The myth of Sisyphus - Alex Gendler

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

Whether it’s being chained to a burning wheel, turned into a spider,

Било да је се ради о особи везаној ланцима за точак који гори,

о претварању у паука или о томе да орао једе нечију јетру,

or having an eagle eat one’s liver,

Greek mythology is filled with stories of the gods

грчка митологија је препуна прича о боговима

inflicting gruesome horrors on mortals who angered them.

који доносе ужасне страхоте смртницима који су их разгневили.

Yet one of their most famous punishments is not remembered

Ипак, једна од најпознатијих казни се не памти

for its outrageous cruelty, but for its disturbing familiarity.

по својој неисказивој окрутности, већ по узнемирујућој препознатљивости.

Сизиф је био први краљ Ефире, данас познате под именом Коринт.

Sisyphus was the first king of Ephyra, now known as Corinth.

Although a clever ruler who made his city prosperous, he was also a devious tyrant

Иако је био паметан владар који је унапредио свој град,

био је и непоштен тиранин

who seduced his niece and killed visitors to show off his power.

који је завео своју сестричину и убио посетиоце да покаже своју моћ.

This violation of the sacred hospitality tradition greatly angered the gods.

Ово кршење свете традиције гостопримства веома је разбеснело богове.

But Sisyphus may still have avoided punishment

Али Сизиф је можда и могао да избегне казну

if it hadn’t been for his reckless confidence.

да није било његовог бахатог самопоуздања.

The trouble began when Zeus kidnapped the nymph Aegina,

Невоља је настала када је Зевс киднаповао нимфу Егину

carrying her away in the form of a massive eagle.

и одвео је у обличју огромног орла.

Aegina’s father, the river god Asopus, pursued their trail to Ephyra,

Егинин отац, речни бог Асоп је пратио њихов траг до Ефире,

where he encountered Sisyphus.

где се сусрео са Сизифом.

In exchange for the god making a spring inside the city,

У замену за то да овај бог створи извор у граду,

краљ је рекао Асопу којим је путем Зевс одвео девојку.

the king told Asopus which way Zeus had taken the girl.

Када је Зевс то открио, био је толико љут да је наредио Танату, или Смрти,

When Zeus found out, he was so furious that he ordered Thanatos, or Death,

to chain Sisyphus in the underworld so he couldn’t cause any more problems.

да ланцима завеже Сизифа у подземном свету да не би стварао више проблема.

But Sisyphus lived up to his crafty reputation.

Али Сизиф је доказао због чега има репутацију лукавог човека.

As he was about to be imprisoned,

Када је требало да га затворе,

the king asked Thanatos to show him how the chains worked

краљ је затражио од Таната да му покаже како функционишу ланци

– and quickly bound him instead, before escaping back among the living.

и брзо га је везао пре него што је побегао натраг међу живе људе.

With Thanatos trapped, no one could die, and the world was thrown into chaos.

Пошто је Танат био заробљен,

нико није могао да умре и свет је захватио хаос.

Ствари су се вратиле у нормалу тек када је бог рата Арес,

Things only returned to normal when the god of war Ares,

upset that battles were no longer fun, freed Thanatos from his chains.

узнемирен због тога што битке нису више биле забавне,

ослободио Таната из ланаца.

Sisyphus knew his reckoning was at hand.

Сизиф је знао да ће ускоро доћи време за наплату дугова.

But he had another trick up his sleeve.

Али, имао је још један трик у рукаву.

Before dying, he asked his wife Merope to throw his body in the public square,

Пре него што ће умрети,

затражио је од своје жене Меропе да баци његово тело на јавни трг,

from where it eventually washed up on the shores of the river Styx.

одакле ће га на крају плима однети на обале реке Стикс.

Обревши се поново међу мртвима, Сизиф је пришао Персефони,

Now back among the dead, Sisyphus approached Persephone,

queen of the Underworld, and complained

краљици подземног света, и пожалио се

that his wife had disrespected him by not giving him a proper burial.

да га жена није испоштовала и обезбедила му прописну сахрану.

Персефона му је дозволила да се врати натраг у земљу живих

Persephone granted him permission to go back to the land of living

and punish Merope, on the condition that he would return when he was done.

и казни Меропу, под условом да се врати када то заврши.

Of course, Sisyphus refused to keep his promise,

Наравно, Сизиф је одбио да одржи своје обећање,

и по други пут већ избегао смрт тако што је преварио богове.

now having twice escaped death by tricking the gods.

There wouldn’t be a third time,

Трећег пута неће бити,

as the messenger Hermes dragged Sisyphus back to Hades.

пошто је гласник Хермес одвукао Сизифа натраг у Хад.

The king had thought he was more clever than the gods,

Краљ је мислио да је паметнији од богова,

but Zeus would have the last laugh.

али последњи који се насмејао је Зевс.

Sisyphus’s punishment was a straightforward task

Сизифова казна је била једноставан задатак -

– rolling a massive boulder up a hill.

котрљање огромног камена узбрдо.

But just as he approached the top, the rock would roll all the way back down,

Али, када би се приближио врху, камен би се откотрљао наниже,

forcing him to start over

терајући га да почне испочетка,

…and over, and over, for all eternity.

изнова и изнова, читаву вечност.

Historians have suggested that the tale of Sisyphus may stem from ancient myths

Историчари претпостављају да прича о Сизифу потиче из античког мита

about the rising and setting sun, or other natural cycles.

о рађању и заласку сунца или других природних циклуса.

But the vivid image of someone condemned to endlessly repeat a futile task

Али жива замисао о особи која је осуђена да без краја понавља јалов задатак

has resonated as an allegory about the human condition.

звучи као алегорија о људском стању.

In his classic essay The Myth of Sisyphus,

У свом класичном есеју „Мит о Сизифу“,

existentialist philosopher Albert Camus compared the punishment

филозоф егзистенцијалиста Алберт Ками упоредио је ову казну

to humanity’s futile search for meaning and truth

са јаловом потрагом човечанства за сврхом и истином

in a meaningless and indifferent universe.

у бесмисленом и равнодушном универзуму.

Instead of despairing, Camus imagined Sisyphus defiantly meeting his fate

Ками је замишљао да Сизиф не очајава, већ да се пркосно сусреће са судбином

as he walks down the hill to begin rolling the rock again.

док иде наниже да би поново кренуо да котрља свој камен.

Па чак и ако свакодневне борбе у нашим животима

And even if the daily struggles of our lives

sometimes seem equally repetitive and absurd,

понекад делују исто тако поновне и апсурдне,

we still give them significance and value by embracing them as our own.

ипак им дајемо на значају и вредности ако их прихватимо као сопствене.