

you're making the exact same error you're accusing those people of,

да правите исту грешку за коју оптужујете друге људе,

which is the error of value.

а то је грешка вредности.

I know, because I've interviewed

Знам то, јер сам интервјуисао

about 1,000 lottery buyers over the years.

око 1000 људи који годинама играју.

It turns out that the value of buying a lottery ticket is not winning.

Испоставља се да вредност у игри није добитак.

That's what you think it is. All right?

Ви мислите да јесте. У реду?

The average lottery buyer buys about 150 tickets a year,

Просечан играч купи око 150 тикета годишње,

so the buyer knows full well that he or she is going to lose,

тако да он или она већ зна да ће изгубити,

and yet she buys 150 tickets a year. Why is that?

али ипак их купи 150 годишње. Зашто?

It's not because she is stupid or he is stupid.

Није зато што су глупи.

It's because the anticipation of possibly winning

Него зато што ишчекивање могућег добитка

releases serotonin in the brain, and actually provides a good feeling

подиже ниво серотонина у мозгу и даје добар осећај

until the drawing indicates you've lost.

док не сазнате да сте изгубили.

Or, to put it another way, for the dollar investment,

Или, другачије речено, за инвестицију од долара,

you can have a much better feeling than flushing the money

добијате бољи осећај него кад баците новац

down the toilet, which you cannot have a good feeling from.

у wс шољу, од чега не можете имати добар осећај.

Now, economists tend to --

Сад, економисти имају тенденцију -

(Applause)

(аплауз)

-- economists tend to view the world

- имају тенденцију да посматрају свет

through their own lenses, which is:

на свој начин, а то је:

this is just a bunch of stupid people.

ово је само гомила глупих људи.

And as a result, many people look at economists as stupid people.

Због тога, много људи економисте посматра као глупе.

And so fundamentally, the reason we got to the moon is,

И у основи, на Месец смо доспели

we didn't listen to the economists. Thank you very much.

зато што нисмо слушали економисте. Много хвала.

(Applause)

(аплауз)

DG: Well, no, it's a great point. It remains to be seen

ДГ: Не, у праву сте. Остаје да се види

whether the joy of anticipation is exactly equaled

да ли је радост ишчекивања потпуно једнака

by the amount of disappointment after the lottery. Because remember,

количини разочарења после извлачења. Јер, упамтите,

people who didn't buy tickets don't feel awful the next day either,

људи који нису купили тикет не осећају се грозно наредног дана,

even though they don't feel great during the drawing.

иако се не осећају супер током извлачења.

I would disagree that people know they're not going to win.

Не слажем се да људи знају да неће добити.

I think they think it's unlikely, but it could happen,

Мислим да мисле да није вероватно, али је могуће,

which is why they prefer that to the flushing.

и због тога то воле више од бацања у шољу.

But certainly I see your point: that there can be

Али свакако разумем Вашу поенту: може постојати

some utility to buying a lottery ticket other than winning.

још нека корист од куповине тикета осим добитка.

Now, I think there's many good reasons not to listen to economists.

Сад, ја мислим да постоји гомила добрих разлога да не слушамо економисте.

That isn't one of them, for me, but there's many others.

За мене то није један од њих, али има много других.

CA: Last question.

КА: Последње питање.

Aubrey de Grey: My name's Aubrey de Grey, from Cambridge.

Обри де Греј: Моје име је Обри де Греј, из Кембриџа сам.

I work on the thing that kills more people than anything else kills --

Радим на нечему што убија много више људи него ишта друго -

I work on aging -- and I'm interested in doing something about it,

радим на старењу - интересује ме да урадим нешто поводом тога,

as we'll all hear tomorrow.

што ћемо чути сутра.

I very much resonate with what you're saying,

Блиско ми је то што сте епричали,

because it seems to me that the problem

јер делује ми да је проблем са

with getting people interested in doing anything about aging

подстицањем људи да ураде нешто у вези са старењем

is that by the time aging is about to kill you it looks like cancer

то да, кад дођу до тога да их старење убије, то изгледа као рак

or heart disease or whatever. Do you have any advice?

или срчана болест. Имате ли неки савет?

(Laughter)

(смех)

DG: For you or for them?

ДГ: За Вас или за њих?

AdG: In persuading them.

ОдГ: За подстицање.

DG: Ah, for you in persuading them.

ДГ: А, да их подстакнете.

Well, it's notoriously difficult to get people to be farsighted.

Па, ужасно је тешко навести људе да буду далековиди.

But one thing that psychologists have tried that seems to work

Али једна ствар коју су психолози испробали и која ради

is to get people to imagine the future more vividly.

је да наведете људе да јасније замисле будућност.

One of the problems with making decisions about the far future

Један од проблема са одлукама у вези далеке будућности

and the near future is that we imagine the near future

и блиске будућности, је да блиску будућност

much more vividly than the far future.

замишљамо јасније него далеку.

To the extent that you can equalize the amount of detail

У односу на количину детаља

that people put into the mental representations

које људи укључују у своје менталне слике

of near and far future, people begin to make decisions

блиске и далеке будућности, они почињу да доносе одлуке

about the two in the same way.

о њима на исти начин.

So, would you like to have an extra 100,000 dollars when you're 65

Дакле, да ли бисте волели да имате додатних 100.000$ са 65 година

is a question that's very different than,

веома се разликује од питања,

imagine who you'll be when you're 65: will you be living,

замислите какви ћете бити са 65: хоћете бити живи,

what will you look like, how much hair will you have,

како ћете изгледати, колико косе ћете имати,

who will you be living with.

са ким ћете живети.

Once we have all the details of that imaginary scenario,

Када имамо све детаље тог замишљеног сценарија,

suddenly we feel like it might be important to save

одједном нам изгледа важно да штедимо

so that that guy has a little retirement money.

да би тај тип имао мало пензије.

But these are tricks around the margins.

Али то су маргинални трикови.

I think in general you're battling a very fundamental human tendency,

Мислим да се у основи борите са основном људском тенденцијом,

which is to say, "I'm here today,

а то је, "Овде сам данас,

and so now is more important than later."

и сада је важније него касније."

CA: Dan, thank you. Members of the audience,

КА: Ден, хвала Вам. Публико, ово је

that was a fantastic session. Thank you.

била фантастична сесија. Хвала вам.

(Applause)

(аплауз)