What really happened during the Salem Witch Trials - Brian A. Pavlac

Prevodilac: Dragomir Stojkov Lektor: Ivana Korom

You’ve been accused of a crime you did not commit.

Оптужени сте за злочин који нисте починили.

It’s impossible to prove your innocence.

Не можете да докажете да сте невини.

If you insist that you’re innocent anyway,

Ако ипак инсистирате да сте невини,

you’ll likely be found guilty and executed.

вероватно ће вас прогласити кривим и погубити вас.

But if you confess, apologize, and implicate others for good measure,

Али ако признате, извините се и умешате друге за сваки случај,

you’ll go free.

бићете слободни.

Do you give a false confession— or risk a public hanging?

Да ли ћете признати и при том лагати - или ћете ризиковати да вас јавно погубе?

This was the choice facing those accused of witchcraft

Са тим избором су се суочавали они које су оптужили за вештичарење

in the village of Salem, Massachusetts between February 1692 and May 1693.

у селу Сејлем у Масачусетсу између фебруара 1692. и маја 1693.

They were the victims of paranoia about the supernatural,

Они су били жртве параноје од натприродног,

misdirected religious fervor—

погрешно усмереног верског жара -

and a justice system that valued repentance over truth.

и правног система који је више ценио покајање од истине.

Salem was settled in 1626 by Puritans, a group of English protestants.

Сејлем су 1626. населили Пуританци, група енглеских протестаната.

Life was strict and isolated for the people of Salem.

Људи у Сејлему живели су изоловано под строгим правилима.

Battles with their Native American neighbors

Битке против својих комшија староседеоца

and groups of French settlers were commonplace.

и група француских насељеника биле су свакидашње.

People feared starvation and disease,

Људи су се плашили глади и болести,

and relations between villagers were strained.

а односи међу сељацима били су напрегнути.

To make matters worse, 1692 brought one of the coldest winters on record.

Да ствар буде гора, зима 1692. била је једна од најхладнијих икада забележених.

That winter, two cousins,

Те зиме, две рођаке,

9 year old Betty Parris and 11 year old Abigail Williams

деветогодишња Бети Парис и једанаестогодишња Ебигејл Вилијамс

started behaving very strangely.

почеле су веома чудно да се понашају.

A physician found nothing physically wrong —

Лекар није октрио никакву болест код њих,

but diagnosed the girls as under “an evil hand.”

али дијагностификавао их је као "запоседнуте од стране зла".

Puritans believed that the Devil wreaked havoc in the world through human agents,

Пуританци су веровали да Ђаво шири хаос по свету кроз људе,

or witches, who blighted nature, conjured fiendish apparitions,

или вештице, које уништавају природу, призивају демонске авети

and tormented children.

и муче децу.

As news swept through the village, the symptoms appeared to spread.

Како се вест прочула кроз село, тако су се симптоми проширили.

Accounts describe 12 so-called “afflicted” girls contorting their bodies,

Налази описују 12 такозваних "заражених" девојчица којима се криви тело,

having fits, and complaining of prickling skin.

које имају нападе и жале се да их кожа пецка.

Four of the girls soon accused three local women of tormenting them.

Четири девојчице су убрзо оптужиле три локалне жене за мучење.

All three of the accused were considered outsiders in some way.

Све три оптужене сматране су странцима на неки начин.

On February 29th, the authorities arrested Sarah Good,

29. фебруара, власти су ухапсиле Сару Гуд,

a poor pregnant mother of a young daughter,

сиромашну трудну мајку младе ћерке,

Sarah Osbourne, who had long been absent from church

Саре Озборн, која је дуго била одсутна из цркве

and was suing the family of one of her accusers,

и која је тужила породицу једног од оптуживача,

and Tituba, an enslaved woman in Betty Parris’s home

и Титуба, робиња у кући Бети Парис

known by her first name only.

коју су сви знали само по имену.

Tituba denied harming the girls at first.

Титуба је прво рекла да није повредила девојчице.

But then she confessed to practicing witchcraft on the Devil’s orders,

Али онда је признала да јој је Ђаво наредио да се бави вештичарењем

and charged Good and Osbourne with having forced her.

и оптужила Гудову и Озборнову да су је присилиле.

Osbourne and Good both maintained their innocence.

Озборнова и Гудова су обе тврдиле да су невине.

Osbourne died in prison, while Good’s husband turned against her in court,

Озборнова је умрла у затвору, док се муж Гудове окренуо против ње на суду

testifying that she "was a witch or would be one very quickly."

и сведочио како је она "или вештица или ће то убрзо постати."

Good’s 4 year old daughter was imprisoned

Четворогодишња ћерка Гудове била је заробљена

and eventually gave testimony against her mother.

и на крају сведочила против своје мајке.

Meanwhile, Good gave birth in jail.

У међувремену, Гудова се породила у затвору.

Her baby died, and she was convicted and hanged shortly thereafter.

Беба јој је умрла, а њу су осудили и обесили убрзо након тога.

Tituba was held in custody until May, and then released.

Титуба је била у притвору до маја, а затим је пуштена.

These three victims were just the beginning.

Те три жртве биле су само почетак.

As accusations multiplied, others, like Tituba,

Како су оптужбе бивале све чешће, тако су друге, попут Титубе,

made false confession to save themselves.

спашавале себе лажним признањима.

The authorities even reportedly told one accused witch

Власти су наводно рекле једној оптуженој вештици

that she would be hanged if she did not confess, and freed if she did.

да ће је обесити ако не призна, али ако призна, пустиће је.

They were not particularly interested in thoroughly investigating the charges—

Није им било у интересу да темељно испитују оптужбе -

in keeping with their Church’s teachings, they preferred that the accused confessed,

у складу са њиховим црквеним учењем, радије би да оптужена призна,

asked for forgiveness, and promised not to engage in more witchcraft.

тражи опроштај и обећа да се више неће бавити вештичарењем.

The court accepted all kinds of dubious evidence,

Суд је признавао све врсте сумњивих доказа,

including so-called “spectral evidence”

укључујући и такозване "спектралне доказе"

in which the girls began raving when supposedly touched by invisible ghosts.

у којима су девојчице почеле да бунцају када их је наводно додирнуо невидљиви дух.

Complicating matters further, many of the jurors in the trials

Ствар даље компликује то што је већина поротника на суђењима

were relatives of the accusers, compromising their objectivity.

била у сродству са оптуженима, па се њихова објективност доводи у питање.

Those who dared to speak out, such as Judge Nathanial Saltonstall,

Они који су се усудили да дигну глас, као рецимо судија Натанијел Салтонстал,

came under suspicion.

били су под сумњом.

By the spring of 1693, over a hundred people had been imprisoned,

До пролећа 1693. године, преко 100 људи било је заробљено,

and 14 women and 6 men had been executed.

а 14 жена и шест мушкараца било је погубљено.

By this time, accusations were starting to spread beyond Salem

У то време, оптужбе су почеле да се шире ван Сејлема

to neighboring communities, and even the most powerful figures were targets.

до суседних заједница, па су чак и најмоћнији људи постали мете.

When his own wife was accused,

Када је његова жена била оптужена,

the governor of Massachusetts colony suspended the trials.

гувернер масачусетске колоније одложио је суђења.

Sentences were amended, prisoners released, and arrests stopped.

Казне су биле поништене, затвореници су били пуштени и хапшења су престала.

Some have speculated that the girls were suffering from hallucinations

Неки су сумњали да су халуцинације код девојчица

caused by fungus;

изазивале гљиве;

or a condition that caused swelling of the brain.

или стање које изазива отицање мозга.

But ultimately, the reason for their behavior is unknown.

Али на крају, разлог за њихово понашање остаје непознат.

What we do know is that adults accepted wild accusations by children

Оно што знамо јесте да су одрасли прихватили дечије сумануто оптуживање

as hard evidence.

као чврст доказ.

Today, the Salem Witch Trials remain a cautionary tale

Данас, прича о сејлемским суђењима вештицама служи да упозори

of the dangers of groupthink and scapegoating,

на опасност групног размишљања и жртвених јагањаца

and the power of fear to manipulate human perception.

и на моћ страха којим се манипулише људском перцепцијом.