Clay Shirky: How cellphones, Twitter, Facebook can make history

Prevodilac: Ivana Korom Lektor: Tatjana Jevdjic

I want to talk about the transformed media landscape,

Желим да говорим о промењеном медијском простору

and what it means for anybody who has a message that they want to get out

и шта то значи некоме ко жели да пренесе неку поруку

to anywhere in the world.

било где у свет.

And I want to illustrate that by telling a couple of stories

Ту трансформацију желим да илуструјем

about that transformation.

са неколико прича.

I'll start here. Last November there was a presidential election.

Почећу овде. Прошлог новембра били су председнички избори.

You probably read something about it in the papers.

Вероватно сте читали нешто о томе у новинама.

And there was some concern that in some parts of the country

Било је бриге да ће у неким деловима земље

there might be voter suppression.

бити притиска на гласаче.

And so a plan came up to video the vote.

Испланирано је да се гласање снима.

And the idea was that individual citizens

Идеја је била да грађани,

with phones capable of taking photos or making video

телефонима који могу да сликају и снимају,

would document their polling places,

забележе своја гласачка места,

on the lookout for any kind of voter suppression techniques,

пазећи на технике манипулације гласачима

and would upload this to a central place.

и да поставе снимке на неко централно место.

And that this would operate as a kind of citizen observation --

Ово је била нека врста грађанског посматрања -

that citizens would not be there just to cast individual votes,

грађани нису били ту само да гласају,

but also to help ensure the sanctity of the vote overall.

него и да осигурају светост целокупног процеса.

So this is a pattern that assumes we're all in this together.

Овај систем подразумева да смо сви у томе заједно.

What matters here

Оно што је овде важно

isn't technical capital,

није технички капитал,

it's social capital.

него друштвени.

These tools don't get socially interesting

Ови алати не постају друштвено занимљиви

until they get technologically boring.

док нису технолошки досадни.

It isn't when the shiny new tools show up

Ови сјајни нови алати не улазе у друштво

that their uses start permeating society.

када се појаве,

It's when everybody is able to take them for granted.

него када их сви схвате здраво за готово.

Because now that media is increasingly social,

Сада, када су медији све више друштвени,

innovation can happen anywhere

иновације се могу догодити било где,

that people can take for granted the idea that we're all in this together.

где људи здраво за готово узимају идеју да смо сви у томе заједно.

And so we're starting to see a media landscape

Почињемо да видимо медијски простор

in which innovation is happening everywhere,

у ком се иновације дешавају свуда,

and moving from one spot to another.

крећу се с једног места на друго.

That is a huge transformation.

Tо је огромна трансформација.

Not to put too fine a point on it, the moment we're living through --

Да не претерујем, али тренутак у коме живимо -

the moment our historical generation is living through --

тренутак у коме наша генерација живи -

is the largest increase in expressive capability

има највећи пораст могућности изражавања

in human history.

у историји.

Now that's a big claim. I'm going to try to back it up.

То је озбиљна тврдња, покушаћу да је поткрепим.

There are only four periods in the last 500 years

У последњих 500 година било је свега 4 периода

where media has changed enough to qualify for the label "revolution."

током којих су медији доживели "револуције".

The first one is the famous one, the printing press:

Први је познат, штампарска преса:

movable type, oil-based inks, that whole complex of innovations

покретна, са уљним мастилима, читав комплекс

that made printing possible

иновација који је штампање учинио могућим

and turned Europe upside-down, starting in the middle of the 1400s.

и преокренуо Европу, средином 15. века.

Then, a couple of hundred years ago,

Затим, пре пар стотина година

there was innovation in two-way communication,

дошло је до иновације у двосмерној комуникацији,

conversational media: first the telegraph, then the telephone.

конверзационом медију: прво телеграф, потом телефон.

Slow, text-based conversations,

Спори, текстуални разговори,

then real-time voice based conversations.

потом звучни разговори у реалном времену.

Then, about 150 years ago,

Потом, пре неких 150 година,

there was a revolution in recorded media other than print:

десила се револуција у осталим медијима:

first photos, then recorded sound,

прво фотографије, потом снимљени звук,

then movies, all encoded onto physical objects.

филмови, све је то уписано у физичке објекте.

And finally, about 100 years ago, the harnessing of electromagnetic spectrum

И коначно, пре неких 100 година, контрола електромагнетног спектра

to send sound and images through the air -- radio and television.

за слање звука и слике кроз ваздух - радио и телевизија.

This is the media landscape as we knew it in the 20th century.

Ово је медијска панорама коју познајемо у двадесетом веку.

This is what those of us of a certain age

Уз ово смо, ми старији,

grew up with, and are used to.

одрасли и навикнути.

But there is a curious asymmetry here.

Али овде постоји озбиљна асиметрија.

The media that is good at creating conversations

Медији који су добри у креирању разговора,

is no good at creating groups.

нису добри у креирању група.

And the media that's good at creating groups

А медији који су добри у креирању група,

is no good at creating conversations.

нису добри у креирању разговора.

If you want to have a conversation

Ако у овом свету желите да разговарате,

in this world, you have it with one other person.

то чините са једном особом.

If you want to address a group, you get the same message

Ако желите да се обратите групи, исту поруку

and you give it to everybody in the group,

преносите свима у групи,

whether you're doing that with a broadcasting tower or a printing press.

било да користите емисиони торањ или штампарску пресу.

That was the media landscape

То је била медијска панорама

as we had it in the twentieth century.

какву смо знали у двадесетом веку.

And this is what changed.

А ово се променило.

This thing that looks like a peacock hit a windscreen

Ово што изгледа као да је паун ударио у шофершајбну

is Bill Cheswick's map of the Internet.

је мапа интернета Била Чезвика.

He traces the edges of the individual networks

Он проучава границе индивидуалних мрежа

and then color codes them.

и обележава их бојом.

The Internet is the first medium in history

Интернет је први медиј у историји

that has native support for groups

који природно подржава групе

and conversation at the same time.

и разговор, истовремено.

Whereas the phone gave us the one-to-one pattern,

Док нам је телефон дао образац један-на-један,

and television, radio, magazines, books,

а телевизија, радио, новине и књиге

gave us the one-to-many pattern,

образац један-ка-многима,

the Internet gives us the many-to-many pattern.

интернет даје образац многи-ка-многима.

For the first time,

По први пут су медији

media is natively good at supporting these kinds of conversations.

природно добри у подржавању оваквих разговора.

That's one of the big changes.

То је једна од великих промена.

The second big change

Друга велика промена

is that, as all media gets digitized,

је да, како се медији дигитализују,

the Internet also becomes the mode of carriage

интернет постаје носилац

for all other media,

свих других медија,

meaning that phone calls migrate to the Internet,

телефонски позиви прелазе на интернет,

magazines migrate to the Internet, movies migrate to the Internet.

часописи и филмови прелазе на интернет.

And that means that every medium

То значи да се сваки медиј

is right next door to every other medium.

налази поред сваког другог медија.

Put another way,

Дручим речима,

media is increasingly less just a source of information,

медији су све мање само извор информација,

and it is increasingly more a site of coordination,

а све више место координације,

because groups that see or hear or watch or listen to something

јер групе које виде, гледају, слушају нешто

can now gather around and talk to each other as well.

могу сада да се окупе и међусобно разговарају.

And the third big change

А трећа велика промена

is that members of the former audience, as Dan Gilmore calls them,

је да чланови бивше публике, како их Ден Гилмор назива,

can now also be producers and not consumers.

могу такође да буду ствараоци, а не корисници.

Every time a new consumer

Сваки пут када се нови корисник

joins this media landscape

придружи медијском простору,

a new producer joins as well,

придружи се и нови стваралац,

because the same equipment --

јер вам исти алати -

phones, computers --

телефони, рачунари -

let you consume and produce.

дозвољавају да користите и стварате.

It's as if, when you bought a book, they threw in the printing press for free;

Као кад бисте, куповином књиге, штампарску пресу добијали на поклон;

it's like you had a phone that could turn into a radio

када би телефон који имате, могао да се претвори у радио

if you pressed the right buttons.

притиском на право дугме.

That is a huge change

То је огромна промена

in the media landscape we're used to.

медијског простора на који смо навикли.

And it's not just Internet or no Internet.

То није само питање постојања интернета.

We've had the Internet in its public form

Он у свом јавном облику

for almost 20 years now,

постоји већ скоро 20 година

and it's still changing

и још увек се мења,

as the media becomes more social.

како медији постају све друштвенији.

It's still changing patterns

Мења обрасце, чак и међу групама

even among groups who know how to deal with the Internet well.

којe знају добро да га користе.

Second story.

Друга прича.

Last May, China in the Sichuan province

Прошле године, провинцију Сечуан у Кини

had a terrible earthquake, 7.9 magnitude,

погодио је ужасан земљотрес јачине 7,9 степени

massive destruction in a wide area, as the Richter Scale has it.

Рихтерове скале, разарајући велике површине земље.

And the earthquake was reported as it was happening.

За земљотрес се сазнало док се дешавао.

People were texting from their phones. They were taking photos of buildings.

Људи су слали смс поруке. Фотографисали су зграде.

They were taking videos of buildings shaking.

Снимали су зграде које се тресу.

They were uploading it to QQ, China's largest Internet service.

То су постављали на QQ, највећи кинески интернет сервис.

They were Twittering it.

Објављивали су и преко Твитера.

And so as the quake was happening

Док се земљотрес дешавао,

the news was reported.

вест се ширила.

And because of the social connections,

Због друштвене повезаности

Chinese students coming elsewhere, and going to school,

кинеских студената који путују или се школују

or businesses in the rest of the world opening offices in China --

или светских фирми које отварају канцеларије у Кини -

there were people listening all over the world, hearing this news.

људи широм света су слушали и чули ову вест.

The BBC got their first wind of the Chinese quake from Twitter.

BBC је за земљотрес прво сазнао на Твитеру.

Twitter announced the existence of the quake

Твитер је објавио догађај

several minutes before the US Geological Survey

неколико минута пре него што је амерички геолошки завод

had anything up online for anybody to read.

објавио информације на интернету.

The last time China had a quake of that magnitude

Последњи пут када је такав земљотрес погодио Кину,

it took them three months to admit that it had happened.

било им је потребно 3 месеца да признају да се десио.

(Laughter)

(Смех)

Now they might have liked to have done that here,

Сада су можда пожелели да то ураде овде,

rather than seeing these pictures go up online.

уместо да гледају све те слике на нету.

But they weren't given that choice,

Али тај избор нису имали

because their own citizens beat them to the punch.

јер су њихови грађани брже реаговали.

Even the government learned of the earthquake from their own citizens,

Чак је и влада о земљотресу сазнала од грађана,

rather than from the Xinhua News Agency.

уместо од Новинске агенције Шинхуан.

And this stuff rippled like wildfire.

Ово се проширило као пожар.

For a while there

Неко време

the top 10 most clicked links on Twitter,

је 10 најпопуларнијих линкова на Твитеру,

the global short messaging service --

глобалној мрежи кратких порука -

nine of the top 10 links were about the quake.

9 од 10 најпопуларнијих линкова су били о земљотресу.

People collating information,

Људи су упоређивали вести,

pointing people to news sources,

упућивали људе на новинске изворе,

pointing people to the US geological survey.

на амерички геолошки завод.

The 10th one was kittens on a treadmill, but that's the Internet for you.

Десети је био о мачићима на траци за трчање, али то вам је интернет.

(Laughter)

(Смех)

But nine of the 10 in those first hours.

Али 9 од 10 у тим првим сатима.

And within half a day donation sites were up,

У року од пола дана постављени су сајтови за донације

and donations were pouring in from all around the world.

које су стизале из целог света.

This was an incredible, coordinated global response.

То је био невероватан, координисан глобални одговор.

And the Chinese then, in one of their periods of media openness,

У једном тренутнку медијске отворености,

decided that they were going to let it go,

Кинези су одлучили да ће да дозволе

that they were going to let this citizen reporting fly.

ово грађанско извештавање.

And then this happened.

А онда се десило ово.

People began to figure out, in the Sichuan Provence,

Људи у провинцији Сечуан су почели да схватају

that the reason so many school buildings had collapsed --

да је разлог рушења великог броја школа -

because tragically the earthquake happened during a school day --

јер се на жалост земљотрес десио кад су радиле школе -

the reason so many school buildings collapsed

разлог рушења многих школа

is that corrupt officials had taken bribes

је што су корумпирани инспектори

to allow those building to be built to less than code.

дозволили да се граде школе које не испуњавају прописе.

And so they started, the citizen journalists started

И тако су грађани и новинари почели

reporting that as well. And there was an incredible picture.

и о томе да извештавају. Настало је нешто невероватно.

You may have seen in on the front page of the New York Times.

Можда сте ово видели на насловној страни Њујорк Тајмса.

A local official literally prostrated himself in the street,

Локални политичар је буквално легао на улицу,

in front of these protesters,

испред демонстраната

in order to get them to go away.

у намери да их наведе да оду.

Essentially to say, "We will do anything to placate you,

У суштини, да каже: "Урадићемо све да вас смиримо,

just please stop protesting in public."

само молим вас престаните да протесујете у јавности."

But these are people who have been radicalized,

Али ови људи су се променили,

because, thanks to the one child policy,

јер су, захваљујући политици једног детета,

they have lost everyone in their next generation.

изгубили све наследнике.

Someone who has seen the death of a single child

Онај ко је доживео смрт јединог детета

now has nothing to lose.

више нема шта да изгуби.

And so the protest kept going.

И тако се протест наставио.

And finally the Chinese cracked down.

Коначно су се Кинези сломили.

That was enough of citizen media.

Било им је довољно грађанских медија.

And so they began to arrest the protesters.

Почели су да хапсе демонстранте.

They began to shut down the media that the protests were happening on.

Почели су да гасе медије који су преносили протесте.

China is probably the most successful

Кина вероватно најуспешније на свету

manager of Internet censorship in the world,

управља цензуром интернета,

using something that is widely described as the Great Firewall of China.

користећи нешто што је познато као кинески заштитни зид.

And the Great Firewall of China

Тај зид чини

is a set of observation points

неколико осматрачница,

that assume that media is produced by professionals,

које претпостављају да медије креирају професионалци,

it mostly comes in from the outside world,

да углавном долазе из спољног света

it comes in relatively sparse chunks,

у релативно ретким интервалима

and it comes in relatively slowly.

и да долазе релативно споро.

And because of those four characteristics

Захваљујући тим карактеристикама,

they are able to filter it as it comes into the country.

вести се филтрирају по уласку у земљу.

But like the Maginot Line,

Али као и Мажино линија,

the great firewall of China was facing in the wrong direction

кинески заштитни зид гледа на погрешну страну

for this challenge,

овог изазова

because not one of those four things was true in this environment.

јер ниједна од тих карактеристика не важи овде.

The media was produced locally. It was produced by amateurs.

Вести су стваране локално. Стварали су их аматери.

It was produced quickly. And it was produced at such an incredible abundance

Настајале су брзо. И било их је толико,

that there was no way to filter it as it appeared.

да нису могле бити филтриране док су настајале.

And so now the Chinese government, who for a dozen years,

И сада се кинеска влада, која годинама

has quite successfully filtered the web,

успешно филтрира интернет,

is now in the position of having to decide

налази у ситуацији где мора да одлучи

whether to allow or shut down entire services,

да ли да дозволи или угаси читаве сервисе,

because the transformation to amateur media

јер је прелаз на аматерске медије

is so enormous that they can't deal with it any other way.

тако велик, да немају другог начина да се са тим суоче.

And in fact that is happening this week.

То се дешава ове недеље.

On the 20th anniversary of Tiananmen

Пре само два дана,

they just, two days ago, announced

на 20. годишњицу догађаја на тргу Тјенанмен,

that they were simply shutting down access to Twitter,

објављено је да се укида приступ Твитеру,

because there was no way to filter it other than that.

јер не постоји други начин његовог филтрирања.

They had to turn the spigot entirely off.

Морали су потпуно да заврну славину.

Now these changes don't just affect people who want to censor messages.

Ове промене не утичу само на оне који желе да цензуришу поруке.

They also affect people who want to send messages,

Утичу и на оне који желе да их шаљу,

because this is really a transformation of the ecosystem as a whole,

јер је ово трансформација читавог екосистема,

not just a particular strategy.

не само одређене стратегије.

The classic media problem, from the 20th century

Проблем класичних медија 20. века је

is, how does an organization have a message

како нека организација

that they want to get out

може своју поруку

to a group of people distributed at the edges of a network.

да пренесе групи људи на ободу мреже.

And here is the twentieth century answer.

Ево одговора из 20. века.

Bundle up the message. Send the same message to everybody.

Упакујте поруку. Пошаљите исту поруку свима.

National message. Targeted individuals.

Национална порука. Циљни појединци.

Relatively sparse number of producers.

Релативно мали број стваралаца.

Very expensive to do,

Веома скупо,

so there is not a lot of competition.

дакле нема много конкуренције.

This is how you reach people.

Тако допирете до људи.

All of that is over.

Све то је завршено.

We are increasingly in a landscape where media is global,

Медији су све више глобални,

social, ubiquitous and cheap.

друштвени, свеприсутни и јефтини.

Now most organizations that are trying to send messages

Многе организације које покушавају да пренесу поруку

to the outside world, to the distributed collection of the audience,

у спољни свет, раширеној публици,

are now used to this change.

сада су се навикле на ову промену.

The audience can talk back.

Публика може да одговори.

And that's a little freaky. But you can get used to it after a while, as people do.

То је помало застрашујуће. Али навикнете се, после неког времена.

But that's not the really crazy change that we're living in the middle of.

Али то није најлуђа промена коју доживљавамо.

The really crazy change is here:

Најлуђа промена је ова:

it's the fact that they are no longer disconnected from each other,

чињеница да више нису одвојени једни од других,

the fact that former consumers are now producers,

да су некадашњи потрошачи данас ствараоци,

the fact that the audience can talk directly to one another;

чињеница да публика може међусобно да разговара;

because there is a lot more amateurs than professionals,

јер има много више аматера од професионалаца,

and because the size of the network,

јер је величина и сложеност мреже

the complexity of the network is actually the square

у ствари квадрат

of the number of participants,

броја учесника,

meaning that the network, when it grows large,

што значи да, када се мрежа повећава,

grows very, very large.

она постаје веома велика.

As recently at last decade,

Још прошле деценије,

most of the media that was available for public consumption

већину медија, који су били доступни публици,

was produced by professionals.

креирали су професионалци.

Those days are over, never to return.

Ти дани су завршени.

It is the green lines now, that are the source of the free content,

Ове зелене линије су сада извор слободног садржаја,

which brings me to my last story.

што ме доводи до последње приче.

We saw some of the most imaginative use

Током Обамине кампање,

of social media during the Obama campaign.

видели смо најмаштовитије употребе друштвених медија.

And I don't mean most imaginative use in politics --

И то не само у политици -

I mean most imaginative use ever.

мислим најмаштовитије уопште.

And one of the things Obama did, was they famously,

Једна од ствари коју је кампања урадила,

the Obama campaign did, was they famously put up

било је да постави сајт

MyBarackObama.com, myBO.com

MyBarackObama.com, myBO.com.

And millions of citizens rushed in to participate,

Милиони грађана су пожурили да се прикључе,

and to try and figure out how to help.

да покушају да некако помогну.

An incredible conversation sprung up there.

Невероватан разговор је тамо започео.

And then, this time last year,

А онда, у ово време прошле године,

Obama announced that he was going to change his vote on FISA,

Обама је најавио да ће да промени свој глас

The Foreign Intelligence Surveillance Act.

о Закону о иностраној шпијунажи (FISA).

He had said, in January, that he would not sign a bill

У јануару је изјавио да неће потписати решење

that granted telecom immunity for possibly warrantless spying

које телекому обезбеђује имунитет за могуће

on American persons.

безразложно шпијунирање Американаца.

By the summer, in the middle of the general campaign,

До лета, у средини главне кампање,

He said, "I've thought about the issue more. I've changed my mind.

рекао је: "Размислио сам о томе. Предомислио сам се.

I'm going to vote for this bill."

Гласаћу за овај закон."

And many of his own supporters

Многи од његових присталица

on his own site went very publicly berserk.

су на његовом сајту јавно полудели.

It was Senator Obama when they created it. They changed the name later.

Када су га основали, било је сенатор Обама. Касније су променили име.

"Please get FISA right."

"Молимо вас промените FISA-у".

Within days of this group being created

У року од неколико дана од настанка,

it was the fastest growing group on myBO.com;

била је најбрже растућа група на сајту;

within weeks of its being created it was the largest group.

у року од неколико недеља, била је највећа.

Obama had to issue a press release.

Обама је морао да изда обавештење за јавност.

He had to issue a reply.

Морао је да одговори.

And he said essentially, "I have considered the issue.

Рекао је: "Размотрио сам проблем.

I understand where you are coming from.

Разумем шта говорите.

But having considered it all, I'm still going to vote the way I'm going to vote.

Али пошто сам размислио о свему, и даље ћу гласати као што сам планирао.

But I wanted to reach out to you and say, I understand that you disagree with me,

Али желео сам вам рећи, разумем ваше неслагање са мном

and I'm going to take my lumps on this one."

и прихватам критику."

This didn't please anybody. But then a funny thing happened in the conversation.

Ово није никога задовољило. Али се онда нешто занимљиво десило.

People in that group realized

Људи у тој групи су схватили

that Obama had never shut them down.

да их Обама никада није угасио.

Nobody in the Obama campaign had ever tried to hide the group

Нико из кампање није покушао да сакрије групу

or make it harder to join,

или да учлањење учини тежим,

to deny its existence, to delete it,

да порекне њено постојање, да је избрише

to take to off the site.

или је скине са сајта.

They had understood that their role

Разумели су да је њихова улога

with myBO.com was to convene their supporters

на myBO.com да окупе присталице,

but not to control their supporters.

али не и да их контролишу.

And that is the kind of discipline

То је врста дисциплине

that it takes to make really mature use

која је потребна за заиста

of this media.

зрело коришћење овог медија.

Media, the media landscape that we knew,

Медијски простор који смо познавали,

as familiar as it was, as easy conceptually as it was

колико год био познат и колико год једноставно

to deal with the idea that professionals broadcast

разуме идеју да професионалци

messages to amateurs,

емитују поруке аматерима,

is increasingly slipping away.

све више нестаје.

In a world where media is global, social, ubiquitous and cheap,

У свету у ком су медији глобални, друштвени, свеприсутни и јефтини,

in a world of media where the former audience

где некадашња публика

are now increasingly full participants,

сада све више и учествује,

in that world, media is less and less often

у том свету медији све мање

about crafting a single message

обликују једну поруку

to be consumed by individuals.

коју конзумирају појединци.

It is more and more often

Они су све чешће

a way of creating an environment for convening

начин креирања околине и окупљање

and supporting groups.

и подршка група.

And the choice we face,

Избор са којим се суочавају

I mean anybody who has a message they want to have heard

сви они који желе да пренесу неку поруку,

anywhere in the world,

било где у свету,

isn't whether or not that is the media environment we want to operate in.

није да ли је то медијско окружење у ком желимо да радимо.

That's the media environment we've got.

То је медијски простор који имамо.

The question we all face now is,

Питање с којим смо сада суочени је:

"How can we make best use of this media?

"Како да најбоље искористимо ове медије?

Even though it means changing the way we've always done it."

Чак и кад морамо да променимо начин на који смо одувек радили."

Thank you very much.

Много вам хвала.

(Applause)

(Аплауз)