When you're making a deal, what's going on in your brain? | Colin Camerer

Transcriber: Joseph Geni Reviewer: Thu-Huong Ha

Prevodilac: Maja Budišin Lukin Lektor: Tatjana Jevdjic

I'm going to talk about the strategizing brain.

Говорићу о стратегијaма мозга.

Користићемо необичну комбинацију инструмената

We're going to use an unusual combination of tools

from game theory and neuroscience

из теорије игара и неурологије

to understand how people interact socially when value is on the line.

да бисте разумели како људи комуницирају када је у питању вредност.

So game theory is a branch of, originally, applied mathematics,

Изворно, теорија игара је грана примењене математике,

used mostly in economics and political science, a little bit in biology,

коришћена углавном у економији, политичким наукама и мало у биологији,

даје нам математичку таксономију друштвеног живота

that gives us a mathematical taxonomy of social life,

and it predicts what people are likely to do

и предвиђа шта је вероватно да ће људи урадити

and believe others will do

и шта верују да ће други урадити

у случајевима где поступци свакога утичу на све остале.

in cases where everyone's actions affect everyone else.

Ту су многе ствари: такмичење, сарадња, преговарање,

That's a lot of things: competition, cooperation, bargaining,

games like hide-and-seek and poker.

игре као што су жмурке и покер.

Here's a simple game to get us started.

Ево једноставне игре за почетак.

Everyone chooses a number from zero to 100.

Свако бира број од 0 до 100,

We're going to compute the average of those numbers,

израчунаћемо просек тих бројева

and whoever's closest to two-thirds of the average wins a fixed prize.

и ко буде најближи двотрећинском просеку освојиће фиксну награду.

So you want to be a little bit below the average number

Дакле, желите да будете мало испод просечног броја,

but not too far below,

али не превише, као што и сви други желе да буду

and everyone else wants to be a little bit below the average number as well.

мало испод просечног броја.

Размислите шта бисте могли одабрати.

Think about what you might pick.

Док размишљате, ово је упрошћени модел, нешто налик

As you're thinking,

this is a toy model of something like selling in the stock market

продаји на берзи за време раста на тржишту. Је л' да?

during a rising market:

Не желите да продате прерано јер губите на профиту,

You don't want to sell too early, because you miss out on profits,

али не желите ни да превише чекате,

but you don't want to wait too late, to when everyone else sells,

па да сви други продају и да пропаднете.

triggering a crash.

Желите да будете мало испред конкуренције, али не превише.

You want to be a little bit ahead of the competition, but not too far ahead.

Добро, ево две теорије како би људи о томе могли размишљати,

OK, here's two theories about how people might think about this,

а онда ћемо видети неке податке.

then we'll see some data.

Нешто од тога ће звучати познато јер сте вероватно

Some of these will sound familiar

размишљали на такав начин. Користим своју теорију мозга за разумевање.

because you probably are thinking that way.

I'm using my brain theory to see.

A lot of people say, "I really don't know what people are going to pick,

Многи људи кажу: "Стварно не знам шта ће људи изабрати,

па мислим да ће просек бити 50."

so I think the average will be 50" -- they're not being strategic at all --

Они се уопште не користе стратегијом.

and "I'll pick two-thirds of 50, that's 33."

"И изабраћу две трећине од 50. То је 33." То је почетак.

That's a start.

Остали људи који су мало софистициранији,

Other people, who are a little more sophisticated,

и користе више радне меморије,

using more working memory,

say, "I think people will pick 33,

кажу: "Мислим да ће људи изабрати 33 јер ће бирати одговор на 50,

because they're going to pick a response to 50,

па ћу ја изабрати 22, што је две трећине од 33."

and so I'll pick 22, which is two-thirds of 33."

They're doing one extra step of thinking, two steps.

Они праве један додатни корак размишљања, два корака.

That's better.

То је боље. И наравно, у принципу,

Of course, in principle, you could do three, four or more,

можете да направите три, четири или више,

but it starts to get very difficult.

али почиње да бива веома тешко.

Just like in language and other domains,

Баш као у језику и у другим областима, знамо да је људима тешко да рашчлане

we know that it's hard for people to parse very complex sentences

веома сложене реченице неком врстом рекурзивне структуре.

with a recursive structure.

Узгред, то се назива когнитивна хијерархијска теорија.

This is called the cognitive hierarchy theory,

На њој сам радио са још неколико других људи.

something I've worked on and a few other people,

and it indicates a kind of hierarchy,

Теорија указује на неку врсту хијерархије

along with some assumptions about how many people stop at different steps

са претпоставкама о броју људи који застају на различитим местима

и како на њих утичу

and how the steps of thinking are affected

многе занимљиве варијабле и врсте људи, као што ћемо видети за минут.

by lots of interesting variables and variant people,

as we'll see in a minute.

Веома различита теорија, много популарнија и старија,

A very different theory, a much more popular one and an older one,

углавном захваљујући Џону Нешу из славног "Блиставог ума",

due largely to John Nash of "A Beautiful Mind" fame,

is what's called "equilibrium analysis."

зове се анализа еквилибријума.

So if you've ever taken a game theory course at any level,

Ако сте икада похађали курс теорије игара на било ком нивоу,

научили бисте нешто мало о томе.

you'll have learned a bit about this.

Еквилибријум је математичко стање у коме су сви

An equilibrium is a mathematical state

in which everybody has figured out exactly what everyone else will do.

тачно схватили шта ће свако урадити.

Веома користан концепт, али бихевиорално

It is a very useful concept,

but behaviorally, it may not exactly explain

не може тачно да разјасни шта људи раде

what people do the first time they play these types of economic games

када први пут играју ове економске игре

or in situations in the outside world.

или у ситуацијама у спољашњем свету.

In this case, the equilibrium makes a very bold prediction,

У овом случају, теорија еквилибријума веома смело предвиђа

which is: everyone wants to be below everyone else,

да свако жели да буде испод свих осталих,

therefore, they'll play zero.

па ће тако одиграти игру са нултом сумом.

Let's see what happens.

Погледајмо шта се дешава. Овај експеримент је изведен много пута.

This experiment's been done many, many times.

Неке од најранијих експеримената у '90-им извели смо

Some of the earliest ones were done in the '90s

ја и Розмари Нејгел и други.

by me and Rosemarie Nagel and others.

Ово су дивни подаци о 9 000 људи који су се јавили

This is a beautiful data set of 9,000 people

who wrote in to three newspapers and magazines that had a contest.

на три конкурса у новинама и часописима.

The contest said, send in your numbers,

У конкурсу је речено да пошаљу своје бројеве

and whoever is close to two-thirds of the average will win a big prize.

и да ће онај који буде близу двотрећинском просеку освојити велику награду.

И као што видите, овде има много података, али пикови се добро виде.

As you can see, there's so much data here, you can see the spikes very visibly.

Постоји пик на 33. То су људи који учине један корак.

There's a spike at 33 -- those are people doing one step.

There is another spike visible at 22.

Постоји још један пик видљив на 22.

Узгред, обратите пажњу да већина људи изабере бројеве баш ту негде.

Notice, by the way, most people pick numbers right around there;

Не бирају обавезно баш тачно 33 и 22.

they don't necessarily pick exactly 33 and 22.

Овде около је нешто мало живље.

There's something a bit noisy around it.

Али, можете да видите оне пикове тамо.

But you can see those spikes on that end.

Постоји још једна група људи која се изгледа

There's another group of people

чврсто држи еквилибријум анализе

who seem to have a firm grip on equilibrium analysis,

јер су изабрали нулу или један.

because they're picking zero or one.

But they lose, right?

Али они губе, зар не?

Because picking a number that low is actually a bad choice

Зато што је бирање тако ниског броја заиста лош избор

уколико и сви други људи не направе еквилибријум анализу.

if other people aren't doing equilibrium analysis as well.

So they're smart, but poor.

Дакле, они су паметни, али сиромашни.

(Laughter)

(Смех)

Where are these things happening in the brain?

Где се ове ствари дешавају у мозгу?

Једно истраживање Кориселија и Нејгел даје веома јасан, занимљив одговор.

One study by Coricelli and Nagel gives a really sharp, interesting answer.

They had people play this game while they were being scanned in an fMRI,

Ту су људи играли ову игру

док су их скенирали у фМРИ,

and two conditions:

уз два услова: у неким испитивањима,

in some trials, they're told,

рекли су им: "Играте са другом особом

"You're playing another person who's playing right now.

која баш сада игра и на крају ћемо упоредити

We'll match up your behavior at the end and pay you if you win."

ваша понашања и платићемо вам ако победите."

У другим испитивањима, рекли су им: "Играте са рачунаром."

In other trials, they're told, "You're playing a computer,

Избор су правили насумично.

they're just choosing randomly."

Оно што се овде види је одузимање

So what you see here is a subtraction of areas

подручја у којима постоји више мождане активности

in which there's more brain activity when you're playing people

када играте са људима у поређењу на играње са рачунаром.

compared to playing the computer.

And you see activity in some regions we've seen today,

Видите активност у неким подручјима које смо видели данас,

у медијалном префронталном кортексу, дорзомедијалном, овде горе је

medial prefrontal cortex, dorsomedial, up here,

ventromedial prefrontal cortex, anterior cingulate,

вентромедијални префронтални кортекс,

предња цингуларна вијуга, подручје које укључује

an area that's involved in lots of types of conflict resolution,

разне врсте решавања конфликата, као када се игра "Симон каже"

like if you're playing "Simon Says,"

и такође десно и лево темпоропаријетални спој.

and also the right and left temporoparietal junction.

And these are all areas which are fairly reliably known to be

То су све области за које се прилично поуздано зна

да су део онога што се назива кружни ток "теорије ума"

part of what's called a "theory of mind" circuit

или "ментално коло".

or "mentalizing circuit."

That is, it's a circuit that's used to imagine what other people might do.

Ради се о току који се користи за размишљање о могућим поступцима других људи.

These were some of the first studies to see this tied in to game theory.

Ово су неке од првих студија које су опазиле

ту повезаност са теоријом игара.

What happens with these one- and two-step types?

Шта се дешава са овим један и два-корака типовима?

Тако класификујемо људе по томе шта су одабрали,

So, we classify people by what they picked,

а онда погледамо разлику између

and then we look at the difference between playing humans versus computers,

игре са људима наспрам игре са рачунарима,

which brain areas are differentially active.

који су предели мозга различито активни.

On the top, you see the one-step players.

На врху видите један-корак играче.

Скоро да нема разлике.

There's almost no difference.

То је зато што они третирају друге људе као компјутере, па то ради и мозак.

The reason is, they're treating other people like a computer,

Код доњих играча видите све активности у дорзомедијалном префронталном кортексу.

and the brain is too.

The bottom players, you see all the activity in dorsomedial PFC.

Дакле, знамо да играчи два-корака раде нешто другачије.

So we know the two-step players are doing something differently.

Ако бисте се вратили корак назад и рекли: "Шта ће нам те информације?"

Now, what can we do with this information?

Можда бисте могли да погледате на мождане активности и кажете:

You might be able to look at brain activity and say,

"Ова особа ће бити добар играч покера",

"This person will be a good poker player," or "This person's socially naive."

или "Овај човек је у друштву наиван",

и можда бисмо могли и да проучавамо нешто

We might also be able to study things like development of adolescent brains

као што је развој мозга адолесцената

једном када сазнамо где ово коло постоји.

once we have an idea of where this circuitry exists.

Добро. Спремите се.

OK. Get ready.

I'm saving you some brain activity,

Уштедећу вам нешто мождане активности

because you don't need to use your hair detector cells.

јер не морате да користите своје ћелије за детекцију длаке.

You should use those cells to think carefully about this game.

Требало би да користите те ћелије да бисте пажљиво размислили о овој игри.

Ово је игра преговарања.

This is a bargaining game.

Two players who are being scanned using EEG electrodes

Два играча која ће бити скенирана помоћу ЕЕГ електрода

are going to bargain over one to six dollars.

погађаће се око своте од једног до шест долара.

If they can do it in 10 seconds, they'll earn that money.

Ако им успе да се погоде за 10 секунди, они ће у ствари зарадити тај новац.

Ако 10 секунди прође, а не договоре се, неће добити ништа.

If 10 seconds go by and they haven't made a deal, they get nothing.

То је нека врста узајамне погрешке.

That's kind of a mistake together.

The twist is that one player, on the left,

Трик је да је један играч, са леве стране,

is informed about how much on each trial there is.

обавештен колика је свота сваки пут у игри.

They play lots of trials with different amounts each time.

Играју много пута и сваки пут су износи различити.

In this case, they know there's four dollars.

У овом случају знају да су ту четири долара.

The uninformed player doesn't know, but they know the informed player knows.

Необавештен играч не зна,

али обојица знају да обавештен играч зна.

So the uninformed player's challenge is to say,

Тако је необавештен играч изазван да каже:

"Is this guy being fair,

"Да ли је овај момак заиста фер

or are they giving me a very low offer

или ми дају веома ниску понуду

in order to get me to think there's only one or two dollars available to split?"

како би ме навели да помислим да има само долар или два за поделу?"

У том случају, могли би да одбаце преговоре и да до договора не дође.

in which case they might reject it and not come to a deal.

Овде постоји нека тензија између покушаја добијања највише пара,

So there's some tension here between trying to get the most money

покушавањем наговора другог играча да вам да више.

but trying to goad the other player into giving you more.

Погађају се тако што показују број реда

And the way they bargain is to point on a number line

који се креће од нула до шест долара

that goes from zero to six dollars.

и преговарају око тога колико ће необавештени играч добити,

They're bargaining over how much the uninformed player gets,

при чему ће обавештени играч добити остатак.

and the informed player will get the rest.

Дакле, ово је као преговор између менаџмента и радника

So this is like a management-labor negotiation

у коме радници не знају колики профит

in which the workers don't know

how much profits the privately held company has,

приватна фирма има, зар не?

and they want to maybe hold out for more money,

Они желе да се по могућности домогну што више пара,

but the company might want to create the impression

али компанија можда жели да створи утисак

да постоји веома мало за деобу: "Дајем вам највише што могу."

that there's very little to split: "I'm giving the most I can."

Прво мало о понашању. Гомила парова игра лицем у лице.

First, some behavior: a bunch of the subject pairs play face-to-face.

We have other data where they play across computers.

Ми имамо неке друге податке где играју путем рачунара.

То је занимљива разлика, као што можете да замислите.

That's an interesting difference, as you might imagine.

Али гомила лицем-у-лице парова

But a bunch of the face-to-face pairs

сложи се да равномерно подели паре баш сваки пут.

agree to divide the money evenly every single time.

Досадно. То је једноставно нервно незанимљиво.

Boring. It's just not interesting neurally.

За њих је добро јер зараде много пара.

It's good for them -- they make a lot of money.

But we're interested in:

Али нас интересује да ли можемо нешто рећи о томе

Can we say something about when disagreements occur versus don't occur?

када се неслагања догађају, а када не?

So this is the other group of subjects, who often disagree.

Ово је друга група испитаника који се често не слажу.

Дакле, они имају шансу - препуцавају се и не слажу

They bicker and disagree and end up with less money.

и заврше с мање пара.

They might be eligible to be on "Real Housewives," the TV show.

Могу да буду прикладни за наступ у ТВ шоуу "Праве домаћице".

(Laughter)

Видите са леве стране,

You see on the left,

when the amount to divide is one, two or three dollars,

када је износ за дељење један, два или три долара,

they disagree about half the time;

не слажу се приближно половину пута,

when it's four, five, six, they agree quite often.

а када је износ четири, пет, шест, често се сложе.

This turns out to be something that's predicted

Испоставља се да је то нешто што је предвидиво

by a very complicated type of game theory

веома компликованим типом теорије игара,

you should come to graduate school at CalTech and learn about.

требало би да завршите студије на Калтеку да бисте то научили.

Мало је превише компликовано да се сада објасни,

It's a little too complicated to explain right now,

али теорија говори да би требало да се овај облик некако догоди.

but the theory tells you that this shape should occur.

То би вам такође могла рећи ваша интуиција.

Your intuition might tell you that, too.

Now I'm going to show you the results from the EEG recording.

Сада ћу вам показати резултате ЕЕГ снимања.

Врло компликовано. На шеми је десни мозак

Very complicated.

The right brain schematic is the uninformed person,

необавештена особа, а леви је обавештена.

and the left is the informed.

Запамтите да смо скенирали оба мозга у исто време,

Remember that we scanned both brains at the same time,

so we can ask about time-synced activity

тако да можемо тражити временски синхронизоване активности

у сличним или различитим подручјима истовремено,

in similar or different areas simultaneously,

баш као кад бисте желели да проучите разговор

just like if you wanted to study a conversation,

and you were scanning two people talking to each other.

и скенирате разговор двоје људи

и очекивали бисте заједничку активност у подручју за језик

You'd expect common activity in language regions

док они заправо слушају и комуницирају.

when they're listening and communicating.

Стрелице повезују подручја која су активна у исто време,

So the arrows connect regions that are active at the same time.

и смер стрелица тече

The direction of the arrows

flows from the region that's active first in time,

од подручја које се прво активира,

and the arrowhead goes to the region that's active later.

а врх стрелице до подручја које се активира касније.

Тако се у овом случају, ако пажљиво погледате,

So in this case, if you look carefully,

most of the arrows flow from right to left.

већина стрелица креће здесна налево.

Дакле, изгледа као да се активности необавештеног мозга

That is, it looks as if the uninformed brain activity

is happening first,

прво дешавају

and then it's followed by activity in the informed brain.

и тек онда су праћене активношћу у обавештеном мозгу.

И успут, то су испитивања где су погодбе направљене.

And by the way, these are trials where their deals were made.

This is from the first two seconds.

Ово су прве две секунде.

We haven't finished analyzing this data, so we're still peeking in,

Нисмо завршили анализу ових података,

па и даље виримо, али надамо се

but the hope is that we can say something in the first couple of seconds

да можемо нешто рећи у првих неколико секунди

about whether they'll make a deal or not,

о томе да ли ће до погодбе доћи или неће,

which could be very useful in thinking about avoiding litigation

што може бити веома корисно при размишљању о избегавању парнице,

ружних развода и сличног.

and ugly divorces and things like that.

То су све случајеви у којима се губи много вредности

Those are all cases in which a lot of value is lost by delay and strikes.

кашњењем и протестом.

Here's the case where the disagreements occur.

Ево случаја где се јављају несугласице.

You can see it looks different than the one before.

Види се да је по изгледу другачији од претходног.

Много је више стрелица.

There's a lot more arrows.

That means that the brains are synced up more closely

То значи да се мозак синхронизује приближније

у смислу симултане активности

in terms of simultaneous activity,

and the arrows flow clearly from left to right.

и стрелице јасно прелазе слева надесно.

То значи као да се обавештен мозак одлучује:

That is, the informed brain seems to be deciding,

"Овде се вероватно нећемо договорити."

"We're probably not going to make a deal here."

And then later, there's activity in the uninformed brain.

А онда касније је та активност у необавештеном мозгу.

Next, I'm going to introduce you to some relatives.

У наставку следи упознавање са неким рођацима.

Длакави су, смрдљиви, брзи и јаки.

They're hairy, smelly, fast and strong.

You might be thinking back to your last Thanksgiving.

Помислићете можда на ваш последњи Дан захвалности.

(Laughter)

Maybe, if you had a chimpanzee with you.

Можда, ако су са вама билe шимпанзe.

Charles Darwin and I and you broke off from the family tree from chimpanzees

Чарлс Дарвин, ја и ви смо прекинули то породично стабло

са шимпанзима пре око пет милиона година.

about five million years ago.

They're still our closest genetic kin.

Они су и даље наши генетски најближи рођаци.

We share 98.8 percent of the genes.

Делимо 98,8 одсто гена.

We share more genes with them than zebras do with horses.

Делимо више гена са њима него зебре са коњима.

And we're also their closest cousin.

И ми смо такође њихови најближи рођаци.

They have more genetic relation to us than to gorillas.

Више су генетски повезани са нама него са горилама.

So, how humans and chimpanzees behave differently

Различито понашање људи и шимпанзи

might tell us a lot about brain evolution.

могло би нам рећи много о еволуцији мозга.

This is an amazing memory test

Ово је невероватан тест меморије

from [Kyoto], Japan, the Primate Research Institute,

из Института за истраживање примата из Нагоје у Јапану

where they've done a lot of this research.

где су направили многа истраживања.

This goes back a ways. They're interested in working memory.

Ово иде далеко назад. Они су заинтересовани за радну меморију.

Шимпанза ће да види, гледајте пажљиво,

The chimp will see, watch carefully,

они ће видети експозицију од 200 милисекунди

they'll see 200 milliseconds' exposure -- that's fast, eight movie frames --

- то је брзо, то је осам филмских кадрова -

of numbers one, two, three, four, five.

бројеве један, два, три, четири, пет.

Then they disappear and are replaced by squares,

Затим они нестају и замењени су квадратима,

and they have to press the squares

а они морају да притисну на квадрате

that correspond to the numbers from low to high

који одговарају бројевима од ниских до високих

to get an apple reward.

да би добили награду у виду јабуке.

Погледајмо како то они раде.

Let's see how they can do it.

This is a young chimp.

Ово је млади шимпанза.

The young ones are better than the old ones, just like humans.

Млади су бољи од старих, баш као и код људи.

(Laughter)

И они имају велико искуство јер су ово радили

And they're highly experienced,

хиљадама и хиљадама пута.

they've done this thousands of times.

Очигледно вежба има велики учинак, што можете замислити.

Obviously there's a big training effect, as you can imagine.

(Смех)

(Laughter)

You can see they're very blasé and effortless.

Види се да су веома равнодушни и то раде без напора.

Not only can they do it very well, they do it in a sort of lazy way.

Не само да то раде јако добро, већ и на неки лењи начин.

(Laughter)

Who thinks you could beat the chimps?

Је л' да? Ко мисли да може да победи шимпанзе?

(Laughter)

Wrong. (Laughter)

Погрешно. (Смех)

We can try. We'll try. Maybe we'll try.

Можемо да покушамо. Можда ћемо покушати.

OK, so the next part of the study I'm going to go quickly through

Добро, следећи део ове студије

кроз коју ћу прелетети

is based on an idea of Tetsuro Matsuzawa.

заснован је на идеји Тетсуроа Матсузаве.

He had a bold idea he called the "cognitive trade-off hypothesis."

Он је имао смелу идеју коју је назвао когнитивна хипотеза размене.

Знамо да су шимпанзе брже и јаче.

We know chimps are faster and stronger; they're also obsessed with status.

Такође су веома опседнуте статусом.

Његова идеја је била да су они можда очували мождане активности

His thought was, maybe they've preserved brain activities

које кроз праксу развијају

and practice them in development

that are really, really important to them to negotiate status and to win,

јер је за њих заиста важно

да преговарају о статусу и да победе,

which is something like strategic thinking during competition.

што је налик стратешком размишљању током такмичења.

So we're going to check that out

То ћемо проверити

by having the chimps actually play a game

тако што ће шимпанзe одиграти игру

by touching two touch screens.

додиривањем два на додир осетљива екрана.

The chimps are interacting with each other through the computers.

Шимпанзe заправо комуницирају један са другим преко компјутера.

Притискаће лево или десно.

They'll press left or right.

One chimp is called a matcher; they win if they press left-left,

Један шимпанза се зове мечер.

Они побеђују ако притисну лево, лево,

like a seeker finding someone in hide-and-seek, or right-right.

као онај што тражи у игри жмурке, или десно, десно.

The mismatcher wants to mismatch;

Контрамечер жели да опонира.

Они желе да притисну супротни екран од шимпанзе.

they want to press the opposite screen of the chimp.

And the rewards are apple cube rewards.

Награде су коцке јабуке.

So here's how game theorists look at these data.

Ево како теоретичари игара гледају на ове податке.

This is a graph of the percentage of times

Ово је графикон процената колико је пута

the matcher picked right on the x-axis

мечер изабрао десно на x-оси

and the percentage of times they picked right

и проценат колико је пута добро предвидео

контрамечер на y-оси.

by the mismatcher on the y-axis.

So a point here is the behavior by a pair of players,

Дакле, овде је поента понашање пара играча,

one trying to match, one trying to mismatch.

један покушава да одигра, други покушава да одговори.

The NE square in the middle -- actually, NE, CH and QRE --

"NE" квадрат у средини - у ствари "NЕ, CH" и "QRE" -

those are three different theories of Nash equilibrium and others,

то су три различите теорије Нешовог еквилибријума и других,

које вам говоре шта теорија предвиђа,

tells you what the theory predicts,

which is that they should match 50-50,

а то је да они треба да одиграју 50-50

because if you play left too much, for example,

јер на пример, ако одиграте превише пута лево,

I can exploit that if I'm the mismatcher by then playing right.

то могу да искористим, ако сам контрамечер, играјући десно.

And as you can see, the chimps -- each chimp is one triangle --

И као што видите, шимпанзe, сваки од њих је један троугао,

are circled around, hovering around that prediction.

су заокружене, крећу се око те прогнозе.

Сада ћемо прећи на наплату.

Now we move the payoffs.

We're going to make the left-left payoff for the matcher a little higher.

Ми ћемо заправо за лево-лево мечеру исплату мало повисити.

Now they get three apple cubes.

Сада су добили три коцке јабуке.

Game theoretically, that should make the mismatcher's behavior shift:

Теоретски, то би заправо требало да направи заокрет у понашању контрамечера

јер оно што се дешава јесте да ће он помислити:

the mismatcher will think, "Oh, this guy's going to go for the big reward,

"Oх, овај момак претендује на велику награду,

па ћу зато ићи десно да будем сигуран да је не добије."

so I'll go to the right, make sure he doesn't get it."

И као што видите, њихово понашање се помера

And as you can see, their behavior moves up

у правцу ове промене у Нешовом еквилибријуму.

in the direction of this change in the Nash equilibrium.

Finally, we changed the payoffs one more time.

На крају смо још једном променили исплате.

Now it's four apple cubes,

Сада су то четири коцке јабуке

and their behavior again moves towards the Nash equilibrium.

и њихово понашање се поново креће ка Нешовом еквилибријуму.

То је распршено около, али ако гледате просек,

It's sprinkled around, but if you average the chimps out,

они су заиста веома близу, унутар 0,01.

they're really close, within .01.

Они су заправо ближи од било које врсте коју смо посматрали.

They're actually closer than any species we've observed.

What about humans? You think you're smarter than a chimpanzee?

Како је са људима? Мислите да сте паметнији од шимпанзи?

Ево две групе људи у зеленом и плавом.

Here's two human groups in green and blue.

Они су ближе 50-50. Не реагују на исплате баш толико

They're closer to 50-50; they're not responding to payoffs as closely.

And also if you study their learning in the game,

и такође ако проучавате њихово учење у игри,

нису толико осетљиви на претходне награде.

they aren't as sensitive to previous rewards.

Шимпанзе играју боље од људи,

The chimps play better than the humans, in terms of adhering to game theory.

боље у смислу придржавања теорији игара.

Ради се о две различите групе људи

And these are two different groups of humans, from Japan and Africa;

из Јапана и из Африке. Они сасвим лепо понављају.

they replicate quite nicely.

Нико од њих није ни близу шимпанзама.

None of them are close to where the chimps are.

Дакле, ево неколико ствари које смо данас научили.

So, some things we learned:

people seem to do a limited amount of strategic thinking using theory of mind.

Људи се изгледа ограничено користе стратешким размишљањем

користећи теорију ума.

We have preliminary evidence from bargaining

Имамо неке прелиминарне доказе из преговарања

that early warning signs in the brain might be used to predict

да би рани знаци упозорења у мозгу могли користити за предвиђање

да ли ће доћи до несагласности која је лоша и повлачи трошкове

whether there'll be a bad disagreement that costs money,

и да су шимпанзе бољи такмичари од људи,

and chimps are "better" competitors than humans,

оцењујући по теорији игара.

as judged by game theory.

Thank you.

Хвала.

(Applause)

(Аплауз)