Does stress affect your memory? - Elizabeth Cox

Prevodilac: Tijana Mihajlović Lektor: Ivana Krivokuća

You spend weeks studying for an important test.

Проводите недеље у учењу за важан тест.

On the big day, you wait nervously as your teacher hands it out.

На дан важног догађаја, нервозно чекате док га ваш наставник дели.

You’re working your way through, when you’re asked to define ‘ataraxia.’

Полако напредујете, а онда наилазите на питање да дефинишете реч „атараксија“.

You know you’ve seen it before, but your mind goes blank.

Знате да сте видели реч раније, али вам мозак стаје.

What just happened?

Шта се управо десило?

The answer lies in the complex relationship

Одговор лежи у сложеном односу

between stress and memory.

између стреса и памћења.

There are many types and degrees of stress

Постоје многе врсте и нивои стреса

and different kinds of memory,

и различите врсте памћења,

but we’re going to focus on how short-term stress

али ћемо се ми усредсредити на то како краткорочни стрес

impacts your memory for facts.

утиче на ваше памћење чињеница.

To start, it helps to understand how this kind of memory works.

За почетак, од помоћи је разумети како ова врста памћења функционише.

Facts you read, hear, or study

Чињенице о којима читате, чујете их или их учите

become memories through a process with three main steps.

постају памћења кроз процес који има три главна корака.

First comes acquisition:

Први је стицање:

the moment you encounter a new piece of information.

тренутак када се сусретнете са новом информацијом.

Each sensory experience activates a unique set of brain areas.

Свако чулно искуство покреће јединствену групу можданих подручја.

In order to become lasting memories,

Како би постала дугорочна памћења,

these sensory experiences

ова чулна искуства

have to be consolidated by the hippocampus,

морају да се се учврсте преко хипокампуса,

influenced by the amygdala,

на који утиче амигдала,

which emphasizes experiences associated with strong emotions.

која наглашава искуства везана за снажне емоције.

The hippocampus then encodes memories,

Хипокампус затим кодира сећања,

probably by strengthening the synaptic connections

вероватно кроз јачање синаптичких веза

stimulated during the original sensory experience.

које су стимулисане током изворног чулног искуства.

Once a memory has been encoded,

Када је сећање кодирано,

it can be remembered, or retrieved, later.

може се запамтити или повратити касније.

Memories are stored all over the brain,

Упамћени подаци се чувају свуда у мозгу,

and it’s likely the prefrontal cortex that signals for their retrieval.

а вероватно префронтални кортекс даје знак за њихов повраћај.

So how does stress affect each of these stages?

Па, како стрес утиче на сваку од ових фаза?

In the first two stages,

Током прве две фазе,

moderate stress can actually help experiences enter your memory.

умерен стрес заправо може да помогне да се искуства укључе у ваше памћење.

Your brain responds to stressful stimuli

Ваш мозак реагује на стресне надражаје

by releasing hormones known as corticosteroids,

тако што испушта хормоне познате под називом кортикостероиди,

which activate a process of threat-detection

што покреће процес уочавања претње

and threat-response in the amygdala.

и реаговања на њу у амигдали.

The amygdala prompts your hippocampus

Амигдала покреће ваш хипокампус

to consolidate the stress-inducing experience into a memory.

да учврсти искуство изазвано стресом у ваше памћење.

Meanwhile, the flood of corticosteroids from stress

У међувремену, навала кортикостероида покренута стресом

stimulates your hippocampus,

стимулише ваш хипокампус,

also prompting memory consolidation.

што такође изазива учвршћивање памћења.

But even though some stress can be helpful,

Али, иако мало стреса може бити од помоћи,

extreme and chronic stress can have the opposite effect.

изузетан и хронични стрес може имати супротан ефекат.

Researchers have tested this by injecting rats directly with stress hormones.

Истраживачи су тестирали ово

тако што су у пацове директно убризгали хормоне стреса.

As they gradually increased the dose of corticosteroids,

Са постепеним повећањем дозе кортикостероида,

the rats’ performance on memory tests increased at first,

постигнуће пацова на тестовима памћења се испрва повећало,

but dropped off at higher doses.

али је опало при већим дозама.

In humans, we see a similar positive effect with moderate stress.

Код људи видимо сличне позитивне ефекте при умереном стресу.

But that only appears when the stress is related to the memory task—

Али, то се дешава само када је стрес повезан са задатком памћења -

so while time pressure might help you memorize a list,

дакле, иако временски рок може да вам помогне да упамтите листу,

having a friend scare you will not.

ако вас пријатељ уплаши, то се неће десити.

And the weeks, months, or even years

А недеље, месеци, па чак и године

of sustained corticosteroids that result from chronic stress

непрекидних кортикостероида који су резултат хроничног стреса

can damage the hippocampus

могу да оштете хипокампус

and decrease your ability to form new memories.

и умање вашу способност да стварате нова сећања.

It would be nice if some stress also helped us remember facts,

Било би лепо када би нам стрес такође помогао да запамтимо чињенице,

but unfortunately, the opposite is true.

али, нажалост, у реалности је супротно.

The act of remembering relies on the prefrontal cortex,

Чин памћења се ослања на префронтални кортекс

which governs thought, attention, and reasoning.

који управља мислима, пажњом и резоновањем.

When corticosteroids stimulate the amygdala,

Када кортикостероиди надраже амигдалу,

the amygdala inhibits, or lessens the activity of,

амигдала спречава или смањује активност

the prefrontal cortex.

префронталног кортекса.

The reason for this inhibition is so the fight/flight/freeze response

Разлог овог спречавања је да реакција „бори се-бежи-укочи се“

can overrule slower, more reasoned thought in a dangerous situation.

може да надјача спорије, разумније размишљање у опасној ситуацији.

But that can also have the unfortunate effect

Али, то може имати и несрећну последицу

of making your mind go blank during a test.

да вам мозак стане током теста.

And then the act of trying to remember can itself be a stressor,

А тада сâмо покушавање да се сетите може проузроковати стрес,

leading to a vicious cycle of more corticosteroid release

што води у зачарани круг додатног испуштања кортикостерода

and an even smaller chance of remembering.

и још мање шансе да се сетите.

So what can you do to turn stress to your advantage

Па, шта можете да учините да стрес претворите у предност

and stay calm and collected when it matters the most?

и да останете мирни и сабрани када је то најважније?

First, if you know a stressful situation like a test is coming,

Као прво, ако знате да се приближава стресна ситуација попут теста,

try preparing in conditions similar to the stressful environment.

покушајте да припремите услове сличне стресном окружењу.

Novelty can be a stressor.

Новина може бити изазивач стреса.

Completing practice questions under time pressure,

Одговарање на питања са временским роком

or seated at a desk rather than on a couch,

или седење за радним столом уместо на каучу

can make your stress response to these circumstances

може утицати на то да ваша реакција на стрес у овим околностима

less sensitive during the test itself.

буде мање изражена током самог теста.

Exercise is another useful tool.

Вежбање је још једно корисно средство.

Increasing your heart and breathing rate

Повећање брзине откуцаја срца и дисања

је везано за хемијске промене у мозгу

is linked to chemical changes in your brain

that help reduce anxiety and increase your sense of well-being.

које помажу да се смањи нервоза и повећа ваш осећај благостања.

Regular exercise is also widely thought to improve sleeping patterns,

Широко је прихваћено да редовно вежбање побољшава обрасце спавања,

што је корисно ноћ уочи теста.

which comes in handy the night before a test.

And on the actual test day,

А самог дана одржавања теста,

try taking deep breaths to counteract your body’s flight/fight/freeze response.

покушајте да дубоко дишете да бисте се одупрли реакцији „бори се-бежи-укочи се“.

Deep breathing exercises have shown measurable reduction in test anxiety

Вежбе дубоког дисања су показале мерљиво смањење на тесту анксиозности

in groups ranging from third graders to nursing students.

код група које су варирале од ученика трећег разреда до студената болничара.

So the next time you find your mind going blank at a critical moment,

Па, када вам следећи пут мозак стане у најважнијем тренутку,

take a few deep breaths until you remember ataraxia:

удахните пар пута дубоко док се не сетите атараксије:

a state of calmness, free from anxiety.

стања смирености, без нервозе.