How the progress bar keeps you sane | Small Thing Big Idea, a TED series

Translator: Camille Martínez Reviewer: Krystian Aparta

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Mirjana Čutura

How many people are bored at their desk

Колико се људи досађује за својим радним столом

for how many hours every day

током колико сати свакодневно

and how many days a week and how many weeks a year

и током колико дана у недељи и недеља у години

for how many years in their life?

у току колико година свог живота?

[Мала ствар. Велика идеја.]

[Small thing. Big idea.]

[Daniel Engber on the Progress Bar]

[Данијел Енгбер о линији тока]

The progress bar is just an indicator on a computer

Линија тока је само показатељ на компјутеру

that something's happening inside the device.

да се нешто дешава у уређају.

The classic one that's been used for years is a horizontal bar.

Класична линија којa се годинама користи је хоризонтална.

I mean, this goes back to pre-computer versions of this

Мислим, ова верзија датира још из периода пре појаве компјутера,

on ledgers, where people would fill in a horizontal bar from left to right

из књига у којима су људи попуњавали хоризонталну линију с десна на лево

to show how much of a task they had completed at a factory.

да би показали колики су део посла завршили у фабрици.

This is just the same thing on a screen.

Ово је само иста ствар на екрану.

Something happened in the 70s

Седамдесетих година се десило нешто

that is sometimes referred to as "the software crisis,"

што понекад називамо софтверском кризом,

where suddenly, computers were getting more complicated

када су изненада компјутери постали компликованији

more quickly than anyone had been prepared for,

брже него што је ико био спреман,

from a design perspective.

са становишта осмишљавања.

People were using percent-done indicators in different ways.

Људи су користили индикаторе засноване на процентима на различите начине.

So you might have a graphical countdown clock,

Тако имате графички сат који одбројава

or they would have a line of asterisks

или линију коју чине звездице

that would fill out from left to right on a screen.

које су се ређале у линију с леве стране на десну на екрану.

But no one had done a systematic survey of these things

Али нико није урадио систематско истраживање о овим стварима

and tried to figure out:

и покушао да схвати

How do they actually affect the user's experience

како онe заправо утичу на кориснички доживљај

of sitting at the computer?

седења за компјутером.

This graduate student named Brad Myers,

Постдипломац под именом Бред Мајерс

in 1985, decided he would study this.

је 1985. године одлучио да проучава ово.

He found that it didn't really matter

Открио је да није заиста важно

if the percent-done indicator was giving you the accurate percent done.

ако процентуални показатељ приказује тачан проценат завршеног рада.

What mattered was that it was there at all.

Важно је било да је уопште постојао.

Just seeing it there made people feel better,

Људи су се осећали боље само када га виде,

and that was the most surprising thing.

а то је била најнеочекиванија ствар.

He has all these ideas about what this thing could do.

Има све те идеје о томе шта ова ствар може да уради.

Maybe it could make people relax effectively.

Можда може утицати на то да се људи ефикасно одмарају.

Maybe it would allow people to turn away from their machine

Можда ће омогућити људима да се удаље од уређаја

and do something else of exactly the right duration.

и раде нешто друго што траје исто толико дуго.

They would look and say, "Oh, the progress bar is half done.

Погледали би и рекли: „О, линија тока је стигла до половине.

That took five minutes.

Било је потребно пет минута.

So now I have five minutes to send this fax,"

Значи, сада имам пет минута за слање овог факса“

or whatever people were doing in 1985.

или штагод да су људи радили 1985. године.

Both of those things are wrong.

Обе ове ствари су погрешне.

Like, when you see that progress bar,

Као, рецимо, када видите линију тока,

it sort of locks your attention in a tractor beam,

некако вам зароби пажњу попут некаквог вучног зрака,

and it turns the experience of waiting

а чекање претвара

into this exciting narrative that you're seeing unfold in front of you:

у узбудљив наратив који вам се одвија пред очима -

that somehow, this time you've spent waiting in frustration

да је некако време које сте провели у нервозном чекању

for the computer to do something,

да компјутер нешто учини

has been reconceptualized as:

заправо преобликовано у:

"Progress! Oh! Great stuff is happening!"

„Напредак! Ох! Сјајне ствари се дешавају!“

[Progress...]

[Напредак...]

But once you start thinking about the progress bar

Али када почнете да размишљате о линији тока

as something that's more about dulling the pain of waiting,

као о нечему што служи да ублажи бол због чекања,

well, then you can start fiddling around with the psychology.

па, онда можете почети да се бавите психологијом.

So if you have a progress bar that just moves at a constant rate --

Значи, ако имате линију тока која се помера константном брзином,

let's say, that's really what's happening in the computer --

рецимо, то је заиста оно што се дешава у компјутеру,

that will feel to people like it's slowing down.

људи ће то доживети као успоравање.

We get bored.

Постаје нам досадно.

Well, now you can start trying to enhance it

Па, сада можете почети са њеним унапређивањем

and make it appear to move more quickly than it really is,

и учинити да делује као да се помера брже него што је то заиста случај,

make it move faster at the beginning, like a burst of speed.

да је убрзате на почетку, као некакву експлозију брзине.

That's exciting, people feel like, "Oh! Something's really happening!"

То је узбудљиво; људи осећају: „Ох! Нешто се заиста дешава!“

Онда се можете вратити на природније напредовање линије тока

Then you can move back into a more naturalistic growth of the progress bar

as you go along.

док идете даље.

You're assuming that people are focusing on the passage of time --

Претпостављате да се људи усредсређују на протицање времена;

they're trying to watch grass grow,

они покушавају да виде како трава расте,

they're trying to watch a pot of water, waiting for it to boil,

да посматрају лонац са водом у ишчекивању да вода проври,

and you're just trying to make that less boring,

а ви само покушавате да то учините мање досадним,

less painful and less frustrating

болним и фрустрирајућим

than it was before.

него што је то раније био случај.

So the progress bar at least gives you

Тако вам линија тока бар пружа

the vision of a beginning and an end,

визију почетка и краја,

and you're working towards a goal.

а ви радите на остварењу циља.

I think in some ways, it mitigates the fear of death.

Мислим да, на неки начин, ублажава страх од смрти.

Too much?

Превише?