You are not alone in your loneliness | Jonny Sun

Prevodilac: Dragomir Stojkov Lektor: Ivana Korom

Hello.

Здраво.

I'd like to introduce you to someone.

Хтео бих да вас упознам са неким.

This is Jomny.

Ово је Џомни.

That's "Jonny" but spelled accidentally with an "m,"

Треба да стоји "Џони," али је случајно написано са "м,"

in case you were wondering,

ако вас занима,

because we're not all perfect.

јер нисмо сви савршени.

Jomny is an alien

Џомни је ванземаљац

who has been sent to earth with a mission to study humans.

који је послат на земљу са мисијом да проучава људе.

Jomny is feeling lost and alone and far from home,

Џомни се осећа изгубљено, усамљено и далеко је од куће,

and I think we've all felt this way.

а мислим да смо се сви тако осећали.

Or, at least I have.

Барем ја јесам.

I wrote this story about this alien at a moment in my life

Написао сам причу о овоме ванземаљцу у тренутку у свом животу

when I was feeling particularly alien.

када сам се осећао прилично отуђено.

I had just moved to Cambridge and started my doctoral program at MIT,

Преселио сам се у Кембриџ и започео докторат на МИТ-ју

and I was feeling intimidated and isolated and very much like I didn't belong.

и осећао сам се застрашено и изоловано као да нигде не припадам.

But I had a lifeline of sorts.

Али имао сам некакав излаз.

See, I was writing jokes for years and years

Видите, годинама сам писао шале

and sharing them on social media,

и делио их путем друштвених мрежа

and I found that I was turning to doing this more and more.

и схватио сам да се окрећем томе све више и више.

Now, for many people, the internet can feel like a lonely place.

Интернет се многим људима чини као усамљено место.

It can feel like this,

Може овако изгледати,

a big, endless, expansive void

велика, бескрајна, пространа празнина

where you can constantly call out to it but no one's ever listening.

у којој константно дозивате, али нико никада не чује.

But I actually found a comfort in speaking out to the void.

Пронашао сам угодност у свом обраћању празнини.

I found, in sharing my feelings with the void,

Открио сам, у том исказивању осећања празнини,

eventually the void started to speak back.

да је празнина најзад почела да одговара.

And it turns out that the void isn't this endless lonely expanse at all,

Испоставља се да празнина уопште није бескрајни усамљени простор

but instead it's full of all sorts of other people,

већ простор пун разних људи

also staring out into it and also wanting to be heard.

који такође пиље у њу и желе да их неко чује.

Now, there have been many bad things that have come from social media.

Доста лоших ствари је произашло са друштвених мрежа.

I'm not trying to dispute that at all.

Уопште не покушавам то да оспорим.

To be online at any given point is to feel so much sadness

Бити на мрежи у било ком тренутку значи осећати велику тугу

and anger and violence.

и бес и насиље.

It can feel like the end of the world.

Имате осећај као да је крај света.

Yet, at the same time, I'm conflicted

У исто време, подељеног сам мишљења

because I can't deny the fact that so many of my closest friends

јер не могу да поричем чињеницу да већину мојих најближих пријатеља

are people that I had met originally online.

чине људи које сам првобитно упознао преко интернета.

And I think that's partly because there's this confessional nature

Мислим да је то делом зато што се доста људи исповедају

to social media.

на друштвеним мрежама.

It can feel like you are writing in this personal, intimate diary

Имате осећај да пишете лични, интимни дневник

that's completely private,

који је у потпуности приватан,

yet at the same time you want everyone in the world to read it.

али у исто време желите да га поделите са целим светом.

And I think part of that, the joy of that

Мислим да део тога, уживање у томе

is that we get to experience things from perspectives from people

се јавља када доживљавамо ствари из перспектива људи

who are completely different from ourselves,

који су потпуно другачији од нас,

and sometimes that's a nice thing.

а то је понекад добра ствар.

For example, when I first joined Twitter,

На пример, када сам се придуржио Твитеру,

I found that so many of the people that I was following

схватио сам да доста људи које сам пратио

were talking about mental health and going to therapy

прича о менталном здрављу и терапијама

in ways that had none of the stigma that they often do

на начине који немају предрасуде иначе присутне

when we talk about these issues in person.

када о тим проблемима причамо лично.

Through them, the conversation around mental health was normalized,

Преко њих, разговор о менталном здрављу постао је нормализован

and they helped me realize that going to therapy was something

и помогли су ми да схватим да је терапија

that would help me as well.

нешто што ће и мени помоћи.

Now, for many people,

Многим људима

it sounds like a scary idea to be talking about all these topics

звучи застрашујуће идеја да се о свим овим темама прича

so publicly and so openly on the internet.

тако јавно и отворено на интернету.

I feel like a lot of people think that it is a big, scary thing

Имам утисак да већина људи мисли да је велика и страшна ствар

to be online if you're not already perfectly and fully formed.

бити на мрежи уколико нисте савршено и потпуно формирани.

But I think the internet can be actually a great place to not know,

Али мислим да интернет може бити одлично место ако не знате

and I think we can treat that with excitement,

и мислим да то можемо прихватити са узбуђењем,

because to me there's something important about sharing your imperfections

јер за мене постоји нешто битно у вези са дељењем својих мана

and your insecurities and your vulnerabilities

и својих несигурности и својих слабих тачака

with other people.

са другим људима.

(Laughter)

(Смех)

Now, when someone shares that they feel sad or afraid

Када неко каже да се осећа тужно или уплашено

or alone, for example,

или усамљено, на пример,

it actually makes me feel less alone,

то мене заправо чини мање усамљеним,

not by getting rid of any of my loneliness

не тако што уклања моју усамљеност

but by showing me that I am not alone

већ тако што ми указује да нисам сам

in feeling lonely.

у усамљености.

And as a writer and as an artist,

Као писцу и као уметнику,

I care very much about making this comfort of being vulnerable

веома ми је стало да ову угодност осећаја рањивости учиним

a communal thing, something that we can share with each other.

колективном, тако да можемо међусобно да је делимо.

I'm excited about externalizing the internal,

Узбуђује ме испољавање оног унутрашњег,

about taking those invisible personal feelings that I don't have words for,

када узмем она невидљива лична осећања којима не знам имена,

holding them to the light, putting words to them,

уздигнем их у небеса, доделим им називе

and then sharing them with other people

и поделим их са другим људима

in the hopes that it might help them find words to find their feelings as well.

у нади да ћу им можда помоћи да и они пронађу имена за своја осећања.

Now, I know that sounds like a big thing,

Знам да то звучи као велика ствар,

but ultimately I'm interested in putting all these things

али мени је у крајњем интересу да све ове ствари спакујем

into small, approachable packages,

у мале, приступачне пакете,

because when we can hide them into these smaller pieces,

јер када их можемо сакрити у овим мањим комадима,

I think they are easier to approach, I think they're more fun.

мислим да им је лакше приступити, мислим да су забавнији.

I think they can more easily help us see our shared humanness.

Мислим да ће нам лакше указати на заједничку људскост.

Sometimes that takes the form of a short story,

То понекад узима облик кратке приче,

sometimes that takes the form of a cute book of illustrations, for example.

понекад облик слатке књиге илустрација, на пример.

And sometimes that takes the form

А понекад узима облик

of a silly joke that I'll throw on the internet.

блесаве шале коју ћу објавити на интеренту.

For example, a few months ago, I posted this app idea

На пример, пре пар месеци, предложио сам идеју о апликацији

for a dog-walking service

за сервис шетања паса

where a dog shows up at your door and you have to get out of the house

где се пас појави пред вашим вратима, а ви треба да изађете из куће

and go for a walk.

и да прошетате.

(Laughter)

(Смех)

If there are app developers in the audience,

Ако у публици има креатора апликација,

please find me after the talk.

молим вас потражите ме после.

Or, I like to share every time I feel anxious about sending an email.

Или, волим да поделим сваки пут када осећам анксиозност око слања имејла.

When I sign my emails "Best,"

Када у имејлу ставим "Најбоље,"

it's short for "I am trying my best,"

то значи "Покушавам најбоље што могу,"

which is short for "Please don't hate me, I promise I'm trying my best!"

што значи "Молим вас не мрзите ме, стварно покушавам најбоље што могу!"

Or my answer to the classic icebreaker,

Или мој одговор на класично пробијање леда:

if I could have dinner with anyone, dead or alive, I would.

Када бих могао на вечеру са неким, живим или мртвим, ишао бих.

I am very lonely.

Веома сам усамљен.

(Laughter)

(Смех)

And I find that when I post things like these online,

Открио сам да када овако нешто обајвим на интернету,

the reaction is very similar.

реакције су веома сличне.

People come together to share a laugh,

Људи се скупе да би се смејали,

to share in that feeling,

делили то осећање

and then to disburse just as quickly.

и затим нестали истом брзином.

(Laughter)

(Смех)

Yes, leaving me once again alone.

Да, остављајући ме поново самог.

But I think sometimes these little gatherings can be quite meaningful.

Али мислим да ова мала окупљања могу понекад бити веома значајна.

For example, when I graduated from architecture school

На пример, када сам завршио архитектонску школу

and I moved to Cambridge,

и преселио се у Кембриџ,

I posted this question:

поставио сам ово питање:

"How many people in your life have you already had

"Са колико људи у свом животу сте већ обавили

your last conversation with?"

ваш последњи разговор?"

And I was thinking about my own friends who had moved away

Помислио сам на сопствене пријатеље који су се одселили

to different cities and different countries, even,

у друге градове или чак и у друге државе,

and how hard it would be for me to keep in touch with them.

и колико би ми тешко било да са њима останем у контакту.

But other people started replying and sharing their own experiences.

Други људи су почели да одговарају и деле своја искуства.

Somebody talked about a family member they had a falling out with.

Неко је споменуо члана породице са којим је имао свађу.

Someone talked about a loved one who had passed away

Неко је споменуо вољену особу која је преминула

quickly and unexpectedly.

брзо и неочекивано.

Someone else talked about their friends from school

Неко други је споменуо своје школске пријатеље

who had moved away as well.

који су се такође одселили.

But then something really nice started happening.

Али онда је нешто заиста лепо почело да се догађа.

Instead of just replying to me,

Уместо да само мени одговарају,

people started replying to each other,

људи су почели да одговарају једни другима

and they started to talk to each other and share their own experiences

и почели су међусобно да причају и да деле своја искуства

and comfort each other

и да теше једни друге

and encourage each other to reach out to that friend

и да охрабрују једни друге да контактирају тог пријатеља

that they hadn't spoken to in a while

са којим се дуго нису чули

or that family member that they had a falling out with.

или тог члана породице са којим су имали свађу.

And eventually, we got this little tiny microcommunity.

На крају смо створили ту малу микро-заједницу.

It felt like this support group formed

Та група подршке се формирала

of all sorts of people coming together.

од свакаквих људи који су се удружили.

And I think every time we post online,

Мислим да сваки пут када нешто објавимо на интернету,

every time we do this, there's a chance

сваки пут кад то урадимо, постоји шанса

that these little microcommunities can form.

да се ове мале микро-заједнице формирају.

There's a chance that all sorts of different creatures

Постоји шанса да се свакаква различита створења

can come together and be drawn together.

удруже и скупе.

And sometimes, through the muck of the internet,

Понекад, у ђубрету интернета,

you get to find a kindred spirit.

можете пронаћи сродну душу.

Sometimes that's in the reading the replies

Понекад се то налази у читању одговора

and the comments sections and finding a reply that is particularly kind

и коментара и тражењу одговора који је прилично љубазан

or insightful or funny.

или проницљив или духовит.

Sometimes that's in going to follow someone

Понекад се то налази када запратите неког

and seeing that they already follow you back.

и видите да вас је тај неко већ запратио.

And sometimes that's in looking at someone that you know in real life

А понекад се то налази када гледате неког кога уживо познајете

and seeing the things that you write and the things that they write

и видите ствари које ви пишете и ствари које они пишу

and realizing that you share so many of the same interests as they do,

и схватите да имате толико заједничких интереса

and that brings them closer together to you.

и то вас зближава.

Sometimes, if you're lucky,

Понекад, ако имате среће,

you get to meet another alien.

упознаћете другог ванземаљца.

[when two aliebns find each other in a strange place,

[када се два ванземаљца пронађу на чудном месту,

it feels a litle more like home]

више се осећају као код куће]

But I am worried, too, because as we all know,

Такође сам и забринут јер, као што знамо,

the internet for the most part doesn't feel like this.

интернет у већини случајева није такав.

We all know that for the most part,

Сви знамо да у већини случајева,

the internet feels like a place where we misunderstand each other,

интернет изгледа као место где једни друге погрешно схватамо,

where we come into conflict with each other,

где се међусобно сукобљавамо,

where there's all sorts of confusion and screaming and yelling and shouting,

где има свакакве забуне, вриске, вике, дреке

and it feels like there's too much of everything.

и стиче се утисак да свега има превише.

It feels like chaos,

Изгледа хаотично

and I don't know how to square away the bad parts with the good,

и не знам како да склопим лоше делове са добрим,

because as we know and as we've seen,

јер као што знамо и видимо,

the bad parts can really, really hurt us.

лоши делови нас стварно могу повредити.

It feels to me that the platforms that we use to inhabit these online spaces

Имам утисак да су платформе помоћу којих приступамо овим просторима на мрежи

have been designed either ignorantly or willfully

дизајниране или нестручно или са циљем

to allow for harassment and abuse, to propagate misinformation,

да омогуће узнемиравање и злостављање, да пропагирају дезинформације,

to enable hatred and hate speech and the violence that comes from it,

да омогуће мржњу и говор мржње и насиље које из њега проистиче,

and it feels like none of our current platforms

а ниједна од платформи које се тренутно користе

are doing enough to address and to fix that.

не чини довољно да се на то укаже и поправи.

But still, and maybe probably unfortunately,

Али ипак, и вероватно нажалост,

I'm still drawn to these online spaces, as many others are,

и даље сам привржен овим просторима на мрежи као и већина других,

because sometimes it just feels like that's where all the people are.

јер понекад изгледа као да су сви тамо.

And I feel silly

Осећам се блесаво

and stupid sometimes

и понекад глупо

for valuing these small moments of human connection in times like these.

зато што ценим ове мале тренутке људске повезаности у овим временима.

But I've always operated under this idea

Али увек сам поступао по замисли

that these little moments of humanness are not superfluous.

да ти мали тренуци људскости нису сувишни.

They're not retreats from the world at all,

Они уопште не представљају бег од света

but instead they're the reasons why we come to these spaces.

већ представљају разлоге зашто приступамо тим просторима.

They are important and vital and they affirm and they give us life.

Они су важни и кључни, они потврђују и дају нам живот.

And they are these tiny, temporary sanctuaries

Они представљају та ситна, привремена светилишта

that show us that we are not as alone as we think we are.

која нам указују да нисмо усамљени колико смо мислили.

And so yes, even though life is bad and everyone's sad

Тако да да, иако је живот безвезе, сви су тужни

and one day we're all going to die --

и сви једног дана умру -

[look. life is bad. everyones sad.

[види. живот је лош. сви су тужни

We're all gona die, but i alredy bought this inflatable bouncey castle

Сви ћемо умрети, али већ сам купио овај надувани дворац за скакање,

so are u gona take Ur shoes off or not]

'оћеш ли ми се придружити]

I think the inflatable metaphorical bouncy castle in this case

Мислим да надувани метафорични дворац за скакање у овом случају

is really our relationships and our connections to other people.

представља у ствари наше односе и нашу повезаност са другим људима.

And so one night,

И тако једне вечери,

when I was feeling particularly sad and hopeless about the world,

када сам се осећао прилично усамљено и безнадежно у вези света,

I shouted out to the void,

викнуо сам празнини,

to the lonely darkness.

усамљеној тами.

I said, "At this point, logging on to social media

Рекао сам: "У овом тренутку, улажење на друштвене мреже

feels like holding someone's hand at the end of the world."

ми одаје утисак као да држим нечију руку на крају свету."

And this time, instead of the void responding,

Овога пута, уместо одговора празнине,

it was people who showed up,

појавили су се људи

who started replying to me and then who started talking to each other,

који су почели да ми одговарају и затим међусобно да разговарају

and slowly this little tiny community formed.

и тако се полако формирала ова мала заједница.

Everybody came together to hold hands.

Сви су се удружили да би се држали за руке.

And in these dangerous and unsure times,

У овим опасним и несигурним временима,

in the midst of it all,

усред свега око нас,

I think the thing that we have to hold on to is other people.

мислим да треба да се држимо заједно.

And I know that is a small thing made up of small moments,

Знам да је то мала ствар сачињена од малих тренутака,

but I think it is one tiny, tiny sliver of light

али мислим да је то мали трачак наде

in all the darkness.

у свој тој тами.

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплаиз)

Thank you.

Хвала вам.

(Applause)

(Аплауз)