How to design a library that makes kids want to read | Michael Bierut

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

So there's this thing called the law of unintended consequences.

Постоји ствар која се зове закон ненамерних последица.

I thought it was just like a saying,

Мислио сам да је то само прича,

but it actually exists, I guess.

али изгледа да заправо постоји.

There's, like, academic papers about it.

Постоје и научни радови о томе.

And I'm a designer.

Ја сам дизајнер.

I don't like unintended consequences.

Не волим ненамерне последице.

People hire me because they have consequences that they really intend,

Људи ме унајмљују јер имају последице које заиста намеравају да остваре,

and what they intend is for me to help them achieve those consequences.

а оно што они намеравају за мене значи да им помогнем при њиховој реализацији.

So I live in fear of unintended consequences.

Дакле, живим у страху од ненамерних последица.

And so this is a story about consequences intended and unintended.

Тако је ово прича о последицама које су намерне и ненамернe.

I got called by an organization called Robin Hood

Позвали су ме из организације под именом „Робин Худ“

to do a favor for them.

да им учиним услугу.

Robin Hood is based in New York, a wonderful philanthropic organization

„Робин Худ“ се налази у Њујорку и сјајна је филантропска организација

that does what it says in the name.

која ради оно што јој име описује.

They take from rich people, give it to poor people.

Узимају од богатих, дају сиромашним људима.

In this case, what they wanted to benefit was the New York City school system,

У овом случају су желели да се окористи њујоршки школски систем,

a huge enterprise that educates more than a million students at a time,

огромни пројекат који образује више од милион ученика истовремено,

and in buildings that are like this one,

а у зградама као што је ова,

old buildings, big buildings,

старим, великим зградама,

drafty buildings, sometimes buildings that are in disrepair,

зградама пуним промаје, некада оронулим,

certainly buildings that could use a renovation.

а засигурно зградама којима би добро дошло реновирање.

Robin Hood had this ambition to improve these buildings in some way,

„Робин Худ“ је имао амбицију да некако поправи ове зграде,

but what they realized was

али су схватили

to fix the buildings would be too expensive and impractical.

да би сређивање ових зграда било прескупо и непрактично.

So instead they tried to figure out what one room they could go into

Тако су, уместо тога, покушали да схвате у коју просторију могу да уђу

in each of these buildings, in as many buildings that they could,

у свакој од ових зграда, у што је више зграда могуће,

and fix that one room

и да уреде ту једну просторију

so that they could improve the lives of the children inside

да би могли да побољшају животе деце која бораве унутар ње

as they were studying.

док уче.

And what they came up with was the school library,

Одлучили су се за школску библиотеку,

and they came up with this idea called the Library Initiative.

а дошли су на идеју под називом „Библиотекарска иницијатива“.

All the students have to pass through the library.

Сви ученици морају да прођу кроз библиотеку.

То је место где се налазе књиге.

That's where the books are.

That's where the heart and soul of the school is.

То је место где су смештени срце и душа школе.

Па, хајде да онда средимо библиотеке.

So let's fix these libraries.

So they did this wonderful thing where they brought in

Тако су урадили сјајну ствар, при чему су довели

прво 10, онда 20, онда више архитеката,

first 10, then 20, then more architects,

each one of whom was assigned a library to rethink what a library was.

од којих је сваком била додељена библиотека

да изнова осмисли њену суштину.

They trained special librarians.

Обучили су посебне библиотекаре.

So they started this mighty enterprise

Тако су започели овај моћни пројекат

to reform public schools by improving these libraries.

да реформишу државне школе кроз побољшање ових библиотека.

Then they called me up and they said, "Could you make a little contribution?"

Затим су ме назвали и рекли: „Да ли можеш да мало допринесеш?“

I said, "Sure, what do you want me to do?"

Рекох: „Наравно, шта желите да урадим?“

And they said, "Well, we want you to be the graphic designer

Рекоше: „Па, желимо да будеш графички дизајнер

задужен за целу ствар.“

in charge of the whole thing."

Помислио сам: „Знам шта то значи. То значи да треба да дизајнирам лого.“

And so I thought, I know what that means. That means I get to design a logo.

Знам како да то дизајнирам. Ја дизајнирам логое.

I know how to design that. I design logos.

That's what people come to me for.

Због тога људи долазе код мене.

Па, добро, хајде да дизајнирамо лого за ову ствар.

So OK, let's design a logo for this thing.

Easy to do, actually, compared with architecture

То је лако урадити, заправо, ако се упореди са архитектуром

and being a librarian.

и послом библиотекара.

Just do a logo, make a contribution, and then you're out,

Само направи лого, допринеси и иди,

and you feel really good about yourself.

а осећај је стварно добар.

And I'm a great guy and I like to feel good about myself when I do these favors.

Ја сам сјајан момак и волим да се осећам добро када чиним овакве услуге.

Помислих, хајде да урадим више него што треба.

So I thought, let's overdeliver.

I'm going to give you three logos, all based on this one idea.

Даћу вам три логоа, засноване на истој идеји.

So you have three options, pick any of the three.

Имате три опције, изаберите једну.

They're all great, I said.

Рекох: „Све су супер.“

So the basic idea was these would be new school libraries

Дакле, основна идеја је била да ће ово бити нове школске библиотеке

for New York schools,

за школе у Њујорку,

and so the idea is that it's a new thing, a new idea that needs a new name.

те је идеја да је то нова ствар, нова идеја којој треба ново име.

What I wanted to do was dispel the idea that these were musty old libraries,

Желео сам да се изгуби идеја да су ово устајале старе библиотеке,

the kind of places that everyone is bored with,

да су места која су свима досадна,

you know, not your grandparents' library.

знате, да то није библиотека ваших бака и дека.

Don't worry about that at all.

Нема бриге око тога.

This is going to this new, exciting thing,

Ово ће бити нова, узбудљива ствар,

not a boring library.

а не досадна библиотека.

So option number one:

Дакле, опција број један -

so instead of thinking of it as a library,

уместо да се о овом месту размишља као о библиотеци,

think of it as a place where it is like: do talk, do make loud noises.

видите га као место у коме се прича, у коме се ствара бука.

Right? So no shushing, it's like a shush-free zone.

У реду? Дакле, без ућуткивања, зона без ућуткивања.

We're going to call it the Reading Room.

Зваћемо је „соба за читање“.

That was option number one. OK, option number two.

То је била опција број један. Океј, опција број два.

Option number two was, wait for it,

Опција број два била је, спремите се,

OWL.

СОВА.

I'll meet you at OWL.

„Видимо се у Сови.“

I'm getting my book from the OWL. Meet you after school down at OWL.

„Узећу књигу у Сови.“ „Сачекај ме после школе доле, код Сове.“

I like that, right? Now, what does OWL stand for?

Свиђа ми се то, зар не? А шта означава Сова?

Well, it could be One World Library,

Па, могла би бити Јединствена светска библиотека

or it could be Open. Wonder. Learn.

или да означава „отвори се, питај се, учи“.

Or it could be -- and I figure librarians could figure out other things it could be

Или можда... мислим да библиотекари могу да смисле друге ствари,

because they know about words.

јер знају све о речима.

So other things, right?

Па, друге ствари, зар не?

Онда, погледајте ово. Личи на око сове.

And then look at this. It's like the eye of the owl.

Мислим да је неодољиво.

This is irresistible in my opinion.

Постоји још једна идеја.

But there's even another idea.

Option number three.

Опција број три.

Опција број три је заправо заснована на језику.

Option number three was based actually on language.

It's the idea that "read" is the past tense of "read,"

То је идеја да се глагол „читати“, „read“ у енглеском,

у садашњем и прошлом облику пише исто.

and they're both spelled the same way.

So why don't we call this place The Red Zone?

Па, зашто да не назовемо ово место „Зона Ред“?

I'll meet you at the Red Zone.

„Видимо се у Зони Ред.“

Are you Red? Get Red.

„Да ли си 'ред'? Постани 'ред'.“

I'm well Red.

Да ли си добар 'редер'?

(Laughter)

(Смех)

I really loved this idea,

Стварно ми се свиђа ова идеја,

and I somehow was not focused on the idea

а некако нисам био усредсређен на идеју

that librarians as a class are sort of interested in spelling and I don't know.

да су библиотекари врста људи коју интересује правопис и... не знам.

(Laughter)

(Смех)

But sometimes cleverness is more important than spelling,

Некада је виспреност важнија од правилног писања речи

and I thought this would be one of those instances.

и мислио сам да ће ово бити један од тих случајева.

So usually when I make these presentations

Обично, када имам овакве презентације,

I say there's just one question and the question should be,

кажем да постоји само једно питање, а то би требало да буде:

"How can I thank you, Mike?"

„Како да ти се захвалим, Мајк?“

But in this case, the question was more like,

Међутим, у овом случају је питање више било налик на:

"Um, are you kidding?"

„Ух, да ли се шалиш?“

Because, they said,

Јер, рекоше,

the premise of all this work

основа целокупног овог рада

was that kids were bored with old libraries, musty old libraries.

била је да су деци досадиле устајале, старе библиотеке.

They were tired of them.

Била су уморна од њих.

And instead, they said, these kids have never really seen a library.

Уместо тога, рекоше, деца никада нису видела библиотеку.

The school libraries in these schools

Школске библиотеке у овим школама

are really so dilapidated, if they're there at all,

биле су толико трошне, ако их је уопште било,

that they haven't bored anyone.

да никоме нису досадиле.

They haven't even been there to bore anyone at all.

Они чак никада нису били тамо да би им дојадиле.

So the idea was, just forget about giving it a new name.

Тако је идеја била да се заборави давање новог имена.

Just call it, one last try, a library.

Само је звати библиотека, као последњи покушај.

Right? OK.

Зар не? Добро.

So I thought, OK, give it a little oomph?

Тако сам помислио: „Океј, да додамо мало узбуђења?“

Exclamation point?

Знак узвика?

Then -- this is because I'm clever --

Затим, а ово је зато што сам паметан,

move that into the "i,"

променити то у „и“,

make it red,

обојити га црвеном бојом

and there you have it, the Library Initiative.

и ето „Библиотекарске иницијативе“.

Помислио сам: „Мисија успешно обављена, ево вашег логоа.“

So I thought, mission accomplished, there's your logo.

So what's interesting about this logo, an unintended consequence,

Интересантна ствар везана за овај лого, ненамерна последица,

was that it turned out that they didn't really even need my design

била је да им уопште није било потребно моје дизајнирање

because you could type it any font, you could write it by hand,

јер сте га могли искуцати у сваком фонту, могли сте га написати руком,

and when they started sending emails around,

а када су почели да шаљу мејлове,

само би користили Shift и 1

they just would use Shift and 1,

they'd get their own logo just right out of the thing.

и одмах би добили свој лого.

And I thought, well, that's fine.

Помислио сам: „Па, то је у реду.

Feel free to use that logo.

Слободно користите лого.“

And then I embarked on the real rollout of this thing --

Затим сам се упустио у план за реализацију,

working with every one of the architects

радећи са сваким архитектом појединачно

to put this logo on the front door of their own library. Right?

да поставе овај лого на предња врата библиотеке.

So here's the big rollout.

Ево великог плана за реализацију.

Basically I'd work with different architects.

У суштини, радио сам са различитим архитектама.

First Robin Hood was my client. Now these architects were my client.

Прво ми је „Робин Худ“ био клијент, а сада архитекте.

Рекао бих: „Ево вашег логоа. Ставите га на врата.“

I'd say, "Here's your logo. Put it on the door."

"Here's your logo. Put it on both doors."

„Ево вашег логоа. Ставите га на двоја врата.“

"Here's your logo. Put it off to the side."

„Ево вашег логоа. Померите га у страну.“

"Here's your logo repeated all over to the top."

„Ево вашег логоа који се понавља све до врха.“

So everything was going swimmingly.

Дакле, све је ишло глатко.

I just was saying, "Here's your logo. Here's your logo."

Само сам говорио: „Ево вашег логоа.“

Онда је ме позвао један од архитеката,

Then I got a call from one of the architects,

момак по имену Ричард Луис, и рекао: „Имам проблем.

a guy named Richard Lewis, and he says, "I've got a problem.

Ти си графички дизајнер. Да ли можеш да га решиш?“

You're the graphics guy. Can you solve it?"

And I said, OK, sure."

Рекох: „Океј, наравно.“

And he said, "The problem is that there's a space

Он рече: „Проблем је да постоји простор

between the shelf and the ceiling."

између полице и плафона.“

So that sounds like an architectural issue to me,

То ми звучи као архитектонски проблем,

не проблем графичког дизајна, па рекох: „Настави.“

not a graphic design issue, so I'm, "Go on."

And Richard says, "Well, the top shelf has to be low enough

А Ричард каже: „Па, горња полица мора да буде довољно ниска

for the kid to reach it,

да је деца дохвате,

but I'm in a big old building, and the ceilings are really high,

али ја сам у великој, старој згради, а плафон је стварно висок,

so actually I've got all this space up there

па ми је остао сав овај простор

и треба ми нешто налик муралу.“

and I need something like a mural."

А ја сам у фазону: „Стани, знаш, ја дизајнирам логое.

And I'm like, "Whoa, you know, I'm a logo designer.

I'm not Diego Rivera or something.

Нисам Дијего Ривера или слично.

I'm not a muralist."

Не сликам мурале.“

And so he said, "But can't you think of anything?"

А он рече: „Али, да ли можеш да смислиш нешто?“

So I said, "OK, what if we just took pictures of the kids in the school

Тако рекох: „Добро, шта ако направимо слике деце из школе

and just put them around the top of the thing,

и поставимо их на врху,

па би то можда решило проблем?“

and maybe that could work."

And my wife is a photographer,

Моја жена је фотограф,

те рекох: „Дороти, нема предвиђеног буџета,

and I said, "Dorothy, there's no budget,

can you come to this school in east New York, take these pictures?"

али да ли можеш да дођеш у школу у источном Њујорку и сликаш?“

And she did,

А она је то учинила,

and if you go in Richard's library,

па ако одете у Ричардову библиотеку,

which is one of the first that opened,

која се међу првима отворила,

it has this glorious frieze of, like, the heroes of the school,

она има величанствени фриз са главним ликовима из школе,

oversized, looking down

увећаних димензија, како гледају наниже

into the little dollhouse of the real library, right?

у умањену верзију праве библиотеке.

And the kids were great, hand-selected by the principals

Ова деца су сјајна, а лично су их изабрали директори

and the librarian.

и библиотекар.

It just kind of created this heroic atmosphere in this library,

То је створило атмосферу хероја у овој библиотеци,

this very dignified setting below and the joy of the children above.

ова веома достојанствена поставка испод и дечја радост изнад.

So naturally all the other librarians in the other schools see this

Наравно, сви други библиотекари у другим школама видели су ово

and they said, well, we want murals too.

и рекли: „И ми желимо мурале.“

And I'm like, OK.

Рекох: „Добро.“

So then I think, well, it can't be the same mural every time,

Онда сам помислио: „Не можемо сваки пут искористити исти мурал“,

so Dorothy did another one, and then she did another one,

па је Дороти урадила још један, а онда још један,

but then we needed more help,

али нам је онда затребала додатна помоћ,

so I called an illustrator I knew named Lynn Pauley,

па сам позвао илустраторку коју знам по имену Лин Поли,

and Lynn did these beautiful paintings of the kids.

а Лин је урадила ове прелепе слике деце.

Then I called a guy named Charles Wilkin at a place called Automatic Design.

Онда сам позвао момка по имену Чарлс Вилкин

из места „Аутоматски дизајн“.

He did these amazing collages.

Он је урадио све ове невероватне колаже.

We had Rafael Esquer

Рафаел Есквер

do these great silhouettes.

је урадио ове сјајне силуете.

He would work with the kids, asking for words,

Радио је са заједно са децом, питао их за речи,

and then based on those prompts,

а онда би, на основу тих речи,

come up with this little, delirious kind of constellation

направио ове мале, забавне скупове

силуета и ствари које се налазе у књигама.

of silhouettes of things that are in books.

Питер Аркл је разговарао са децом

Peter Arkle interviewed the kids

о њиховим омиљеним књигама,

and had them talk about their favorite books

а онда је њихове изјаве поставио као фриз на врху зида.

and he put their testimony as a frieze up there.

Stefan Sagmeister worked with Yuko Shimizu

Стефан Сегмајстер је радио са Јуко Шимизу

and they did this amazing manga-style statement,

и направили су исказ као из јапанских стрипова

"Everyone who is honest is interesting,"

„свако ко је искрен је интересантан“

that goes all the way around.

која се протеже целом дужином просторије.

Christoph Niemann, brilliant illustrator,

Кристоф Нимен, сјајни илустратор,

did a whole series of things

направио је цео низ ствари,

where he embedded books into the faces and characters

при чему је уградио књиге у лица и ликове,

and images and places that you find in the books.

као и слике и места која се налазе у књигама.

And then even Maira Kalman

Чак је и Мајра Колмен

did this amazing cryptic installation of objects and words

урадила криптичну инсталацију предмета и речи

that kind of go all around and will fascinate students

које се протежу целом дужином и фасцинирају ученике

for as long as it's up there.

докле год су тамо.

So this was really satisfying,

Тако је ово донело пуно задовољства,

and basically my role here was reading a series of dimensions to these artists,

а моја улога је, у суштини, била ишчитавање низа димензија за ове уметнике,

and I would say,

а рекао бих:

„Метар са 4,5 метра, шта год желите.

"Three feet by 15 feet, whatever you want.

Let me know if you have any problem with that."

Јавите ми ако имате проблема са тим.“

Они су ишли и постављали ово. Била је то, једноставно, супер ствар.

And they would go and install these. It just was the greatest thing.

But the greatest thing, actually, was --

Најбоља ствар, међутим, била је -

Every once in a while,

С времена на време,

I'd get, like, an invitation in the mail made of construction paper,

добио бих позивницу поштом направљену од папира у боји

на којој би писало: „Позвани сте на отварање нове библиотеке.“

and it would say, "You are invited to the opening of our new library."

Отишао бих у библиотеку, рецимо ПС10,

So you'd go to the library, say, you'd go to PS10,

and you'd go inside.

и ушао бих унутра.

Тамо би вас дочекали балони, ученички амбасадор,

There'd be balloons, there'd be a student ambassador,

there'd be speeches that were read,

читали би се говори,

poetry that was written specifically for the opening,

писала се поезија посебно за отварање,

dignitaries would present people with certificates,

важне личности би делиле сертификате људима

and the whole thing was just a delirious, fun party.

и цела ствар би била забавна интересантна журка.

So I loved going to these things.

Волео сам да идем на ове ствари.

I would stand there dressed like this, obviously not belonging,

Стајао бих тамо овако обучен, очигледно не припадајући тамо,

and someone would say, "What are you doing here, mister?"

а неко би рекао: „Шта радите овде, господине?“

And I'd say, "Well, I'm part of the team that designed this place."

Рекао бих: „Па, део сам тима који је дизајнирао ово место.“

А они би рекли: „Ви правите ове полице?“

And they'd said, "You do these shelves?"

Рекао бих: „Не.“ „Ви сте усликали слике на врху.“

And I said, "No." "You took the pictures up above."

"No."

„Не.“

"Well, what did you do?"

„Па, шта се урадили?“

"You know when you came in? The sign over the door?"

„Знате када сте ушли? Знак изнад врата?“

„Знак који каже 'библиотека'?“

"The sign that says library?"

(Laughter)

(Смех)

"Yeah, I did that!"

„Да, ја сам то направио!“

Онда би ми рекли нешто као: „Добро. Леп посао ако можеш да га добијеш.“

And then they'd sort of go, "OK. Nice work if you can get it."

So it was so satisfying going to these little openings

Тако су одласци на ова мала отварања били препуни задовољства

despite the fact that I was kind of largely ignored or humiliated,

упркос чињеници да су ме пуно игнорисали и понижавали,

but it was actually fun going to the openings,

али су одласци на отварања били заправо забавни,

те сам одлучио да желим да доведем људе из своје канцеларије

so I decided that I wanted to get the people in my office

who had worked on these projects, get the illustrators and photographers,

који су радили на овим пројектима, илустраторе и фотографе,

те рекох: „Зашто не бисмо изнајмили комби

and I said, why don't we rent a van

и возикамо се кроз пет делова Њујорка

and drive around the five boroughs of New York

and see how many we could hit at one time.

и видимо на колико места можемо да стигнемо?“

And eventually there were going to be 60 of these libraries,

На крају ће бити 60 ових библиотека,

а ми смо вероватно видели шест током једног дугачког дана.

so we probably got to see maybe half a dozen in one long day.

And the best thing of all was meeting these librarians

Најбоља ствар била је упознавање библиотекара

who kind of were running these, took possession of these places

који су на неки начин водили, преузели ова места

like their private stage upon which they were invited

као своју приватну позорницу на коју су позивани

to mesmerize their students and bring the books to life,

да хипнотишу ученике и оживе књиге,

and it was just this really exciting experience

а било је врло узбудљиво искуство

for all of us to actually see these things in action.

за све нас да заправо видимо ове ствари у акцији.

So we spent a long day doing this

Дакле, провели смо дугачак дан радећи ово

and we were in the very last library.

и налазили смо се у последњој библиотеци.

It was still winter, because it got dark early,

Још увек је била зима јер је рано пао мрак,

and the librarian says,

а библиотекарка рече: „Треба да затворим. Лепо је што сте дошли.

"I'm about to close down. So really nice having you here.

Hey, wait a second, do you want to see how I turn off the lights?"

Хеј, сачекајте, да ли желите да видите како искључујем светла?“

Ја сам у фазону: „Добро.“

I'm like, "OK."

And she said, "I have this special way that I do it."

А она рече: „Имам посебан начин на који то радим.“

And then she showed me.

Затим ми је то показала.

Искључила је једно по једно светло,

What she did was she turned out every light one by one by one by one,

and the last light she left on

а последње које је оставила да светли

was the light that illuminated the kids' faces,

било је светло које је осветљавало лица деце,

and she said, "That's the last light I turn off every night,

а онда рече: „То је светло које последње искључим сваке ноћи

because I like to remind myself why I come to work."

јер волим да се подсетим зашто долазим на посао.“

So when I started this whole thing,

Па, када сам започео целу ствар,

remember, it was just about designing that logo

сећате се, радило се само о дизајнирању логоа

and being clever, come up with a new name?

и да се буде паметан, смисли ново име?

The unintended consequence here,

Ненамерна последица овде,

which I would like to take credit for

за коју бих желео да преузмем заслуге

and like to think I can think through the experience to that extent,

и волео да могу да промислим искуство до те мере, али не могу.

but I can't.

Био сам усредсређен само на корак испред себе,

I was just focused on a foot ahead of me, as far as I could reach with my own hands.

на оно што ми је било надохват руке.

Уместо тога, на великој удаљености испред

Instead, way off in the distance

was a librarian

била је библиотекарка

who was going to find the chain of consequences

која ће пронаћи ланац последица

that we had set in motion,

које смо покренули,

a source of inspiration

извор инспирације,

so that she in this case could do her work really well.

да би у овом случају могла добро да обавља свој посао.

40,000 kids a year are affected by these libraries.

Годишње ове библиотеке утичу на 40 000 деце.

They've been happening for more than 10 years now,

Оне су актуелне сада већ више од 10 година,

so those librarians have kind of turned on a generation of children to books

те су ови библиотекари окренули генерацију деце ка књигама,

and so it's been a thrill to find out

а било је узбудљиво открити

that sometimes unintended consequences are the best consequences.

да су некада ненамерне последице најбоље последице.

Thank you very much.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)