Maurizio Seracini: The secret lives of paintings

Translator: Joseph Geni Reviewer: Thu-Huong Ha

Prevodilac: Milica A. Lektor: Ivana Korom

In 1975, I met in Florence a professor, Carlo Pedretti,

У Фиренци, 1975. године, нашао сам се са професором Карлом Педретијем,

my former professor of art history, and today

мојим бившим професором историје уметности, а данас

a world-renowned scholar of Leonardo da Vinci.

светски познатим изучаваоцем Леонарда да Винчија.

Well, he asked me if I could find some technological way

Питао ме је да ли бих могао да нађем неки технолошки начин

to unfold a five-centuries-old mystery related to

да разрешим мистерију стару пет векова, а у вези са

a lost masterpiece by Leonardo da Vinci,

изгубљеним ремек-делом Леонарда да Винчија,

the "Battle of Anghiari," which is supposed to be located

"Битка за Ангхиари" за коју се сматра да се налази

in the Hall of the 500 in Palazzo Vecchio, in Florence.

у градској већници Палацо Векио, у Фиренци, која је бројала 500 чланова.

Well, in the mid-'70s, there were not great opportunities

Па, средином '70-их, није било већих прилика

for a bioengineer like me, especially in Italy, and so

за биоинжењера као што сам ја, нарочито у Италији,

I decided, with some researchers from the United States

па сам одлучио да, са неким истраживачима из САД-а

and the University of Florence, to start probing the murals

и са Универзитета у Фиренци, почнем са анализом мурала

decorated by Vasari on the long walls of the Hall of the 500

који је украсио Вазари на дугим зидовима градске већнице

searching for the lost Leonardo.

трагајући за изгубљеним Леонардовим делом.

Unfortunately, at that time we did not know that

Нажалост, у то време нисмо знали да

that was not exactly where we should be looking,

то није баш право место на ком би требало да тражимо

because we had to go much deeper in, and so the research

јер смо морали да идемо дубље, па је истраживање

came to a halt, and it was only taken up in 2000

обустављено све до 2000. године када је,

thanks to the interest and the enthusiasm of the Guinness family.

захваљујући интересовању и ентузијазму породице Гинис, настављено.

Well, this time, we focused on trying to reconstruct

Па, овог пута смо се посветили томе да реконструишемо

the way the Hall of the 500 was before the remodeling,

како је градска већница изгледала пре преуређења

and the so-called Sala Grande, which was built in 1494,

и такозвана Сала Гранде која је направљена 1494.

and to find out the original doors, windows,

и да нађемо оригинална врата, прозоре,

and in order to do that, we first created a 3D model,

а да бисмо то урадили, прво смо направили 3Д модел.

and then, with thermography, we went on to discover

Затим смо, уз помоћ термографије, открили

hidden windows. These are the original windows of the hall

скривене прозоре. То су оригинални прозори дворане

of the Sala Grande. We also found out about the height

Сала Гранде. Такође смо сазнали и висину

of the ceiling, and we managed to reconstruct, therefore,

плафона и тако смо успели да реконструишемо

all the layout of this original hall

комплетан распоред оригиналне дворане

the way it was before there came Vasari,

пре Вазаријевог доласка

and restructured the whole thing,

и реконструисали смо цео простор,

including a staircase that was very important

укључујући и степениште које је било веома битно

in order to precisely place "The Battle of Anghiari"

за прецизно одређивање положаја "Битке за Ангхиари"

on a specific area of one of the two walls.

на конкретном делу једног од ова два зида.

Well, we also learned that Vasari, who was commissioned

Такође смо увидели да је Вазари, којег је унајмио,

to remodel the Hall of the 500 between 1560 and 1574

да преуреди градску већницу између 1560. и 1574.,

by the Grand Duke Cosimo I of the Medici family,

велики војвода Козим I из породице Медичи,

we have at least two instances when he saved masterpieces

оставио најмање два примера како је сачувао ремек-дела,

specifically by placing a brick wall in front of it

посебно стављањем цигле у зид испред самог дела,

and leaving a small air gap.

остављајући мали ваздушни процеп.

One that we [see] here, Masaccio, the church of Santa Maria Novella in Florence,

Један који ми видимо овде, Масаћо, црква Свете Марије Новеле у Фиренци.

so we just said, well maybe, Visari has done something

Само смо констатовали да је Визари можда урадио нешто

like that in the case of this great work of art by Leonardo,

такво и у случају Леонардовог великог уметничког дела

since he was a great admirer of Leonardo da Vinci.

јер је и сам био велики обожавалац Леонарда да Винчија.

And so we built some very sophisticated radio antennas

Тако смо исконструисали врло софистициране радио антене

just for probing both walls and searching for an air gap.

како бисмо истражили оба зида у потрази за ваздушним процепом.

And we did find many on the right panel of the east wall,

Нашли смо их много на десном паноу источног зида,

an air gap, and that's where

ваздушни процеп, а веровали смо

we believe "The Battle of Anghiari,"

да је то место где би "Битка за Ангхиари",

or at least the part that we know has been painted,

или бар део за који смо знали да је насликан,

which is called "The Fight for the Standard," should be located.

који се зове "Борба за барјак", требало да се налази.

Well, from there, unfortunately,

Одатле, нажалост,

in 2004, the project

2004. године, пројекат је дошао

came to a halt. Many political reasons.

до тачке застоја. Због бројних политичких разлога.

So I decided to go back to my alma mater,

Одлучио сам да се вратим свом матичном универзитету,

and, at the University of California, San Diego,

Универзитету Калифорније у Сан Дијегу,

and I proposed to open up a research center

и предложио сам да се отвори истраживачки центар

for engineering sciences for cultural heritage.

техничких наука у служби културног наслеђа.

And in 2007, we created CISA3 as a research center

А 2007. године, основали смо истраживачки центар ЦИНA3

for cultural heritage, specifically art, architecture

за културно наслеђе, конкретно за уметност, архитектуру

and archaeology. So students started to flow in,

и археологију. Студенти су почели да долазе,

and we started to build technologies, because that's

почели смо да развијамо технологију јер то је

basically what we also needed in order to move forward

у суштини оно што нам је требало како бисмо напредовали

and go and do fieldwork.

и коначно отишли да се бавимо радом на терену.

We came back in the Hall of the 500 in 2011,

У градску већницу смо се вратили 2011.

and this time, with a great group of students,

и у то време, са великом групом студената

and my colleague, Professor Falko Kuester,

и мојим колегом, професором Фалком Кустером,

who is now the director at CISA3, and we

који је сада директор ЦИНA3,

came back just since we knew already where to look for

вратили смо се јер смо већ знали где да тражимо

to find out if there was still something left.

и видимо да ли је још нешто преостало.

Well, we were confined though, limited, I should rather say,

Морам да кажем да нисмо имали потпуну слободу, боље речено, ограничили су нас

for several reasons that it's not worth explaining,

из више разлога који нису вредни помена,

to endoscopy only, of the many other options we had,

само на ендоскопију од много других опција које смо имали,

and with a 4mm camera attached to it,

и са прикаченом 4-милиметарском камером

we were successful in documenting and taking

успели смо да документујемо и узмемо

some fragments of what it turns out to be

неке фрагменте за које се испоставило да су

a reddish color, black color, and there is some

црвенкасте боје, црне боје, а било је и нешто

beige fragments that later on

фрагмената беж боје које смо касније

we ran a much more sophisticated exams,

детаљније испитали путем

XRF, X-ray diffraction, and the results are very positive

флуоресцентне спектроскопије, рендгенске дифракције и резултати су до сада били

so far. It seems to indicate that indeed

врло задовољавајући. Показало се да смо заиста

we have found some pigments, and since we know for sure

нашли неке пигменте, а како засигурно знамо

that no other artist has painted on that wall

да ниједан други уметник није сликао на том зиду

before Vasari came in about 60 years later, well,

пре него што је Вазари дошао 60 година касније,

those pigments are therefore firmly related to mural painting

стога су ти пигменти били у тесној вези са муралом,

and most likely to Leonardo.

највероватније Леонардовим.

Well, we are searching for the highest and highly praised

У потрази смо за највећим и најцењенијим

work of art ever achieved by mankind.

уметничким делом које је човечанство изродило.

As a matter of fact, this is by far the most important

Заправо, ово је најважнија

commission that Leonardo has ever had,

наруџбина коју је Леонардо икада имао,

and for doing this great masterpiece, he was named

а за израду овог ремек-дела, именован је за

the number one artist influence at the time.

најутицајнијег уметника оног времена.

I had also had the privilege since the last 37 years

У последњих 37 година, имао сам ту привилегију

to work on several masterpieces as you can see behind me,

да радим на неколико ремек-дела, као што можете да видите иза мене,

but basically to do what? Well, to assess, for example,

али да радим - шта? Па, на пример, да проценим

the state of conservation. See here the face of the

ниво очуваности.

Madonna of the Chair that when just shining a UV light on it

Овде видите лице Мадоне дела Седие испод ког се, кад пређете УВ зрацима преко њега,

you suddenly see another, different lady,

одједном види друго лице које припада другој дами,

aged lady, I should rather say.

старијој дами, рекао бих.

There is a lot of varnish still sitting there, several retouches,

Види се да још увек има доста глазуре, нешто ретуширања

and some over cleaning. It becomes very visible.

и места на којима је слика претерано очишћена. Постаје очигледно.

But also, technology has helped to write new pages

Исто тако, технологија нам је помогла да испишемо нове странице

of our history, or at least to update pages of our histories.

наше историје или да их бар ажурирамо.

For example, the "Lady with the Unicorn,"

На пример, "Дама са једнорогом",

another painting by Rafael, well, you see the unicorn.

још једна Рафаелова слика, па видите једнорога.

A lot has been said and written about the unicorn, but

Много је речено и написано о једнорогу али,

if you take an X-ray of the unicorn, it becomes a puppy dog.

ако урадите рендгенски снимак једнорога, он постаје кученце.

And — (Laughter) — no problem, but, unfortunately,

И - (Смех) - нема проблема, али, нажалост,

continuing with the scientific examination of this painting

у наставку научног испитивања ове слике,

came out that Rafael did not paint the unicorn,

испоставило се да Рафаело није насликао једнорога,

did not paint the puppy dog, actually left the painting

није насликао кученце, заправо је оставио слику

unfinished, so all this writing about the exotic symbol

недовршеном, па сви текстови о егзотичном симболу

of the unicorn — (Laughter) — unfortunately,

једнорога - (Смех) - нажалост,

is not very reliable. (Laughter)

нису баш поуздани. (Смех)

Well, also, authenticity. Just think for a moment

Такође, аутентичност. Замислите на тренутак

if science really could move in the field of authenticity

да наука заиста може да продре у поље аутентичности

of works of art. There would be a cultural revolution

уметничких дела. У најмању руку, дошло би до

to say the least, but also, I would say, a market revolution,

културолошке револуције, али исто тако, рекао бих, и до тржишне револуције,

let me add. Take this example:

дозволите да додам. Узмимо овај пример:

Otto Marseus, nice painting, which is "Still Life"

Ото Марсеус, лепа слика, зове се "Мртва природа"

at the Pitti Gallery, and just have an infrared camera peering through,

и налази се у галерији Пити, погледајте слику кроз инфрацрвену камеру,

and luckily for art historians, it just was confirmed

на срећу историчара уметности, потврђено је

that there is a signature of Otto Marseus. It even says

да тамо стоји потпис Отоа Марсеуса. Чак каже

when it was made and also the location.

када и где је направљена.

So that was a good result. Sometimes, it's not that good,

Дакле, то је био добар резултат. Понекад резултат није тако добар

and so, again, authenticity and science could go together

и опет, аутентичност и наука би могле да се удруже

and change the way, not attributions being made,

и промене начин, не у приписивању,

but at least lay the ground for a more objective,

већ бар у постављању темеља једном објективнијем

or, I should rather say, less subjective attribution,

или боље речено, мање субјективном приписивању

as it is done today.

као што се то данас ради.

But I would say the discovery that really caught

Ипак, рекао бих да је откриће које је заиста заголицало

my imagination, my admiration, is the incredibly vivid

моју машту, моје дивљење, заправо невероватно јасан

drawing under this layer, brown layer,

цртеж испод овог слоја, смеђег слоја

of "The Adoration of the Magi." Here you see

на слици "Обожавање магије". Овде видите

a handmade setting XYZ scanner with an infrared camera put on it,

ручно подешен 3Д скенер са инфрацрвеном камером на њему,

and just peering through this brown layer

а само провиривањем кроз овај смеђи слој

of this masterpiece to reveal

овог ремек-дела, откривате

what could have been underneath.

ша би могло да буде испод.

Well, this happens to be the most important painting

Па, изгледа да је ово најважнија слика

we have in Italy by Leonardo da Vinci, and

Леонарда да Винчија коју имамо у Италији

look at the wonderful images of faces that nobody has seen

и погледајте предивне слике лица која нико није видео

for five centuries. Look at these portraits.

протеклих пет векова. Погледајте ове портрете.

They're magnificent. You see Leonardo at work.

Величанствени су. Видите Леонарда на делу.

You see the geniality of his creation, right directly

Видите генијалност његовог стваралаштва, право на

on the ground layer of the panel, and see

основном слоју паноа и видите

this cool thing, finding, I should rather say,

ову супер ствар, проналазак боље речено,

an elephant. (Laughter) Because of this elephant,

слона. (Смех) Због овог слона,

over 70 new images came out, never seen for centuries.

испливало је још 70 нових слика које вековима нису виђене.

This was an epiphany. We came to understand

Ово је било откровење. Закључили смо

and to prove that the brown coating that we see today

и доказали да смеђи премаз који данас видимо

was not done by Leonardo da Vinci, which left us

није нанео Леонардо да Винчи, што нам оставља

only the other drawing that for five centuries

само онај други цртеж који нисмо могли да видимо

we were not able to see, so thanks only to technology.

пет векова, а сада јесмо једино захваљујући технологији.

Well, the tablet. Well, we thought, well, if we all have

Па, таблет. Помислили смо, ако сви имамо

this pleasure, this privilege to see all this,

ово задовољство, ову привилегију да видимо све ово,

to find all these discoveries, what about for everybody else?

да дођемо до оваквих открића, шта је са свима осталима?

So we thought of an augmented reality application

Досетили смо се једне апликације проширене стварности

using a tablet. Let me show you just simulating

за употребу на таблету. Дозволите ми да вам покажем

what we could be doing, any of us could be doing,

шта бисмо могли да радимо, шта би свако од нас могао да ради

in a museum environment.

у музејском окружењу.

So let's say that we go to a museum with a tablet, okay?

Претпоставимо да идемо у музеј са таблетом, у реду?

And we just aim the camera of the tablet

Усмеримо камеру таблета

to the painting that we are interested to see, like this.

ка слици која нас интересује, овако.

Okay? And I will just click on it, we pause,

Видите? Сад само кликнемо, паузирамо,

and now let me turn to you so the moment the image,

а сад се враћам вама, дакле у тренутку када је слика,

or, I should say, the camera, has locked in the painting,

или, боље речено камера, замрзла слику,

then the images you just saw up there in the drawing

тада се слика коју сте управо видели тамо на цртежу

are being loaded. And so, see.

учитава. И тако, видите.

We can, as we said, we can zoom in. Then we can scroll.

Можемо, као што сам рекао, да зумирамо. Затим да померамо.

Okay? Let's go and find the elephant.

У реду? Хајде да нађемо слона.

So all we need is one finger. Just wipe off

Све што нам треба је један прст. Само обришите

and we see the elephant. (Applause)

и видимо слона. (Аплауз)

(Applause)

(Аплауз)

Okay? And then if we want,

У реду? А сада, ако хоћемо

we can continue the scroll to find out, for example,

можемо да наставимо да померамо слику да нађемо, на пример,

on the staircase, the whole iconography is going

на степеништу, цела иконографија ће да се промени.

to be changed. There are a lot of laymen reconstructing

Видимо много радника како реконструишу

from the ruins of an old temple a new temple,

стари храм и праве од њега нови,

and there are a lot of figures showing up. See?

појављује се много нових ликова. Видите?

This is not just a curiosity, because it changes

Ово није само радозналост јер се мења

not just the iconography as you see it, but the iconology,

не само иконографија коју видимо већ и иконологија,

the meaning of the painting,

значење слике,

and we believe this is a cool way, easy way,

а ми верујемо да је ово супер начин, лак начин,

that everybody could have access to, to become more

где свако може да приступи, да постане

the protagonist of your own discovery, and not just

протагониста сопственог открића, а не само

be so passive about it, as we are when we walk through

пасивни посматрач, што јесмо када обилазимо

endless rooms of museums.

бескрајне просторије музеја.

(Applause)

(Аплауз)

Another concept is the digital clinical chart, which sounds

Још један концепт је дигитални клинички графикон, што звучи

very obvious if we were to talk about real patients,

врло очигледно ако причамо о правим пацијентима,

but when we talk about works of art, unfortunately,

али када говоримо о уметничким делима, нажалост,

it's never been tapped as an idea.

никоме таква идеја није пала на памет.

Well, we believe, again, that this should be the beginning,

Па, ми опет верујемо да би ово требало да буде почетак,

the very first step, to do real conservation,

први корак ка правој конзервацији,

and allowing us to really explore and to understand

дозвољавајући нам да заиста истражимо и разумемо

everything related to the state of our conservation,

све у вези са ситуацијом у којој је наша конзервација,

the technique, materials, and also if, when, and why

техника, материјали и такође, да ли, када и зашто

we should restore, or, rather, to intervene on

би требало да обновимо или још боље, да интервенишемо

the environment surrounding the painting.

у средини која окружује слику.

Well, our vision is to rediscover

Па, наша визија је да поново откријемо

the spirit of the Renaissance, create a new discipline

ренесансни дух, да створимо нову дисциплину

where engineering for cultural heritage is actually

у којој ће инжењеринг за културно наслеђе бити

a symbol of blending art and science together.

симбол уједињења науке и уметности.

We definitely need a new breed of engineers

Засигурно нам треба нова врста инжењера

that will go out and do this kind of work and

који су вољни да раде овај посао и да

rediscover for us these values, these cultural values

нам поново открију ове вредности, ове културолошке вредности

that we badly need, especially today.

које су нам тако потребне, нарочито данас.

And if you want to summarize in one just single word,

А ако желите, да сумирамо све у једној јединој речи,

well, this is what we're trying to do.

шта је то што ми покушавамо да урадимо.

We're trying to give a future to our past

Ми покушавамо да нашој прошлости пружимо будућност

in order to have a future.

како бисмо имали будућност.

As long as we live a life of curiosity and passion,

Докле год смо радознали и страствени,

there is a bit of Leonardo in all of us. Thank you. (Applause)

Леонардо ће бити у сваком од нас. Хвала вам. (Аплауз)

(Applause)

(Аплауз)